Reklamiram povredu Poslovnika član 27. - predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, drugi stav - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.

Vi ste morali da reagujete na ovo što smo čuli od prethodnog govornika koji je reklamirao Poslovnik, a dozvolili ste da komentariše privatni život drugih poslanika i time prekršili i druge članove Poslovnika, jer mislim da ste i danas bili tolerantniji i pokazali svoj drugačiji odnos prema poslanicima opozicije i poslanicima pozicije, posebno šefu poslaničke grupe koji je malopre reklamirao Poslovnik, govorio o svemu drugom, sem onoga što se tiče Poslovnika.

Gospodin Balša Božović je obrazlagao svoj predlog zakona. Vi ste morali da dozvolite da glasamo o tom predlogu zakona. Na ovaj način ste uticali na odluku Skupštine, jer ste u međuvremenu dali pravo za reklamaciju Poslovnika, umesto da po obrazlaganju njegovog predloga zakona pristupimo tom glasanju i utvrdimo da li se prihvata taj predlog zakona. Dakle, vi ste i sami svesni da ste prekršili Poslovnik ovog puta, i to nije prvi put.

Ovaj predlog koji smo dali Narodnoj skupštini ste i vi prihvatili 13. aprila 2017. godine, gde se izjavili, podsetiću vas, da vi jedva čekate da se stavi na dnevni red i da raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda. U tom trenutku smo mi dali obrazloženje, potpisani poslanici i ja ću ga pročitati kratko.

Dakle, suspenzijom rada Narodne skupštine za vreme predsedničke kampanje, predsednica parlamenta je grubo narušila dostojanstvo i umanjila značaj Narodne skupštine i grubo prekršila Ustav Republike Srbije.

Kao drugo, predsednica Narodne skupštine takođe je povredila i član 104, 106. Ustava Republike Srbije, član 19. Zakon o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, čime je dovela do blokade rada Narodne skupštine za vreme i posle izborne kampanje za izbor predsednika Republike, ocenom da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti Maje Gojković i potvrdila da Skupštinu smatra i izvorom nestabilnosti i pridružila se onima koji bi želeli da sve u Srbiji ućutkaju.

Dakle, to je bilo obrazloženje koje je najdirektnije bilo vezano za ponašanje i vaše vođenje Skupštine u vreme predsedničke kampanje. Svakako, ova izjava da je za vas Skupština izvor nestabilnosti je nešto što govori o odnosu i prema ovom domu, ali i prema svim građanima Republike Srbije koji su birali i glasali poslanike u Narodnoj skupštini. Puno je bilo razloga i potvrda, očigledno i ova današnja sednica pokazuje atmosferu koja pre svega zavisi od vladajuće većine i, naravno, pored svih nas, evo krenuću od nas poslanika, najviši nivo odgovornosti za atmosferu u Skupštini i način rada nosite vi.

Danas imamo još jedan primer koji ću navesti i koji govori o načinu na koji se vodi Skupština, i vi i vaši potpredsednici kada sede za predsedavajućim stolom. I danas smo imali primere kršenja kodeksa ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka. Ovo je dokument koji je predložio Administrativni odbor, koji je insistirao na načinu na koji treba voditi i Skupštinu i na koji način trebaju narodni poslanici da se ponašaju, gde se kaže - Narodni poslanik je dužan da se u davanju javnih izjava i nastupima u javnosti pridržava načela da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda. I danas i na prethodnim zasedanjima ste tolerisali poslanike koji su čitali oslobađajuće presude drugih poslanika kolega. Mislim da je to još jedan od razloga zbog koga treba staviti ovu tačku dnevnog reda na zasedanje.

Ovaj predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije je predlog koji insistira na odgovornosti. Mi smo u ovoj prethodnoj raspravi razgovarali i o odgovornosti predsednice Skupštine, o odgovornosti svih narodnih poslanika, a ovde insistiramo na odgovornosti i čelnih ljudi u NBS kao jednoj od najvažnijih finansijskih institucija.

Predlog je jednostavan. Naš predlog je izbrisati član 86b. Ja ću vam pročitati kako on glasi – guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni u NBS ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Dakle, mislim da je to jedino rešenje koje postoji na ovakav način definisano i ovde se u Skupštini glasalo o ovakvom zakonu, o ovakvom rešenju. Ranije smo davali amandman na ovaj član, želeći da se izbriše, i insistirajući na jednostavnoj stvari. I guvernerka i članovi saveta, naravno, moraju da nose odgovornost, posebno u tako važnoj finansijskoj instituciji, onako kako odgovornost nose ljudi u manje važnim institucijama, pa je nose i direktori privrednih društava sa jednim, dvoje, troje ili petoro upošljenih, nose ih i sa desetoro i sa hiljadama upošljenih. Naravno da je potrebno tom logikom stvari uvesti odgovornost i za one koji mogu na najznačajniji način da utiču na fiskalne monetarne tokove u Republici Srbiji.

Dakle, jednostavan je zahtev insistirati na odgovornosti. Ja vas pozivam da jednostavnom izmenom Zakona o Narodnoj banci Srbije uspostavimo taj pravičan odnos odgovornosti u čitavoj Republici Srbiji.

Po ko zna koji put, pomenuti podaci koji apsolutno ne odgovaraju istini. Ta priča, da krenemo od dugova Grada Beograda, priča o milijardu i 200 miliona evra je nešto što možemo da pročitamo i analiziramo onog trenutka kada stavite na dnevni red i analizu izveštaja Fiskalnog saveta.

