Poštovana gospođa ministarka je pomenula ponovo DS. Mislim da se ovde samo očekivao odgovor na pitanje koje je postavio kolega poslanik Milojičić. Mislim da je potrebno odgovoriti ovde.
Optužujete DS za privatizacije. Znamo i sami da je tih 24 privatizacija obavljeno od 2004. do 2007. godine u Vladi DSS-a, Koštunice i Dinkića, G17, sa manjinskom podrškom SPS.
Vi sami znate da ste učestvovali i da ste bili deo G17 i tu odgovornost nosite delom i vi svojim angažovanjem.
Nema potrebe optuživati DS za sve što se dešavalo u Srbiji od 2000. godine, kao da je sve bilo sjajno stanje u državi, a i sami ste bili deo tog procesa posle 2000. godine. Ovde se samo očekuje odgovor o poštovanju zakona u slučaju bespravne gradnje u Novom Pazaru. To je pitanje koje smo svi ovde čuli. Verovatno sve nas, poslanike, interesuje taj odgovor onako kako interesuje i javnost Srbije, a interesuje nas svakako i stanje i transport i skladištenje opasnih materija, posebno kada se transportuju kroz naseljena mesta.
Govorili ste o tome i to je za pohvalu, kada govorite o potrebi da se izmesti i realizuje projekat izmeštanja teretnog transporta kroz Grad Niš. Znamo da je pokrenuta inicijativa i da su mnoge odluke donesene od 2011. godine. Evo, čekamo neko vreme. Čeka se dugo vremena i nije to isključivo vaša odgovornost. Dobro je da se realizuje i izmesti taj transport, ali smo nažalost svedoci onoga što se desilo u Bugarskoj pre nekih nedelju dana i velike tragedije koja ugrožava naseljena mesta.
Pitanje je bilo jasno i sa najboljom namerom – kako zaštiti građane Smedereva od onoga što može da se desi?

Po amandmanu, koristim vreme šefa poslaničke grupe.
Imamo predlagača amandmana koji je predložio amandman u vezi sa Poverenikom za zaštitu informacija, a sve vreme je govorio o Zaštitniku građana. Ovo je treći amandman koji se odnosi od sinoć na ovu temu. Imamo očigledno jedinstven pristup. Imamo jedinstven pristup u kome se pokušava da diskvalifikuju svi oni koji bi moguće predstavljali političke protivnike, ozbiljne političke protivnike aktuelnoj većini.
Apsurdno je da je amandman usmeren na Zaštitnika informacija, a da se sve vreme govori o Zaštitniku građana. Mislim da je odgovor na ovo pitanje, pre svega, taj da pozovete i Zaštitnika građana i Zaštitnika informacija, pozovite u Skupštinu, neka podnesu svoje izveštaje i mislim da je to tema za ovu Skupštinu, a očigledno je da se ponavlja ono što gledamo danima u Skupštini, da se svaki potencijalni politički protivnik napada lično, diskvalifikuje lično i to je ono što gledamo iz dana u dan.
Još jedna apsurdna stvar. Čuli smo predlagače amandmana koji predlažu i obrazlažu ovakve predloge, a sami znaju i već su rekli da njihova većina to neće usvojiti, jer se o tome izjasnio i nosilac liste i predsednik Vlade.

Očigledna je opsednutost imenom i prezimenom Poverenika i Zaštitnika i mnogih drugih ljudi, ali mislim da je važno reći ono što ponavljamo ovde u Skupštini i u raspravi o budžetu, jer ovde govorimo i o budžetu i amandmanima, da DS insistira na poštovanju zakona.
Pozivali smo i premijera i ministre i čitavu Vladu na poštovanje zakona o rokovima, predlaganja budžeta, o predlaganju mera za saniranje visine javnog duga, onako kako i po ovoj temi insistiramo na poštovanju zakona. Zakon definiše primanja tih pomenutih ljudi u visini primanja predsednika Ustavnog suda. Onog trenutka kada promenimo zakone, o tome možemo da razgovaramo i predložite te zakone koje Skupština treba da usvoji. To je ono na čemu DS insistira. O tome da li ti ljudi rade dobro svoj posao, mislim da rade, to je moje mišljenje, jer imaju dovoljno i hrabrosti i stručnosti da otvaraju sve teme u našoj Republici, i posebno insistiraju na poštovanju ljudskih prava, poštovanju zakonitosti i poštovanju institucija koje ova država treba da gradi.
Još jednom poziv, pozovite te ljude, ionako je naša zakonska obaveza da u Skupštini raspravljamo o njihovim izveštajima i o njihovom radu, i mislim da je ovo mesto na kome na takav način, civilizovano, možemo da razgovaramo o njima kada dobiju priliku da odgovore i vama i svim poslanicima koji imaju pitanja o njihovom radu, primedbe na njihov rad i sve ono što se moglo čuti u ovoj raspravi.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo ministri, poslanički klub DS je dao amandman na član 1. Naši prioriteti su jasno u ovoj raspravi usmereni pre svega ka mladim ljudima, ka onima koji se školuju, ka 850.000 đaka u osnovnim i srednjim školama i našem pokušaju da amandmanom dovedemo u makar približno jednaki status po osnovnim mogućnostima za sve one koji krenu u školovanje u našoj Republici Srbiji.
Ovaj amandman je kreirao moj kolega poslanik Balša Božović. Nažalost, on nema tu priliku, pošto je nepravedno isključen sa zasedanja Skupštine, toga smo svesni svi, na način na koji je potvrđeno na Administrativnom odboru, i toga smo svi svesni. Ja u njegovo ime potpisujem ovaj amandman i branim ga ovde pred nama.
Pozivam gospodina ministra, jer smo imali u načelnoj raspravi slaganje da je ovo važna tema, i ministar prosvete je pre svega tu, mislim da ćemo se razumeti, kada analiziramo stanje u prosveti i stanje opšteg znanja naših đaka.
Mi smo ovde želeli da povećamo, jednostavno rečno, inovacioni fond i da sa pozicija subvencija, i tu neću ulaziti u preterano mnogo detalja, želim da govorim o suštini, prenesemo i realociramo dve milijarde dinara na Fond za inovacije, želeći da podstaknemo u ovom amandmanu pre svega razvoj onih najtalentovanijih i onih koji se ističu u usvajanju naučnih znanja. Znamo i svesni smo toga da mnogi od naših učenika pokazuju izuzetne rezultate, pre svega u takmičenjima iz matematike, prirodnih nauka, u informatičkim tehnologijama, a govorili smo opet o potrebi podizanja nivoa budžeta i bruto društvenog proizvoda u Srbiji kroz pre svega visoke tehnologije i mogućnosti da u tim oblastima postignemo visok razvoj.
