Dame i gospodo, pre komentara o pet zakona u objedinjenoj načelnoj raspravi koja upravo teče, samo ispravka jedne neistine izrečene za ovom govornicom, a u odbrani Galilea Galileja. Galileo Galilej nije spaljen nikada, spaljen je Đordano Bruno 1600. godine, a s obzirom da ima nas koji smo sledbenici duha Galileja,  Kopernika i Đordana Bruna, onda da kažemo šta je uradio. Odrekao se učenja, nakon patnji sa inkvizicijom, pa onda tiho promrmljao "epur si muove" – ipak se kreće. Volela bih, kao opozicioni poslanik, da istu rečenicu upotrebim za Vladu Republike Srbije, ali nažalost ne mogu, stoji u mestu, ne kreće se nikuda.
Dakle, pet zakona u objedinjenoj raspravi, opšti komentar – jedni mogu da se podvedu pod komentar "politički zakon", drugi su "tehnički", a treći su "neprimenljivi". Redom. Predlog zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita koji je podnela Vlada Republike Srbije pokušaću da odslikam kroz član 4. u poglavlju dva – Osnivački ulog i sredstva za rad korporacije. Dakle: "Sredstva za osnivanje i početak rada korporacije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Osnivački kapital iznosi najmanje 10.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate".
Ukupno četiri pitanja se postavljaju iz ovog člana.
Ako je tačno, kao što je ministar finansija izjavio, da neće biti rebalansa budžeta, onda je dužan da ovoj skupštini saopšti kojim drugim budžetskim tehnikama će nakon usvajanja ovog zakona u usvojenom Zakonu o budžetu stajati pozicija za nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita.
Drugo pitanje je – šta se želi sa ovolikim i ovakvim početnim osnivačkim ulogom, osnivačkim kapitalom od 10 miliona evra, i šta se može? Da bih oslikala šta se može, a šta neće biti, nažalost, urađeno ovim zakonom stavićemo se u ulogu onoga ko može da se obrati Republici Srbiji da bi kupio stan. Ako je zaposlen u državnim organima onda neće da se obrati, pošto ima uredbu o kupovini stana za 40 godina i sa nižom kamatom; to se odnosi na nekih 40.000 ljudi zaposlenih u državnim organima i njihove porodice.
Ako je podstanar, onda plaća podstanarsku ratu između 200 i 300 evra i ne može da se obrati za kupovinu stana, jer nedostaju dva ključna zakona da bi ovo bilo primenljivo, da ne bi bio samo politički zakon. Dakle, nedostaje zakon o hipoteci i zakon o izvršnom postupku. Bez ta dva zakona ovo obrazloženje koje smo čuli je netačno i čista obmana javnosti Srbije.
Treće, ako će pogodnosti ovog zakona da koriste oni koji nemaju problem da daju učešće i oni koji nemaju problem da imaju uređeni hipotekarni odnos sa bilo kojom bankom, onda je ovo (sa možda malo zluradosti, ali ipak neka mi bude dozvoljeno) zakon za rentijere.
Nacionalna korporacija za kupovinu viška stambenog prostora. Protiv toga ne bismo imali ništa, ali kažite to. Rentijerstvo je unosna grana, ona je potrebna u Srbiji, kao i u svakoj drugoj zemlji, ali onda kažite, kada je u pitanju nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, da će realan prioritet imati ljudi koji kupuju višak stambenog prostora.
Ono što je vaše obrazloženje kao vladajuće većine, ono što je bilo ministrovo obrazloženje, bila je poruka ljudima bez stana. Ne može se dozvoliti obmana takve vrste, jer ljudi bez stana koji su podstanari na ovaj način neće dolaziti do stana.