Dakle, često se pominjete na Fiskalni savet i kada pogledate analizu Fiskalnog saveta i stanja finansija i u gradu Beogradu i u Kragujevcu i u Nišu i u Novom Sadu videćete da taj iznos niko nigde ne pominje, makar niko od stručnih i odgovornih kompetentnih lica. Pominje se iznos od 420.000.000 evra, a o dugovima Grada Beograda i svih javnih preduzeća u njemu ćemo tek videti izveštaje.

Izveštaj o Kragujevcu i nekim velikim gradovima i stanju budžeta u Kragujevcu, o kome se govori u smislu vrlo brzog ili bliskog mogućeg bankrotstva, nažalost, ne prizivamo tako nešto, ali znamo da su mnogim odlukama i vođenjem tih gradova nekompetentni ljudi dovodili lokalne sredine u veoma velike probleme. I o tome govori izveštaj Fiskalnog saveta, govorim o zvaničnim podacima, ne govorim o nagađanjima i o priči rekla-kazala.

Sam ministar državne uprave i lokalne samouprave će imati velike izazove u mnogim opštinama i gradovima, to je apsolutno jasno, ali veliki deo odgovornosti nosimo i mi ovde u Skupštini i posebno većina skupštinska, koja je izglasavala zakone, seriju zakona koji su Srbiju vodili ka sve većoj centralizaciji, sve manjem prihodu lokalnih samouprava, sve manjim transferima, a očigledno i nesposobni kadrovi svojim upravljanjem dovode do takvog stanja finansija, pre svega u najvećim gradovima, jer je to najvidljivije.

Još jednom, govorite o zvaničnim podacima, ne o pričama rekla-kazala i opominjanjima nekih gradonačelnika koji su ovde ostavili veliki trag.

Dakle, govorite o dugovima javnih preduzeća, o radovima koji su se radili u Beogradu u vreme DS i ne samo Dragana Đilasa, nego i Neše Bogdanovića i gradonačelnika koji su ostavili tragove i učinili Grad Beograd boljim od onoga kakvim su ga zatekli, sigurno posebno posle 1999, 2000. godine i ostaju i mostovi kao tragovi, ostaju i efikasno urađeni projekti i ulice i bulevari, ali ono što je još važnije od tog betona, od tog asfalta je odnos prema ljudima, prema socijalno najugroženijima, prema onima koji primaju penzije, a ovde su imali tu vrstu podrške i nismo imali smanjenja penzija od 10%, onako kako to imamo u poslednjih pet godina. To je odnos odgovornih ljudi u gradu, to je odnos prema ljudima pre svega, a ne prema betonu i prema neefikasnim projektima, kakve nažalost možemo da vidimo danas u Beogradu.

Da li ste vi ponosni na ovo što se danas dešava u Beogradu, na način na koji on funkcioniše i na način na koji se vode projekti koji su započeti? Svako normalan će se radovati svakom novom projektu, svakoj novoj ulici, svakoj novoj fontani koja ima svoju logiku i koja bude urađena na efikasan i racionalan način, dovoljno jeftin, onako kako je prihvatljiv za ljude. Ali, način na koji se vode ovi projekti u Beogradu u ovom trenutku govori o tome da ni na koji način ne razmišljaju o ljudima, o njihovim potrebama i njihovoj mogućnosti da se kreću po gradu i obavljaju normalno svoje funkcije i svoj život.

Dakle, suština vođenja grada nisu samo beton i mostovi i samo škole i obdaništa. Jeste i to, ali posebno su se gradili u to vreme kada je DS nosila najveću odgovornost, ali pre svega su odgovornost prema ljudima, zaštita njihovog socijalnog statusa i uslovi u kojima će i deca i svi nemoćni napraviti i napredovati.

U Predlogu zakona nacionalne akademije za javnu upravu, u članu 4. stav 2. – briše se.

Dakle, zakonsko regulisanje prava na pripremanje i sprovođenje komercijalnih programa stručnog usavršavanja, odnosno priprema i sprovođenje navedenih programa za korisnike, pravna i fizička lica izvan sistema javne uprave, nije potrebno po nama, imajući u vidu kompleksnost oblasti i rada nacionalne akademije za javnu upravu, obim poslova koji se predlažu ovim predlogom zakona i preuzimanje poslova koje je ranije obavljala služba za upravljanje kadrovima.

Dakle, vi ste u obrazloženju za odbijanje ovog našeg amandmana rekli da je to jedan od značajnih izvora finansiranja da bi Nacionalna akademija bila održiva. Mislimo da je potrebno prihvatiti ovaj amandman iz više razloga, i u javnoj raspravi smo to više puta ponovili.

Dakle, služba za upravljanje kadrovima, pre svega svake javne uprave, svake lokalne samouprave je dužna da uspostavi kriterijume i zaista da priliku onim najsposobnijim, koji su, završavajući svoje fakultete i svoje stručne škole, stekli dovoljno znanja da pruže dobar i kvalitetan rad.

Drugo, o čemu smo govorili i gde imamo i vrlo ozbiljne sugestije Agencije za borbu protiv korupcije, da pre svega treba insistirati na toj selekciji i u učenju i etike i uspostavljanju integriteta svakog javnog službenika, jer to je preduslov za efikasnu javnu službu kojoj će građani Srbije verovati, u koje će imati poverenja i to je uslov za uspešno obavljanje posla.