Imamo dokaz i primer i jednu veliku sramotu za sve nas, a i za Vladu Srbije. Možda će ovo delovati kao teška reč, ali bila je skoro informacija, i to znamo, propuštanje PISA testiranja i mogućnosti da utvrdimo zaista egzaktno kakav je nivo znanja naših učenika. Ušli smo u opšte testiranje koje se organizuje na nivou OECD-a od 2002. godine i, nažalost, 2009. i 2012. godine sa malim iskorakom i sa malo boljim, ali nedovoljno dobrim rezultatima ne možemo da budemo zadovoljni. Tim rezultatima 2012. godine dolazimo do toga da 2015. godine nemarom ministra prethodnika ministra prosvete ili nekog drugog, ali je ukupno odgovorna Vlada jer nismo ušli u to testiranje da bismo utvrdili sposobnosti naših đaka. Na osnovu tog testa bismo znali gde se ukupno nalazimo kao društvo i šta treba uraditi.
Imajući u vidu sve to jer se iz tri oblasti vrše testovi na PISA testiranju iz oblasti čitanja, iz oblasti matematike, iz oblasti razumevanja i primene tog aktivnog znanja mi ovde želimo da doprinesemo time što bismo dve milijarde alocirali upravo na Fond za inovacione delatnosti i podstakle one koji imaju tu vrstu sposobnosti i time promovisali takvu vrstu znanju i takvu vrstu napredovanja, a i takvu vrstu unapređenja naše prosvete, da prosto prepozna tu temu i da pošalje svim onim đacima koji bi imali dodatnu motivaciju da se na takav način dalje edukuju i da ih u svemu tome podržimo.
Zbog toga je ovaj naš amandman i poziv i ministru prosvete i ministru finansija i svima vama u Vladi da prosto prihvatite ovakav amandman jer mislim da bismo na takav način pokazali upravo tu želju i poslali poruku svakom đaku u Srbiji da ih treba posmatrati kao pojedinačne bisere koje ne smemo da propustimo jer često imamo situaciju i kao roditelji znamo da u mnogim školama, ako imate 13 predmeta, imate na desetine sjajnih profesora, ali dovoljno je da imate troje izuzetno loših, da ćete neke talente neke dece strašno propustiti ako dobiju rupu u znanju, zahvaljujući nedovoljno edukovanim profesorima i nedovoljno dobro prenesenom znanju. A još ako imamo ovaj problem u integrisanju svih tih različitih znanja i nedovoljnoj obučenosti i navici da primene ta znanja na integrisani način, onda znamo gde imamo kao ogroman problem čitavo društvo.
Zbog toga je ovaj naš amandman na takav način i predložen. Nove dve milijarde dodatne u Inovativni fond, sa pokušajem da oni najkreativniji pokreću i svoje poslove. Ne radi se samo tu o najmlađima. Imate inovativne ljude koji su u srednjem dobu, imate i one starije. Mislim da je važno podsticati sve one koji mogu da daju novu vrednost, sa novim privrednim subjektima koje mogu da razviju zahvaljujući svom znanju. Mislim da je ključna poruka u svemu tome da ćemo prepoznati da zaista vrednost neke države, neke institucije se ne meri kvadratnim metrima, kilometrima teritorija, nego znanjem ljudi, njihovim vrednostima i pre svega njihovoj spremnosti da rade na sebi, uče i na takav način doprinose svojoj državi.

Hvala, ministru na ovom odgovoru.
Dakle, da, moguće je, da je neki od pojedinaca u ministarstvu napravio lični propust, ali odgovornost po principu subordinacije, nije samo na njemu, nego je na čitavoj Vladi.
I, to je zaista ogroman izazov za društvo, jer se radi o čitavom društvu, jer mi imamo nedovoljno podataka u ovom trenutku, o tome u kom je statusu znanje naših učenika, a propustili smo tu priliku i propustili kontinuitet koji bi nam omogućio pravo praćenje i pravo donošenja odluka što bi olakšalo i vama posao danas. Teško je reći, da to je neki pojedinac, čije je ime i prezime znamo, ali ne bismo želeli da govorimo o njemu.
Ali, ono što je važno i što bih želeo da istaknem ovde, sve uspešne zemlje, jer smo videli i tu možemo da učimo da su deca iz Singapura najuspešnija, već više godina i način na koji oni rade, ali vidim da od evropskih zemalja, izuzetne uspehe prave Estonska i Finska deca, pre svega. Mislim da Finska zaista može da nam bude ugledna zemlja i o tome i o načinu na koji su oni reformisali svoje školstvo.
E, sada kada govorimo, i kada smo govorili o profesorima i učiteljima, koji primaju decu sa otvorenom mogućnosti za prenos znanja, upravo je početak Finske reforme znanja bio pre svega na selekciji najboljih đaka koji će biti učitelji i biće motivisani da izaberu poziv učitelja.
Dakle, kod nas, nažalost, nemamo takvu vrstu interesovanja za poziv učitelja, jer nažalost njihove plate su nedovoljne, pa nemate ni tu motivaciju, i između ostalog, tu dolazimo isto do motivacije oni koji uzimaju decu, problem nije niti jednostavan, niti lak. Zbog toga se mi zalažemo i za vraćanje plata i prosvetnim radnicima, za vraćanje onima koji dobijaju decu u šestoj godini, kao otvorenu knjigu i mogu da prenesu na njih znanja, koja će im značiti za čitav život i na neki način određuju njihov život.
Dakle, početak upravo treba biti tu, naći načina, motivaciju, motivisati upravo one koji biraju najbolje đake koji će birati poziv učitelja i koji će od početka napraviti tu reformu u našem školstvu. Nije slučajno da je ta Finska pre 20 godina i to nije jednostavno i lak proces, 20 godina posle takve reforme, tek posle 20 godina, došlo do proizvoda i kompanije kakva je „Nokia“ i inovativnih modela, koji onda doprinesu čitavoj zemlji i čitavom razvoju. Dakle, tu jeste početak i tu su prioriteti, i to je ono za šta će se DS zalagati.

Pitanje upućujem predsedniku Vlade.
