Istine radi, pošto ste pominjali istinu, ja ću vas pozvati da zarad svih nas i svih onih ljudi u Srbiji koji gledaju ovaj prenos probate da pogledate u istoriju malo dalje od 2014. godine. Evo vam jednog primera. Mislim da istorija ne počinje od Vlade 2012. godine, niti od 2014. godine, onako kako nije počinjala ni od 2000. godine.
Mislim da više poštovanja treba da ukažete prema svim onim ljudi koji su učestvovali u svim onim projektima. Aerodromi i Niš i „Ponikve“ i svi ovi projekti o kojima smo govorili su projekti u kojima su učestvovali ljudi 1989. godine. Prvi put je izgrađen aerodrom u Nišu 1989. godine i hvala svim ljudima koji su učestvovali u tom projektu i treba ih pomenuti.
Godine 1999. 30 projektila koji su pali na pistu na Niškom aerodromu, neki neeksplodirani sa ostacima osiromašenog uranijuma na samo kilometar ili dva od centra Niša imate hrabre ljude, deminere gde smo 2000. godine pokrenuli kao lokalna samouprava uz podršku Norveške vlade i sa značajnom donacijom, ali pre svega hrabrosti pukovnika Martinovića i njegove ekipe koja je deminirala rizikujući živote. Ja tim ljudima želim ovde da svi mi zahvalimo na svim projektima, na svemu onome što su učinili i za grad Niš i za Srbiju i za to što se danas leti i iz Niša, onako kako će se leteti sa ostalih aerodroma.
Mislim da je pošteno i da je prava istina upravo u tome da prihvatimo da su neki drugi ljudi i pre nas, i onda kada smo nosili tu ključnu odgovornost, i 2000. i 2004. godine, i vi danas ulagali najbolje od sebe da bi stvari funkcionisale. Ali, ovaj pristup - mi letimo samo od 2014. godine, pa nadalje, to je nešto što ne može da bude ni na koji način prihvaćeno i mislim da na takav način, sa takvim odnosom pokazujete loš odnos i prema prošlim generacijama i prema sadašnjim i onim budućim koje će, siguran sam, biti mnogo bolje od nas, a to ovde vidim…(Isključen mikrofon.)

Povredili ste član 27. Poslovnika, koji kaže da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika. Vi ste prekršili Poslovnik, jer ste nam dali objašnjenje da poslanici DS govore o svemu, ali ne samo o tačkama dnevnog reda, pošto ste naveli da jedino mi govorimo o aerodromima, Nišu, Lađevcima, o kanalu Dunav-Morava-Vardar i drugi poslanici su to pominjali, ali niste opomenuli. Poslanici iz vladajuće koalicije su govorili i o Aerodromu Niš i o nekim drugim temama, a to uopšte niste pomenuli.
Mislim da su to teme, jer kada se govori o ovom zakonu, o rečnoj plovidbi, zašto ne pomenuti i postaviti pitanje, na koje ministarka nije dala odgovore, a to je – da li je komunicirala sa predsednikom države, koji je najavljivao taj projekat kanal od severnih mora preko Dunava, Morave, Vardara, do Egejskog mora, i pitanja naših poslanika kakvi su planovi u vezi sa lukama na tom plovnom putu?
Bila su velika obećanja, od stotine milijardi ulaganja, desetine milijardi na godišnjem nivou. Bilo je to ozbiljno obećanje predsednika države, tadašnjeg ministra, prethodnika naše aktuelne ministarke i mislim da je bilo korektno dobiti odgovore na ta pitanja, a to je bilo u skladu sa dnevnim redom i sa svim onim o onome što smo danas razgovarali.
Dakle, ovo je na neki način poziv ministarki da da odgovore na to pitanje – na koji način komunicira sa predsednikom Nikolićem i na koji način sinhronizuju svoje poteze u vezi sa realizacijom ovog projekta, još jednom, Dunav-Morava-Vardar?