Zašto se moj amandman ne odnosi na ovaj član zakona? Zato što smatram da dobro znam kako je to donositi zakone u zemlji koja se menja - nalazite se između Scile i Haribde, onoga što treba da donesete kao ukupan spisak zakona i onoga što društvo može da istrpi, onoga što je entropija, sociološka, psihološka, kako hoćete, koja će da primi te zakone, jer građani koji na vas vrše pritisak hoće da vide primenu zakona, a ne spisak kojim se usaglašavate sa Evropskom unijom.
Dakle, u tom smislu ako je ovo korak po korak, ako posle ovoga sledi zakon o izvršnom postupku, zakon o hipotekama, onda ima smisla, ali ponavljam da je obmana da ovo utiče na snižavanje kamata i obmana je da se odnosi i na povećanu stambenu izgradnju za one koji su bez stana. Na njih bi se odnosilo ono što je ova skupština ukinula, a to je Fond solidarnosti i na njih bi se odnosilo ono što je solidarna stambena izgradnja.
Da li lokalna samouprava može da reši problem? Može, ali samo bogata lokalna samouprava. Ne mogu siromašne lokalne samouprave, čime ulazimo više u moralnu nego u zakonsku ili ustavnu dilemu oko toga da li je ovaj zakon takav da su svi građani jednaki pred njim. Nije. To je osnovna poruka zakona.
Na šta se odnosi moj amandman? Na član 14. Ako će Vlada Republike Srbije da bira upravni odbor, zašto da bira i direktora korporacije? To sada već pokazuje aljkavost, to je amaterizam. Dakle, ostanite dosledni i profesionalni bar u delu koji se odnosi na upravljanje ovom budućom firmom i pustite da upravni odbor bira direktora, a ne Vlada Republike Srbije. Sasvim je jasno da će upravni odbor koji izabere Vlada birati direktora uz saglasnost i mišljenje Vlade, ali ovo je nepotrebno, ovo je višak poteza, čega smo se, uz konfuziju i amaterizam, nagledali kroz postupke Vlade za ovih nepunih 70, 60 dana.
Kamata od 9% za nekoga ko hoće da kupi stan, znači za 20 godina praktičo plaća dva i po stana - to je nešto što ovaj zakon ni na koji način neće promeniti. Ponavljam, ako bude praćen zakonom o izvršnom postupku i zakonom o hipotekama onda će to biti dobar potez.
Ostaje skupštinsko pitanje, pitanje poštovanja nas narodnih poslanika. Ako će ovo biti primenjivan od septembra, zašto je onda u Skupštini po hitnom postupku i zašto bukvalno dva sata pre sednice imamo materijal za zakon za koji svi znamo da će biti moguć tek u septembru, jer sledi zakon o hipotekama, sledi zakon o izvršnom postupku. Nedostaje više uvažavanja Skupštine. Ima viška bahatosti, i to ne ide na štetu opozicije ili Skupštine, to uvek ide na štetu vladajuće većine.
Drugi zakon, Predlog zakona o osiguranju, koji je podnela Vlada Republike Srbije, spada u onu grupu zakona koje morate doneti. Dakle, to je prosto nešto što je obaveza zemlje koja se menja. Kakav predlog zakona donosite? Takav da vidite da li je moguće da bude primenjen, da li će ga prihvatiti teren, najkraće i najjasnije rečeno, i na to se odnose amandmani koje je podnela poslanička grupa Demokratske stranke i tri amandmana koje sam ja podnela, na to da se izvrši razdvajanje osiguranja i reosiguranja. Donesite zakon, izglasaćete ga ionako, ali uvažavajte realnost i pustite da to važi od 1. januara 2006. godine.
Razdvajanje na životno i neživotno, to se već dešava. Dajte ljudima rok u kojem će zaista zakon moći biti primenjen.
Član 243. je višak u zakonu o osiguranju. Odnosi se na to da Vlada Republike Srbije imenuje upravni odbor i upravljačku strukturu preduzeća i da ministar započinje privatizaciju. Ministar to može i sada, samo ne znam da li zna da sada može ministar privatizacije da traži privatizaciju bilo kog osiguravajućeg društva, ministar finansija da ga isprati; postoje gotovi postupci kako se to radi. Dakle, taj član je višak. Neko vas je pogrešno informisao ili nema dovoljna znanja da se zaista napravi dobar zakon.