Pre dva dana smo imali raspravu u parlamentu o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i razgovarali smo o nekim predlozima koje je Poslanički klub Demokratske stranke dao u amandmanima koje je podneo, a ti amandmani se tiču, pre svega, učeničkog standarda i podsticaja razvoja najtalentovanijih đaka u Republici Srbiji. Dobili smo načelnu saglasnost, u stvari, saglasnost premijera da je to vrlo važna tema i da ćemo zajedno raditi na nalaženju tog problema. Međutim, očigledno je da smo jutros dobili informaciju da amandmani nisu prihvaćeni. Želim da postavim pitanje - šta je to što Vlada planira u narednoj godini u vezi sa ovim važnim pitanjima?
Mi smo istakli da smo, evo i danas, pred raspravom u pojedinostima o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, istakli da taj budžet predstavlja projekciju u odnosu na ostvarenje iz 2016. godine, ali da je on održiv jedino pod uslovom da imamo održivost života u Srbiji. Ta održivost će se obezbediti ukoliko investiramo u najmlađe. Mislim da je važno istaći upravo to, šta smo mi želeli sa ovim predlozima amandmana, a to je da smo svesni da je jutros puno roditelja u Srbiji poslalo decu u školu bez doručka.
Nažalost, velika nepravda koja boli sve nas i mislim da je važno da tražimo načine na koje ćemo obezbediti svakom detetu u Srbiji besplatni obrok, svakom školskom detetu, i to je moguće realizovati i kroz ovakav naš predlog od izdvajanja šest milijardi dinara za 850.000 dece, s tim da je to moguće uraditi i u skladu sa projektovanim budžetom, jer smo predložili da se skinu sredstva, a imali smo tu primedbu da nema pozicije koju smo naveli sa kojih se može skinuti. Mogu se skinuti sredstva sa subvencija javnim preduzećima. Čak smo istakli, prepoznajući važnost te teme, jer to nije pitanje sujete da li će se prihvatiti naš amandman, nego načina na koji će se rešiti ta važna tema. Mi smo predložili da i Ministarstvo i predsednik Vlade i stručne službe nađu načina i predlože sopstveni amandman i kroz amandman koji bi ova Skupština prihvatila.
Nadam se da se svi poslanici u ovoj sali slažu sa potrebom da rešimo taj problem i ovo je ta vrsta poziva predsedniku Vlade i svim resornim ministrima da nađu rešenje, ali i odgovore na ovo pitanje – šta je to što će biti politika Vlade u narednoj godini da bi pravili standard svih učenika u srednjim i osnovnim školama u Srbiji?
Drugi amandman koji je takođe naišao na odobravanje i slaganje sa njegovom suštinom, to je podsticaj najtalentovanije dece, dece koja nose ogroman potencijal, jer tu smo želeli da napravimo jedan jedinstven pristup u kome ćemo podržati i sve one koji imaju i manje sposobnosti, ali i zaslužuju makar toliku pravdu da imaju osnovno za život, makar jedan obrok.
S druge strane, potrebno je investirati dovoljno za onu najtalentovaniju decu, koja kroz veća izdvajanja, dakle, predložili smo izdvajanja od dve milijarde više od predviđenih izdvajanja, mogu kroz Fond za inovativne delatnosti dobiti podršku za ostvarenje i svojih znanja i za podsticaj tih znanja.
Svesni smo i toga da zbog trenutne situacije u prosveti mnoga deca sa ogromnim potencijalom ne budu prepoznata na pravi način, na pravi način selektovana i mislim da tu strašno gubimo kao društvo. Mislim da je vrlo važno podići taj nivo prepoznavanja svakog deteta, svakog njegovog potencijala i tražiti mogućnosti za ono što je bilo ključno u ovoj raspravi, a to je da smo rekli da s obzirom na veliki i rastući javni dug, deset milijardi više u odnosu na period od pre pet godina, moramo da dižemo BDP, a to je jedino moguće kroz korišćenje potencijala svakog čoveka u Srbiji, i pre svega investiranja u mlade.
Ono što je takođe bitno, naravno da nam sve to utiče i na atmosferu u društvu i smanjenje našeg potencijala i atmosfera i u političkog životu. Česte diskvalifikacije svojih političkih protivnika i svedoci smo da svakodnevno i u ovoj sali, ali i u javnosti Srbije, imamo govor koji nije dostojan i ovog parlamenta i ovog društva i mislim da zajedno moramo na tome da radimo.

Poštovana predsednice, nadam se da ste se uverili da sam vam juče poslao dopis sa ovlašćenjem gospođice Jerkov i ona je zaista govorila istinu. Ne znam kako to do vas nije došlo, ali adekvatno onome što je svojevremeno i šef poslaničke grupe većine, vama poslao i vi prihvatili takvo ovlašćenje. Nadam se da ćete imati istovetan stav.

Dobro. koristiću dva minuta, kao predlagač amandmana i ostalo vreme ću koristiti kao šef Poslaničkog kluba DS.
Suština ovog amandmana koji sam podneo je nešto o čemu smo razgovarali i u raspravi kada je bila prisutna čitava Vlada i predsednik Vlade. Radi se o besplatnim obrocima za đake osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Mislim da smo sposobni ovde, u ovoj sali, a nadam se da je i Vlada sposobna, uz pomoć lokalnih samouprava da ostvarimo jedan jednostavan cilj. Nije preveliki. Ja zaista mislim da nije preveliki da bismo ostvarili nešto u šta, siguran sam, svi verujemo ovde. A to je pokušaj da budemo pravedni u redistribuciji nekog bogatstva koje se stvara u Srbiji.
Suština ovog amandmana konkretno je da se skine šest milijardi sa razdela subvencija i predlog je bio da se skine šest milijardi sa razdela subvencija javnim preduzećima i da se tih šest milijardi pripiše učeničkom standardu, razdelu učeničkog standarda koji će kasnije razraditi i Ministarstvo prosvete u sve stručne službe koje bi trebalo da streme tom cilju.
Zbog čega govorim o tome? Mi ovde imamo zaista test i pozivam koleginice i kolege poslanike da podrže ovaj amandman, očigledno da nismo dobili podršku Vlade, premijer dao nalog svojim ministrima i svojim stručnim službama da nađu načina, jer rekao sam, ukoliko je problem samo deo uzimanja iz subvencija, dajte nađite neki način. Siguran sam da u budžetu od hiljada milijardi ima prostora za šest milijardi, za tako važan cilj.
Ovog jutra je neko dete gladno otišlo u školu.
(Biljana Malušić, s mesta: Uvek je bilo.)
Uvek je bilo, tako je. Uvek je bilo, ali zar nemamo priliku da to ispravljamo? Zar to ne bi bio veliki uspeh svih nas, ove Skupštine da sledeće godine, vaš uspeh ministre, uspeh predsednika Vlade, svih nas, da ispravimo to što je uvek bilo?