Prekršili ste član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine, jer zaista ne pokazujete istovetan stav prema svim poslanicima kako pozicije, tako i opozicije.
Ja posmatram stavove svih mojih kolega poslanika sa druge strane i ne znam zbog čega toliko nervoze, nestrpljenja da se čuje glas i arugmenti protiv onoga što je rekla i izjavila ministarka pominjući DS više puta.
Stalno pominjanje DS i privatizacija, a posebno od 2004. godine, kada je tu Vladu činila G17, u kojoj je bila prisutna i pomenuta ministarka, kada su pomenute 24 privatizacije koje su navedene kao najproblematičnije upravo u periodu između 2004. godine… (Isključen mikrofon.)

Član 103. stav 7 – Predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi iz st. 1, 2, 4. i 6. ovog člana ili na neki drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, izrekne mere predviđene članom 108. do 111. ovog Poslovnika.
Dakle, dvojicu poslanika koji su reklamirali Poslovnik niste opomenuli, u skladu sa ovim članom i mislim da su govorili upravo o nečemu što je bio dokaz zloupotrebe reklamacije, što najčešće vidimo u Skupštini.
Sa ovoliko ostrašćenosti da govorite o čoveku koji je pretučen, član Demokratske stranke, šta je on kasnije odlučivao, to je njegovo pitanje i njegovo pravo, ali nije jedini u Srbiji koji je maltretiran na lokalnim izborima koji su se održavali u Srbiji, sa pritiscima sa kojima su se suočavali naši članovi. I u Mionici, i u Bojniku je bivši predsednik opštine bio pritvaran za 102 hiljade podeljene socijalne pomoći, kao da je to najveći kriminalni akt, bio je predsednik opštine i član DS, da bi se posle izlaska iz pritvora učlanio u SNS. Sa kakvim motivima – ja to ne znam, ali, to su ljudi koji su dobili veliki pritisak, očigledno, i na takav način ste proširili te svoje mogućnosti na lokalnom nivou.
Najvažnije u svemu je ovo što je ministar rekao i čini se da vas je to najviše zabolelo, a to je bila suština. Ministar je rekao i potvrdio ono što smo pričali – 10 milijardi povećanog javnog duga od 2012. godine do danas. Objasnio je preciznije strukturu i hvala vam, ministre, na tome i na toj potvrdi i preciznim podacima o tome. To je ono što je bolelo…
(Isključen mikrofon.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Ponovo smo čuli ovlašćenog predstavnika koji je nizom uvredljivih reči i prema DS ali i prema nekim nezavisnim novinarima koji imaju ozbiljne karijere i mislim da to treba poštovati, pokazao na koji način se odnosi prema ljudima iz tog profesionalnog života sa još jednom velikom primedbom.
Promenite način predsedavanja i da još jednom pokažemo kada se moj kolega Balša Božović javio za repliku nije dobio, iako je DS pomenuta i to na najuvredljiviji način, videli smo to sada i kao reakciju na izlaganje gospođice Jerkov.
Mislim da je vrlo važno da u tom smislu obezbedite jedno civilizovano ponašanje u ovoj sali bez uvreda, ali i sa prilikom da mi iz DS i iz čitave opozicije reagujemo na salvu uvreda koje često čujemo u ovoj sali.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)

Ja stvarno nisam, uz poštovanje za predsednicu parlamenta, nisam očekivao da predsednik parlamenta govori o Peđi D. Boju.

Mislim da nema mesta nikakvoj nervozi. Mislim da vam to ja i pokazujem kroz pokušaj da odgovorim na ovo što smo čuli u 20 minuta i dva minuta replike, koju ćete mi, nadam se, dozvoliti da završim.
Bez obzira gde sedi, gospođa Gojković je predsednica ovog parlamenta i zaista mislim da je potrebno zadržati taj nivo u kome nećemo analizirati sve učesnike svih rijalitija od 2006. godine do danas. Gde bi otišla ova rasprava ukoliko bismo išli na tu stranu, a posebno ko je kada i gde bio na koncertu da li Zdravka Čolića ili nekih drugih estradnih zvezda?
Mislim da ova Skupština nije mesto za takvu vrstu rasprave. Pošto sam dobio informaciju o tome, vi ste se sreli sa gospodinom Šutanovcem na tom koncertu i dobro znate da je on bio tada sa svojom porodicom i prijateljima, pošto ste sedeli na tim mestima gde su oni kupili karte, sreli ste se, kupili su, i vi ste se pomerili, a to dobro zna i menadžer pomenutog Zdravka Čolića…

