Gospođica Jerkov je već rekla da je zaista zabrinjavajući nedostatak spremnosti da troje, možda petoro ljudi iz opozicije u ovom trenutku prisutnih u sali ne možete da čujete.
Poslanička grupa DS ima 18 minuta, 18 minuta vi niste bili spremni da čujete argumenata i mislim da je to zabrinjavajuće i za vas same i treba da bude zabrinjavajuće. Niko nije rekao niti kvalifikovao bilo koju zemlju, a ponajmanje Kinu, da je to robovlasnički odnos. Slušao sam onako kako smo imali raspravu i o tome da ste optužili Gorana Ješića da je rekao o kolegama poslanicima i koleginicama da su kompletni idioti. Ja sam vam dokazao i dokazao je i stenogram da to nije izjavio, nego je samo citirao izjavu premijera koji je to rekao. Uzmite stenogram, ja ga imam ovde, pokazaću vam i dokazaću vam to.
To isto važi i za ovaj deo, ali je tačno da se treba zalagati jer je gospodin Božović govorio o tome da cilj Srbije ne sme da bude korišćenja komparativnih prednosti o kojima se često govori, a to je jeftina radna snaga i nisko kvalifikovana radna snaga, pa imamo slučajeve da neki radnici i neću pominjati te firme, ali to smo videli svi sigurno u javnosti i imamo valjda toliko odgovornosti da na to reagujemo, kleče pred svojim gazdama. Šta hoćete kao veće poniženje. O tome se samo govori, o tome da cilj Srbije ne sme da bude otvaranje i isključivo jeftinih i nisko kvalifikovanih radnih mesta nego da treba insistirati na visokim vrednostima, onako kako je govorio o razvoju i informacionih sistema ali i nekih drugih visokih tehnologija zahvaljujući univerzitetima koji postoje i u Nišu, i u Beogradu, i u Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima, a ne samo u Beogradu kako se često izjavljuje, kao jedinom kvalitetnom univerzitetu.

Pošto mi predsedavajući malo pre nije do prostora da odgovorim na ovaj zahtev i vašu ponudu, ja ću vam prvo dokazati da niste bili u pravu kada smo govorili. Evo, i ja imam ovde stenogram koji ću vam prvo pokazati i pročitati direktno šta ste rekli, jer ste optužili i ponudili sličnu stvar kao i večeras, kada ste govorili o gospodinu Ješiću, za koga ste rekli da je sve vas u poslaničkoj grupi nazvao kompletnim idiotima. Ja ću vam sada pročitati i dokazati da niste bili u pravu, a onda ću vam odgovoriti i ovo drugo.
Evo šta kažu stenografske beleške. Goran Ješić kaže – hvala, nemam stvarno nameru da se treći dan objašnjavamo i ubeđujemo da nije dobro ovo da se uradi, da je celishodnost ovog zakona ta da se što pre povuče i da se izađe sa novim predlogom, ali očigledno je ovo predlog predsednika Vlade i moraju stvari da se ispune. Na kraju je predsednik Vlade nazvao službenike grada Beograda nekim tamo idiotima.
Dakle, citirao je predsednika Vlade koji je, pamtite i vi, a pamtimo i mi, nazvao one koji su rušili Savamalu u toku noći kompletnim idiotima, a onda je na konferenciji za štampu izjavio da su to uradili i da su odgovorni visoki funkcioneri grada Beograda.
Dalje, Goran Ješić kaže – mislim da je red da ja povučem ovaj amandman, on bolje zna od mene da gradovima i opštinama ne trebaju očigledno sredstva, jer zna ko vodi lokalne samouprave, te ovim putem povlačim amandman. Hvala vam.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Dakle, lokalne samouprave vode idioti?)
Dakle, ovo i sami možete da pročitate, nikome se on nije obratio kao idiotima, nego je citirao premijera koji je to rekao.
(Aleksandar Martinović: , s mesta: Robovi?)
Znači, niste bili apsolutno u pravu što se ovoga tiče. O robovima će vam odgovoriti gospodin Balša Božović, pošto ističe vreme.

Evo, posle dugo vremena se vraćamo na ono što je tema. I u ovoj raspravi u pokušaju da dođemo do nekih informacija jer nažalost od predstavnika odbora smo čuli nešto informacija, otvarajući dileme i pitanja. Moguće da ta pitanja negde nisu bila moguća na pravom mestu, ali su otvorila ono što je nas interesovalo, jer ste na kraju rekli da se ovde radi o deset hiljada parcela. Da se radi i o tome da Vlada nije mogla da odgovori na takva pitanja. Mislim da je to jedan od suštinskih izvora ovog nerazumevanja da nismo imali predlog Vlade niti predstavnika Vlade, ministra koji bi odgovarao na sva ova pitanja i ove dileme koje su poslanici imali.