Neki od nas starijih pamte da su u školama dobijali užinu. Mislim da je izuzetno važno da krenemo u rešenje tog problema. Oko cilja možemo da se složimo i možemo da govorimo o tehničkim detaljima.
Odgovor ovde je da nisu navedeni detalji i način na koji će se sprovoditi u pojedinostima ovakav cilj, ali mi smo rekli – izvolite, dajte odvojite tih šest milijardi subvencija ka javnim preduzećima i redistribuirajte tamo gde je najpotrebnije. Tu ostvarujemo i etičke principe. Ima ovde mnogih socijaldemokrata i levičara, ima onih koji su liberali, ali šta su principi?
Principi su da pomognemo najslabije, a najslabija su upravo ta deca sebi ne mogu da pomognu sa šest ili sedam godina, do godina odrastanja i svog punoletstva. Zar je mnogo šest milijardi odvojiti, a sa druge strane izdvajamo 11 milijardi dinara nekim preduzećima u kojima imate i privatan kapital. Imate i 50% učešća privatnog kapitala i spremni smo da pomažemo sa dvostruko više para onima koji su najjači, onima koji su moćni i javnim preduzećima koja mogu da budu efikasnija, ali nismo spremni da šest milijardi izdvojimo za one koji su najslabiji. Jednostavna je logika.
Pozivam vas, neka to bude vaš amandman i rekao sam – nije važno, DS ga je podnela, ja sam ga potpisao, radili smo na tome, odustaćemo od tog svog potpisa, ali nađite rešenje.
Šta je dalje predlog oko efekata ove odluke, pored tog velikog humanog cilja? Da decu makar u tom periodu učinimo jednakim, da imaju podjednaku motivaciju za učenje, da ne ponesu sa sobom gorčinu tih razlika, čak do tog nivoa da neko ima, a neko nema za doručak.
Deluje kao demagoška priča, ali nije, verujte. I sami to znate. Mislim da možemo da uradimo to, zbog toga vas pozivam.
Šta to znači i dalje u efektima? Evo, ja sam razgovarao sa ljudima koji, tu je i ministar poljoprivrede, analiziraju recimo strukturu hrane koja se potroši sada u Nišu. Imam podatke da je 70% hrane koju koristimo uvezena, da se 30% hrane proizvodi tu u krugu od 50 kilometara. Da li je to održivost ovog društva? Mi govorimo o budžetu ne samo u brojkama, nego i o njegovoj održivosti i o onome šta ostavljamo od ove zemlje, da bismo time podstakli tu lokalnu proizvodnju, da bismo time lance distribucija i visokog cilja, koje su neke ozbiljne zemlje sprovodile kroz edukaciju i proizvodnju zdrave hrane, uvođenja novih zdravih navika, veliki cilj za sve nas, ali hajdemo da otvorimo tu temu. Cilj ovog amandmana je bio da otvorimo tu temu i zbog toga ministra, kao i sve ostale ministre, i ministra finansija, i prisutnog ministra poljoprivrede, pozivam da radimo zajedno na tome.
(Zoran Krasić, s mesta: Ne da Svetska banka.)
Pa, nedovoljno je. Šest milijardi nije puno, zaista nije puno za jedan takav cilj. Evo, imamo primera. Pošto govorimo o javnim preduzećima i govorilo se i u delu odgovora ovde - ukoliko se skida sa subvencija Železnicama, ugroziće se bezbednost železničkog saobraćaja. U redu je, mogli ste da date predlog - ne mora da se skine šest milijardi sa 16, pa dođe na deset. Moglo je da se skine tu dve sa onih 11, neke dve milijarde, i da se skupi dovoljno sredstava da se uradi ovaj posao. Znam da ga nije jednostavno uraditi, ali sa našom odlukom ovde u budžetu, sa razdelom koji ćemo imati u učeničkom standardu, sa organizacijom svih lokalnih samouprava koje moraju da se uključe u to, jer različita ministarstva moraju da se uključe u to, sa ovo analizom, sa Ministarstvom poljoprivrede, sa podsticajem, sa Ministarstvom zdravlja, radimo jednu veliku u važnu priču. Mislim da bismo svi bili ponosi, svi koji sede u ovoj sali, kada bi sutra videli da se to ostvaruje i biće iz godine u godinu kvalitetnije.
Govorili smo o tome i vi ste ministre pozivali sve nas na konsenzus oko nekih ključnih tema, a oko ovoga zaista ne vidim da ima razloga da bismo različito razmišljali. Hajde da stanemo zajedno oko te jedne teme i kažemo – nije previše izazovno u finansijskom smislu, jer zaista nije, u odnosu na hiljade milijardi iz ovog budžeta, i da razvijemo nesporan cilj u čitavom društvu koji će angažovati na više načina sve segmente društva. Makar oko neke tačke da se uhvatimo. Mislim da oko toga možemo da se složimo i ja vas zaista pozivam na to.
Imamo primer. Evo, nismo govorili o tome, javna preduzeća i dobit javnih preduzeća. Pre dve godine smo imali budžet u kome je Narodna banka učestvovala sa četiri milijarde dinara u budžetu iz dobiti. Je li tako? Onda je 2013. godine radila sa gubitkom od četrdesetak milijardi i, evo, sada poslednje dve godine, srećom, iskazuje neku dobit, ali ja ne vidim učešće u toj dobiti. Eto, samo te četiri milijarde koje smo imali prisutne u budžetu pre tri godine bi bile verovatno dovoljne za početak realizacije ovog projekta, pa makar od septembra naredne godine, ako institucije nisu spremne da to sprovedu od 1. januara, i verovatno ne bi ni bile.
Ja vas molim da razmišljamo o tome i da ne propuštamo narednu godinu, da krenemo u takav projekat jer je zahtevan, jer mislim da ima i dovoljno energije i dovoljno znanja. Mislim da bismo tu integrisali čitavo društvo i da bismo probudili mnoge ljude iz lokalnih administracija u jednom ovako važnom izazovu. Još jednom vas pozivam, nije važno ko potpisuje amandman, nije važno da li je to DS ili neki poslanik DS, izvolite, uzmite amandman na sebe, predložite to i mislim da bismo zaista bili ponosni na ovakvo rešenje u Skupštini Srbiji.

Hvala.
