Poštovana predsednice, poštovana guvernerko, poštovani ministre, koleginice i kolege, celog dana traje rasprava i mislim da smo čuli puno toga i od narodnih poslanica i poslanika o svim ovim zakonima, predlozima zakona, čuli smo i od predstavnika koji obrazlažu ove zakone. Ja ću pokušati da sistematizujem par stvari, najmanje tri teme koje su meni bile zanimljive, slušajući čitavu ovu raspravu. Tu mogu da se složim i počeću od toga da se složim sa jednom od sugestija guvernerke koja je jednom od poslanika rekla da je začuđujuće kojom lakoćom koristi lažne podatke ili neistinite podatke ili se možda iza toga krije nedovoljno znanje.
Mislim da je bilo potrebno da možda upozorite ministra kada je govorio o javnom dugu na taj način, a siguran sam da ste to primetili i mislim da je bilo bitno da i ja vas, gospodine ministre, podsetim, kada ste govorili o javnom dugu u 2012. godine, rekli 14 milijardi. Prvo, smanjili ste taj javni dug, bio je veći. Dakle, štitite taj prethodni režim na taj način tako što ste govorili. Mislim da je taj javni dug u trenutku preuzimanja odgovornosti ove većine bio u julu mesecu oko 15 milijardi ili nešto više i nije iznosio onako kako ste rekli 70% učešća u BDP, nego je u tom trenutku iznosio nešto iznad 45, možda 48, 49. Govorite o kraju 2012. godine, a ja govorim o julu mesecu u trenutku preuzimanja, jer je nova Vlada i tadašnji ministar podigao kredit od dve milijarde u septembru mesecu i ne može da se pripisuje odgovornost za taj dug.
Govorim samo o podacima, o tome da se slažem sa vama da je potrebno koristiti precizne podatke. Evo kako ste izveli vaš zaključak: 14 milijardi u julu mesecu, što nije tačno, bilo je 15 milijardi, a rekli ste da je to iznosilo 70% učešća u BDP, pa ste iz toga izveli da je te 2012. godine BDP u Srbiji iznosio 20 milijardi. To je bio vaš zaključak. Možete da zamislite kako je nama kada čujemo takve podatke. Apsolutno ne zasnovani na činjenicama. Dakle, činjenice su mnogo drugačije, činjenice su da je to bilo 15 milijardi, samo da zaključimo to, činjenicu su da je u tom trenutku, jula meseca, taj procenat učešća javnog duga u BDP prevazišao ono zakonsko ograničenje od 45% i bio negde na nivou 48% i kada izračunate, onda je BDP u toj godini iznosio oko 32 milijarde evra. Dakle, to je prilog u razgovoru o činjenicama.
Kada smo već kod ove teme, a nisam želeo o njoj da govorim, nego ste me vi motivisali. Želeo bih da kažem par stvari o zaduženjima od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i ja moram da kažem da su ovo teme koje je potrebno podržati i realizovati. Dakle, drugi programski zajam za razvoj politike u oblasti javnih rashoda javnih preduzeća. Svakako, transformacija javnih preduzeća je neophodna i potrebna. Nažalost, ona kasni. Preduslovi za transformaciju javnih preduzeća su bili i primena zakona o javnoj svojini. Nažalost, tri puta odlažemo primenu Zakona o javnoj svojini sa upisom imovine javnih preduzeća i ubrzanjem potrebnog procesa korporativizacije svih javnih preduzeća.
Ovde smo u drugoj fazi tog zajma. Dakle, 182 miliona evra je iznosio potpisani zajam 20. januara 2017. godine. Ovo je sada iznos zajma od 160 miliona evra. Drugi zajam je 40 miliona evra, ukupno 200 miliona, dakle, za transformaciju državnog bankarskog sektora i treći zajam u podršci finansiranja razvoja zdravstva Srbije je 25 miliona evra, dakle, negde oko 225 miliona evra duga.
Neću sporiti potrebe za boljim zdravstvom u Srbiji, neću sporiti potrebe za modernizacijom javnih preduzeća, za koorporativizacijom, i to da učinimo da budu što efikasnija. Naravno, potreban je, ubeđen sam u to, potrebna je Srbiji jaka državna banka, ili više njih. Potrebno je imati jake igrače u bankarskom sektoru koji mogu da, na neki način, budu podrška i politici Vlade, bilo koje, ove, sutra, ili prethodne vlade, koja može svoje razvojne programe da, na neki način podstiče, i u saradnji sa državnom bankom.
Dakle, ali ono što je potrebno i ono što od vas zahtevam, onako kako smo o tome razgovarali sa ministrom Vujovićem, to je evaluacija projekata, i mislim da je važno izveštavanje ove Skupštine o načinu na koji se koriste ova sredstva, i na koji su način utrošena ova sredstva.