Ono što se provlačilo kroz ovu raspravu o ovoj važnoj temi, jer je tema imovina i način na koji se prenosi pravo korišćenja imovine, „Železare“ Smederevo novom vlasniku, je upravo ona dilema koja se otvorila, a to je suštinski problem, nerazjašnjeni imovinski odnosi u Srbiji.

Vi ste najčešće optuživali, naravno kao i svemu do sada, prethodnu vlast. Bilo je mnogo prethodnih vlasti, a ja želim da vas pozovem pre svega na razumevanje da, a to smo čuli i od jednom iskusnog poslanika, da se država ne gradi za četiri godine, da se ne gradi ni za deset godina, nego se gradi u kontinuitetu i odgovornosti u kojoj ćete preuzimati i dobre, ali i loše poteze prethodnih vlasti, prethodnika u kojoj god bili političkoj opciji.

Funkcionisati, svih ovih pet godina, od 2012. godine na ovamo, četiri i po, na način na koji ćete optuživati stalno neke prethodne, je višestruko štetno zato što se pokazuje nedovoljno spremnosti da se uzme odgovornost za sebe, da se suoči sa sopstvenim greškama i sopstvenom nedovoljnom efikasnosti, a ovde se vidi upravo nedovoljna efikasnost u upisu imovine i sprovođenju zakona koji je donošen 2011. godine, rekao sam 20. septembra, sveobuhvatna reforma svojinskih odnosa u Srbiji sa usvajanjem Zakona o javnoj svojini, sa usvajanjem Zakona o restituciji i sa usvajanjem Zakona o koncesijama i privatno-javnom partnerstvu.

To jeste bio iskorak. Ja nisam čuo ni jednu pohvalu za taj set zakona koji je trebalo da otvori mogućnosti za rešavanje svih ovih problema i efikasniji upis imovine – i lokalnih samouprava, javnih preduzeća i mnogih državnih sistema.

Ko je tu sada kriv? Najmanje je bitno ko je kriv. Ali, krivicu snosi za tih šest meseci od 20. septembra 2011. godine do maja meseca, kada su održani izbori, 2012. godine i kada ste uzeli skoro apsolutnu odgovornost za vođenje države, i na centralnom i na lokalnim nivoima, najveću odgovornost, naravno, snosite vi. Recite to sebi i priznajte da niste bili dovoljno efikasni da upišete tu imovinu, da bi ovaj ugovor bio na jedan efikasan način sproveden, da ne bismo, kao Skupština, došli sada, evo, u 12.10 časova, da odlučujemo o jednoj takvoj odluci, sa svim dilemama koje smo imali kao poslanici.

Vi nas okrivljujete zbog toga što troje, četvoro poslanika opozicije imamo dovoljno spremnosti da sedimo u ovoj sali, otvarajući upravo pitanje i pokušavajući da saznamo šta je suština. Jer, imamo jednostavnu sumnju, zbog čega se to nije rešilo jednostavnim, ugovornim odnosom, ukoliko znamo šta je imovina, nego sada Skupština Republike Srbije treba da donosi odluku i pokriva moguće strah nekoga ko ne želi da uzme odgovornost i potpiše taj ugovor. Dakle, to je tema i to je ta dilema.

Žao mi je da tu nije ministar finansija, pošto je bio ministar privrede kada smo razgovarali o mnogim drugim temama, a to je to pitanje ekonomskog patriotizma, kada se ovde govorilo o privatizaciji, tada je bila aktuelna privatizacija „Telekoma“, a govorim sada u kontekstu efikasnosti stranog menadžmenta koji je najavljivan kao spasioc koji će za šest meseci, i o tome su mnogi govorili, rešiti sve probleme u „Železari Smederevo“. Videli smo šta je bila najava – Kamaraš i njegova rođačka ekipa, 35 menadžera, imali su izuzetno visoke plate i naša poslanička grupa je u jednom trenutku, sećate se toga, verovatno, je postavila pitanje – da li je neko iz tog menadžerskog tima platio dinar poreza na zarade koje je primao vodeći „Železaru Smederevo“ u tom periodu u kome je napravljen rekordni gubitak, godišnji gubitak od 155 miliona evra, 39% više od prethodne godine?

Mi smo to pitanje postavljali, a mislim da i sebi treba da postavite to pitanje, da ne biste dalje grešili – da nije po definiciji taj stranac i strani menadžer uvek efikasniji i od ljudi koji imaju ovde u Srbiji dovoljno znanja i mogućnosti da vode te sisteme. Zašto ne bi neko od vas vodio taj sistem? Zašto ne bi neki profesionalci, koji već rade, desetinama ili 20-ak godina u „Železari“ ili u nekim drugim sistemima, onako kako je bilo strahovanja da će se kroz najavu privatizacije „Telekoma“ takođe tražiti neko slično rešenje, a ja mislim da je upravo važno da se tom vrstom ekonomskog patriotizma i poverenja koje treba ukazati našim ljudima i izbegavajući sve, tražeći neka rešenja i iz tog osećaja da je uvek život negde drugde bolji i da su uvek neki drugi menadžeri bolji i dovoditi neke ljude koji su u stvari dokazali svoju nesposobnost. A mnoge kolege su dokazivale i moguće dileme oko načina i nabavki i onoga što je nanelo veliku štetu, a evo, videli smo ishod – 52 milijarde dinara gubitaka „Železare Smedrevo“, 450 miliona evra. Niko to nije demantovao.