Sa zakonom o osiguranju je povezan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. To je sada već ne samo politička, nego vrlo jasna slika šta se hoće od Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije je srećom postala nezavisna institucija, zaslugom dva bivša guvernera. Nadam se da će sadašnji guverner da zadrži status nezavisnosti i da neće popustiti pred kombinacijama sa obaveznim rezervama, sa štampanjem novca ili sa prevelikim pozajmicama Vladi Republike Srbije.
Ovde se pomešalo nešto jako važno, nezavisnost i nedostatak kontrole. Dakle, sada je potpuno jasno da je namera da Narodna banka Srbije bude nezavisna od svega, potpuno nekontrolisano. To nije dobro po trenutnu vladajuću većinu. Sve što treba da uradite je da, kada je osiguranje u pitanju, prihvatite amandman poslanika Demokratske stranke o agenciji ili amandman Srpske radikalne stranke o upravi. U suštini se to ne razlikuje, ali je to dobro po sistem.
Onog trenutka kada jedna institucija ne da je nezavisna nego nema ko da je kontroliše, to je početak kancerogenog procesa delovanja te institucije, potpuno nezavisno od volje bilo koje političke stranke, bilo kog političkog lidera, to je loše po sistem.
Dakle, nemojte od Narodne banke Srbije da pravite Vatikan, nedodirljivu instituciju unutar sistema. Ona mora da bude nezavisna, ali mora da bude kontrolisana. Ako osiguranje na ovaj način uđe u Narodnu banku i ako ono što je očigledno, da hoćete još da uđe u Narodnu banku, neće valjati nikako.
Četvrti je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti; bez obzira na kritike, ovo je tehnički zakon i ovo mora da se uradi, jer se radi o statusu državne zajednice Srbija i Crna Gora, kakav bi trebalo da bude ili kakav je sada.
Predlog zakona o javnim nabavkama predstavlja zbir izmena i dopuna koje su inače bile u skupštinskoj proceduri i bilo bi dobro da prihvatite amandmane iz prostog razloga što se radi u najvećem delu o lošem prepisu članova.
Dakle, imate članove zakona koji proizilaze jedan iz drugog, gde u onom koji proizilazi nedostaju delovi teksta iz člana zakona na koga se posledični član odnosi.
Da li će zakon o javnim nabavkama zaista dati dobre rezultate? Hoće, mora i on je, kao i zakon o osiguranju, dokaz u prilog tezi da kada zakonima pokušate da menjate zemlju koja se menja onda morate vrlo pažljivo da merite šta je to što je primena zakona kao dobar rezultat i da nikada ne upadnete u klopku obmana, netačnosti i populizma sa nadom da u ovoj Narodnoj skupštini ne sede narodni poslanici koji se razumeju u zakonski sistem, u evropski normativni sistem i u ono šta bi Srbija trebalo da bude 2006, 2007. i 2008. godine kada stignemo do stepena da možemo da se priključimo zemljama koje se učlanjuju u Evropsku uniju.
Kao što znamo sve o Galileu Galileju tako znamo i o ovome, samo nam je iskreno žao što se za sada baš ništa ne kreće. Mogla bih da pokrenem poslanike vladajuće većine tražeći kvorum, da se bar oni pokrenu, mada je to zadatak predsedavajućeg. Predsedavajući je malopre uradio kvote vremena oduzimajući poslaniku vreme od poslaničke grupe. To ne može, nikako ne može. Možete da kaznite poslanika, ali ne možete da oduzimate vreme poslaničkoj grupi, bila ona vladajuća ili opoziciona, to je vreme poslaničke grupe po Poslovniku Narodne skupštine.