Dakle, što se finansiranja tiče, lokalne samouprave i AP su ionako obavezane da finansiraju rad nacionalne akademije i mislim da to finansijsko obavezivanje u svakom slučaju daje i potrebu da same lokalne samouprave i AP imaju i veći uticaj na formiranje i programa i svojih potreba za novim znanjima. Zbog toga smo predložili da fokus interesovanja nacionalne akademije svakako ne bude komercijalni i da to treba izbaciti, da je potrebno samo fokusirati se na ono što su ključni izazovi, dakle, javne uprave, a to je pre svega praksa. Nikakva teoretska znanja, jer teoretska znanja treba doneti sa standardnim obrazovanjem, treba reagovati na to koliko prvo imamo ljudi sa lažnim diplomama u javnoj upravi, i treba to sankcionisati. Ti ljudi koji su bili spremni da slažu i da kažu da imaju određeno stručno znanje i određene diplome, treba da trpe konsekvence ili lažne doktorate, ali je pre svega potrebno da se uspostavi dobra praksa, razmene tih iskustava, jer time uspostavljamo ravnopravnost svih građana kojima treba pružiti uslugu javne uprave.

Šta se dešava u praksi? U praksi je vrlo često da se isti zakoni na lokalnom nivou, na različite načine primenjuju, što znači da na takav način stavljamo građane u različiti i neravnopravan položaj, a tome treba da služi nacionalna akademija i mislim da treba prihvatiti ovaj amandman i odustati od komercijalnih programa jer će to usmeriti energiju na jedan položen smer.

Malopre smo imali raspravu na amandman na član 8. i jednostavan predlog, nije komplikovan. Umesto programskog saveta koji bi trebalo da čine 14 članova plus predsednik, dakle 15 članova, mi ovde imamo jednostavan predlog da sastav čine predsednik i osam članova, smanjiti za šest članova Programski savet, iz više razloga. Jedan razlog je svakako efikasniji rad, jer mislimo da manje telo može efikasnije da radi, sa dobrom selekcijom i sa pravim uslovima, i stručnim i organizacionim mogućnostima, sa sve članove saveta. Drugi važan razlog je svakako i bolja zastupljenost najzainteresovanijih institucija koje treba da budu zastupljene u političkom savetu.

Pročitaću vam kako glasi amandman. Ne vidim zaista ništa logično da se ne prihvati ovakav amandman. Smanjenje troškova, efikasniji rad i bolja zastupljenost institucija koje će biti zainteresovane za rad ovog programskog saveta. Dakle, amandman glasi: „Programski savet čine predsednik i osam članova, koje imenuje i razrešava direktor Nacionalne akademije. Predsednik i tri člana Programskog saveta se imenuju iz reda državnih službenika koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti relevantnoj za rad javne uprave, jedan član se imenuje iz reda članova Saveta za stručno usavršavanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, iz reda članova koje predlaže Stalna konferencija gradova i opština, dva člana se imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti relevantne za rad javne uprave, a dva člana se imenuju od strane predstavnika udruženja i drugih poslovno-stručnih i neprofitnih organizacija čiji su ciljevi ili poslovi radi kojih su osnovani u oblasti relevantnoj za rad javne uprave“.

Dakle, pored ovih ciljeva, smanjenje broja, povećanje efikasnosti rada Programskog saveta, smanjenje finansijskih troškova, važan cilj je, pre svega, poštovanje značaja i važnosti ljudi u lokalnim samoupravama, jer smo stalno u ovoj raspravi insistirali na ključnim temama koje treba da radi Nacionalna akademija, a to su konkretni problemi i problemi u praksi koje iz dobre prakse različitih lokalnih samouprava treba rešavati, zbog toga, bolja zastupljenost ljudi iz lokalnih samouprava. Tu smo uveli predlog da jedna važna institucija u Srbiji koja zaista već dugo godina radi važne poslove, to je Stalna konferencija gradova i opština, bude zastupljena sa svojim predlogom, jer sigurno višegodišnje iskustvo, decenijsko iskustvo, učešće u projektima, poznavanje problema, konkretnih problema, lokalnih samouprava i ljudi koji žive na lokalu, sa dobrim praksama koje mogu da se primenjuju i sa dobrim projektima je nešto što je meni logično rešenje.

Dakle, pozivam i ministra i njegove saradnike da prihvate ovaj amandman jer mislimo da je logičan iz ovih razloga.

Povredili ste Poslovnik član 106, 107, članovi koji kažu da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i da ne može da koristi uvredljive izraze, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Deset ili 11 minuta isključivo o tome, o privatnom životu drugih lica i ni reči o temi, o amandmanu.

Vi ste ga tolerisali i jasno je i vama, i svima nama u Skupštini da ste prekršili Poslovnik. Mislim da biste mogli da napravite taj iskorak u istoriji parlamentarizma i da priznate da ste prekršili taj Poslovnik, znate i vi sami.

Zahvaljujem, kolegi poslaniku da je pročitao oslobađajuću presudu za Dragana Šutanovca. Pet godina torture, na njega lično, na njegovu porodicu, koja se i danas spominje kroz čitanje ove presude, laži, klevetanje i svega onoga što je čitava porodica mogla da preživi, je nešto što naravno nije niti etički, niti treba da bude manir ove Skupštine svakog od nas pojedinačno, ni sa ove strane, ni sa vaše strane. To je nešto što mi slušamo, evo već pet ili šest godina od 2012. godine na ovamo.

Deset puta smo danas čuli i pominjanje Dragana Đilasa, tajkuna, koji je bio meta svih vas, a i tabloida i medija u vreme dok je bio predsednik Demokratske stranke. Onog trenutka kada više nije predsednik Demokratske stranke i kada se neće kandidovati, onda više nije meta i postao je vrlo poštovan član ovog društva. Sada to radite i Draganu Šutanovcu, očigledno. Ja vas pozivam na to da priznate i da vratite integritet i dignitet ovom Domu, time što ćete priznati da ste prekršili Poslovnik, očigledno je za sve nas.