Ja ću ovde stati. Pošto je ona govorila o predsedniku DS na takav način, ja govorim o tome da je ona naravno njega videla na tom koncertu, ali ja govorim o okolnostima u kojima su se njih dvoje sreli, i to je tačno da su se sreli, ali pod takvim okolnostima.
Ono što je važnije, to je ta priča o utisku nedelje. Meni je zaista ovaj vaš nastup utisak nedelje. Vi ste imali prilike, kao predstavnici opozicije, da gostujete u tom istom „Utisku nedelje“ kod Olje Bećković, koja je otvarala prostor i za opoziciji i za vlast i bilo je civilizovanog političkog dijaloga i mogućnosti da se čuju različita mišljenja u našoj Srbiji.

Mislim da je potrebno sa pijetetom govoriti o tim ljudima koji su otvarali taj prostor, pošto ste i sami koristili tu mogućnost, a meni je neprihvatljivo da na takav način govorite o ljudima koji su obeležili značajno vreme u novinarstvu Srbije i značajno vreme u slobodi govora u Srbiji.

I ovo je bio jedan od dokaza da imamo ipak različite aršine, ali sada ste osetili kako se poslanici opozicije osećaju kada se dobacuje iz ovih drugih klupa. Slažem se da to nije dobra praksa, ali ste vi u mogućnosti sa vašim potpredsednicima da sprečite to.
Još jednom se pozivate na stalne argumente, a to je šta je to bilo u prošlosti, na koji način se to vlast ponašala. Možemo da se složimo oko nečega da neke stvari nisu bile dobre. Dobra je bila ta sloboda govora, i to pravo i taj pomenuti „Utisak nedelje“ kada ste svi imali prilike da gostujete, a vi naročito.
Nisu argumenti ovo je 2006. godine bilo loše, a mi smo napravili još gore i održali sve to, i podstakli to na još lošiji način, ali imamo opravdanja zbog toga što se to uspostavilo 2006. godine. Godine 2006. DS nije bila u Vladi i nije ni važno ko je bio, ali je ključna stvar da ne mogu argumenti za ovo što se sada dešava u medijima u Srbiji, za ovaj nedostatak slobode, očigledni nedostatak slobode za političke različitosti, posebno u medijskom prostoru, pravdaju time šta je bilo u nekim rijaliti programima od 2006. godine do danas.
Zbog čega to niste popravili? To je vaš posao i danas, a bio je i pre pet godina kada ste uzeli potpunu odgovornost za ovo društvo, a biće i u ovom mandatu, ukoliko ga bude bilo, pa govorite o tome na koji način će se to ispraviti, a ne stalno pravdajući se time što je to nekada bilo uspostavljeno, a vi ništa niste doprineli da bude bolje, nego je samo lošije i lošije.

Završili ste sa jezikom mržnje. U stvari ste počeli i 20 minuta emitovali ovde jezik mržnje. Emitovali strah.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko je objavio?)
Ko je to objavio? Nismo ga mi objavili, naravno da nismo i nikada na takav način niko iz DS neće reagovati.
Ovo emitovanje straha, ovaj nivo pretnji kroz poruku javnosti da se prebrojavaju, onako kako je Marko rekao, karikature u periodu od 2003. godine, pa na ovamo i zastupljenosti pojedinih političara u tim karikaturama, od toga da ste nas učili Poslovnikom tako što nikada niste dali repliku na povredu Poslovnika, a vi ste sada upravo prekršili Poslovnik tako što ste dali repliku na povredu Poslovnika koji je reklamirala gospođa Čomić, s time što se odgovaralo da se ne radi o štampanim medijima i da ovaj zakon uopšte ne tretira pitanje štampanih medija. Upravo je to bila tema ove replike.
Najviše o jeziku mržnje i emitovanju straha govori upravo vaše ponašanje i to da ste tolerisali 20 minuta govora apsolutno van teme. Vi ste koalicioni partneri, vi ste zajedno na vlasti i niste imali snage da reagujete i da kažete prethodnom govorniku da ne govori o temi, svesni toga. Videli smo vaše reakcije, ali nije bilo spremnosti.
Ako taj strah emitujete prema svojim koalicionim partnerima, šta mogu da očekuju ljudi iz opozicije, šta mogu da očekuju građani Srbije? Mislim da je to nešto što je pokazalo upravo vaš pristup onome što se zove sloboda medija, sloboda mišljenja u Srbiji.