Dakle, to su problemi za sve nas, za državu, kako za vas, tako i za nas u opoziciji. Nemojte samo da nam spočitavate da ne želimo dobro tim ljudima, njih 5.000 ljudi, ili iz „Železare“ ili u bilo kom sistemu u Srbiji. Mi živimo u ovoj zemlji i naravno da se radujemo svakom uspehu. Ali, neće biti uspeha ukoliko verujemo samo u tuđe mogućnosti, ukoliko ne verujemo svojim ljudima i ukoliko stavljamo glavu u pesak, ne želeći da vidimo ove jednostavne podatke.

To su bili ljudi kojima se slepo verovalo, koji su se predstavljali kao prijatelji premijera, koji su u direktnom prenosu na Vladi rekli – za šest meseci izlazimo iz gubitaka, a onda dobijamo egzaktne podatke koji pokazuju izuzetan neuspeh. Hajmo da naučimo nešto iz toga. To je to pitanje koje se otvaralo, i o želji i o tome kako vidimo budući razvoj Srbije. Vidimo upravo u tom samopouzdanju koje treba dati, pa makar bili i opozicija, makar bili ljudi koji različito razmišljaju, koji govore javno i otvoreno o tim problemima, jer ćete na takav način angažovati čitavu energiju društva.

Sa ovakvim porukama u kojoj ste po definiciji domaći izdajnik i strani plaćenik, zbog toga što govorite nešto što se vama ne sviđa u ovom trenutku, vi jedan značajan deo, neka to bude 5%, neka bude 10% ljudi u Srbiji, odbijate i demotivišete. U ovom trenutku, u svakom trenutku je potreban svaki atom energije ljudi u Srbiji koji nečim mogu da doprinesu. Sa ovakvim porukama se samo kruni ta energija i odbija jedan po jedan deo ljudi koji bi želeli, ali su prosto primorani da se otklone od takve vrste dijaloga i takvog pristupa.

Dakle, poruka nas iz Demokratske stranke je bila i na početku, to sam rekao i na početku i u uvodnom izlaganju – naš cilj je bio da otvorimo i da dobijemo odgovore na mnoga pitanja. Mi nismo protiv privatizacije „Železare Smederevo“ i drago nam je da je došao strateški partner i navijamo da uradi tehnološki napredak koji će omogućiti u tehnološkom smislu i investirati ono što je obećao i napraviti novi prodor ka tržištu, ali je ono što smo čuli od naših poslanika suštinski važno – ne treba graditi perspektivu Srbije na taj način što ćemo otvarati prostor, oko toga je bilo najveće polemike, samo za investicije koje će ljude u Srbiji pretvoriti samo u puku fizičku radnu snagu koja ne zahteva angažovanje, ne zahteva visoko tehnološko obrazovanje. O tome smo govorili.

Skoro 25 minuta smo slušali ponudu za budućnost građanima Srbije. Složili smo se u ovoj raspravi da razgovaramo o važnom pitanju, važnom za pravnu državu, za bezbednost u Republici Srbiji, za sve građane Srbije i jedini odgovor koji smo mogli da čujemo sada u ova 23 minuta na argumentovane rasprave i od strane Gordane Čomić, Maje Videnović i Balše Božovića je to da ljude u Srbiji obeležavamo kao domaće izdajnike, plaćenike, ukoliko drugačije razmišljaju, imaju drugačiji stav od vladajuće koalicije. Naravno, taj format nam je poznat iz 90-tih godina, to o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.
Pomenut je i 5. oktobar, pomenuti su i pozivalo se na to da su potrebni ishodi nekih sudskih započetih procesa i mi se slažemo sa tim da treba podići efikasnost i završiti sa nekim procesima onako kako želimo da se završi sa procesima upravo koji su inicirali i 5. oktobar koji je ovde pominjan, gde su građani Srbije branili rezultate izbora. Dakle, to nije bila nikakva revolucija nego su ljudi bili spremni da odbrane izbornu volju građana i mislim da je vrlo važno upravo odgovoriti na sva ta pitanja.
Gospodin Balša Božović je pomenuo temu, očigledno, oko koje se stalno lome koplja, ali je bitno dati odgovore na to, Savamala. Jednostavno je pitanje, otkud su saznanja predsednika Vlade i kako zna da su krivci upravo u vrhu gradske vlasti Grada Beograda? Dakle, to je izjava na koju su se i oni pozivali i postavili i jasno pitanje premijeru otkud su ta njegova saznanja. I važno je da i javnost Srbije, pa i mi ovde u Skupštini saznamo….

