Evo, još jedan izliv meni zaista začuđujuće nervoze i nepotrebne u ovom trenutku. Ne znam zbog čega toliko nervoze kada probamo da razgovaramo argumentima i o nečemu što može da se vidi kroz podatke. Evo, odgovoriću gospodinu, kolegi, kroz neke podatke.
On je rekao jednu zaista uvredljivu stvar, neprihvatljivu, da je DS nanela više štete nego NATO bombardovanje 1999. godine i ekonomske sankcije 90-tih godina. Reći ću vam jedan običan podatak koji možete da proverite, naravno. Koleginica je govorila o BDP 2012. godine, javnom dugu, učešću javnog duga u BDP i evo podsetiću vas.
Posle te 1999. nesrećne godine i 90-tih godina sankcija, mi smo ušli u 2000-tu godinu sa BDP i javnim dugom koji je iznosio 169,3% u odnosu na BDP. Javni dug, a to možete da proverite, je bio 14,167 milijardi evra. Proverite to i to možete da vidite na svakom sajtu ozbiljnom koji se bavi ekonomijom. Dakle, to je iznosilo 163% učešća javnog duga u BDP. To je bilo posledica onoga što su nosile 90-te godine i ekonomsko stanje koje je tadašnja koalicija i Vlada dr Zorana Đinđića preuzela sa prosečnom platom od 30 evra, u oktobru mesecu 2000-te godine. Dakle, to su podaci, to su realni podaci. Posle šest meseci 2001. godine podaci govore da je prosečna plata 200 evra.
Toliko o tom govoru, ali je ključna poruka, nema potrebe za tolikom ostrašćenosti, nervoze. To ništa dobro ne donosi i mislim da postaje zarazno, jer je mnogo produktivnije da u tišini govorimo o konkretnim i predlozima i podacima, a evo ja pokušavam da govorim argumentima i brojkama koje su dostupne svima nama.

Hvala predsedavajući.
Poštovane gospođe i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, evo danas ko zna koji sat u ovoj raspravi, čini mi se da smo prošli kroz četiri, pet faza u ovoj raspravi. U prvoj vazi smo imali priliku da čujemo gospodina ministra finansija i da stvarno raspravljamo, ali isključivo o rebalansu budžeta i budžetu za 2015. godinu, bez vremena i mislim da niko od poslanika nije ni pomenuo jednom rečju deset zakona koji su u objedinjenoj raspravi.
U drugoj fazi smo imali fazu premijera koji je uglavnom bio usmeren napadima na opoziciju. U drugoj fazi nešto mirnijoj, i sada u četvrtoj fazi ulazimo sa prilikom da razgovaramo sa ministrom finansija na jedan stručan način, bar se nadam da ćemo imati prilike iako je u ovoj prethodnoj raspravi puno toga pominjano od privatizacije „Crvene zvezde“, „Partizana“, sladoleda na Adi i ko zna čega još.
Dakle, ovde je jedna od ključnih tema ili teza bila da je budžet za 2015. godinu budžet koji će doneti pre svega smanjenje fiskalnog deficita. Mislim da to nije tačno, to se vidi iz ovih brojki, jer je planirani fiskalni deficit za 2015. godinu 191 milijarda. U odnosu na budžet za 2014. godinu od 182 milijarde, to je povećanje fiskalnog deficita od devet milijardi.
Ako krenemo tom logikom isti trend je prepoznatljiv i pri vršenju analize poreskih prihoda i primanja. Praktično svi planirani prihodi budžetom za 2015. godinu su manji u odnosu na one planirane prvobitnim zakonom u budžetu za 2014. godinu, ali sa izuzetkom prihoda od PDV iz uvoza, dobiti javnih preduzeća i ušteda po osnovu umanjenja zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Dakle, iz toga se možda može zaključiti da se ekonomska politika ove Vlade zasniva na uvozu, umanjenju plata zaposlenih i prisvajanju dobiti javnih preduzeća koja se delimično ostvaruju umanjenjem zarada zaposlenih u tim javnim preduzećima. U kojoj meri je ova politika realna, moći će se proceniti iz informacija koje će se nadam se dostaviti večeras posle pitanja koja želim da postavim.