Da li mi dajete reč ili repliku? Reč jel da? Dobro, kratko ću reći na početku da ne bismo to zaboravili.
Pošto se stalno čuje i govorimo o „Železari“, vrtiću se naravno na autentično tumačenje, po ko zna koji put se čuje teza da su topljeni tekovi u „Železari Smederevo“. Mislim da verovatno celo Smederevo, a i deo Srbije zna da to tehnološki nije moguće, da su tenkovi pravljeni od legiranih čelika. Pitajte bilo koga u vojsci, pitajte bilo koga ko nešto zna o tome, pa onda govorite na takav način da se tope tenkovi u „Železari Smederevo“.
„Železara Smederevo“ radi isključivo sa ugljeničnim čelicima i to je nešto što ste mogli da pročitate u tekstu od pre pet dana u „Politici“. Informišite se o tome pre nego što ustanete i za ovom govornicom kažete nešto što je apsolutna neistina.
Autentično tumačenje, evo jedne značajne tačke, mislim da je više nego značajna i zaista imam pitanja za ovlašćenog predlagača. Zbog čega je nama uopšte bila potrebna ova tačka dnevnog reda u Skupštini, pošto se ta vrsta svojinskih prava može rešiti kroz ugovornu obavezu i pošto se navodi „Železara Smederevo“ kao vlasnik zemljišta i infrastrukture, zbog čega to jedinim običnim ugovorom nije rešeno?
To je pitanje svih nas. Vrlo jednostavno pitanje. Možda mi nismo takvi vrhunski stručnjaci, ali pošto nisam dobio odgovore u uvodnom izlaganju, o kojoj vrsti infrastrukture se sve radi? Da li je to deo komunalne infrastrukture, čega je najčešće vlasnik lokalna samouprava, recimo vodovoda, kanalizacije? Da li je to deo električne mreže, čega je najčešće vlasnik EPS? Da li je deo telekomunikacione infrastrukture čega je vlasnik „Telekom Srbija“ najčešće kao državni sistem? Da li je to gasovod, čega je vlasnik „Srbijagas“ itd?
Sve su to uglavnom državna javna preduzeća i sve je to državna imovina. To je pitanje zašto ćemo glasati za ovakvim donošenjem autentičnog tumačenja i kako ćemo svojim glasom uticati na imovinu svih tih javnih sistema? Da li imamo pravo da ovde podignemo ruku za jedno ovakvo rešenje ne znajući u stvari kakvu infrastrukturu i koju vrstu infrastrukture dodeljujemo na upravljanje novom vlasniku?
Još jednom kažem, svaki novi vlasnik, naravno i novi vlasnik „Železare“ će imati podršku DS za podizanje svojih kapaciteta i za upravljanje ovim sistemom i osvajanje novih tržišta, ali mi kao odgovorni ljudi u Skupštini treba da dobijemo informaciju o kojoj vrsti infrastrukture se radi?
Ja sada pitam, zbog toga što imam otvorenu sumnju – zbog čega to nije rešeno jednim običnim ugovorom, nego sada pred Skupštinu izlazimo sa nedovoljno informacija, da bismo mi ovde odlučivali o tome?
Nije jednostavno rešenje, pre svega, odgovor je u onome što ste vi delom i rekli, a to su neuređeni svojinski odnosi. Govorili ste i o prošlosti i bilo je najjednostavnije pokriti sada čitavu tu lepezu infrastrukture čiji su vlasnici različiti, ili se možda deo te infrastrukture upisao prema novom Zakonu o javnoj svojini, ali to nije bilo moguće jednostavno i dovoljno brzo rešiti, onako kako su preuzete odgovornosti u ugovoru sa novim kupcem.
Evo, ja sada to pretpostavljam, a da ne bismo pretpostavljali i da ne bismo imali dilemu kod glasanja, jer ja bih želeo da i Demokratska stranka i svi poslanici glasaju za jedno ovakvo rešenje, ali pod uslovom da dobijemo potpunu informaciju o kojoj se to infrastrukturi radi i kakve će posledice trpeti naša javna preduzeća, ukoliko mi delom umanjujemo njihovu vrednost time što ćemo izuzimati deo po deo infrastrukture? Imamo otvorenu sumnju zbog toga što nismo dobili precizan podatak o čemu se ovde radi.
Podsetiću vas, pošto se često govori o prošlosti, da je 20. septembra 2011. godine ovde u ovoj sali usvojen set zakona, a to su: Zakon o javnoj svojini, Zakon o koncesijama i privatnom javnom partnerstvu i Zakon o restituciji, koji su trebali da obezbede sveobuhvatnu reformu imovinskih odnosa u Republici Srbiji. Jer, ovaj set zakona zaista može da otvori mogućnosti za budući razvoj, i lokalnih samouprava, i javnih preduzeća, ali pod uslovom da se evidentira sva imovina koja, pored obrtnog kapitala, predstavlja jednu značajnu osnovu za i lokalni i ekonomski razvoj, ali i razvoj svih tih javnih preduzeća.
Dakle, očigledno da se to nije dovoljno efikasno radilo. I tu odgovornost je imala ta prethodna, prethodna, prethodna vlada, znači, ona tamo pre ove, tri poslednje, od 20. septembra do sredine maja meseca 2012. godine, to je nekih šest meseci. Nešto se tu radilo. Da li se radilo dovoljno brzo, dovoljno efikasno, to je pitanje, evo, može da se kritikuje tih šest meseci, ali je prošlo pet godina kada se, evo, toliko uradilo da bismo mi sada došli u situaciju da dajemo autentična tumačenja zbog toga što, pored ovako važnog ugovora sa stranim partnerom u Železari Smederevo, nema jasno definisanih imovinskih odnosa i nema jasno definisane imovine i nema prenosa ili upisa imovine.
Ja sada pretpostavljam sve to i postavljam ovo u formi pitanja vama. Nadam se da ćete dati pravi odgovor, da bismo mogli i sada odlučivali o tome sveobuhvatno, ne znajući u stvari šta radimo.
Mi smo 2015. godine, od novog menadžmenta, dakle, već pomenutog Petera Kamaraša, koji je obećavao u direktnom prenosu Vlade da će već do kraja godine, za šest meseci, podići na noge Železaru, da će je učiniti profitabilnom, da će podići kapacitete, međutim, šta smo dobili? Dobili smo još veće gubitke, za 39% veće gubitke nego u prethodnoj godini, od nekih 140 miliona evra gubitaka, što može da se proveri na APR-u, to su pristupačni podaci svima nama, dakle, ukupan dug koji je 2015. godine iznosio negde oko 260 miliona evra, ogromni dugovi koji su prikazani kroz verodostojne podatke. Ono što smo dobili - 35 menadžera, uglavnom rođaka, najuže familije, koja je dovedena sa tim spasiocima i velikim prijateljem premijera, što smo jasno čuli i u nekim javnim nastupima, a onda dođemo u situaciju da ovde odlučujemo po hitnom postupku o autentičnom tumačenju, zbog toga što oni, pored svih tih poslova, nisu imali mogućnosti, niti spremnosti, niti znanje, da urede imovinske odnose i pripreme fabriku za prodaju.
To je jedna apsurdna situacija u kojoj se svi mi nalazimo i mislim da i poslanici, a pre svega javnost i građani Srbije, očekuju tu vrstu odgovora od predlagača jednog ovakvog zakona koji treba, ili autentičnog tumačenja, koje treba ovde usvajati.
Još jednom ponavljam, a to je i forma predloga. U ovom osetljivom trenutku, kada smo govorili, a ja ne želim da zloupotrebljavam sada ovo vreme, o temi imovine i Telekoma i Elektroprivrede Srbije i Republike Srbije i na Kosovu, ali i u Srbiji, kroz ove forme budućih prodaja, potrebno je da se brže pristupi realizaciji i primeni Zakona o javnoj svojini, a razgovarali smo o tome i 2014. godine, pre dve godine, kada smo opet doneli Zakon o odlaganju primene Zakona koji je bio oročen na tri godine. Ne znam da li se sećate, ali, ovde smo sedeli, u ovoj sali, kada smo tada razgovarali o primeni Zakona o javnoj svojini i kada smo bili protiv produženja roka, jer ćemo opet doći u situaciju da donosimo neku novu odluku za produženje roka jer, evo, već, još malo, ističe i tih novih par godina, dakle, tri plus tri godine, ukupno šest godina, da od 2011. godine dođemo do 2017. godine, kada ćemo ponovo, verovatno, ovde odlučivati o produženju roka, jer nismo bili sposobni da upišemo javnu imovinu u našim javnim sistemima a i u lokalnim samoupravama.
Poziv je svima da radimo efikasnije na tome, a vama, predlagaču, ja još jednom postavljam pitanje – malo više preciznih podataka o kakvoj se konkretno imovini radi, o kojoj vrsti infrastrukture i ko je nosilac imovinskih prava nad tom infrastrukturom?