Govorio sam o etici, govorio sam o pravdi. Govorio sam o ovome bez bilo kakvih optužbi ko je ovde kriv i da li je kriv. Do nekog vremena smo mi kao deca imali te obroke, pa je bilo načina da se to uredi. Pitanje je da li smo sada dovoljno humano i dovoljno pametno društvo da znamo da nam je to potrebno i neophodno u ovom uslovima. To se ne dešava samo kod nas, očigledno je da je ogromno raslojavanje svuda u svetu. Sa velikim i visokim tehnološkim napretkom, očigledno je da bogati postaju još bogatiji, da siromašni postaju još siromašniji i da taj ne sklad postaje nepodnošljiv. To čini društvo neodrživim. Mi moramo da čitamo ono što se dešava u društvu. Možemo da govorimo o sjajnom budžetu, koji ima samo 1,7 % deficita, ali moramo da razmišljamo i o održivosti tog budžeta i o održivosti društva koje treba da realizuje taj budžet i da ga na neki način učini dugoročnim.
O tome se radi. Moramo da tražimo ta rešenja. Moramo da nađemo ta rešenja. Ja mislim da je to zaista nesporan cilj. A ovo što kažete – „pa nije realno početi od 1. januara“, ja sam i ministru rekao – pa nije realno početi od 1. januara, ali treba planirati i ako mi stalno odlažemo to rešenje, a slažemo se da je potrebno, hajmo da planiramo sredstva od 1. septembra, od naredne godine, a da tih devet meseci iskoristimo za organizaciju i da kažemo – da, mi ćemo sprovoditi taj program i plan koja su ministarstva preuzela na sebe i realizovaćemo jednu visoku ideju. Ali, za to nam je potrebno da sada donesemo odluku i u razdelu donesemo i realociramo neka sredstva koja su mnogo korisnija na ovoj strani, nego na toj drugoj. Niko neće izgubiti za toliki deo sredstava.

Da, pomenuta je DS koja pokazuje svoju zrelost i kroz ovu raspravu o budžetu u pokušajima da kritikujemo naravno ono sa čim se ne slažemo i mislimo da je i ta kritika u funkciji sagledavanja nekog realnog stanja u državi i pokušaj da se nađu rešenja.
Kada kritikujemo javni dug i povećanje javnog duga od 10 milijardi za ovih pet budžeta koji se donose u Skupštini ili smanjenja deviznih rezervi NBS za dve milijarde, to nije kritika koja treba da se shvati zlonamerno, nego da se razgovara o tome na koji način ćemo porazgovarati o predlogu mera u ovoj Skupštini pri donošenju svakog sledećeg budžeta, o načinu da saniramo te izazove u Srbiji. A onda predlažemo i amandmanima neka rešenja kojima pomažemo u suštini Vladi. Mi na ovaj način pomažemo Vladi. Nije to pitanje da li ćete vi nama učiniti i usvojiti naše amandmane, jer ovo ne radimo zbog nas samih, niti zbog DS, nego pokušavamo da uradimo nešto dobro za građane u Srbiji.
I, na temu koja je pomenuta, stalno pominjanje Smederevske Palanke i ministarka državne uprave i lokalne samouprave stalno je to pominjala, zar je to jedna jedina lokalna samouprava u Srbiji od 175 gradova i opština koji imaju deficite u budžetu i da li imaju najveće probleme? Pa, naravno da ne. Slažete se sa tim da je ogroman broj lokalnih samouprava u ogromnim finansijskim problemima, ali se jedino Smederevska Palanka pominje. Da ste pomenuli makar dva neka grada ili opštine koje imaju pored Smederevske Palanke, razumeo bih vašu argumentaciju. Pogledajte šta se dešava u Kragujevcu, šta se dešava u Nišu. Pa, videli smo i samog premijera koji kritikuje gradonačelnika Niša za pedeset miliona evra gubitaka.

Koristim vreme šefa poslaničkog kluba.
Pa, evo priloga i argumenata u korist ovog predloženog amandmana. Čuli smo primedbe i po Poslovniku da će usvajanje ovakvog amandmana ugroziti bilo kakve investicije, strane investicije u Srbiji. Ovde je koleginica poslanica Jerkov dala jasnu argumentaciju i dokaz da je ovo netransparentno trošenje planiranih 11 milijardi za budžet 2017. godine i to jasno stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, na koji se često i sam predsednik Vlade pozivao.
Ali, dodatni argumenti su i ono o čemu smo razgovarali na početku ove rasprave, u predlaganju pojedinih amandmana i predloga da se neki logični predlozi, recimo uvođenje i besplatne užine za sve đake u školama, za podršku najtalentovanijim đacima, pa bi se reklo da prosto nema prostora zbog toga što ti predloženi amandmani predviđaju skidanje dela sredstava sa subvencija namenjenih i javnim preduzećima, ali i po ovom članu tretiranih 11 milijardi dinara. Evo, sada vidimo kolika je ta potreba i šta je važnije u Srbiji, naravno uz naše odlučivanje i naš presudni pritisak na taster kada glasamo za ove amandmane, a to je da li su nam važniji oni koji su najugroženiji, 850 hiljada dece u osnovnim i srednjim školama, ili oni najtalentovaniji, njih je manje, ali oni koji predstavljaju budući motor razvoja Srbije, ili moguće oni najjači u ovom trenutku, privatnici koji imaju deo kapitala u nekom od ovih sistema koji se podržavaju sa 11 milijardi. Samo polovina od toga bi bila dovoljna za ovako humane i velike ciljeve, oko kojih nije bilo razumevanja.
Dakle, i to je jedan od važnih argumenata da prihvatite ovaj amandman koji je predložen na ovakav način.

Gospođo predsednice parlamenta, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministarke i ministri, poštovane koleginice i kolege, evo, danas se nastavlja atmosfera i sa jučerašnje sednice Skupštine i ovakvu atmosferu ne viđamo samo kada imamo predstavnike Vlade. Mislim da je važno reći da i lično ja a i poslanički klub DS osuđuje svaki napad i na porodicu i na svakog pojedinca u ovoj sali lično, to smo osudili, evo, osuđujem i u slučaju napada na porodicu premijera, onako kako smo osudili govor poslanika koji je osuđivao i optuživao poslanika DS da koristi lečenje sopstvenog deteta u političke svrhe, onako kako ćemo braniti svakog građanina Srbije koji doživljava takvu vrstu optužbi. Mislim da je ovo važno reći otvoreno i jasno zbog toga što svaki budžet, svaka rasprava o budžetu, o budućnosti Srbije za 2017. godinu i dalje može da bude kreativan i može da bude održiv jedino u znatno drugačijoj atmosferi od ovoga što imamo danas u sali jer će i argumenti biti mnogo jasniji i mnogo vidljiviji, a i korisniji za građane Srbije. Čini mi se da se stvara atmosfera u kojoj svako ko ima drugačije mišljenje i ko želi da izrazi kritički stav bude optuživan da je i neprijatelj, da je kriminalac, a mislim da iz toga moramo da izađemo svi zajedno.