Dame i gospodo, u zemlji u kojoj se menja politički sistem i grade institucije, i u kojoj se u javnim poslovima vrše neprekidne promene, ministar finansija Predlog zakona o budžetu počinje sa rečima o uspostavljenom dogovoru sa MMF-om i o reformskim karakteristikama budžeta.
To je za ovaj predlog zakona o budžetu izostalo. Izostalo je i korektno ponašanje ministra finansija prema poslanicima Narodne skupštine, ali to ide na ono što se kod nas u Vojvodini kaže - deran ili zna red ili ne zna reda, i tu nema pomoći. Zašto...
Zašto tvrdimo da ako se Predlog zakona o budžetu ne počne sa takvim stavom onda imamo puno pravo da budemo zabrinuti za kontrolu javnih finansija, za ukupan odnos javnih prihoda i rashoda u zemlji, da kritikujemo taj budžet i tvrdimo da nije dobro po svaku cenu insistirati da se bude različit od predloga budžeta koji je bio u ovoj zemlji između 2001. i 2003. godine, samo zato da bi se u marketinškim delovima govorilo o nečemu što u budžetu ne postoji.
Pošto nema dogovora sa MMF-om, ja ću vas podsetiti da bi bilo dobro da tog dogovora bude, onda ćemo za 100 dana u istoj ovoj skupštini imati rebalans ovog budžeta i, čitajući stenograme poslanika poslaničke grupe Demokratske stranke, podsetićemo da smo govorili istinu, a ona je neprijatna, jer budžet jeste predizboran, budžet nije razvojni. Jer, Predlogom budžeta plate rastu iznad mogućnosti, a kada plate rastu iznad mogućnosti, onda se porast tražnje ne pokriva robom i raste trgovinski deficit. To znaju svi oni koji se u Vladi razumeju i znaju kako se to završava.
Ako ne bude dogovora sa MMF-om, ako ne bude protokola o odobrenom budžetskom deficitu, onda se završava tako što ministar finansija i Vlada Republike Srbije ide pred Narodnu banku, što se zadužuje, i završava se idejom o kontrolisanoj inflaciji. To smo već videli kako izgleda, ne bi bilo dobro da gledamo još jedanput ni u jednoj jedinoj karakteristici takvog ponašanja prema javnim finansijama.
Ako je inflacija predviđena i ako se govori o inflaciji od 7,5% do 8%, i ako ima izjava ministra finansija o 9,8%, bilo bi dobro da odgovore građankama i građanima Srbije koliku inflaciju zaista mogu da projektuju za 2004. godinu?
Potpuno je jasno da je prihod budžeta precenjen, da su precenjeni javni prihodi i da je nerealno pokriće budžetskog deficita. Zato je neophodan dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, ma šta vi pojedinačno mislili o toj najmoćnijoj finansijskoj organizaciji.
Čulo se u kuloarima Skupštine - pa ne moramo mi sa MMF-om, možemo mi i sa Rusijom, i sa drugim zemljama. I Rusija mora sa MMF-om. Bilo bi najlošije da kada je budžet, koji će vladajuća većina usvojiti, na dnevnom redu, govorimo o EvroAksis banci i sličnim bankama, o kojima imamo prilike da slušamo ovih dana.
Nema PDV-a, nema fiskalnih kasa, ima povećanja akciza. To znači da se povećanjem akciza opterećuju privreda i stanovništvo. Ukoliko se, po predlogu, akcize budu povećavale dinar, dva, tri i četiri, to će direktno povećavati neminovnom vezom i cene ostalih vrsta robe i to sve znači da nema fiskalne reforme.
Ono što su marketinške izjave o kapitalnim investicijama ne stoji, o agrarnom budžetu - ne stoji, i zbog toga je vrlo važno da se čuje kritička reč o budžetu, jer ima vremena da se neke stvari isprave i da se umesto demagogije i priče o opštim mestima u budžetu zaista unesu tonovi reforme u budžet. Ovako ne valja nikako.
Dakle, samo reklasifikacija pozicija metodološki, za ljude koji ne znaju kako se pravi budžet verovatno vešto, za nas koji smo se time bavili, potpuno nevešto.
U dva minuta komentar o zakonu o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet u 2004. godini.
U ovom zakonu u delu koji se tiče spiska opština, u članu 3. navedeni su grad Priština i sve opštine sa Kosova i Metohije. U kriterijumima nema ni grada Prištine, nijedne opštine sa Kosova i Metohije i ostaje pitanje zašto su unešeni u ovaj zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet? Kako će se pokupiti iznos poreza na promet sa teritorije grada Prištine, ili sa bilo koje opštine koja stoji u ovom zakonu, pogotovu što je nema u kriterijumima?
Ako je i ovo marketing, onda je još gore nego što smo pretpostavljali. Ako nije, onda predlagač ovog zakona duguje Narodnoj skupštini odgovor na pitanje kako će kontrolisati sakupljanje javnih prihoda sa opština na teritoriji Kosova i Metohije i kako će kontrolom javnih prihoda vraćati te finansije na iste opštine?
Sa žaljenjem moramo konstatovati da nemamo reformski budžet i da nemamo ekipu koja ima hrabrosti da učini ono sa budžetom što se u 2004. godini mora učiniti. To je smanjenje javne potrošnje i restrukturiranje javnih preduzeća, sa svim bolnim posledicama koje te dve odluke podrazumevaju kratkoročno, ali sa svim dobrim posledicama koje te dve odluke u duhu budžeta podrazumevaju i dugoročno. Hvala vam.