U članu 11. stav 1. tačka 2. briše se. To je Predlog našeg amandmana.

Dakle, Predlogom zakona u članu 11. stav 1. tačka 2. je predviđeno da se sredstva iz Programa obuke i druge stručne poslove u vezi sa programima obuke obezbeđuju, pored budžeta Republike Srbije, i u budžetima AP jedinica lokalne samouprave.

Dakle, ovim amandmanom smo, u stvari, predložili da pošto sve lokalne samouprave AP već kreiraju budžete i planiraju u svojim budžetima razmene u kojima planiraju i redovne obuke za svoje upošljene, da se oslobode i te nove obaveze finansiranja Nacionalnoj akademiji, jer mislimo da nije logično da dva razdela finansiraju iste potrebe.

Govorićemo i o praktičnom delu. Mi smo, evo sada u oktobru mesecu, potrebno je za iduću godinu, dakle, isplanirati, ukoliko želimo da Nacionalna akademija krene sa radom, potrebno je instalirati i sve ljude u lokalnim samoupravama da finansiraju, da planiraju svoje budžete i za narednu godinu. Mislimo da nije to u ovom trenutku niti korektno, jer znamo u kakvom stanju su finansije najvećeg broja lokalnih samouprava, jer smo ovde donosili zakone u kojima smo stalno smanjivali transfere, stalno smanjivali njima pripadajuća sredstva, a stalno povećavali neke nadležnosti i njihove obaveze. Znamo u kakvim su stanjima i javni komunalni sistemi i na lokalnom nivou, ali i na centralnom i mislim da i ovaj trošak nije potreban najmanje lokalnim samoupravama.

Sa druge strane, mi smo već govorili o tome da je potrebno da u Programskom savetu imamo veće učešće u odlučivanju, pre svega predstavnika lokalnih samouprava, predstavnika stalne konferencije gradova i opština i mislimo da je vrlo važno da, ukoliko već namećete, a već ste rekli da nećete prihvatiti ovaj amandman, date veće mogućnosti da oni utiču na način određivanja programa i onog što je njima, zaista, najpotrebnije, jer vrlo često imamo i to da se sprovode, rekao sam zakoni, primenjuju neki zakoni, kao što je Zakon o javnim nabavkama ili neki drugi zakoni koji se na različite načine primenjuju u različitim samoupravama.

Zbog toga, pozivam ministra da prihvati ovaj naš amandman, oslobodi lokalne samouprave ovog nepotrebnog nameta i probamo da, upravo usmerimo tu energiju lokalnim samoupravama u usvajanju znanja, dobrih praksi i onoga što već postoji kroz višegodišnje iskustvo, pre svega ljudi koji rade u stalnoj konferenciji gradova i opština, a njima ni smo dali dovoljno prilike.

Po ko zna koji put govor koji nema apsolutno nikakve veze sa istinom. Pomenuti su predsednici DS, bivši ministri vojni i pomenuto je to da nisu služili vojsku. Dvojica njih su bili ministri, bivši predsednik Boris Tadić i sadašnji predsednik Dragan Šutanovac. Bili su u vojsci i jedan i drugi i to možete da proverite. Ali me čudi da se ovako olako u ovom zdanju može da iznese nešto kao neistina, a koja je i te kako lako proverljiva.

Evo, ja ću vam isto reći i o sebi. Služio sam vojsku i ratovao 1999. godine kao pripadnik DS i bio na Kosovu i Metohiji, za razliku od onih koji se hvale svojim doprinosom, svojim herojstvom o kome slušamo.

Ovde stoji i na današnji dan, pošto je neko pomenuo Ivu Andrića, ovde stoji ploča, danas je njegov rođendan, 9. oktobra je rođen Ivo Andrić, pre 125 godina. I svako od nas treba da se pita – da li nas obavezuje ova ploča i ovaj čovek koji je sedeo u ovim klupama i da li smo dostojni takvih ljudi koji su sedeli u ovim klupama da na ovakav način govorimo? I ne obavezuje nas samo ovo zdanje, i ova država i građani Srbije da govorimo samo istinu. Bio je jedan od poslanika. Nije bio niti predsednik Skupštine, nije bio ni potpredsednik Skupštine, bio je jedan od poslanika. I mislim da nas to i te kako obavezuje, ne samo nas, i našu decu i građane Srbije. Sigurno je da nikada nećemo dostići njegove domete, ali bar možemo da se trudimo da govorimo istinom, da poštujemo jedni druge i da poštujemo ovu državu tako što ćemo govoriti o ovako važnim stvarima i sa dignitetom i sa spremnosti da istini pogledamo u oči.

U članu 17. stav 2. menja se i glasi – „Nacionalna akademija doneće pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.“

Dakle, predložili smo, kao što vidite, skraćenje ovog roka koji ste sami sebi dali od 60 dana. Dvostruko kraći rok za donošenje pravilnika o sistematizaciji.

Mislim da je jednostavan razlog, ne samo demagoški. Nije demagoški zbog toga što želimo da Nacionalna akademija ima svoju funkciju u predstojećem, najvažnijem poslu za sve lokalne samouprave, a to je proces donošenja lokalnih budžeta. Mislim da to možete da prihvatite, jer za 30 dana mogu da se naprave ovakva dokumenta, da ima dovoljno kapaciteta u javnoj upravi, u državnoj upravi i da Nacionalna akademija pomogne mnogim lokalnim samoupravama, koje su očigledno u problemima svih ovih godina, a to svedočimo i kroz izveštaj Fiskalnog saveta. U velikom problemu, izuzev u lokalnim samoupravama, pominjali smo i najveće gradove od Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša koji imaju problema sa svojim finansijskim statusom, gde Fiskalni savet zaključuje da su neki na ivici bankrotstva.