Jer, ono što sretnemo na ovom inicijalnom papiru, kada izglasamo podršku zajmu, mi više nemamo apsolutno nikakvih informacija u Skupštini, na koji način je završen projekata za koji smo glasali. Mi smo imali obećanje ministra Vujović, bivšeg ministra finansija da ćemo to izmeniti u Skupštini i da ćemo imati prilike da dobijamo izveštaje, i puno toga smo slušali kod svakog usvajanja budžeta, a bilo ih je šest u ovoj skupštinskoj većini, ovoj koaliciji, međutim ni u jednoj od tih faza nismo dobili tu vrstu izveštaja za tako obećane stvari.
Zato vas podsećam na to da, evo, jedna od komponenti u realizaciji projekta razvoja zdravstva u Srbiji, je ta komponenta 4, koja finansijski nije najizraženija, ali mislim da je izuzetno bitna, i možda najbitnija za nas ovde u Skupštini, a to je praćenje evaluacije i upravljanje projektom za koji se izdvaja 1,5 milion evra. Evo, to je poziv i za ministra, poziv i za predsednicu Skupštine da probamo da izmenimo tu praksu u Skupštini, i da dobijamo izveštaje o tome za šta smo glasali u ovoj Skupštini.
Kada već pominjem ministra finansija bivšeg, a to važi i za sadašnjeg, mislim da je i ovo o čemu sam malopre govorio, mislim da je pre svega pitanje odgovornosti, odgovornosti kada ste na javnoj funkciji, odgovornost za izgovorenu reč i nas poslanika ovde u ovim klupama, odgovornosti guvernerke, i mislim da je potrebno razgovarati na jedan otvoren način. Siguran sam da nije ni vama drago da ste na čelu Narodne banke u trenutku kada nas je FATF stavio na crnu listu, i mislim da, ali ja govorim i ministru finansija i o nečemu što svakako znamo, a to je, Međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Srbiju stavilo na crnu listu. Dakle, ne optužujem nikoga, ali govorim o sumnji na to da Srbija sa svojim institucijama nema najefikasniji način borbe protiv mogućeg finansiranja ovakvih delatnosti.
Zbog toga želim da otvorim ovu temu i da govorim o tome da je mesto za razgovor u Skupštini i to na koji način donositi zakone koji će sprečavati tu vrstu i takvu vrstu transakcija, koja sigurno nije korisna za građane Srbije, nije korisna ni za koga od nas. Ali, siguran dam da delom, predlozi ovih zakona koji nose i pozitivna rešenja, treba da doprinesu tome da sprečimo mogućnosti i pranja novca, a to se najčešće pominjalo kroz nova sistemska rešenja, koja treba da onemoguće takvu vrstu aktivnosti. Nikome od nas nije drago da budemo na toj listi. Verujem da ćemo u ovoj Skupštini donositi zakone koji će ojačati finansijske institucije, pre svega, u državi, institucije koje se bave i sprečavanja te vrste kriminala.
Ovde govorimo zbog čega sam bio motivisan da govorim i o tome, želim da čuje to i od vas, jer smo ovde govorili i o potrebi razvoja modernih i elektronskih sredstava, i elektronskih alata u razvoju elektronske uprave, koji u suštini, otvara te mogućnosti.
Ukoliko mi nemamo dovoljno kapaciteta, institucionalnog kapaciteta da se na pravi način borimo sa sve većim izazovima tog sajber kriminala, posebno u delu elektronskih finansija, jer je sigurno da nam je u tom smislu potrebna jedna široka saradnja i sa institucijama u Evropi i svetu.
Mislim da ste nekim delom pominjali i to, jer kada ste govorili o kartičnim transakcijama i kada se govorili o 97%, ako se dobro sećam, procenata kartičnih transakcija na domaćem tržištu, jel tako, a da od tih 97, 83 ide i procesuira se spolja, pretpostavljam da u nekom delu želite da vratite i da onako, kako ste govorili i na Odboru za finansije, stavite neku vrstu kontrole nad tim procesom.
Zbog toga želim da razgovaram i o ovoj široj slici koja je vrlo bitna i želim da čujem od vas taj stavim, jer vidim da ste počeli jednu živu diskusiju o tome otkud sada ta priča o FATF-u, otkud ta priča o tim rizicima. Želim da o tome razgovaramo na način koji može da doprinese tim rešenjima.
Zbog toga je potrebno otvoriti onu temu. Siguran sam da ste i vi, kada ste govorili o ponosu na ovaj zakon o kome sam sada govorio, pominjali i taj član 9. Tu ste sigurno imali najviše pritisaka i najviše razgovora upravo na tu temu, a to je obaveza banaka i stranih procesora kartičnih transakcija koji bi po ovoj interpretaciji trebalo da registruju svoja privredna društva i u Srbiji, što po njihovoj argumentaciji negde demotiviše ili njima sužava tržište ili sužava konkurenciju. To je naravno ono što smo sreli i kroz javne rasprave i ono što ste i vi dobili sigurno kao sugestije, a mislim da je važno da na ovakav način razgovaramo i čujemo upravo te argumente.