Dame i gospodo, kada upotrbim mudrost vojvođansku – deran ne zna reda, pa deran izađe pa dokaže da sam u pravu. Ja to stavljam na dušu narodnoj mudrosti.
Dakle, gospodin ministar je iz razumljivih razloga, zbog neiskustva u radu sa parlamentom, zbog nedostatka komunikacije sa poslanicima bilo kog nivoa, izostavio ono što se zove pitanje stila, kada je ministar u pitanju. Stil je često čovek. Ako zakažete poslaničkoj grupi sastanak u 16,00 časova, onda je na vama, ministre, da pokažete uvažavanje prema poslanicima Narodne skupštine i pošaljete po službeniku ili lično poruku, za to treba 30 sekundi, to ništa ne košta, da se sastanak odlaže i da ćete prezentaciju budžeta narodnim poslanicima, članovima poslaničke grupe DS uraditi u neko drugo vreme.
To se zove nepoznavanje reda u Narodnoj skupštini, ali znajući sve poslanike u ovoj skupštini, naučićemo mi vas kako se ministar ophodi prema Narodnoj skupštini. To je po vas dobro, to je po Vladu dobro i to je dobro po atmosferu parlamentarizma u zemlji.
Osim toga, ne možete poslanike zvati ovakvim, bilo kakvim ili nekakvim, to ne možete da radite, ovo je Narodna skupština. Za vas vrede poslovničke odredbe jednako kao i za svakog narodnog poslanika i kad učestvujete u raspravi morate se sa uvažavanjem ophoditi prema svim poslanicima, bili oni vaše pristalice, podržavaoci, bili oni opozicija.
Što se tiče odgovora na pitanje, niste ga dali. Dakle, izostaje stil, poznavanje reda, ali izostaje i stručnost. Moje pitanje za zakon o učešću opština u porezu na promet bilo je – kako ćete prikupiti prihode, a ne da li će ono što se bude prikupilo ići Gračanici, Prištini ili bilo kojoj drugoj opštini na teritoriji Kosova i Metohije, pri čemu nisam sporila ideju da se te opštine stave u zakon o učešću opština i gradova Srbije u porezu na promet, ali ih nema u kriterijumima u istom zakonu.
Dakle, nedostaje odgovor na pitanje – kako ćete prikupiti prihode od poreza na promet. Naravno, ne sporim da ne možete da pišete "Gračanica", jer nije opština, ali sporim da se ophodite prema narodnim poslanicima bez poštovanja i sa uverenjem da to što imate 126, 127 ili 129 narodnih poslanika, kao većina, znači vašu bespogovornu podršku. To nikad nije dobro. Hvala.