Pomenuta je Demokratska stranka i ovo pozivanje na rezultate lokalnih izbora u Beloj Palanci u stvari pokazuju i ovaj odnos o kome smo govorili proteklih dana, a to je smanjivanje nadležnosti u lokalnim samoupravama, sve manjoj nadležnosti, time što se fiskalna centralizacija vrši sve vreme, tako se i smanjuju političke nadležnosti lokalnih samouprava.      
Kako je moguće da je SNS 24. aprila, dakle, pre samo tri meseca, dobila 22% na izborima? Zbog toga što su izgubili te izbore u Beloj Palanci nije prihvaćena formirana lokalna vlast, ponavljaju se izbori pod ogromnim pritiskom kakav smo gledali svih ovih godina na svim lokalnim izborima u Srbiji, a aktivisti Demokratske stranke su najbolje to osetili na sebi, od dobijanja batina, od pritisaka i od prekomponovanja te lokalne vlasti. Dobili smo sada to zadovoljstvo da u čitavoj Srbiji 99% lokalne vlasti čini Srpska napredna stranka.
Vi možete da bude zadovoljni time, ali mislim da pravite ogromnu grešku, onakvu kakvu je pravila i Demokratska stranka možda 2008. godine, ali u manjoj meri i bez takvih metoda koje su viđene u Beloj Palanci između 24. aprila i poslednjih izbora, kada je sa 22%, zamislite, za tri meseca podignut taj procenat podrške na 75%. Ali, na koji način? Na način da su opozicione stranke, među njima i Demokratska stranka, bojkotovale te izbore, da su odluku o bojkotu tih izbora doneli i vaši koalicioni partneri, političke stranke koje su sa vama u klupama, a da ste onda, vi to dobro znate, i vi predsedavajući, a da je onda bio neviđen pritisak na lokalne odbore koji su doneli odluke o tom bojkotu izbora, znajući šta je doneo…

Posle ovih dvadesetak minuta govora kolege, jedino što sam razumeo to je pitanje o zakonu 2011. godine, s tim da želim da podsetim sve nas – pa pet godina ste na vlasti na svim nivoima, sami ste rekli, i vama ću se obratiti, poštovana ministarka. Rekli ste da je 99% lokalnih samouprava sa gradonačelnicima, predsednicima opština iz SNS-a, dakle, nosite pet godina odgovornosti za lokalnu vlast. Ne možete nama da prebacujete da se borimo protiv ovakvog zakona i protiv prelivanja sredstava iz lokalnog budžeta, i to u proteklih pet godina intenzivno, a sa ovim zakonom oko pet milijardi, 4,8 milijardi iz ličnog motiva. Mi štitimo i vašeg gradonačelnika, ali pre svega štitimo građane gradova i opština Srbije.
Motiv za 2011. godinu i donošenje ovog zakona, sa povećanjem učešća lokalnih samouprava u porezu od zarada, motiv je oko koga ćemo se razumeti. I sami znate da se intenzivno, posebno posle 2000. godine, radilo na tom podizanju kapaciteta institucija lokalnih samouprava, ali i uticaja kroz rad u stalnoj konferenciji gradova i opština, sa željom da lokalne samouprave ne ostanu samo puki izvršioci komunalnih usluga na nivou grada. Neophodno je da to budu, neophodno je da budu efikasni, ali je želja bila da podstiču lokalni ekonomski razvoj. Znate da smo puno puta o tome razgovarali i to jeste jedan od ključnih izazova svuda u Srbiji. Ne samo komunalci, da i to, ali i u podsticaju lokalnog ekonomskog razvoja.
Na koji način ste mogli da podstičete lokalni ekonomski razvoj? Pa tako što ćete motivisati gradonačelnike i predsednike opština da se bore za veću uposlenost i kroz veće učešće u porezu od zarade, bore za veće poslove i za veće upošljavanje. Proizvesti tu utakmicu, to jeste valjda logičan motiv i ja zbog toga mislim da bi to bilo dobro.

