Povređen je Poslovnik član 107. koji kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.
To smo videli od narodnog poslanika koji se obraćao poslaniku Milojičiću pretećim porukama – idi plati struju, idi tamo, idi ovamo, sa temom koja zaista nije dostojna ovoga što danas treba da radimo.

Dakle, čitanje, a i vi predsednice zaista morate da reagujete ukoliko mi ovde slušamo raspravu o zakonu o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pozivajući se na to koliko je to važno za građane Srbije, a da slušamo imena karata, vinskih karata u nekim kafićima, načinom na koji se obraćao poslanik sa Vračara, koji naravno treba da brine …

Ja sam vam rekao. Dakle, očigledno je da smo svi bili svedoci, a i vi recite da li mislite da je poslanik govorio o temi dnevnog reda, da li se obraćao lično drugom narodnom poslaniku i da li je prekršio Poslovnik o radu Narodne skupštine? Ja mislim da jeste. Evo, i od vas očekujem…

Član 104. je povređen koji kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime, što nije navedeno, ili funkciju, to jeste, navodeći i pogrešno tumačeći njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

U ovom slučaju je gospodin Martinović govorio i u svom izlaganju, pominjući Kragujevac pomenuo gospodina Verka, koji sedi iza gospodina Ješića i mislim da je neophodno da poslaniku date pravo na repliku.

Javio sam se za repliku, spomenuta je Demokratska stranka. Ne znam otkud ova naprasna potreba za ovakvom vrstom izliva emocija, vrlo čudnih.
Ja vama zameram da niste upozorili prethodnog govornika da je sve vreme, koliko je govorio, više od deset minuta, u stvari govorio repliku svima onima koji su govorili o temi zakona. Ne razumem zbog čega napadate DS ako govorimo o temi. Ako govorimo o tome da su glavne primedbe bile to, napadate DS koji se iskreno zalaže za proces decentralizacije, za jačanje lokalnih samouprava, jer znam kakvi su budžeti lokalnih samouprava bili 2000. godine, koliki su nasleđeni budžeti i da su rasli sve vreme sa željom i sa tom svesti koju ima DS da je centralizacija, fiskalna centralizacija i centralizacija novca jednaka političkoj centralizaciji i putu ka apsolutizmu. Onaj ko upravlja novcem u apsolutnom iznosu sigurno smanjuje moć odlučivanja na lokalnom nivou, a samim tim i učešće građana u donošenju tih odluka.
Mi smo uglavnom govorili o tim principima. Ne znam zbog čega imamo tu vrstu kritike, jer imamo jasne podatke o kojima su mnoge kolege govorile, da od 2000. do 2012. godine rastu nivoi prihoda i budžeti lokalnih samouprava, da od 2012. godine do 2015. godine jasno padaju sa 18,8% na 12% ili skoro 11%. Dakle, to je suština. To je tačno, a mi samo ponavljamo isto da je time umanjen uticaj lokalnih samouprava, gradonačelnika koji kasnije kroz istu Stalnu konferenciju …

… sa kojima ste se gospođo ministarka i konsultovali, nemaju snage, političke snage da bilo šta kažu o ovakvom rešenju.

Ovaj amandman koji smo podneli i predložili da se Zakon o javnim preduzećima zove zakonom o javnim preduzećima i obavljanjem delatnosti od javnog interesa.
Dakle, ovo je suštinski predlog, ne samo predlog promene imena, jer mislim da je vrlo važno da definišemo šta su ključni ciljevi za uređenje javnih preduzeća, a mi mislimo da su ključni ciljevi, pre svega, kvalitetnija usluga građanima Srbije i jeftinija usluga građanima Srbije.
Naš je predlog da jasno definišemo ciljeve i Vlade Republike Srbije, a to je da javna preduzeća budu organizovana tako da su razdvojene infrastruktura i operacije nad tom infrastrukturom, pa je naš stav upravo, i mislim da ovaj Predlog zakona o javnom interesu treba da jasno definiše stav o tome da treba sačuvati makar 51% vlasništva Republike Srbije nad infrastrukturom, nad javnim preduzećima, da bi država mogla da podstakne konkurenciju, a pre svega u podsticaju i privatno-javnog partnerstva i privatizacije nad operacijama. Primeri, Aerodrom Beograd, ne treba svakako privatizovati, jer se najavljuje privatizacija Aerodroma Beograd, jer je to infrastruktura nad kojom se razvijaju operacije i Srbija Ervejza i svih ostalih operatera, jer je cilj, trebalo bi da bude cilj svih nas, da podsticajem konkurencije otvorimo mogućnost za jeftiniju i kvalitetniju uslugu. To isto važi i za Elektromrežu Srbije. Šta bi značila privatizacija Elektromreže Srbije iznad 51% u odnosu na vlasništvo Republike Srbije, ukoliko imate kasnije monopol jednog operatera koji može da diktira cene? Videli smo i sami da na takav način država Srbija nema mehanizme u kojima će razviti utakmicu i podsticati utakmicu za podizanje kvaliteta usluge građanima, a naravno i snižavanja cena. Upravo imamo suprotne primere, povećanje cena struje. Mislim da je suština bila doneti, pre svega, zakon o javnom interesu, a onda urediti ove tehničke detalje koje nam nudite ovim zakonom. Hvala.