Dame i gospodo, amandman na član 7. odnosi se na izmene cifara u razdelu 1. funkcija 110 i u razdelu 5.1.

Teme i jednog i drugog razdela su netipične za opozicionog poslanika Narodne skupštine, a i bez nade da će vladajuća većina podržati ove amandmane.

Manjkavost predloga može da se stavi na nedostatak preciziranja sa koje pozicije želim da skinem nekakvu sumu i kome da se otme. Međutim, s obzirom da smo, kao i drugi evropski budžeti, budžet sa deficitom, ta manjkavost ne bi trebalo da bude tema za odbijanje amandmana.

Narodna skupština je jedini parlament u regionu koji nema svoj budžet. Dakle, nema skupština u regionu koje nisu vlasne da same donose svoj budžet i da njime upravljaju, jedino Narodna skupština Republike Srbije.

Danas smo imali problema sa hitnošću cele teme, koja je potpuno razumljiva, ali i sa manjkavim radom odbora. Samo u izuzetnim slučajevima predsednik Narodne skupštine saziva Odbor za finansije. Osetljivost činjenice da je predsednik tog odbora iz opozicione poslaničke grupe govori o stanju parlamentarizma u Skupštini.

I generalno, skupštinski odbori, za koje predlažem da se izdvoji 120 miliona dinara, nemaju načina da prave svoje planove i programe rada, niti imaju načina da planiraju šta kao srž, kostur parlamenta mogu da rade tokom godine, mesečno, kako god treba predsednik odbora zajedno sa celim odborom da napravi dogovor o radu skupštinskih odbora.

Ako rad skupštinskih odbora, nema finansijsku poziciju, to je poruka o tome da mi to ne smatramo značajnim. Potpuno je prirodno u ovoj fazi izgradnje institucija da se to zanemaruje. Znači, ako jedan skupštinski odbor (za finansije, za Kosovo i Metohiju, ako ćemo o aktuelnosti tragične teme, za ustav) nema svoju poziciju u budžetu Narodne skupštine, onda je pitanje šta taj budžet koji donosi ova skupština misli o odborima Narodne skupštine? Verovatno ništa posebno.

Nemam nameru da lobiram tipičnim demagoškim apelom na logičnost da Narodna skupština prihvati ovaj amandman. To je jedino logično da se Skupština složi. Ali, želeći da podelim želju da bude rebalans ovog budžeta u najkraće moguće vreme, molim da se povede računa o potrebi posebne konstrukcije skupštinskog budžeta i da se, pre nego što se na identično hitan način sa rebalansom budžeta uđe u Narodnu skupštinu, uvaži iz Skupštine podnet predlog o budžetu Narodne skupštine, gde centralnu poziciju imaju sredstva koja su potrebna za rad odbora Narodne skupštine.

Drugi deo iznosa odnosi se na Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Vlada se odlučila za metod Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, kao institucionalno rešenje koje se postavlja u Vladi iznad ministarstava, a pod nadležnošću potpredsednika, ili predsednika Vlade. Zanemarljivo je mali iznos novca od 44 miliona za sve poslove koje ta Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji treba da obavi.

Veći iznos novca za rad ove kancelarije biće neophodan, ako Kancelarija bude radila. Znači, i za angažman ljudi koji treba da za Kancelariju da rade, i za dokumenta, i za sve ono što predstavlja mrežni rad jedne važne institucije, kao što je Kancelarija za poslove pridruživanja Evropskoj uniji.

Ponavljam, bez posebne nade, koliko god logično bilo da vladajuća većina prihvati ove amandmane, pošto ću biti podnosilac predloga zakona o Narodnoj skupštini, odnosno zakona o narodnim poslanicima, do prve prilike, dakle, do rebalansa budžeta, želim da o ovome vodimo računa, da ne bismo opravdavali manjak pridavanja značaja Narodnoj skupštini hitnošću postupka i činjenicom da se sve opet mora uraditi za 24 časa. Hvala.