Opet je pomenuta DS, kao da to želite. Pravo da vam kažem, i nije mi stalo da odgovaram na sve vaše priče, ali pošto ste pomenuli šta ste to nasledili pre pet godina, pet godina ste imali priliku da popravite ovo u državi, da organizujete život, ali reći ću vam šta se to dešavalo i šta je DS nasleđivala od vas, vašeg koalicije 1996. godine kada je u velikom broju gradova u koaliciji tada zajedno pobedila na lokalnim izborima. Nasledila je Zakon o sredstvima u svojini Republike, koji je donesen, gde su sredstva lokalnih samouprava oduzeta i preneta na upravljanje Republici Srbiji. Upravo ovaj parlament, i vi ste glasali protiv tog zakona koji ste donosili 90-ih godina time što ste želeli tada da umanjite mogućnosti lokalnim samoupravama i gasite način za povećanje kvaliteta života u tim gradovima i opštinama.
Godine 2000, dugovi, 15 milijardi evra ostavljenog javnog duga. Tadašnji BDP je bio sedam milijardi evra. Znači, preko 160% učešća javnog duga u BDP 2000. godine. Neko je tada nasleđivao dugove koje je rešavao. Da, vlada DS i gradovi i opštine i predsednici gradova i opština i lokalnih samouprava koji su doprinosili nekom razvoju i nekom autoritetu lokalnih vlasti.
Nasledili ste 2012. godine isto tako 15 milijardi evra javnog duga. U maju mesecu 2012. godine 14,8 milijardi evra javnog duga, kada je BDP bio 33 milijarde, što znači da je to bilo na nivou od 48% učešća javnog duga u BDP. Nesporno, mnogo bolji podaci i mnogo bolji uslovi koje ste nasledili, a sve vreme se žalite. Tada se niko nije žalio, nego je zasukao rukave i probao da nešto uradi za svoje građane. Probajte to i vi danas.

Povređen je član 107. Naravno, radi se o dostojanstvu Narodne skupštine – nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih poslanika.
Ovo sigurno nije atmosfera u kojoj možemo nešto pametno da dobijemo, niti ministarka da dobije neki dobar savet za ono što bi mogla da uradi ili ispravi u svom pristupu u odnosu na lokalne samouprave.
Nisam srećan što vi dobijate tu vrstu poverenja i da na ovakav način možete da emitujete odnos prema političkim neistomišljenicima. Ja ću vam reći sledeće – ja navijam za uspeh ministarke koja je ovde u sali sa nama jer želim da popravi život u svakom gradu, u svakoj opštini u Srbiji, onako kako navijam za dobrog gradonačelnika u mom gradu. Nažalost, protekle četiri godine izgubljene jer nije ništa urađeno u Nišu. Nadam se da će ovaj gradonačelnik biti uspešniji jer tu žive moja deca, jer tu žive građani Niša, navijam za uspeh svih gradonačelnika u Srbiji i nemam ni trunku mržnje ni prema vama ni prema njima. Ovde probamo da govorimo o argumentima time što ćemo doprineti boljem zakonu, boljem odnosu i načinu da lokalne samouprave mogu da doprinesu kvalitetu života u svojim sredinama.
Zaista mislim, predsedavajući, da ste morali da reagujete na ovakav način na ovakav govor mržnje koji smo svi čuli u Skupštini i siguran sam da i ministarka nije ništa korisno iz ovoga čula. Nadam se da ćete ubuduće reagovati na ovakve izlive mržnje u Skupštini Srbije.

Čuli smo od poštovane ministarke jedan argument da su uglavnom poslanici davali amandmane u kojima se traži povećanje prihoda i stope za grad Beograd, a smanjenje za Crnu Travu i neke opštine. Evo primera amandmana koji vas demantuje.
Amandman koji glasi da stopu, gde ste predložili Zakonom sa 80% treba smanjiti na 74%, predlažem da se upravo za te opštine najnerazvijenije i gde ima najmanje radnih mesta poveća na 85%, a da grad Beograd i ostali gradovi ostanu na istom nivou.
Dakle, nije tačno to da su svi poslanici bili toliko zli i da su tražili novac koji će se preliti iz siromašnih opština sa juga Srbije ili iz najsiromašnijih opština Srbije prema Beogradu.
Dakle, ovde je zahtev bio da se ostavi nivo prihoda, u stvari učešća u porezu od zarada gradovima i gradu Beogradu na istom nivou i to zbog onog argumenta o kome smo razgovarali, zbog načina da stvarno probudimo utakmicu u kojoj će se gradovi i opštine, gradonačelnici, lokalne samouprave boriti za što veći broj radnih mesta i gde će povećavati svoje prihode tako što će otvarati mogućnosti investitorima i otvaranju novih radnih mesta.
Šta bi to značilo dalje? Zaista mislim da, podsetiću vas na ono pitanje iz plenarne rasprave o gradu Beogradu, rekli ste da će Beograd podneti po ovom planu najveće posledice, uslovno rečeno dve milijarde manje prihoda sa ovim smanjenjem. Pitao sam vas da li je tačno da je zbog neefikasnosti, zbog neodgovornih poziva da se ne plaćaju karte u gradskom prevozu Beograda, smanjeni prihodi nadomešćuju tako što se radi transfer 2014. godine od dve milijarde, upravo onoliko koliko se sada gradu Beogradu smanjuje ovim zakonom? Rekli ste i očekivao sam da ćete to proveriti i siguran sam da jeste već proverili, pošto ste imali informacije o drugim gradovima vrlo detaljno.
Primeri koje smo često slušali o tome koliko su neodgovorni gradonačelnici bivšeg režima, zaduživali gradove, veliki broj vas je bio zaista u pravu. Recimo bivši gradonačelnik grada Niša bivšeg režima koji je bio vaš član, vaš član je i dalje. Niš ima novog gradonačelnika, takođe iz SNS-a kome želim svaki uspeh i upravo se i zbog njega i zbog građana Niša zaista iskreno borimo da ostane što više prihoda za gradove koji i onako sada imaju vrlo tešku situaciju.
Dakle, posledica onih prethodnih četiri godine je bila upravo to, dve i po milijarde duga za grad Niš. Znate li sa kojim procentom se ispunjava planirani budžet? Sigurno znate, znaju i vaši saradnici, sa 60% je realizacija budžeta grada Niša u protekloj godini. Da li je moguće da grad efikasno funkcioniše sa takvim prelivanjima? Nije moguće, a mi sada idemo sa dodatnim smanjenjem i zakonom za koji ćemo ovde glasati.
Dolazimo u zaista apsurdnu situaciju da štitimo gradonačelnike i probamo da zaštitimo neke funkcije, a šta su posledice? Posledice su to da nema javne rasvete, jer nije plaćen račun. Ima tu mojih kolega iz Niša koji znaju da često prođete uveče kroz grad, a da nije upaljena javna rasveta.