Dakle, potrebno je da osposobite Nacionalnu akademiju i pomognete onim gradovima, onim gradonačelnicima, onim gradskim većima, opštinskim većima, da donesu mnogo bolje budžete od onoga što smo imali do sada. Jer, imamo veliki broj primera gradova koji u poslednjih pet godina ispunjavaju svoje budžete sa 50%, 60% ili 70% od planiranih iznosa i mislim da to nije dovoljno za funkcionisanje. Ide i grejna sezona, idu veliki izazovi za funkcionisanje svih javnih komunalnih sistema i zbog toga je naša sugestija što pre pravilnike, što pre osposobite Nacionalnu akademiju, jer od danas od 10. oktobra za 30 dana do 10. novembra mogu da se završe sva ta dokumenta, da se osposobi Nacionalna akademija i da se pomogne u decembru mesecu, pre decembra u procesu donošenja budžeta najvažnijih, najvećih lokalnih samouprava, jer tamo imamo zaista najveće probleme.

I na početku rasprave smo govorili o potrebi jačanja kapaciteta institucija, od lokalne samouprave preko javne uprave, a očigledno i jačanju kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije.

Očigledno da ova atmosfera pokazuje da nismo baš bili uspešni u izgradnji kapaciteta Narodne skupštine. Najveću odgovornost snosi i predsednica Skupštine i vladajuća većina. Moramo i mi kao poslanici da pođemo od sopstvene odgovornosti. Mislim da je važno da uradimo nešto da bismo mogli da govorimo o zakonima.Kada smo već razgovarali na temu formiranja Nacionalne akademije, u pokušaju da standardizuje neka rešenja iz prakse u lokalnim samoupravama, govorio sam i mislim da je važno da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu to čuje, a to je pre svega, gospodine ministre, potreba da se napravi prethodna selekcija u svim lokalnim samoupravama, u javnoj upravi, na način da se otkriju svi ljudi sa lažnim diplomama, da se spreči prijem ljudi sa lažnim diplomama, sa lažnim doktoratima i to će biti prvi doprinos onome o čemu je govorila i Agencija za borbu protiv korupcije, a to je pre svega posao Nacionalne akademije da se radi na obuci, etici i integritetu ljudi koji rade u javnoj upravi.

Dakle, ljudi su ključni resurs svakog sistema, svake države, a posebno ovih institucija i mislim da je to prvi korak.Sledeći korak je nešto što je selekcija najuspešnijih studenata i onih koji mogu da doprinesu svojim kvalitetom u tom radu. Tek onda ide ovaj korak o kome sada govorimo, a to je i dalje, mislim, dobra ideja, ali pre svega rad na praktičnim rešenjima jer vrlo često imamo primer u praksi gde različite lokalne samouprave iste zakone primenjuju na potpuno drugačiji način i to naravno nije dozvoljivo pre svega zbog odgovornosti prema građanima koji žive u Srbiji.

Kada govorimo o Zakona o elektronskom dokumentu, Zakonu o elektronskoj bezbednosti, koji treba da modernizuje i pruži i infrastrukturu, deo infrastrukture u modernizaciji naše države, mislim da je jedna od ključnih stvari upravo to pitanje bezbednosti. Tačno, dobijamo i pre svega zahvaljujući tehnološkom razvoju najrazvijenijih zemalja stavljamo u primenu nove servise kakav je i elektronski potpis, kakav je vremenski žig. Imamo način skladištenja i mogućnost da sačuvamo elektronski dokument i jačamo poverenje ljudi u primenu elektronskog dokumenta, ali mislim da je vrlo važno pitanje i neke od kolega su govorile o bezbednosti, da bismo imali pravu bezbednost potrebno je imati obučene ljude, a sa smanjenjem plata IT inženjerima, ljudima koji rade u javnoj upravi i koji ne mogu da odole sigurno boljim ponudama privatnih kompanija, gde su višestruko veće plate, mi nećemo imati održiv sistem u državi, niti ćemo moći da gradimo održiv sistem u kome ćemo imati visok nivo bezbednosti u IT sektoru.

Druga važna stvar je i stav DS koji sam ovde više puta ponavljao. To je pitanje infrastrukture, to je pitanje i servera, to je pitanje i telekomunikacione mreže i načina na koji će se kontrolisati i načina na koji će se upravljati telekomunikacionom mrežom.Šta će se desiti sutra sa velikim brojem implementiranih rešenja državne uprave ako se ide ka privatizaciji telekomunikacione infrastrukture i kada tom telekomunikacionom infrastrukturom bude upravljala neka strana kompanija?Mislim da je važno iskazati taj stav da i ukoliko se ide u privatizaciju javnih sistema i sistema čiji je država vlasnik treba razdvojiti infrastrukturu od operacija i treba insistirati upravo na tome da država ostane većinski vlasnik sa minimalno 51% vlasništva u infrastrukturi da bismo očuvali bezbednost u ovako važnom sektoru.

Dakle, to su naša razmišljanja i ja bih voleo da ova rasprava donese i reakcija ministara, posebno na ovim pitanjima i temama koje su poslanici pokrenuli. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, mislim da je ova današnja rasprava u stvari prilika da razgovaramo o velikom civilizacijskom izazovu za naše društvo.