Nije važno da li  predstavnik opozicije kojoj pripada Demokratska stranka predsedava Skupštinom ili predstavnik opozicije, koja je SRS. Važno je da žena predsedava i da pokaže da ume.

Dame i gospodo, uz izvinjenje za nedolazak, sa kolegama iz DSS-a razmenila sam informacije o stradanju predsednika Makedonije i to je razlog zašto kasnim. Zaista je to vest koja može da potrese i žao mi je iskreno, ali da se vratimo našoj tački dnevnog reda.

Dakle, Predlog zakona o ministarstvima ovde je osporavan sa jednom argumentacijom - da ne treba mi da se mešamo nekome ko pravi vladu u Zakon o ministarstvima, ili sa drugom argumentacijom - ne treba Demokratska stranka da se meša u Zakon o ministarstvima, zbog toga što su vodili vladu.

I jedna i druga argumentacija ne stoje iz jednog jednostavnog razloga: Predlog zakona o ministarstvima nije unutrašnji akt organizacije vlade. Ko god za ovom govornicom o tome govori, govori više o svom neiskustvu, nego što govori argumente. Predlog zakona o ministarstvima poslanicima Narodne skupštine koji treba da kontrolišu buduću vladu Republike Srbije govori o politici koju će vlada voditi, jer izbor ministarstava, određivanje nadležnosti pojedinih ministarstava, svakom narodnom poslaniku treba da da jasnu poruku o tome čime će se, kakvom politikom baviti buduća vlada Republike Srbije i šta će zastupati.

Zbog toga poslanička grupa DS-a smatra da je potrebno, svojim diskusijama u okviru rasprave u načelu i amandmanima koje smo podneli, da utvrdimo pravilo da u Srbiji, kao zemlji koja se menja, treba formirati vlade koje se menjaju, napreduju, a ne koje stalno počinju iz početka. To je doprinos DS i svih nas u ovoj diskusiji, samo ga tako treba razumeti.

Akcenat moje diskusije o Predlogu zakona o ministarstvima je na ukidanju Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i upravljanje resursima.

Neće biti novost za kolege koji su bili i pozicija i opozicija u prošlom sazivu da je bilo teškoća i sa Vladom u kojoj smo učestvovali u periodu 2000-2003. godine da se ustanovi ovo ministarstvo. Uvek je teškoća sa nadležnostima ministarstva zaštite životne sredine, jer to ministarstvo ne vlada. Ono menja načine na koje se svako ko je u javnim poslovima odnosi prema resursima, koje nismo nasledili od svojih dedova, nego pozajmili od svoje dece i od svojih unuka.

Naš odnos prema tim resursima, dakle prema onome što je zdrav parametar životne sredine (šume, vode, lov, ribolov, količina zdravog vazduha koji imamo), predmet je vlade koja time mora da se bavi u okviru jednog ministarstva iz najmanje dva razloga.

Prvi je nesporan rezultat sa referencama međunarodnih organizacija koji je za relativno kratko vreme, od 20. juna 2002. godine, ovo ministarstvo u Vladi Republike Srbije postiglo.

Drugi je spisak poslova, u vidu potpisivanja konvencija (koje imamo kao obavezu kao zemlja da potpišemo), koje međunarodne organizacije stavljaju pred buduću vladu Republike Srbije, ne pitajući je ima li Ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim resursima ili nema, od konvencija iz Kjota, preko graničnih konvencija, međunarodnih konvencija koje se tiču količina zagađenja koje smete da kao zemlja uradite sa sopstvenim vazduhom do međunarodnih konvencija o vodama itd.

Dakle, postoje poslovi koji moraju biti obavljeni, a u Predlogu zakona o ministarstvima nemamo u nadležnosti ministarstava garanciju da će ti poslovi biti obavljeni i ko će obavljati te poslove.