Prvo, šta čini strukturu proizvoda čijim povećanjem uvoza se planira ostvarenje većih prihoda od PDV? Drugo, zbog čega je PDV u zemlji manji za 2015. godinu u odnosu na onaj prvobitno planiran za 2014. godinu, za oko 30%? Da li je to zapravo slika pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji, jer to se jasno vidi iz podataka da je porez na dodatu vrednost u zemlji sa 145 milijardi planiranih u budžetu 2014. godine pada u budžetu 2015. godine na 104 milijarde. Dakle, jedan dramatičan pad od 40 milijardi, što znači oko 30% pada privredne aktivnosti i kupovne snage u Republici Srbiji.
Treće, porast uvoza bez adekvatnog ili značajno većeg porasta izvoza može predstavljati problem bilansa plaćanja i da li su problemi ove vrste i doveli do značajnog pada vrednosti domaće valute u odnosu na evro? Samo u periodu od 2014. godine za oko 7% je taj pad.
Četvrto, kurs primanja budžeta na osnovu iskazane dobiti poslovanja javnih preduzeća. To je naravno vrlo aktuelno pitanje i o tome je govorio i predsednik Vlade a i ministar finansija. Planirano je 15 milijardi u odnosu na tri milijarde iz prošle godine. Mi smo evo danas, 23. decembra kada može da se projektuje dobit javnih preduzeća za ovu godinu, pa se može i precizno izaći sa podatkom, ali mislim da je vrlo važno reći i to da 15 milijardi planiranih jeste jedna dosta nategnuta cifra, a posebno iz razloga da je primer mere i transfera dobiti, iz dobiti javnih preduzeća išla sa 70% od ukupne dobiti što je veoma ozbiljno ugrozilo likvidnost nekih javnih preduzeća.
Sami ste govorili da su neka javna preduzeća na tržištu i bore se sa ozbiljnom konkurencijom. Tu bih pomenuo i „Telekom Srbije“ i Poštu Srbije, jer oni imaju ozbiljnu konkurenciju, a nije dobro 70% dobiti ispumpati iz tih sistema koji moraju da se razvijaju u tehnološkom i u svakom drugom smislu.

Samo još jednu rečenicu, ako dozvoljavate. Mislim da važno reći i to da bez obzira na to kakav će se plan budžeta usvojiti za 2015. godinu, mislim da je izuzetno važno na koji način i u kakvoj atmosferi će se on implementirati. Nije potrebno praviti sukobe, a posebno između javnog i privatnog sektora, jer bez razvijenog javnog sektora nema niti razvijenog privatnog sektora. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege, naš predlog amandmana je na član 11. gde predlažemo da se iza člana 11. doda član 11a. Član 11a glasi – Dobrovoljno penzijsko osiguranje je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i drugih rizika osiguranja u skladu sa posebnim zakonom.
Dakle, nama nije jasno zašto je ovim Predlogom zakona o osiguranju izostavljeno dobrovoljno penzijsko osiguranje, jer mislimo da je ovo isključivo tehnički amandman sa predlogom, znajući da je u važećem Zakonu o osiguranju članovima 11, 12. i 13. predviđeno da pored obaveznog osiguranja u saobraćaju, o kome smo sada slušali, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, postoji i dobrovoljno penzijsko osiguranje.
U obrazloženju koje smo dobili, sa očigledno doslednim stavom i odbora i predlagača da se odbija jedan ovako predloženi tehnički amandman, u stvari se na neki način dokazuje taj pristup u kome se zamera poslanicima koji su ovde podneli na stotine amandmana – briše se. Mi ovde imamo na stotine odgovora, bez obzira kakav je amandman, da li je – briše se, da li sa tehničkim predlogom ili suštinskim, jednostavan odgovor je – odbija se amandman. Tako da, mi iz opozicije očigledno ne možemo da računamo na konstruktivni pristup, a mislim da je ovaj amandman isključivo tehničke prirode.
Mi ćemo podneti i već smo podneli neke amandmane koji i suštinski treba da izmene u jednom delu ovaj zakon, ali mislim da je sasvim logično da ovaj amandman prihvatite. Hvala vam.

Na isti ovaj član, naš predlog je da se u članu 14. stav 4. briše. Evo šta su razlozi za to.
Dakle, članom 14. Predloga zakona definiše se upravni postupak i stav 4. u upravnom sporu protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, sud ne može rešiti upravnu stvar za čije rešavanje ovim zakonom je utvrđena nadležnost NBS.
Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o izdavanju, prestanku važenja, odnosno oduzimanju dozvole i izdavanju prestanka važenja, odnosno oduzimanja saglasnosti iz ovog o merama koje se izriču u postupku vršenja nadzora, u skladu sa ovim zakonom i o drugim pitanjima iz svoje nadležnosti propisane zakonom.
Dakle, Ustavom Republike Srbije, članom 36. predviđeno je pravo na jednaku zaštitu i na pravno sredstvo. Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima AP i jedinica lokalnih samouprava.
Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom javnom interesu.
Dakle, ovde vidimo da ovim članom NBS ima prava da oduzme dozvolu ili preduzme neke mere protiv različitih društava, bez njihovog prava da zatraže pravdu na sudu.
Mislim da na ovaj način ne možemo da prihvatimo da Zakon o NBS može biti jači od Ustava, jer ovo nije u skladu sa Ustavom. Molim vas da izbrišemo i usvojimo ovaj amandman i izbrišemo stav 4. ovog člana zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, poštovane koleginice i kolege, danas raspravljamo o setu zakona koji je pred Narodnom skupštinom, a ja ću zbog očigledno kratkog vremena i molbe predsedavajuće da je našoj poslaničkoj grupi oduzeto negde oko tri minuta vremena dok je poslanik Borko Stefanović govorio, da dodate to vreme da bi bilo prilike da se kaže nešto više o ovim zakonima.

Ne, on je bio jedan od govornika i trošio je vreme našeg poslaničkog kluba, ali mu je oduzeto oko tri minuta.

Želim da kažem da je uvek dobro naravno urediti sistem više nego što je to bilo do sada, ali bih postavio pitanje i otvorio to pitanje – da li će efekti ovog zakona biti potpuni ili će izostati?
Mislim da je važno i neke od koleginica i kolega su ovde govorili o posebno novim elektronskim servisima i načinom da se unaprede platne usluge Zakonom o platnim uslugama i vrlo je bitno naravno omogućiti efikasno plaćanje, podići efikasnost naših finansijskih institucija, ali je vrlo važno i pripremiti ambijent, ekonomski i finansijski ambijent u Srbiji, koji može da iskoristi sve te mogućnosti koje ovim zakonom možemo da pružimo našoj privredi.
U uslovima o kojima evo sada govorimo, o mogućnosti efikasnog plaćanja, uglavnom će taj benefit biti usmeren ka kupovini verovatno kroz najveće svetske provajdere, mislim da je važno razmišljati na koji način ovim servisima učiniti i proširiti tržište Srbije za našu privredu i našu proizvodnju u uslovima, zbog toga razmišljam na taj način, kada naš DBP pada za procenjenih 2,4 do kraja godine, kada su najave medija da naravno imamo i pad industrijske proizvodnje, pad u poljoprivrednoj proizvodnji, mislim da je važno razmišljati na koji način ćemo podići i finansijsku snagu naše države da bismo iskoristili tu mogućnost plaćanja ili naplata od spolja i izvoziti naše proizvode na efikasan način.
Neki od kolega su pomenuli neke od infrastrukturnih sistema u Srbiji, kao što je Pošta Srbije, uz mogućnost da razvija svoje logističke servise. Dakle, nije dovoljno samo iskoristiti platne usluge, potrebno je učiniti snažnom finansijsku infrastrukturu, potrebno je učiniti snažnom i logističku infrastrukturu, marketinšku, način da se plasiraju ti proizvodi, to je samo jedan od segmenata da bismo iskoristili taj potencijal, a mislim da je ključni potencijal efikasna Vlada Srbije koja će na mnogo efikasniji način voditi finansijski sistem naše države.
Očigledno je da to nije bilo uspešno ovih godina, za dve i po godine veliko zaduženje, evo pad BDP, a i ogroman deficit koji je valorizovan u ovoj Skupštini kroz usvajanje rebalansa budžeta.
Mislim da je to ono suštinsko, kada govorimo o novom Zakonu o platnim uslugama. Mislim da je važno reći da je on pre svega potreban da zadovolji potrebe i fizičkih i pravnih lica u našoj državi. Mi u ovom trenutku imamo pad plata, imamo smanjenje penzija, imamo opštu nelikvidnost, porast nesigurnih plasmana na oko 30% u finansijskom sektoru i očigledno je da je taj nivo para sve manji. Očigledno da likvidnost ukupno u državi pada i tu postavljamo jedno važno i logično pitanje, možemo mi da se dogovorimo oko različitih nivoa finansijskih usluga, mogu da budu najmodernije na svetu, ali šta ćemo uraditi ako nema para za korišćenje tih finansijskih usluga.