Da, od poslaničke grupe.
Dakle, pošto grad Niš nije uspeo da namiri svoje dugove zbog takvog punjenja budžeta, a biće još lošiji posle usvajanja ovog zakona, imamo posledice da je u mraku, imamo posledice smanjene bezbednosti u saobraćaju, imamo posledice moguće veće stope kriminaliteta, jer sada zaista nije bezbedno šetati se gradom po mraku.
Imamo problem sa odnošenjem smeća jer se sve ređe odvozi smeće i grad nam zaista nije nikada bio prljaviji. Imamo problem sa izmirivanjem dugova u osnovnim školama. Imamo problem sa izmirivanjem dugova u osnovnom zdravstvu. Govorim o gradu Nišu, mnogi bivši i sadašnji gradonačelnici će potvrditi da imaju slične probleme u svojim gradovima, ali sve se to odražava na kvalitet i život naših sugrađana.
Dakle mi se ovde ne borimo za bolji status gradonačelnika iz SNS-a, 99% njih je upravo iz vaše stranke, mi se borimo za to da poboljšamo kvalitet života svim našim građanima.
Kada već govorimo o dugovima, malo je tih dve i po milijarde duga grada Niša u odnosu na 10 milijardi evra zaduživanja ove i prethodnih vlada od 2012. do ove godine, 2016. godine i mislim da je važno da otvorimo tu debatu i pokažemo da nismo niti zluradi, da se ne radujemo tuđim neuspesima, da se nadamo da možemo ovim našim rešenjima da doprinesemo da gradovima ostane što više mogućnosti i što više sredstava da rešavaju probleme gradova u kojima svi mi živimo.

Ja mislim da je loše kada neko kaže da se odavde iz ovih klupa emituje mržnja prema bilo kome i u to ste mogli da se uverite svi vi i predstavnici Vlade i poštovana ministarka, da odavde nije bilo reči mržnje, niti je bilo loše namere, a sve vreme smo optuživani za to zbog toga što razmišljamo drugačije o nekim temama. Mi zaista verujemo da je nelogično i da je sve vreme centralizacije para, budžetskih para od 2012. do 2015. godine za koje imamo egzaktne podatke, dakle, od 18,8%  2012. godine za lokal do 11,4% ili 11,6%, 2015. godine nešto što upućuje na, ne samo fiskalnu centralizaciju nego i političku centralizaciju, jer na takav način se demotiviše dobar deo ljudi unutar Srbije, ljudi koji treba da vode svoje lokalne samouprave i vode brigu o sebi.
Takvo prihvatanje te argumentacije i kritike na bilo koji predlog je nešto što smo čuli upravo iz klupa preko puta nas, da svi koji ne misle kao vi, su ili zlonamerni ili ne razumeju, ili su glupi ili ne znaju matematiku ili su neprijatelji ove zemlje. Do tog nivoa je ova rasprava došla da su ili strani plaćenici ili neprijatelji ili ljudi koji ne vole zemlju. Ne priznajem nikom da voli ovu zemlju više od mene, ali ne mislim da ste vi neprijatelji ove zemlje. Možemo da se razlikujemo po ovim temama i zaista neću dozvoliti da bilo ko optužuje bilo koga iz DS, iz ovih klupa, da radi zlonamerno i da je neko ko je plaćenik, zbog toga što se ne slaže sa nekim predloženim temama. Probali smo da damo svoj doprinos i predložimo najbolja rešenja za ono što bi trebalo da doprinese i radu Vlade ali i radu lokalne samouprave u Srbiji.