Ono što želim da kažem na početku, to je nešto što su i moje koleginice i kolege pominjale, evo, imamo pred sobom budžetski kalendar. Vlada je bila u obavezi da budžet Skupštini pošalje do 1. novembra, zakonski rok za usvajanje budžeta je 15. decembar, koji ćemo, nadam se i siguran sam, i ispoštovati. Ali, očigledno je da je zakonodavac i tadašnja skupština koja je usvajala zakon o budžetskom sistemu imala na umu tu potrebu da se nekih mesec dana vremena iskoristi za analizu budžeta i davanje nekih korisnih ili manje korisnih amandmana i predloga za popravku budžeta. On može da bude sjajan u 99% slučajeva, ali ako 1% tog budžeta popravimo, onda smo uradili dobar posao. Ja sam na takav način shvatio i poziv ministra Vujovića na Odboru za finansije i budžet, kada je pozvao na konsenzus svih stranaka oko nekih ključnih pitanja.
Mi smo spremni za tu vrstu konsenzusa i rasprave na takav način, ali mislim da nije dovoljno uloženo niti vremena, iskreno rečeno, jer sama činjenica da smo imali jedan dan za pripremu amandmana i korekciju mogućeg budžeta je nešto što nije u skladu sa zakonom o budžetu. Ja ću tu prestati sa tim komentarom, jer i ja mislim da argument za to nije - prethodne vlade su radile mnogo lošije od ovoga. I oko toga možemo da se složimo. Neki budžeti su dolazili tamo negde pred Novu godinu i usvajani na brzinu i to, naravno, nije opravdanje ni za te vlade, ali nije opravdanje ni za ovu Vladu koja nije ispoštovala rokove definisane Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.
Neki od argumenata su bili da je bilo potrebno bolje projektovati, i verovatno će to biti odgovor, budžet za iduću godinu, time što ćemo imati detaljne podatke za tri kvartala i da smo na osnovu toga imali i bolju projekciju budžeta, ali mislim da je bilo prostora da se da makar nekih pet do sedam dana i da budemo u zakonskim okvirima u kojima bismo do 15. decembra usvojili ovaj budžet.
Ono što smo podsećali pre svega ministra finansija, to je kršenje Zakona o budžetskom sistemu. U vezi sa obavezom Vlade, svake Vlade, a ovo je peti budžet koji usvajamo u ovom sastavu ove skupštinske većine, a to je da uz budžet, u slučaju da imamo premašen javni dug u iznosu od 45% učešća u BDP-u, Vlada ima obavezu da podnese predlog mera uz usvajanje budžeta od načina na koji će se sanirati i svesti javni dug u zakonske okvire. Dakle, aktuelni zakon propisuje 45% učešća javnog duga u BDP-u.
Mi nismo imali predloge Vlade ni pre pet godina, a ni danas. Mislim da je to vrlo važno pomenuti i danas i mislim da je važno razgovarati na koji način ćemo sanirati posledice zaduživanja u proteklih pet godina, naravno, i prethodnih zaduživanja, ali 2012. godine u maju mesecu je premašen taj nivo, 15 milijardi je tada iznosilo negde oko 48 do 50% učešća javnog duga u BDP-u, a da je krajem godine trebalo podneti i predlog mera za saniranje visine javnog duga u odnosu na BDP.
Mislim da smo tu imali jednu vrlo zrelu raspravu i na Odboru za budžet i finansije gde je bilo nekih neslaganja i profesora Petrovića i ministra Vujovića, različitih pogleda, ne moram da kažem neslaganja, različitih pogleda u tom smislu, da je gospodin Vujović rekao da cena javnog duga pada i da tu imamo više prostora i da je moguće predložiti i korekciju procenta dozvoljenog učešća javnog duga u BDP-u do nivoa od 60%, gde se Fiskalni savet sa tim očigledno ne slaže. Ali, mislim da je vrlo važno da o tome razgovaramo, upravo u kontekstu ovih podataka jednostavnih. Jedno je javni dug, visina javnog duga je u ovom trenutku oko 25 milijardi ili nešto manje, a imamo, videli smo u budžetu, i nova zaduživanja, dakle, negde na nivou 859 milijardi dinara. Sa druge strane imamo BDP. Mislim da je o tome važno razgovarati, o ta dva parametra.
U ovom trenutku je teško spuštati javni dug, ali je, naravno, ovde zadatak svih nas, a pre svega premijera i Vlade, da radimo na strategiji rasta i načinu na koji možemo da povećamo BDP. Tu dolazimo do parametara na osnovu kojih možemo da raspravljamo, a to je pre svega nedostajući izveštaj za realizaciju budžeta makar u tri kvartala 2016. godine, na osnovu kojeg se projektuje budžet za 2017. godinu. Mi sada imamo situaciju u Skupštini u kojoj govorimo o projekciji budžeta za 2017. godinu koja je projektovana na osnovu projekcije budžeta za 2016. godinu, a da mi kao poslanici nemamo realizaciju budžeta za 2016. godinu.
Teško je praviti analizu koja je zasnovana na brojkama i egzaktnim podacima na osnovu projekcije za 2017. u odnosu na projekciju za 2016. godinu. Ali, ono što mi možemo da vidimo, mislim da je to važno da čujemo i od predsednika Vlade i od ministra finansija, a to je poslednji podatak da je naš ukupan BDP za 2015. godinu, to je poslednji konačni podatak koji možemo da nađemo zvanično, oko 3.900 milijardi dinara, što znači da je to na nivou nekih 32-32,3 milijarde evra, sa projekcijom da je za 2016. godinu 2,8, pošto taj podatak čujemo od vas, to je otprilike oko milijarde na godišnjem nivou, znači da smo u 2016. godini na oko 33 milijarde. Sa projekcijom za 2017. godinu sa 3%, doći ćemo do nekog iznosa od 34 milijarde evra.