Uvek smo bili kao poslanička grupa protiv objedinjavanja raznih tačaka dnevnog reda, ali čini mi se da je ovo objedinjava u stvari dali priliku da posmatramo sve ove zakone na jedan integrisan i objedinjen način. To je odgovornost svih nas.

Svi znamo da razvoj jednog društva zavisi od, pre svega, učešća građana u donošenju odluka i od jačanja kapaciteta institucija koje mogu da sprovode neke odluke. Razumem ove predloge zakona upravo kao želju da jačamo institucije u državi i mislim da je to neophodno i potrebno. Uvek će DS biti za modernizaciju društva, ali na način koji može da bude održiv i koji će doneti, pre svega, koristi građanima Srbije.

Evo, sada kada posmatram vas, ekipu Ministarstva državne uprave, na čelu sa ministrom i ekipu iz Ministarstva za telekomunikacije, na čelu sa drugim ministrom, vidim na koji način ste na istom poslu, ali u različitim periodima razvoja čitavog čovečanstva i ovog društva. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave komunicira sa građanima Srbije preko šaltera, preko donošenja akata, zakona, a Ministarstvo za telekomunikacije sa ovim zakonima i sa zakonom koji u stvari donosi rešenja i alate za komunikaciju, alate koje će koristiti sve državne uprave, sve institucije, u stvari modernizuju i olakšavaju pristup svakom građaninu, teoretski svakom građaninu u Srbiji, a time, uz kompatibilnost sa svetskim rešenjima, i svakom građaninu na planeti Zemlji.

To jeste naš izazov i mislim da je ključni izazove u onome što je rekao i ministar LJajić, a to je da su informacione, telekomunikacione tehnologije one koje se menjaju veoma brzo. Teško ih pratimo kao pojedinci, a mi kao pojedinci i kao ljudi imamo dovoljno sporu evoluciju koja se ne menja čak ni na stotine godina, a sa druge strane, koristimo sve moćnija sredstva informatičkog, telekomunikacionog društva, sve moćnija oružja koja se menjaju u postulatima na tri ili pet godina. To jesu ključni izazovi za sve nas, ključni izazovi bezbednosti za čitavo čovečanstvo.

Mi sada ovde govorimo o pojedinačnim rešenjima, a ja sam želeo da podvučem upravo značaj u ovoj raspravi o tome na koji način ćemo tražiti i tragati za rešenjima u integrisanju svih ovih pojedinačnih zakonskih rešenja, ali u napretku čitavog našeg društva.

Da pomenem neke stvari. Dakle, imamo konkretno Zakon o elektronskom parlamentu, imamo Zakon o elektronskoj bezbednosti, Zakon o Nacionalnoj akademiji, o državnim službenicima. Rekli smo da smo i o odgovornosti vlasti razgovarali o tim temama.

Bio sam predsednik Stalne konferencije, jedan od gradonačelnika gradova, i znam zbog čega je važno učiniti kompatibilnim rešenja u različitim gradovima, opštinama, gde je vrlo često na istim poslovima donošeno puno različitih odluka i na takav način treba obezbediti ravnopravnost svih građana koji žive u 175 ili 176 različitih gradova i opština u Srbiji. Zato je važno tragati, pre svega kroz Nacionalnu akademiju, za konkretnim rešenjima i za rešenjima koja znače za praksu u primeni različitih akata na nivou lokalnih samouprava.

Vrlo su često bile nekompatibilne, a tu može da pomogne uprava infrastruktura o kojoj smo govorili i elektronski dokument i kvalifikovani elektronski potpis i vremenski žig i klaud i elektronski magacin, o kome govori ovaj zakon.

Dakle, mislim da je važno prihvatiti neke od amandmana koje smo dali, jer smo razmišljali upravo o načinu na koji ćemo uključiti lokalne samouprave, i njihova znanja, ljude na lokalu koji žive svoje živote i koji žele da urede svoje živote, tako da utiču i na programski savet u Nacionalnoj akademiji, pa smo tu dali predloge da većinski budu zastupljeni u Nacionalnom savetu, tražeći i definišući i teme i način na koji će se obučavati i ono što im je potrebno u većinskom odlučivanju u tom programskom savetu.

Nadam se da ćete prihvatiti ove sugestije i prihvatiti ove amandmane i ova rešenja, jer sam siguran da će to podržati pre svega ljudi koji žive u lokalnim sredinama, jer ako ovim zakonom finansiraju rad Nacionalnog saveta, naravno da je potrebno i da utiču većinski na programske ciljeve ovog Nacionalnog saveta i načina na koji će se obučavati.

Još jednom podvlačim, važno je da to bude u praksi, a ne u opštim temama, jer je bilo različitih pristupa i u nekim rešenjima u primeni Zakona o javnim nabavkama, u drugim nekim primenama, u vođenju javnih finansija, jer složićemo se svi ovde u ovoj sali, nije potrebno obučavati gradonačelnike koji pet godina vode grad u skoro bankrot.

Videli smo, Fiskalni savet je govorio o finansijskim rizicima i Kragujevca i Niša i Novog Sada i Beograda i nekih drugih gradova u Srbiji i da li je potrebno da sada ti gradonačelnici, koji su na takav način vodili svoje javne finansije, sednu u klupe da bi se obučavali da sledećih pet godina vode to na mnogo bolji i efikasniji način. Ne, potrebno je da ljudi koji imaju svoje administrativne kapacitete i administrativno iskustvo učestvuju u definisanju programa i razmeni dobrih praksi uspeju da pomere kvalitet upravljanja u ovako važnim institucijama kakve su lokalne samouprave.