Opet izlivi ljubavi prema političkim protivnicima i to gledamo svih ovih dana. I što duže radimo, to su izlivi žešći, ali to nas neće dovesti do nekog rešenja.
Evo, danas razgovaramo o jednom predlogu zakona za koji smo postavili jednostavno pitanje. Hteli smo odgovore, preciznije odgovore na to šta je to o čemu danas odlučujemo, o čemu ćemo glasati, kakve će to posledice doneti.
Na kraju, evo kroz ovoliko emocija, ovoliko rasprave i odvlačenja pažnje do devedesetih godina, došli smo makar do nekih odgovora, a to je da je ovlašćeni predstavnik na kraju otkrio da se radi o nekih desetak hiljada parcela. To na početku nismo mogli da čujemo, ali iz rasprave smo došli da je nemoguće sada ovde predstaviti detaljno opis svih 10.000 parcela i svega onoga što će tretirati ovo naše odlučivanje.
Inače, na sve ove optužbe na temu stanja „Železare“, ja dobro isto pamtim kada se u toj „Železari“, koja je bila toliko uspešna pre 2000. godine, i dolaska novih vlasti, su se gajile pečurke, šampinjoni. Da li je to moglo da donese profit i da izdržava radnike koji su bili upoljšeni? Naravno - ne. To je vreme kada su stvarani najveći dugovi. Imali ste odgovore iz opozicionih klupa kada ste govorili o svim tim bankama i dugovima bankama. Da, to su devedesete godine i dugovi potiču upravo iz tih godina kada je „Sartid“ funkcionisao na takav način, „Železara Smederevo“.
Da govorim o zaduženju posle 2000. godine i onome što se zateklo tada. Petnaest milijardi evra javnog duga 2000. godine nasledili ste u maju mesecu 2012. godine i isto tako 14,8 milijardi evra duga. Proverivo je, to je moguće proveriti. Kasnije otpisivanje tog duga, posle 2000. godine, Londonskog, Pariskog kluba, ali 2000. godine javni dug je bio 15 milijardi, sa učešćem od 160% u BDP u tom trenutku, koji je iznosio sedam milijardi.