Dakle, videli smo u uvodnom izlaganju da je ministar finansija izložio plan budžeta Skupštini Republike Srbije na osnovu projekcije da će BDP u 2017. godini iznosi 4,4 hiljade milijardi, to znači negde oko 35, 7 milijardi evra za 2017. godinu i to je izuzetno ambiciozan plan. Dakle, mi sada treba da govorimo o načinu na koji će se dostići taj nivo BDP-a jer vrlo retko govorimo o apsolutnim ciframa BDP-a, najčešće se pozivajući na kvartalne izveštaje koji se odnose na prethodne kvartale. Imali smo slučaj da se pozivamo na rast u odnosu na pad BDP-a iz trećeg kvartala 2014. godine. Mislim da su to podaci koji nam neće puno pomoći.
Šta je ono što mi možemo da vidimo u projekciji budžeta? Pored ovog javnog duga koji je sigurno veliki izazov za Republiku Srbiju, što nije odgovornost samo ove Vlade, odgovornost je i prethodnih vlada, ali realno, odgovornost ove Vlade i ove vladajuće koalicije je deset milijardi većeg duga od 2012. do 2017. godine. Odgovorićete mi, da.
Šta je izazov i ove godine? Dakle, rekao sam, projekcija je u budžetu i jasno stoje brojke da je planirano 859 milijardi novih dugova za 2017. godinu. Zbog toga stičem, a i to su argumenti za potrebu da dobijemo predlog mera Vlade Republike Srbije za saniranje visine javnog duga i njegovog učešća u BDP, jer tu govorimo o budućnosti Srbije i govorimo o načinu na koji ćemo živeti u Srbiji.
Mislim da je jasno i tu treba pohvaliti tendenciju da se spusti nivo deficita, projekcija je 1,06 plus onih 0,1% i tu kada govorimo o nivou opšteg budžeta i deficita budžeta, želim da istaknem, ono što smo retko pominjali u ovoj raspravi, a to je stanje lokalnih budžeta. Gospodin, predsednik Vlade, je imao vrlo često primedbe na to na koji način se vode lokalni budžeti i imali smo uživo prenos i kritiku gradonačelnika Niša i razgovora o 50 miliona evra, samo jedne lokalne samouprave, deficita u budžetu lokalne samouprave. Dakle, to je ono što utiče na ukupni bilans države, ali mislim da presudno utiče pre svega na život građana u tim mestima.
Želim da ovu raspravu usmerimo na takav način da te tabele i brojeve iz eksel tabela pretočimo u to šta znači za realni život. Ako imate grad od 300.000 ljudi, sa takvim deficitom i sa takvim stanjem javnih komunalnih sistema, onda govorimo o tome kako će biti vodosnabdevanje, kakav će biti tretman čvrstog otpada, govorimo o zdravlju ljudi, govorimo o čistoći grada, govorimo o grejanju, o tome da toplane u tom gradu ne funkcionišu kako valja, govorimo o životu ljudi koji se isključuju sa toplane zbog nedovoljno kvalitetnog i skupog grejanja i neefikasnog sistema i iznose drva ili ugalj na deseti sprat grejući se na takav način što nije ni malo konforno.
Način na koji smo ovde usvajali neke zakone i praktično definisali politiku u kojoj se iz godine u godinu smanjivali transferi lokalnim samoupravama, realno dovode do ozbiljnih problema u funkcionisanju lokalnih samouprava, i komunalnih sistema na nivou lokalnih samouprava, a samim tim i kvalitetu života građana koji tamo žive. Nije samo pitanje transfera nego i pitanje efikasnosti upravljanja tim lokalnim samoupravama. O tome smo i razgovarali sa ministarkom za lokalnu samoupravu i državnu upravu.
Ono što je takođe važno, ovaj budžet i deficit se smanjuje kroz smanjene transfere lokalnim samoupravama, kroz smanjenje plata i penzija, kroz uvođenje akciza za struju i namete koji ljudi osećaju, a svi ti nameti utiču na kvalitet života i na standard građana. Ono, što je takođe za analizu, to je jedan od podataka o kome smo pričali i na Odboru za finansije, a to je da prihodi i planirani prihodi od PDV je takav da pokazuju u stvari strukturu privrede, a to je da je PDV iz zemlje na nivou planiran, na nivou 109 milijardi, a da je PDV iz uvoza planiran na nivou od 375 milijardi dinara.
Mislim da je taj podatak nešto što upućuje sve nas na potrebu za većim novcem i većim izdvajanjem u budžetu Republike Srbije u podsticaju projekata koji mogu da podstaknu domaću privredu koja će supstituisati uvoz, jer očigledno da je trostruko veći nivo prihoda iz PDV, iz uvoza u odnosu na PDV iz zemlje. Mislim da su to izuzetno važne stvari i gospodin predsednik Vlade je juče pozvao mog kolegu Marka Đurišića da izađe sa nekim konkretnim predlozima, posebno u oblasti socijalne politike. Želim da kažem da je poslanički klub DS i ja lično podneo niz amandmana, ali jedan od amandmana koji je izuzetno važan i mislim da oko toga možemo da se složimo ako razmišljamo o održivosti svakog budžeta i odličnog i manje dobrog i lošeg su pre svega ljudi koji će koristiti taj budžet.
Dakle, održivost ovog budžeta se pre svega ogleda kroz socijalnu održivost svih građana Srbije. Tamo gde možemo da počnemo je pre svega od dece, od mladih, od ljudi koji usvajaju nova znanja, a tu je i ministar prosvete i onih koji treba da garantuju budućnost Srbije, oni kojima ne smemo da ostavljamo ovakav nivo dugova. Treba da raspravljamo na koji način ćemo servisirati upravo te dugove.
Podneo sam amandman jer mislim da u 2017. godini sa rastućim nivoom siromaštva u Srbiji ne smemo da imamo ni jedno gladno dete u školskim klupama. Mi smo predložili amandman u kome ćemo povećati za šest milijardi poziciju – učenički standard. Mislim da to nije veliki iznos za tako visok cilj. Mislim da je to ozbiljan projekat, prvo, ne insistiramo da to bude naš amandman, ukoliko tu razdeli nisu primenljivi i ukoliko ima nekih nepreciznosti, mislim, da bi bilo dobro da Vlada prihvati taj amandman i razradi to, imamo vremena da se u Srbiji, u svakoj osnovnoj školi, u svakoj srednjoj školi obezbedi besplatan obrok za decu koja ne smeju da gladuju ukoliko želimo da investiramo u njihovo obrazovanje.
Na žalost, mnoga deca u Srbiji u ovom trenutku nemaju više od jednog obroka. Mislim, da država to može i morala bi da razmišlja o tome. Ovde pozivam i predsednika Vlade i resorne ministre da prihvate makar ideju ukoliko ne amandman u celovitosti, jer mislim da je to izuzetno važna stvar.