Zakon o osiguranju. Pošto smo pomenuli finansijske institucije, pre svega tu mislimo na banke, mislim da možemo da se složimo, a i ovde je bilo govora o načinu na koji može da se interveniše da bi se smanjile kamatne stope u Republici Srbiji, pa je bilo vašeg odgovora da ne treba to raditi administrativnim putem, ali mislim da je ovde propuštena jedna važna prilika, a imamo šanse da je iskoristimo ukoliko usvojite naš amandman, a to je da omogućimo i osiguravajućim društvima u Zakonu o osiguranju plasman tehničkih rezervi i direktan plasman tih sredstava i prema građanima i prema privredi.
Pozivali smo se na evropske direktive i na mogućnost da se tako nešto uradi. Da, ovaj Zakon o osiguranjima jeste u skladu sa evropskom praksom i evropskim direktivama, ali ova naša nespremnost pokazuje da zaista živimo u jednom bankocentričnom finansijskom sistemu, gde banke imaju prava na svoje finansijske plasmane, to je osnovna njihova delatnost, ali i plasmane proizvoda osiguranja. Zbog čega ne bismo kao i u evropskim zemljama otvorili i tu mogućnost da i osiguravajuća društva mogu da imaju te plasmane? Iz najvažnijeg razloga, a to su građani Srbije, to je privreda Srbije, pošto govorimo o ekonomiji koja treba da iskoristi i ove dobre prakse i ova dobra rešenja iz pomenutog Zakona o platnim uslugama, a to je da snizimo kamatne stope i da učinimo našu privredu mnogo efikasnijom i mnogo motivisanijom za investiranje.
Evo primera. Svi dobro znamo da je pasivna kamatna stopa na nivou od 2%. Šta se dešava? Te tehničke rezerve osiguravajuća društva uglavnom plasiraju u poslovne banke upravo sa tom pasivnom kamatnom stopom, gde je aktivna kamatna stopa na nivou od 6 do 7%, gde banke rade za tu zaradu i prodaju taj tuđi novac da li građana Srbije ili osiguravajućih društava za tu kamatnu stopu.
Dakle, ukoliko bismo omogućili osiguravajućim društvima tu mogućnost plasmana na ovakav način, siguran sam da bismo pojačali finansijsko tržište i da bismo radili na smanjenju kamatnih stopa u stimulacije ekonomije Srbije. Hvala.

Guvernerka se obraćala uglavnom meni, a mislim da ste me pogrešno razumeli. Samo sam hteo da razjasnimo nešto, ako mogu.
Pošto ste pomenuli, mislim da ste pogrešno razumeli, da sam ja tražio da vi administrativnim putem smanjite kamate. To nije tačno. Ja sam vas pitao, jer ću i u amandmanu, posebno o Zakonu o osiguranju, upravo predložiti da se oslobode tehničke rezerve osiguravajućih društava. Niste odgovorili na taj deo pitanja, a rekli ste da je to bio zahtev da se administrativno skinu kamate. Dakle, nije to bila suština tog predloga.
Druga stvar, ako govorimo o nekim podacima, koji se pojavljuju u javnosti, vi ste rekli od minus 2%, pad od 2% BDP u toj nekoj proceni, da li će biti 2,4%? Nema niko ovde namere da plaši ovde ljude. Mi smo imali nažalost situaciju u ovoj godini kada su se stvarno plašili ljudi različitim biblijskim, stogodišnjim, ovakvim ili onakvim, događajima u Srbiji.
U tom smislu sam samo hteo da razjasnimo ovaj deo, jer mislim da ste ostali dužni ovaj odgovor vezan za osiguravajuća društva. I potencijalno taj amandman na član 131. Dakle tu smo dali taj amandman i ja mislim da bi to bilo važno da se usvoji, kao predlog, jer će to zaista liberalizovati tržište, u stvari pojačati konkurenciju koja neće administrativno skidati kamate u Srbiji, nego kroz razvoj konkurencije, upravo smanjiti, ubeđen sam, i kamate i cenu novca koji se plasira našoj privredi i građanima Srbije. Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, čuli smo neke od argumenata i uglavnom smo se pozivali na prošlost, na odgovornost, vezano i za snabdevanje gasom i električnom energijom i gospodin ministar je sada rekao upravo suštinski važnu stvar, a to su velika dugovanja toplana i javnih preduzeća za energente, posebno na nivou lokalnih samouprava.