Reklamiram povredu Poslovnika, čl. 104. i 107.
Prvo, ova replika je trajala mnogo duže od predviđena dva minuta, 40 sekundi, a drugo, član 107. - povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine, jer niste upozorili prethodnog govornika koji je svom kolegi u direktnom obraćanju rekao da samo zna da laže i krade. Ja mislim da je to uvreda koja nije dostojna ovog mesta.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Evo reći ću vam i razlog zbog čega, pošto neću vama direktno odgovarati, nego se obraćam predsednici parlamenta. I sami ste rekli da je gospodin Radulović bio jedan od ministara u prethodnoj Vladi za koga ste i vi glasali. Mnogi od vas su ovde glasali i podržali njegov izbor i tada imali najbolje reči o ministru u Vladi.

Rekao sam vam, član 107. i objašnjavam vam zbog čega je povređeno dostojanstvo, jer se pokazuju dva različita aršina, onda kada ste u partnerstvu sa nekim i onda kada pokušavate da degradirate argumente koje smo danas čuli u raspravi koja je bila otvorena i gde nije bilo spremnosti, očigledno, vladajuće većine da čuje argumente, kako i poslanika Dosta je bilo, tako i poslanika DS i drugih opozicionih poslaničkih grupa.
Mislim da to upravo pokazuje da ovo nije način na koji treba voditi raspravu i zbog toga sam vam ukazao da ste svakako prekršili član 107. i, naravno, 104, što se videlo na ovom brojaču sekundi.