Drugi amandman je podsticaj najtalentovanijim đacima. Juče smo imali početak rasprave oko subvencija stranim IT kompanijama i o tome na koji način podsticati obuku novih i većeg broja inženjera jer u ovom trenutku to jeste deficit na ovo zanimanje u Srbiji, ali mislim da treba odvojiti dodatna i tu smo dali jedan predlog amandmana, dodatne dve milijarde u kome bismo opet u budžetu za prosvetu povećali nivoe i iznose kojima bi se stimulisali fakulteti koji daju najstručnije kadrove u ovoj oblasti. Mislim da je to moguće, a da tu decu treba selektovati još od srednjih škola, posebno onu koja zbog svog imovinskog stanja ne mogu da dosegnu do bilo kog fakulteta bez obzira na njihove talente. Mislim, da je to posao koji Vlada treba da planira na najefikasniji mogući način.
Ovo su neki naši konkretni predlozi za koje bismo želeli da razmislite jer održivost ovog budžeta je moguća pre svega na takav način. Ono što želim da pohvalim i o tome smo govorili, to je investiranje u izgradnju Kliničkog centra u Nišu. Tu je ministar zdravlja, ali mislim da je važna jedna stvar da se u aprilu očekuje otvaranje Kliničkog centra i treba reći i treba naglasiti, to nije bilo moguće uraditi za jednu godinu. Kontinuitet tog projekta potiče iz 2003. godine i potpisivanje ugovora sa EBRD nije urađeno dovoljno efikasno. Zasluga je na vama ali šta je važno? Važno je da ne bude samo forme, da ne bude samo onog hardvera i da ne bude samo opreme.
U proteklih pet godina ni jedan svršeni student Medicinskog fakulteta u Niša nije dobio posao.
(Zlatibor Lončar, s mesta: Hajde, samo još jednom da svi to čuju.)
Informaciju ćete dobiti. U redu, ja vam kažem, ja imam tu informaciju.
Mislim da je važno reći sledeću stvar, da je to odlična stvar za zdravstvo u Srbiji, da je to odlična stvar za zdravstvo u Nišu, ali je pre svega važno investirati u sadržaje. Ako imamo diskontinuitet zapošljavanja mladih lekara, onda imamo diskontinuitet i nivoa usluga koje mogu da se očekuju, jer specijalisti pored kojih treba da rastu novi specijalisti, a za to je potrebno najmanje pet do deset godina, zahtevaju dovoljno obuke i dovoljno iskustva u tom smislu. Mislim da je važno i ja vas podsećam na to da je tu potrebno napraviti iskorake pre svega u preseljenju, jer će svi kadrovi iz postojećeg Kliničkog centra preći u tu novu zgradu, sa novim tehnološkim uslovima, ali treba razmisliti na koji način iskoristiti ostale kapacitete, jer mislim da su ti kapaciteti dovoljni za upošljavanje mladih ljudi koji će jednostavnije, recimo, jednostavnije operacije raditi i samim tim sticati nova znanja.
Suština je, budžet može da bude i dobar, može da bude manje dobar, ali mislim da je važno da on misli pre svega o ljudima. Ovaj budžet može da bude održiv ukoliko taj efekat izgradnje Kliničkog centra u Nišu bude ispunjen vrhunskim sadržajima sa održivosti u kojoj će i novi lekari podizati nivo zdravstvene usluge.

Hvala na odgovorima. Niko ovde ne traži popularnost po ovoj temi. Ovde je ideja naći rešenje da smanjimo razlike tamo gde su najmanje potrebne, a to je među decom u školi, gde jedno dete sedi i nema od roditelja za obrok, pored drugara koji imaju sve mogućnosti. Suština je smanjiti te razlike tamo gde su one najnepotrebnije, jer tu počinje zajedničko odrastanje i zajedničko sazrevanje, i način da napreduju i uče u životu.
Ono što ste, gospodine ministre zdravlja, govorili, raduje me da je raspisan taj konkurs u Nišu i dobro je da smo inicirali tu temu, jer smo svesni toga da kvalitet ni u zdravstvu, pa ni u državi, ne znače kvadratni metri, i kilometri, i teritorija, poslovnih prostora, da tu vrednost čine ljudi, njihova znanja i njihova spremnost da usvajaju ta nova znanja. Zato je važno da ne izgubimo kontinuitet ljudi koji će usvajati ta znanja, jer pet godina je proizvelo to da je veliki broj zdravstvenih radnika, nažalost, to i vi znate, svi mi znamo, otišli iz Srbije, jer nisu videli svoje mogućnosti u Srbiji. Zbog toga je važno da ove kapacitete paralelno otvaramo tako što ćemo ih ispuniti pravim sadržajem, i to je bila ideja. I predsednik Vlade je iskomentarisao stanje u budžetima lokalnih samouprava. Reći ću vam za 2004. godinu lično sam nosio tu odgovornost od 2000. do 2004. godine u Nišu, sva javna preduzeća su bila u plusu i ostalo je negde oko 30 miliona evra sledećem gradonačelniku i to je nešto što može da se proveri. Suština ove rasprave, mislim, leži u tome, teško ćemo mi smanjiti javni dug, kada govorimo o odnosu javnog duga i bruto društvenog proizvoda. Treba povećati bruto društveni proizvod, lako je reći, ali ako znamo apsolutne brojke, projektovanih 30,7 milijardi je 30% manji bruto društveni proizvod od Hrvatske.

Da, poslanik Šešelj se direktno obraćao poslaničkoj grupi DS, uz konstataciju – Zoran Đinđić živi u vama.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znači živi?)
Da, živi. Živi u nama i pamtimo, naravno, ono što je radio…

Pamtimo ono što je radio za Srbiju, a fondacija radi odlične stvari za, pre svega, mlade ljude koji i dalje poštuju energiju Zorana Đinđića i koji se čak nisu rodili ili su imali dve godine kada je on, nažalost, ubijen. Mislim da je važno održati rad fondacije kroz podršku tim mladim ljudima, najtalentovanijim, koji dobijaju priliku da u najboljim kompanijama u Nemačkoj dokazuju ta svoja znanja i sakupljaju ta svoja znanja.
Ono što je važno reći, bili smo dosledni u pozivu svim poslanicima da ne vređamo jedni druge, da ne kopamo po tuđim životima, a posebno ne po životima porodica. Ono što je najbolnije, to je ovakva vrsta govora o ljudima koji nisu živi niti imaju prilike da odgovore na to. Zbog toga reagujemo i zbog toga ste morali da reagujete na ovakav način govora o čoveku koji je danas mrtav.