Predlog našeg amandmana glasi – član 1. – javna preduzeća su pravna lica, privredna društva čije je osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, uređenu zakonom kojim se uređuje materija privrednih društava, a koja obavljaju delatnost od javnog interesa.
Predloženim amandmanom jasnije se definiše pravno lice koje obavlja delatnost od javnog interesa. Od kolege povodom diskusije o prethodnom amandmanu smo čuli da javno preduzeće ne mora da obavlja delatnost od javnog interesa. Šta bi drugo obavljalo?
Treba naglasiti i suština ovog amandmana je da javna preduzeća rade u javnom interesu da bi popravila kvalitet usluga građanima i na čitavoj teritoriji Republike Srbije pružile približno jednak kvalitet te usluge. Tačno je i to da delatnosti od javnog interesa ne obavljaju samo javna preduzeća, nego obavljaju i druga privredna društva i akcionarska društva i mešovita društva. Za to imamo primer – „Telekom Srbija“ nije javno preduzeće, već akcionarsko društvo, ali obavlja delatnost od javnog interesa, jer je, složićemo se, javni interes da svi građani Srbije u svakom delu Srbije imaju kvalitetnu i internet i telefonsku i svaku drugu mrežu. To jeste javni interes.
Mi smo želeli upravo to i drago mi je gospodine ministre da ste prihvatili našu ideju i DS se zalaže upravo za to – definisanje zakona, pre svega Zakona o javnom interesu u kome će se razdvojiti infrastruktura, što je suštinski važno i ne treba da se privatizuje do iznad 50% drugog kapitala, stranog kapitala, nego država treba da zadrži 51% i to treba jasno reći u tom zakonu i sa druge strane, podsticati utakmicu da bi pojeftinila usluga i da bi bila kvalitetnija uvodeći nove operatere nad tom infrastrukturom. Država bez te infrastrukture u svakom pogledu, od aerodroma, telekomunikacionih kanala, EMS, neće imati mehanizme da upravlja tržištem i da podstiče to tržište da bismo dobili jeftiniju i kvalitetniju uslugu za sve građane Srbije.

Prethodna dva amandmana smo, gospodine ministre, podneli i čini mi se da ste priznali da je važno, ukoliko ih sada niste prihvatili, definisati u budućem zakonu i DS je stava da zaista treba definisati zakon o javnom interesu, u kome treba urediti javna preduzeća, razdvajajući infrastrukturu od operacija. Ovde smo dali amandman kojim vrlo precizno definišemo upravo ovu oblast, mnogo preciznije nego što je dato u članu predloženog zakona.
Dakle, član 2. bi glasio – delatnosti od javnog interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, istraživanja proizvodnje, prerade, transporta i distribucija nafte, prirodnog i tečnog gasa, prometa nafti i naftnih derivata, železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacija, proizvodnje i nabavke naoružanja i vojne opreme neophodne za odbranu Republike, izdavanja službenog glasila Republike Srbije, informisanja, izdavanja udžbenika, korišćenje, upravljanje, zaštite i unapređenja dobara od opšteg interesa, vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač i komunalne delatnosti. Dakle, vrlo precizno definisane oblasti.
Pošto nemam puno vremena za analizu svake od ovih oblasti, ja bih pokazao na jednom primeru koliko je preciznije ova naša definicija, gde se u članu 2. kod vas kaže – i naoružanja i vojne opreme, a mi smo rekli – proizvodnje i nabavke naoružanja i vojne opreme neophodne za odbranu Republike Srbije, dakle, pre svega za odbranu Republike Srbije i interesa građana Republike Srbije, jer komercijalni poslovi u trgovini oružjem, po nama, nisu javni interesi. To jesu bitni poslovi za Republiku Srbiju i sve uposlene u toj oblasti, ali to ne mogu da budu javni interesi. Javni interes je bezbednost, sigurnost građana i odbrana, a to je ovde jasno definisano. Hvala.