Obraća mi se lično, da. I biću pristojan do kraja i tu ste u pravu. I sada ću biti pristojan samo što smo drugačije čuli ono što je gospodin Ješić rekao, zato što želim da proverimo na stenogramu šta je tačno izjavio i mislim da je vrlo lako to proveriti, a ja ću vam reći šta sam ja čuo šta je izjavio.
Dakle, on je rekao i citirao izjavu premijera koji je komentarišući Savamalu i ljude koji su sa fantomkama rušili noću Savamalu, rekao da su kompletni idioti zbog toga što su rušili i tu Savamalu. Tu je pomenuo taj izraz „kompletni idioti“ koje nije naravno uputio nikom od vas. Ukoliko stenogram pokaže suprotno, da se bilo kome iz ove sale obratim na takav način ja ću podneti izvinjenje. Dakle, ukoliko stenogram to dokazuje, ja se izvinjavam svima, ali on to nije rekao. On je rekao i citirao reči premijera.
Da li ja imam potrebe da volim premijera, to je moja lična stvar. Ne. Ne mrzim ga, niti sam ijednu reč, niti je potrebno da takve reči jedni o drugima ovde upućujemo i u sali, ali i o onima koji su van ove sale.

Pomenuta je DS u kontekstu novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i odnos DS prema lokalnoj samoupravi.
Verovatno i gospođa ministarka dobro pamti neke stvari, neko vreme kada su gradonačelnici i predsednici opština iz DS ulagali napore za podizanje kapaciteta svojih gradova i svojih opština. Od 1996. godine i pobedama u velikom broju gradova, u borbi protiv zakona koje je 1995. godine donesen, potpisom tadašnjeg potpredsednika Vlade, kada je imovina gradova i opština prenešena na upravljanje Republici Srbiji. Sami znate da ste, danas je 5. oktobar, baštinili neke vrednosti 5. oktobra i borbe građana Srbije da odbrane rezultate 24. septembra 2000. godine. Nastavljate tu politiku, a sa druge strane napadate ovaj datum.
Mislim da je važno reći i to da od 2000. godine rastu prihodi lokalnih samouprava, i to samo zahvaljujući toj borbi gradonačelnika koji su često bili u sukobu sa svojim predsednicima vlada, upravo boreći se za nove prihode, nove nadležnosti i veće učešće građana u donošenju odluka, jer tamo se odvija realni život. Imamo dokaze. Godine 2012. 80% ukupno ubranih sredstava ide u centralni budžet, 20% ide lokalnim samoupravama ili tačnije 18%. Godine 2015. smanjen je taj trend i ide nezadrživo na dole, došli smo do 11% za lokalne samouprave nasuprot nekih 90% za centralni budžet.
To je odgovor vama u ovoj težnji i često argumentovanju koje čujemo u ovoj raspravi, a to je da se ovim zakonom samo uravnotežava odnos prihoda centralne i lokalne vlasti. Ovim tempom, za tri godine, sa 20% na 10%, očigledno da trend pokazuje da ćemo negde doći, matematički gledano, na nulu. Tamo se odvija život i jedini način finansiranja i zadržavanja života na nivou čitave Srbije jeste poštovanje i u finansijskom i u svakom drugom smislu ljudi koji žive u malim gradovima, opštinama u čitavoj Srbiji.