Tu smo očigledno videli da Beograd ne duguje. Mislim da tu možemo da vidimo tu odgovornost koja se prebacivala opet na DS. Znamo ko u ove dve godine vodi lokalne samouprave, jer su lokalne vlasti upodobljene u skladu sa koalicijom na državnom nivou, sa aktuelnom Vladom. Znate na koji način smo u ovoj Skupštini donosili neke od odluka koje su smanjile transfere prema lokalnim samoupravama. Mislim da je vrlo važno i dramatično to pitanje finansiranja i statusa lokalnih samouprava koje se zadužuju da bi održale samotekuću likvidnost.
Šta je sa energentima, šta je sa grejanjem za predstojeću zimu? Videli smo primer u Nišu, havarija zbog toga što nije na vreme saniran problem održavanja toplana i kapaciteta. Videli smo isključivanje struje u mom gradu Nišu, gde su i na mestu direktora i na mestu gradonačelnika upravo ljudi iz vladajuće koalicije, iz SNS. Mislim da su to ogromni problemi ne samo problemi u Nišu. O tome treba ozbiljno razgovarati, jer tu vrstu odgovornosti ne možemo stalno da stavljamo nekom drugom i posebno ne DS koja se nije zaduživala, niti je imala prilike da to radi od 2012. godine, već dve i po godine ti ljudi vode lokalne samouprave sa ogromnim problemima i ogromnim izazovima koje ćemo svi imati u ovoj grejnoj sezoni. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, u članu 4. kojim se menja član 9. u tački 1) posle reči: „metod privatizacije“ zapeta i reči: „kao i mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacija“ brišu se.  Posle tačke 1) dodaje se nova tačka 2) koja glasi: „predlaže mere neophodne za uspešno sprovođenje postupka privatizacije nad subjektom privatizacije“.
Odmah ću dati obrazloženje za ovaj predlog. Dakle, termin „rasterećenje obaveza“, to je formulacija koja je nejasna i formalno-pravno netačna imajući u vidu da se radi o zakonskom tekstu. Ova formulacija je, to smo čuli i na Odboru za privredu, dosta nesrećno preuzeta iz Zakona o privatizaciji, a i tada smo ukazivali na potrebu za preciznije definisanje ove potrebe.
Ovaj amandman predlaže i da dosadašnja tačka 2) postaje tačka 3), a dosadašnja tačka 3) koja postaje tačka 4) menja se i glasi: „prikuplja i obrađuje podatke o potencijalnim kupcima kapitala i imovine subjekta privatizacije koji su iskazali zainteresovanost za učešće u postupku privatizacije“.
Predložena formulacija tačke 3) koja postaje tačka 4) je neophodna jer je preciznija, posebno imajući u vidu situacije raskinutih privatizacija i dilemu da li ona lica koja su već učestvovala u privatizacijama i sa kojima su ugovori raskinuti usled neizvršavanja ugovornih obaveza, investicije, kupoprodajna cena, socijalni programi, otuđenje imovine i slično, što je Zakonom o privatizaciji i predviđeno, ne mogu učestvovali ponovo. Mislim da ovaj predlog može da doprinese mnogo efikasnijem i odgovornijem radu Agencije za privatizaciju. Hvala.

Upravo sam to i hteo.
Hteo sam da kažem da je veoma važno prihvatiti i prvi stav, ali verovatno je obrazloženje da je potrebno uskladiti to sa terminologijom Zakona o privatizaciji. Bilo bi važno da se razmisli i o ovome, prihvati i u suštini radi na izmeni Zakona o privatizaciji i ovog zakona koji smo usvojili i koji će biti usvojen o Agenciji za privatizaciju.
Dakle, ja prihvatam ovaj predlog. Poslaničkom klubu DS je izuzetno važno da na ovaj način popravljamo ovaj zakon, a posebno iz ovog ugla i poštovanja Zakona o privatizaciji, u ovim slučajevima kada subjekti koji su koristili ovu mogućnost privatizacije nisu ispoštovali taj zakon. Mislim da je vrlo važno usvojiti upravo ovu tačku 4, ako smo se dobro razumeli. Dakle, prihvatamo ovakav predlog.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, član 17. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije glasi – osnivač javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije Beograd dužan je da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama određene nominalne vrednosti na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala do 31. decembra 2016. godine.