Žao mi je gospodine Bečiću što mi niste dali reč kada sam se javljao na amandman koji smo dali kolege iz poslaničkog kluba DS.

Molim vas da mi vratite vreme.

Teško je ubeđivati se sa vama i nemam namere.
Hoću da kažem da je ovaj član 3. nešto što dokazuje i što unosi zaista dodatnu konfuziju u definisanju pojma javnog preduzeća. Mislim da smo to pokazali i u prvom, drugom i trećem amandmanu, gde smo insistirali upravo na krovnom zakonu o bavljenju delatnosti od javnog interesa. Onda bismo imali mnogo precizniju definiciju, jer jedino ispravno tumačenje pojma javno preduzeće je zapravo posmatrano kao sinonim za društvo kapitala koju obavlja delatnost od javnog interesa. Što znači da je to definisano već u Zakon o privrednim društvima i nije potrebno sada ponovo normirati i definisati i unositi konfuziju kroz ovaj zakon.
Zbog toga smo u paketu za ova prva četiri amandmana i za naslov zakona, ali i za prva tri amandmana pokušali da damo upravo predlog i ponudu i ono što bi doprinelo kvalitetu, i kvalitetnijem, i sveobuhvatnijem pristupu u rešavanju problema javnih preduzeća, rada, efikasnosti i pružanja kvalitetnih usluga građanima Srbije.
Zbog toga mi je žao da niste imali sluha i prihvatili naše amandmane, a ponoviću vam, mislim da bi bilo važno i da bi bilo svrsishodno, jer ste to već nagovestili da prihvatate i naša razmišljanja i naš cilj, DS je rekla šta je stav o javnim preduzećima. To je pre svega cilj, proglasiti ciljeve u kojima će se razdvojiti i infrastruktura u kojima će se razdvojiti operacije i to možemo skoro u svakoj oblasti u kojoj je definisan javni interes sa principima u kojima ćemo odustati od privatizacije po svaku cenu, a pre svega infrastrukture koja je važna za vođenje države i nad kojom mogu da se podstiču operacije i konkurencija nad operacijama.
Kada rasprodate infrastrukturu nemate tih mogućnosti, kada rasprodate „Elektromrežu Srbije“, kada rasprodate telekomunikacione kanale, optičke kanale, kada rasprodate preradu u sistemu „Pošte Srbije“, kada se proda aerodrom onda više nema konkurencije. I, možemo da se složimo oko toga. Demokratska stranka se ne zalaže za državno vlasništvo, da za većinsko vlasništvu 51% nad infrastrukturom uz mogućnost privatno-javnog partnerstva, ali i privatni kapital koji će se takmičiti nad tom infrastrukturom u pružanju kvalitetnije usluge i jeftinije usluge građanima Srbije. Mislim da je to svima nama cilj.
Jasno je samo jedno, znamo da državni kapital nije najefikasniji, znamo da nikome nije potreban državni monopol, ali znamo i to da lošiji od državnog monopola jedino jeste kada uspostavite privatni monopol, onog trenutka kada privatizujete kompletnu infrastrukturu, onda ste pod rizikom privatnog monopola, onda građani Srbije dobijaju najskuplju i najmanje kvalitetnu uslugu. Hvala.