Poštovani, razgovaramo o zakonu koji ima samo jedan član ili dva, ali jedan suštinski. Čini mi se da je bilo primedbi sa vaše strane da i suviše politizujemo sve ovo. I te kako je ovo političko pitanje, ali mislim da je ne samo političko, nego i ekonomsko, ali i životno pitanje, što je najvažnije za naše građane, za sve ljude koji žive u Srbiji.
Zbog čega političko? Mislim da je činjenica, i svi smo toga svesni, da od 2012. godine intenzivno ova Skupština donosi zakone koji prelivaju sredstva iz lokalnog u centralni nivo. Toga su svesni mnogi gradonačelnici i predsednici opština, i koji sede u ovoj sali i koji nas verovatno slušaju, njima je to jasno i to neću dokazivati sada brojkama, o tome smo govorili. Sa nekih 18,8% koje su pripadale lokalnom nivou 2012. godine došli smo do 11,8%. Dakle, to je činjenica.
Zbog čega je važno političko pitanje? Upravo zbog toga što jasna fiskalna centralizacija, više para na centralnom nivou, znači slabljenje fiskalno lokalnog nivoa, što u političkom smislu znači jačanje centralnog nivoa i gubljenje političke moći na lokalnom nivou, potpuno jasno.
Šta to dalje znači? To znači sve manje prostora za učešće naših građana u donošenju odluka, kreiranju svojih strategija i rešavanju svojih životnih pitanja, najdirektnije vezana za mesta u kojima žive. Zbog toga moramo da razgovaramo o političkom aspektu ovog zakona, samo jednog člana, samo 4,6 milijardi, kako vi kažete, nije bilo osam, nego je samo 4,6, to je jedan aspekt.
Drugi je ekonomski. Pa, i samo tih 4,6 se preliva, rekli ste najviše na Beograd, dve milijarde, ali znamo da je recimo u 2014. godini, voleo bih da mi odgovorite na to, GSP Beograd dobio transfer od dve milijarde radi pokrivanja svojih gubitaka. Znate šta znači tih dve milijarde za sve lokalne uprave u čitavoj Srbiji i stanja njihovih javnih komunalnih sistema, a svesni ste u kakvom su stanju komunalni sistemi na nivou gradova i opština, šta bi te dve milijarde značile za sve ostale gradove i opštine? Koliko gubi Niš? Oko 160 miliona, ovim zakonom. Koliko gubi Kragujevac? Više od 100 miliona. Koliko Novi Sad i koliko mnogo manji gradovi u Srbiji? To je taj drugi, ekonomski aspekt.
Treći i najvažniji aspekt, to je život. Šta sve to znači za živote ljudi koji žive u ovim gradovima? Jasno je nama, mi želimo odličan gradski prevoz u Beogradu, ali je neodgovorno pokrivati to iz centralnog budžeta, ako neko poziva zarad političkih poena u predizbornoj kampanji da se ne plaćaju karte u gradskom javnom prevozu, a onda se leče efekti takvih poziva, neodgovornih političkih poziva da se saniraju gubici jednog javnog preduzeća na nivou grada.
Mi imamo stanja u javnim komunalnim sistemima u čitavoj Srbiji u kojima se ne isplaćuju zarade radnika po sedam meseci. I sami to znate, kašnjenje plata. Pa, onda imamo problem da ljudi ne rade dovoljno efikasno u javnoj čistoći. Šta to dalje znači? Znači da se naše ulice i naša dvorišta zatrpavaju đubretom, jer se nedovoljno efikasno i frekventno iznose. Šta to dalje znači? Posledica po zdravlje svih nas, naše dece i nas samih koji živimo u tim lokalnim samoupravama u kojima moramo da rešavamo te probleme. Sa druge strane, mi ovde dižemo ruku i glasamo za zakone koji će nam umanjiti mogućnosti da rešimo taj problem. Šta sa školama? Šta sa ostalim delovima sistema, tamo gde se realno odvija život?
Dakle, to su ključna pitanja. Još jednom ponavljam, mislim da je vrlo važno da svi zajedno razmislimo o tome, dižući ruku, dajući podršku ovakvom zakonu. I ne samo ovom, jer je ovo samo jedan od mnogih od 2012. godine do danas. U stvari, gasimo mogućnosti uticaja političkog i životnog za ljude koji žive na lokalnom nivou.

Hvala.
Drago mi je da tražite tu vrstu sugestije. Mislim da je važno, prvo, meni je zaista čudno da niste imali informaciju o dve milijarde gradu Beogradu, GSP-u, ali da imate preciznu informaciju koju ste nam izneli za pet minuta o dugu od 170 miliona, ili ne znam koliko već, koji je napravljen u Smederevskoj Palanci. Dakle, dve milijarde je strašno manje važno, niti smo mogli da dobijemo tu informaciju, ali vrlo precizni podaci o stanju u komunalnom sistemu u Smederevskoj Palanci, 80 kilometara od Beograda, je nešto što je precizno nama ovde prezentovano. Ja mislim da je važno da i gradonačelnik, predsednik opštine ima prilike da to kaže. Zbog toga sam želeo da kažem da bi vaši argumenti bili mnogo ubedljiviji da ste govorili o još nekom primeru, makar jednom. U 170 opština i gradova u Srbiji u kojoj imate, malopre ste rekli, 99% gradonačelnika i predsednika opština. Pomenuli ste Svrljig kao pozitivan i izdvojili Smederevsku Palanku, po vašim kriterijumima, ali sa druge strane, ni jednog jedinog problematičnog rada javnog komunalnog sistema u Srbiji.
Hoćete ja da vam kažem? Pitajte gospodina Stevanovića šta je sa javnim komunalnim sistemom čistoće u Kragujevcu, šta je sa toplanom u Nišu, šta je sa mnogim javnim komunalnim sistemima u mnogim gradovima u Srbiji i zaista bi vaši argumenti bili mnogo snažniji i mnogo uverljiviji da se govorili o makar četiri, pet primera gradova u kojima su gradonačelnici i predsednici opština iz SNS-a.