Naš predlog amandmana je – član 17. se briše. Mislimo da je važno obrisati ovaj član iz Predloga zakona, jer je besmisleno da Republika Srbija preko zakonodavnog organa vlasti sama sebi nameće obavezu koja se podrazumeva po aktuelnim zakonima Republike Srbije. Dakle, i model procene vrednosti kapitala na bazi korigovane knjigovodstvene vrednosti ne postoji već deset godina, jer je tada izvršeno usaglašavanje sa međunarodnim knjigovodstvenim standardima.

Vezano za ovaj član, postoji više pitanja. Republika Srbija ima svoje predstavnike u organima upravljanja javnih preduzeća, u institucijama Republike Srbije i u Vladi. Zakonodavna vlast je donela Zakon o javnoj svojini, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o privrednim društvima, što predstavlja pravnu osnovu za sprovođenje prethodnih radnji uređivanja odnosa javnih preduzeća i svojinskih i obligacionih, organizacione strukture itd.

Posebno sam siguran i voleo bih da čujem odgovor na to pitanje, da je model korigovane knjigovodstvene vrednosti najsrećniji, imajući u vidu da je njegova suština imovina umanjena za obaveze. Kao i u slučaju drugih javnih preduzeća, potrebno je prethodno ustanoviti da li je imovina preneta sa Republike Srbije na javna preduzeća i shodno kom metodu je procenjivana.

Znamo da smo ovde donosili Zakon o produženju roka za implementaciju i realizaciju Zakona o javnoj svojini. Mislim da je vrlo važno da se istakne upravo ta potreba i obaveza svih javnih preduzeća, tako i Javnog preduzeća EPS da sprovede ovaj zakon u određenom roku, pa ga nije potrebno posebno naglašavati u ovom članu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, predsednice parlamenta, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, danas imamo raspravu o četiri zakona i na početku izražavam nezadovoljstvo zbog ponovo procedure i zakona koji su po hitnom postupku u parlamentu. Dakle, nije bilo dovoljno vremena da se na efikasan način interveniše, i u pogledu davanja amandmana i dobrih rešenja. Pretpostavljam da bi i opozicija imala šta da kaže u vezi s ovim zakonima. U kratkom roku smo nešto uspeli da uradimo, s dobrom namerom.
Mislim da je važno na početku pomenuti, pre nego što pređem na konkretne zakone, ono što je i moja koleginica gospođa Gordana Čomić rekla, u kakvoj atmosferi govorimo o ovim zakonima? Pre svega, mislim na Predlog zakona o Agenciji za privatizaciju, jer je privatizacija tema. Čini mi se da smo danas više govorili o samoj privatizaciji i istoriji privatizacije, nego o Predlogu zakona o Agenciji za privatizaciju, pa i o ostala tri zakona.
Mislim da je važno reći upravo nešto u prilog opšte atmosfere u ovoj sali, a to je da i sami znamo, zalažući se za evropske vrednosti, pa čitajući izveštaje Evropske komisije, da su najveće primedbe upravo u tom procesu privatizacije bile za period 2004-2007. godina i privatizacije koje je tada sprovela Vlada u koaliciji DSS, G17 plus, uz manjinsku podršku SPS-a. Demokratska stranka je učestvovala u vladama od 2000. do 2003. godine. Kasnije su različite koalicije u manjoj meri sprovodile proces privatizacije, ali najveće privatizacije su obavljene tamo negde do 2008. godine. Znam da su mnogi pojedinci upravo iz ove prve Vlade DSS-a i G17 plus učestvovali u ovom procesu i sada sede u klupama vladajuće većine. Ne bih govorio o imenima, ali bi sama predsednica Odbora za privredu, kolege iz SPS-a koje su bile 2008. godine u koaliciji sa DS, sada su u koaliciji sa vama, kolege iz Agencije za privatizaciju, stručni ljudi koji tu sede možda od 2007. godine naovamo i svi tu ljudi su učestvovali delom u tom procesu. Ali, ono što je opšte, to je da niko ne prihvata ni u jednom trenutku odgovornost sa ove strane i ljudi koji sede u skupštinskim klupama. Bez obzira da li direktno učestvovali u bilo kom procesu privatizacije, učestvovali lično u tom procesu ili ne, ali mislim da je važno da govorimo pre svega o zakonu.