Gospodine ministre, pošto ste malopre zažalili da u amandmanu i gospođice Jerkov i gospodina Pavićevića nema predloga da se briše samo član 3. nego se predlaže brisanje čitavog člana, u stvari stav 3. člana o kome govorimo, evo sada imate priliku da usvojite naš amandman, jer je upravo naš amandman briše se stav 3.
Koliko je apsurdan ovaj član 14. evo možemo svi zajedno da pogledamo, ja ću ga pročitati, mislim da je važno da svako od poslanika ovo čuje.
Prvi stav, osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu. To je uredu.
Drugi stav, osnivač ne može osnivati drugo javno preduzeće ili društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1.2 ovog zakona za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa osim u slučajevima realizacije projekata javno privatnog partnerstva u smislu zakona kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesije.
Vi ste se hvalili ovim drugim stavom jer se borite protiv korupcije u javnim komunalnim preduzećima na lokalnom nivou. Rekli ste da je užasno stanje. Slažem se sa tim da je užasno stanje u javno komunalnim sistemima na čitavoj teritoriji Srbije, ali vi četiri godine nosite odgovornost za te ljude. U 90% opština i gradova ova aktuelna koalicija ima lokalnu vlast. Ne znam na koga se žalite. Na ljude koji vode gradove i opštine i koji su delegirali i birali direktore javnih komunalnih sistema. To je jedna stvar.
Ali, šta je apsurdno u ovom zakonu i u ovom članu. Kažete – odredba stava 2. ovog člana se ne primenjuje na grad i Grad Beograd. To znači na sve gradove u Srbiji i Grad Beograd, a u ovim gradovima i u Gradu Beogradu živi 80% Srbije, najmanje. Vi, izuzimate 80% građana iz člana u kome definišete ponosno stav 2. gde se kaže da mi na osnovu stava 2 sprečavamo neefikasan rad javnih komunalnih sistema na lokalnom nivou, a onda izuzmete 80% i kažete – e, onda ovih 80% može da radi kako hoće. I, to je apsurd ovog stava. Obrišite ga, prihvatite naš amandman, ako već i logički možemo da analiziramo ovaj član, gde kažete odredba stava 2. ovog člana ne primenjuje se na grad i Grad Beograd. Dvostruka negacija. Onda bismo čitali, stav 2. tako da osnivač može, pošto je negacija, osnivač može osnivati drugo javno preduzeće ili društvo kapitala ovog zakona za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa uključujući, pošto u originalu kaže osim, pošto je negacija, uključujući u slučajevima realizacije projekata javno privatnog partnerstva u smislu zakona kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija.
Dakle, osnivati paralelno sisteme javna komunalan preduzeća koja će sama sebi praviti konkurenciju. I ovde je pitanje – a čemu sve ovo? Čemu stav 3? Da li da se opravda projekat „Beograd na vodi“, da se opet stavi, ili proba da stavi kao javni interes, otvaranje kafane, i naša rasprava u Skupštini, gde proglašavamo javnim interesom jedan komercijalni ugovor o kome smo glasali, tako da se radi eksproprijacija zemljišta da bi se realizovao jedan komercijalni ugovor. Imate priliku, evo prilike. Malopre ste rekli niko nije dao amandman tako da se briše samo stav 3. u ovom članu. Usvojite ovaj amandman i mislim da ćemo ozbiljno rešiti ovo pitanje. Hvala.