Jedan od ključnih programa obuke treba da bude i ono što je preporuka Agencije za borbu protiv korupcije. I oni su insistirali, pre svega, na onome što je sadržano i u Strategiji do 2018. godine, njihovoj strategiji, a to je, pre svega, insistiranje na obukama o etici i integritetu ljudi koji rade u javnoj upravi i u lokalnim samoupravama, jer insistiranje na etici i integritetu znači da će ti ljudi na najefikasniji način upravljati ljudskim resursima i birati one najbolje, one koji imaju najveća stručna znanja i isti takav i integritet i etiku.

Imamo jedan primer, i stvarno je neko od kolega i pominjao, na koji način smo započeli ovu sednicu, apsurdno, na kojoj govorimo o elektronskom dokumentu, govorimo o svim ovim alatima, o elektronskom potpisu, vremenskom žigu, o klaudu, o elektronskom magacinu.

Pitam sada vas, gospodine ministre, na koji način ćemo pristupiti sada tom elektronskom magacinu ili „klaudu“ u skladištenju dokumenta o izveštaju o jučerašnjoj sednici na kojoj smo ručno prebrojavali glasove, na kojoj nam se tvrdilo da ne radi elektronski sistem u Skupštini Republike Srbije i na koji način ćemo pristupati tim podacima? Znači, potrebno je pretvoriti sada taj analogni podatak o tome koliki je broj ruku bio za, koliki je broj ruku bio protiv, koliko njih je bilo uzdržano, koliko njih nije glasalo, pa ćemo ga digitalizovati na način da to postane elektronski dokument, pa ćemo svojim sertifikatima pokušavati da pristupimo „klaudu“ na kome će biti skladišteni jedan takav podatak.

Stvarno je apsurd, i to zaista govori o integritetu i etici u vođenju različitih institucija, prvo Skupštine, pa onda i lokalnih samouprava i javne uprave. Mislim da je to početak u uspešnoj primeni ove infrastrukture koja je Srbija neophodna, i to želim da podvučem i mislim da je to izuzetno važno.

Da se vratimo na održivost ovih rešenja. Mislim da je vrlo važno da govorimo o ljudima. Dakle, govorio sam o kapacitetu institucija, ali pre svega kroz kapacitet i znanje ljudi. Sigurno se i vi srećete u svojim ministarstvima, onako kako se sreću svi u svojim institucijama, koliki je problem zadržati najbolje kadrove, posebno u IT, u svojim institucijama kada je ponuda u ovom trenutku tako dobra za njih u privatnim kompanijama. Dakle, snaga državnih institucija može da se održi jedino kroz snagu i kvalitet ljudi koji će ostati u tim institucijama.

To nije moguće, jer smo ovde u ovom sazivu doneli pre tri godine ili četiri Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Direktna demotivacija onih ljudi, a ima ih i te kako sposobnih, vrednih ljudi u javnoj upravi, u državnoj upravi, oni koji nisu prepoznati, a oni koji su prepoznati su u velikom broju i demotivisani. Mislim da su neki od njih i napustili tu javnu upravu u traženju boljih mogućnosti. Mislim da je to jedan od ključnih problema i izazova za vas i vaša ministarstva, ali i za sve nas za čitavu javnu upravu u Srbiji.

Da bi se to rešavalo, potrebno je ukinuti taj zakon, a licitirati o novoj promeni ili povećanju. Mislim da je potrebno ukinuti taj zakon i motivisati one najbolje koji mogu da doprinesu svojim znanjem u podizanju kapaciteta i kvaliteta rada ovih institucija.

Kada govorimo o bezbednosti, elektronskoj bezbednosti, mislim da je važno i ja ću ponoviti stav DS o jednom principu, a vi ćete prepoznati zašto je važan za elektronsku bezbednost, komunikaciju i veće poverenje u ove servise, jer bez investiranja u to poverenje, bez investiranja u buduće tržište… Pomenuli ste da je bilo 360 hiljada izdatih elektronskih potpisa. Bilo bi ih više da je bilo više servisa koji bi bili pristupačni tim istim ljudima koji su imali te alate. Ako nemate dovoljno servisa, ako nemate dovoljno mogućnosti za njihovo korišćenje, neće ni biti veliki.

Neko je pomenuo Estoniju kao zemlju koja je jedna od najuspešnijih u razvoju E-gavermenta, ali tamo je jasno, pored investiranja u ta znanja, pored održivosti njihovih rešenja, jer su ih sami razvijali, a mi ulazimo u fazu u kojoj ćemo biti konzumenti nekih spoljnih rešenja sa upitnom mogućnosti da li možemo da održavamo ta rešenja i da li ćemo biti samoodrživi u tom smislu, a to otvara dalje i pitanja bezbednosti. Naravno, moramo da razmišljamo o toj infrastrukturi, pored one koju ste spomenuli, a koja se definiše ovim zakonom. Dakle, komunikacione, informacione. Potrebno je, pre svega, razgovarati o ljudima, jer mislim da je ključna priča održivosti ovog posla u ljudima, njihovim znanjima i njihovoj spremnosti da stalno i iznova ulažu u sopstvena znanja. Onda imaju smisla ovi zakoni o kojima mi razgovaramo. Tek onda imaju smisla ovi zakoni, ako pre svega govorimo o ljudima i načinu da zadržimo one najkvalitetnije i načinu da motivišemo one najmlađe da budu budući korisnici ovih rešenja.