Pošto nema puno vremena, ja bih želeo da na jednom primeru dam argumente zbog čega ćemo biti protiv ovakvog Predloga zakona o Agenciji za privatizaciju. Ključna izmena je u članu koji kaže da sve postupke sprovodi Agencija koja je kao takva i najkompetentnija za te postupke. Slažem se sa tim i mislim da tu sede najstručniji ljudi koji bi to trebali da urade na takav način.
Pitam vas, gospodine ministre, da li prodaja kapitala javnih preduzeća podrazumeva i prethodni postupak rasprave o celishodnosti, jer se radi o kapitalu velike vrednosti? Očekujemo privatizaciju i „Srbijagasa“, očekujemo privatizaciju i „Elektromreže Srbije“, velikih infrastrukturnih projekata.
U ekspozeu premijera smo čuli upravo najavu o privatizaciji najvećih javnih preduzeća, a znajući u kakvom smo ekonomskom stanju u ovom trenutku kada je bruto društveni proizvod pao na negde oko 33 milijardi evra, što zbog samog pada, što zbog promena u kursu, da je javni dug oko 22 milijarde evra, da glavnica za taj dug dolazi 2018. godine, otvara se upravo to važno pitanje o celishodnosti privatizacije i o načinu i ozbiljnim pitanjima na koji način će rasti privreda Srbije?
Da li ćemo ići isključivo tim rešenjem – privatizacija svega što Srbija ima, ili ćemo jačati i javni sektor, jer mislim da se nepotrebno stvara jedan neprijateljski odnos u odnosu javnog sektora i realnog sektora? Mislim da dizanje i jačanje javnog sektora može da prouzrokuje samo i rast i realnog sektora. Mislim da je važno da u tom smislu razmišljamo kako generisati prihode, upravo želeći da jačamo i taj javni sektor.
Ovaj postupak nije moguće sprovesti na efikasan način ukoliko se svojinski odnosi ne privedu kraju. Bili smo svedoci u ovoj Skupštini da smo odložili rok za primenu Zakona o javnoj svojini, a bez pune implementacije ovog zakona o javnoj svojini nije moguće, niti bi trebalo sprovesti privatizaciju bilo kog javnog sistema.
Moja saznanju su da je započeta privatizacija i „Resavice“, ispravite me ako grešim, da je započeta privatizacija JP Zavod za udžbenike, sa pitanjem i saznanjem i pretpostavkom da upravo upis svojine nije priveden kraju. Mislim da je to izuzetno loše, ukoliko je to zaista istina. Predlog je da se ne pokreće bilo koji proces privatizacije bez utvrđenih svojinskih odnosa.
Toliko o Zakonu o Agenciji za privatizaciju. Mi ćemo u danu kada se raspravlja o amandmanima gde smo podneli neke tehničke predloge amandmana koji će poboljšati, uveren sam i ovaj zakon.
Želim da kažem nešto i o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. U suštini se radi o usaglašavanju sa trenutnom situacijom u pogledu raskinutih ugovora i to je jasno.
Iskomentarisao bih član 17. koji kaže – osnivač Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ dužan je da obezbedi da ovo preduzeće promeni pravnu formu i svoj osnovni kapital iskaže u akcijama određene nominalne vrednosti na osnovu korigovane knjigovodstvene vrednosti kapitala do 31. decembra 2016. godine.
Dakle, pojam korigovane knjigovodstvene vrednosti, sa pitanjem šta je realna procena? Korigovana knjigovodstvena vrednost je u suštini imovina umanjena za obaveze kada je napravljena procena kapitala, pre svega za tako veliki i značajan sistem kakva je „Elektroprivreda Srbije“. Otvara se pitanje i pretpostavke da li će ta vrednost biti možda procenjenih četiri milijarde evra, ili moguće 10 milijardi evra, koliko bi nova procena davala uz, kako smo čuli ovde i komentare nekih poslanika u Vladi, da će vrednost ja se nadam tog javnog sistema Srbije rasti sa novim investicijama i sa realizacijom tako važnih projekata?
Ne bih puno govorio o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, ali bih vrlo važno istakao da punu kontroverziju nosi ovaj predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kilovolti naponskog nivoa, „Transbalkanski koridor - prva faza“.
U članu 2. ovog zakona naznačeno je da je javni interes utvrđen na bazi elaborata…

Verovatno bi bilo ministru da čuje ovo pitanje vezano upravo za eksproprijaciju…