Dakle, gde je granica između te vrste opasnosti i tog velikog procenta obrade kartičnih transakcija van zemlje i gde je sa druge strane, taj problem zatvaranja tržišta, kako oni kažu, taj problem skraćivanja ili limitiranja konkurencije i šta će to značiti i u tehnološkom smislu? I sami znate, a i siguran sam da bez obzira na rast našeg IT sektora u Srbiji da svakako nismo u ravni najrazvijenijih zemalja u toj oblasti i da naše zatvaranje u tom smislu ne bi bilo korisno i da ne doprinelo bezbednosti tih elektronskih komunikacija i elektronskih transakcija, jer mislim da je potrebno naći pravu meru u tom delu motivacije i stimulacije domaćeg tržišta, a sa druge strane, sačuvati taj protok informacija, protok tehnologije i način da očuvamo bezbednost, a pre svega govorim tu o interesu naših građana, jer je potrebno sačuvati maksimalnu bezbednost.
Ovi zakoni koje ćete usvojiti sigurno neće biti konačni za ne znam koliko godina, ovo je oblast koja se menja tako dinamično i tako brzo, sigurno ih treba inovirati i mislim da zbog toga treba razgovarati upravo o tim izazovima.
Ovde sam govorio o delu odgovornosti, a evo, reći ću nešto i o zakonu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o NBS. Dakle, jasno je da se proširuju nadzorne funkcije NBS, da se dobije i nadležnost za kontrolu deviznih i menjačkih poslova.
Dakle, nove nadležnosti NBS i kada govorimo o novim nadležnostima, uvek treba sigurno govoriti i o odgovornosti. Ja sam više puta govorio i to dobro zante, jedan od predloga naših amandmana poslaničkog kluba DS je bio da se briše u tom zakonu o NBS član 86b.
Pročitaću ga zbog drugih poslanika, vi sigurno znate šta to znači, a prevedeno na ovaj aktuelni zakon, da ne biste rekli da to nije na dnevnom redu, evo u članu 23. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS se kaže da se član 86. menja i onda se proširuje funkcija. Oni koji bi praktično bili pod kapom i zaštitom tog člana.
Mi smo predložili da se taj član briše, a evo iz kojih razloga. Pročitaću vam taj član 86b i mislim da je važno to reći. Za početak, prvi član zakona stav 2. o NBS kaže – za obaveze NBS jemči Republika Srbija. Dakle, prenesno, svi građani Srbije. Nažalost, ovim članom 86b smo praktično predvideli odricanje od odgovornosti organa upravljanja NBS, čime zaista nije došlo do logičnog odnosa između odgovornosti i poverenih prava Narodnoj banci i organima Narodne banke.
Ne govorim sada to zbog vas aktuelnih ljudi u Narodnoj banci, govorim i o budućim rešenjima za Narodnu banku i vi ste govorili o toj potrebi, ali želim da pitam kolenice i kolege, a i vas – da li vam zaista deluje logično ovo rešenje?
Članom 86. je predviđeno da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava.
Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS. Dakle, to rešenje koje, čini mi se postoji samo u ovom Zakonu o NBS, u drugim institucijama u Srbiji, govorim o Srbiji, nema takvih rešenja. Dakle, da, čekam odgovor i naravno sa zadovoljstvom ću čuti odgovore.
S obzirom na, zaista velika poverena prava, pre svega, ključne stvari su postizanje i održavanje stabilnosti cena, zatim upravljanje deviznim rezervama Republike Srbije o kojima ste vi govorili. Hajdemo sada i to, kad smo kod deviznih rezervi Srbije, da opet govorimo i probaću da govorim o konkretnim podacima. Vi ste govorili o neto deviznim rezervama i bruto iznosu, a ja ću vam reći podatke koje imam, vi ih sigurno napamet znate. Recimo, pred ulazak u 2012. kraj 2011. godine, su devizne rezerve iznosile 12,058 milijardi evra. Ispravite me ako nije tačno, ali najnoviji podatak koji sam našao za devizne rezerve, kraj maja 2018. godine, devet milijardi i 490 miliona evra. Govorim o bruto iznosu. Dakle, govorim o bruto iznosu, znam da će vaš odgovor biti kakva je struktura neto i bruto, ali mislim da je važno reći i to šta su ti podaci.
Još jedno pitanje koje je takođe važno i mislim da smo ga imali na usvajanju, opet se vraćam na usvajanje budžeta Republike Srbije, a to je pitanje za vas – da li je u poslednje tri ili četiri godine, uplaćen neki deo dobiti Narodne banke u budžet Republike Srbije? Znam da je pre pet godina uplaćeno tri milijarde dinara, da posle toga to nismo imali u planu budžeta, bar ga ja nisam video i voleo bih da to nije tačno, ali ćete vi sigurno dati pravi odgovor o tome koliko je u poslednjih tri ili pet godina uplaćeno para budžetu Republike Srbije iz dela dobiti Narodne banke Republike Srbije? Hvala.