Ta ista Estonija, o kojoj smo počeli da govorimo, od prvog razreda osnovne škole uvodi programiranje u svoje škole, onda imate pismene male đake koji u prvim godinama svog školavanja mogu da koriste takva rešenja. Tada će biti razvoja i tada će biti moguće ostvariti neke projekte, a ja verujem da u Srbiji postoji takav potencijal o kojem je govorila jedna koleginica, o različitim modalitetima elektronske trgovine. Mislim da to nije nikakva nauka ukoliko integrišemo sva znanja koja imamo u ovoj zemlji i naravno primenjujemo rešenja, ali da uspemo da svojom dinamikom i svojom spremnošću jačamo institucije kakve su i lokalne samouprave, državna uprava kroz zakonska rešenja i kroz ovakva rešenja koja se danas nude.

Dakle, još jednom na kraju ovog mog pokušaja da podstaknem glavne i ključne teme, ključni su ljudi, zaista su ključni ljudi, ljudi, njihova znanja, njihova spremnost da uče za budućnost, njihova spremnost da anticipiraju ono što će se dešavati u budućnosti, kakve će promene doneti novo informatičko društvo i na koji način onda urediti našu državu, na koji način ulagati u buduća znanja. Razlike u ovom trenutku na planeti Zemlji su najintenzivnije podsticane upravo od tog informatičko-telekomunikacionog znanja. Najrazvijenije zemlje postaju sve razvijenije. Najmanje razvijene zemlje postaju sve manje razvijene u kaskanju, u toj trci za razvoje i podsticanjem razvoja informatike. Zbog toga imamo svi zajedno veliku odgovornost, ali je ključna odgovornost na Vladi da integriše ta znanja kroz sva ministarstva, jer te odgovornosti se protežu, ne samo kroz Ministarstvo državne uprave, kroz MUP, kroz sva ostala ministarstva, Ministarstvo privrede i način implementacije ovih ponuđenih servisa je u stvari mogućnost da ispitamo sopstvene vrednosti i mogućnosti.

Nažalost, način na koji smo to radili proteklih godina, pokazali smo da pada nivo i kvalitet institucija u Srbiji. Ja sam već pomenuo finansijsko stanje u mnogim lokalnim samoupravama, velike finansijske izazove koje imaju mnoge lokalne samouprave. Sa tim se sreće i sam ministar, siguran sam, potrebno je to rešavati, ali sa ovakvim pristupom to sigurno nećemo rešiti.

Povredili ste član 107. Svima je ovde u sali jasno da ste ćutali pet minuta. Pročitaću vam stav 2. člana 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.

Po ko zna koji put se poslanici i dotični poslanik, ali i poslanici većine na ovaj način obraćaju poslanicima opozicije. Svesni ste i vi toga da ste prećutali ovih pet minuta i mislim da vam to nije na čast.

Povredili ste jasno ovaj član Poslovnika, ja ne znam zbog čega, ali ako govorimo o ovoj temi u kojoj govorimo o integritetu, o etici, o tome da treba obučiti ljude i u lokalnim samoupravama i u javnoj upravi, naravno da je to potrebno i svima nama i ovoj instituciji. Odavde potiče upravo taj odnos odgovornosti prema građanima.

Odnos jednih prema drugima i na ovaj način se emituje ta atmosfera netrpeljivosti i atmosfera nasilja, prvo verbalnog, a onog kasnije može da preraste i u fizičko. Mislim da je to vaša odgovornost u ovom trenutku, jer niste na vreme reagovali, mogli ste da reagujete, niste to želeli i, evo, reći ću vam želim da se o ovome Skupština izjasni i da se glasa o ovome.

Malopre smo slušali o izlivima mržnje, evo jednog izuzetno talentovanog izliva mržnje koji slušamo iz dana u dan, ali deo te mržnje može da se izlije prema ljudima koji ovde sada brane zakone, koji su bili u koaliciji sa istim tim ljudima koje tako strasno napadate i ne birate reči. Ministar LJajić, gospodin Ružić, SPS i poslanici su bili deo tog sistema koji tako napadate. Mislim da to nije korektno prema njima, ni prema svim ljudima koji su radili, na neki način, doprinosili ovom društvu.

Mržnja i ovakav odnos neće sigurno doprineti boljim rešenjima u ovim zakonima. Probali smo da damo doprinose na način koji su davali i neki ljudi koji su radili u prethodnim ministarstvima. O tome ste vi govorili. Nije započeo život i istorija sa angažovanjem od 2012. godine. Nije. Imamo potvrdu za to, jer neki razvoj u informatici, u infrastrukturi je započinjao i 2002, i 2008. godine i ovo je samo deo nadogradnje jednog, pretpostavio bih, civilizovanog društva koje shvata da je potreban kontinuitet u svakom smislu da bi društvo napredovalo iz dana u dan.

Ovo što sada vidimo, vezano za razvoj kadrova u javnoj upravi, je deo nastavka istog tog pristupa. Neke stvari su se dešavali i 2008. i 2004. godine, a sutra je taj 5. oktobar o kome govorite i o kome smo govorili iz različitih uglova, gde opet sede neki ministri koji kažu da je to izuzetan datum, datum koji je pozitivan u istoriji Srbije. Oko nekih stvari ćemo se složiti, oko nekih ne. Doneli su novosti, doneli su nove stvari, datum koji je doneo upravo i odbranio pobedu na legitimnim izborima. Ako smo nešto dobili, to jeste verifikacija uspeha u radu na izborima i mirna tranzicija vlasti. To jeste uspeh tog „žutog preduzeća“, te Demokratske stranke.