Gospodine ministre, po amandmanu, niste nam dali odgovor na prvo poziv da ćete prihvatiti ovaj amandman ukoliko ima predloga brisanja stava 3. gde se neće ukinuti ova mogućnost sa ovom idejom. Niste to rekli? Mislim da ste to rekli gospodinu Pavićeviću kada je predstavljao svoj amandman.
Pošto je vaš ključni argument bio – sa stavom 2. u ovom članu normirate nešto i hvalite se da ćete time sprečiti zloupotrebe, u ovom trenutku moguće zloupotrebe u javnim komunalnim sistemima na lokalnom nivou, a onda stavom 3. obesmišljavate čitav član zbog toga što izuzimate 80% Srbije, broja građana, gradovi plus Grad Beograd kada saberete broj stanovnika to je 80% ljudi koje izuzimate iz ove norme. Meni to zaista nema apsolutno nikakve logike i mislim da je logično da prihvatite ovaj amandman u kome ćete izuzeti stav 3. jer je i suštinski i logični neodrživ.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, čuli smo uvodno izlaganje ministra i na Odboru za privredu, ali i ovde na plenarnom zasedanju i on je pokušao da nas ubedi da ćemo sa novim izmenama Zakona o javnim preduzećima dobiti nove efekte i bolje efekte rada javnih preduzeća u Republici Srbiji.
Pročitaću iz ovog materijala, koji smo dobili, na koji način ste nas ubeđivali, vi i stručne službe, da treba prihvatiti ovaj zakon. Ovde kažete, na strani 39, da bi koleginice i kolege mogli da prate ovaj materijal, da prema podacima Agencije za privredne registre ukupni gubici privrede Republike Srbije u 2014. godini iznose oko 131 milijardu dinara, što je četiri puta više nego u 2013. godini kada je gubitak bio 30 milijardi. Dakle, četiri puta. To piše u ovom materijalu.
Dakle, u sledećem pasusu kaže – međutim, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, 15 najvećih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, u periodu 2011-2014. godina, može se zaključiti da se njihov ukupan finansijski rezultat, nakon oporezivanja, iz godine u godinu, značajno pogoršava. Dakle, vi govorite o efektima rada u ovoj Vladi i u prethodnoj, dakle u ove četiri godine.
To je ono što pokazuje i nas, naravno, stavlja pred ispit da li podržati jedan ovakav predlog zakona, jer se ovde vide samo kozmetičke izmene u kojima Predlog zakona o javnim preduzećima predlaže procedure koje će prosto definisati način izveštavanja, kvartalni ili neke druge vrste, izbora organa, promene koje mogu da budu i dobre, neke od njih su dobre, ali mislim da nije suština koja će promeniti ovakav trend opadanja kvaliteta rada javnih preduzeća u ukupnom… Ima, naravno, i svetlih primera i dobrog rada, ali ukupni podaci su ovo što ste vi nama dali u ovom materijalu.
Šta je naš predlog? Pošto je vaše pitanje bilo – dajte nam neki predlog, šta je to što može da unapredi rad javnih preduzeća? Mislim da ste dobili u našem amandmanu, pre svega, na ime samog zakona. Dakle, mi smo predložili da Zakon o javnim preduzećima bude „zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od javnog interesa“. Mislim da je najvažnije definisati šta je javni interes u Republici Srbiji i na takav način onda definisati i poslove javnih preduzeća i način na koji će ona ostvariti ciljeve o kojima vi najčešće govorite, a to je to pitanje korporativizacije i mnogi direktori javnih preduzeća o tome govore.
Mislim da je važno reći šta je taj pojam korporativizacije i šta je ključni izazov svih direktora u tom smislu. To je, pre svega, upravljanje kapitalom javnih preduzeća, to je odgovornost prema vlasniku kapitala a to je u najvećem broju slučajeva država Srbija, to je pitanje odnosa prema menadžmentu, to je pitanje odnosa prema uposlenima, govorim o oko 130.000, i to je, pre svega, pitanje odnosa prema građanima kojima se pruža ta vrsta usluge, dakle usluga od javnog interesa.
Kada govorimo o javnom interesu dolazimo do ključnih stvari i pitanja koja su povezana sa nekim drugim zakonima koje ste nam ovde predstavili, a to je pitanje Zakona o zemljištu Železare Smederevo i uspostavljanju svojinskih odnosa koji će biti neophodni radi buduće privatizacije ili prodaje Železare Smederevo. Dakle, to u stvari pokazuje suštinu nedovoljne efikasnosti, posebno od 2012. do 2016. godine, danas smo u 2016. godini.
Izvor čitavog tog problema je, a vi ćete se setiti i mnogi poslanici ovde u Skupštini, usvajanja zakona o izmenama Zakona o svojini Republike Srbije, 1996. godine, koji je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade, Šešelj, u onom pokušaju da država Srbija na sebe prene se svo vlasništvo lokalnih samouprava i javnih preduzeća, a onda se važnim Zakonom o javnoj svojini 2008. do 2012. vraćala ta imovina, jer je to preduslov, i to je razlog onog pitanja koje ste postavili – kako je moguće da nema definisanih odnosa i vlasništva zemljišta u Železari Smederevo?
Ali, šta se tu otvara dalje kao pitanje, suštinsko pitanje zbog čega sam rekao da treba govoriti o javnom interesu? Pre svega, definisati šta je to javni interes. Javni interes sigurno nije uzeti zemljište, jer to ovaj zakon koji predlažete, evo danas svima nama, gde se uzima deo zemljišta i vlasništva i mnogim javnim preduzećima, to je gospođa Nataša Vučković u uvodnom izlaganju i pomenula, i gde je pitanje za vas na koji način to utiče na javni interes svih građana Republike Srbije?
Isto onako kako može da se postavi pitanje otpisa dugova koje JAT Airways, o kome su slušali kao vrhunskoj kompaniji koja pravi veliki uspeh i veliki profit, ali i zahvaljujući velikom delu otpisa dugova Aerodromu Beograd, 22 plus18 miliona evra, 40 miliona evra otpisuje duga Aerodrom Beograd koji je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, posredno svi građani Republike Srbije, gde se opet postavlja pitanje javnog interesa da se otpisuje taj dug.
Mislim da tu ulazimo u jedno vrlo ozbiljno pitanje, koje nije pitanje samo za Republiku Srbiju, nego za čitav ekonomski sistem, svetski ekonomski sistem. To je to pitanje upravljanja otpisom dugova, jer na ovaj način otpisujemo neke dugove, otpisujemo neko vlasništvo i javnu imovinu svih građana Republike Srbije i time radimo vrlo nepravednu raspodelu na one koji će biti veliki dobitnici te preraspodele bogatstva i najvećeg broja gubitnika, a to su najčešće građani Republike Srbije. Hvala.