Bilo je teškoća, ponavljam, sa prethodnom vladom, iz prostog razloga što je ovo ministarstvo, kao npr. i Savet za rodnu ravnopravnost ili svaka vrsta nove poruke evropskog i građanskog duha, tema koja nailazi na otpore i teškoće. Činjenica da to predlažemo kao amandman treba da olakša većini koja se još uvek tvori u ovom parlamentu da prihvatanjem tog amandmana sami sebi u okviru buduće vlade Republike Srbije stvore lakši početak za poslove koji ih čekaju kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Zašto Uprava za šume u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine? Zbog toga što je to jedino logično i što je to evropsko iskustvo. Dakle, uz žaljenje što se tema Evrope skoro potpuno povukla iz javnosti u Srbiji, evo prilike da prihvatanjem amandmana kojim se ustanovljava ministarstvo za zaštitu životne sredine utvrdimo da jesmo za evropski princip održivog razvoja i odnosa prema jedinom što imamo, a to su nacionalni resursi kada je životna sredina u pitanju.

Posebni akti u tom ministarstvu vezani za lov i ribolov su mrežni akti, jer su vezani i za druga ministarstva.

Naši amandmani se odnose na razdvajanje još jednog ministarstva. To je Ministarstvo za rad i zapošljavanje, od kojeg se po predlogu naših amandmana stvaraju dva ministarstva: ministarstvo za rad, zapošljavanje, mala i srednja preduzeća i ministarstvo za socijalnu politiku i boračka pitanja. I to je evropski duh. Nije dobro spajati zapošljavanje, mala i srednja preduzeća sa socijalnom politikom. U normalnoj zemlji - koju gradimo zajedno, ako hoćemo ne da vladamo nego da menjamo, pa da učestvujemo zajedno deleći odgovornost u ovoj skupštini, pa mi kao opozicija deleći odgovornost za kontrolu rezultata Vlade, šaljemo jasnu poruku - jedno je tržište rada, a drugo je ono što je socijalna politika i nažalost boračka pitanja, za koja još uvek ima mnogo tema u ovoj zemlji.

Način na koji Demokratska stranka predstavlja argumentaciju o Zakonu o ministarstvima jeste alternativa, i to je alternativa koju preporučujemo svakoj budućoj većini koja će se formirati u ovoj skupštini. Jer, sada, nakon što su na vlasti bile Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, SPO i Nova Srbija u nekim fazama, G17 kao mlada stranka prvi put i Demokratska stranka Srbije isto prvi put, dakle nema posle ovog kruga niko drugi ponovo da bude na vlasti nego Demokratska stranka, naša je preporuka da odolimo onome čemu vladajuća većina teško može da odoli svojom voljom, a to je nesposobnost da se sasluša argument, netrpeljivost za tuđe rešenje i neusvajanje predloga kojim po prirodi stvari samom sebi olakšavate posao.

Što se Demokratske stranke tiče, tome služi kontrola Vlade ubuduće i tome služe amandmani i naša diskusija u raspravi u načelu o Zakonu o ministarstvima. Kao opozicija imaćemo ogroman uticaj na politiku Vlade i želimo da taj svoj uticaj obezbedimo i kroz čitanje Zakona o ministarstvima kao namere kakvu će Vlada da vodi politiku.

Jedan poseban segment koji će, nažalost, biti najmanje dodirivan ovde jeste budžet. Pošto svi čekamo Zakon o PDV-u, ako ga bude, i Zakon o budžetu, ako ga bude, ali i tada ćete nas čuti, jer mi znamo da se upravljanje državom svodi na upravljanje budžetom. Ako to budemo ovde u Skupštini umeli da pravimo kao dobru debatu, to će značiti veliku korist za sve korisnike budžeta i dobru kontrolu za sve one koji budžetom upravljaju.

Dame i gospodo, amandman na član 2. Predloga zakona o ministarstvima odnosi se na tačke 5) i 12) koje se menjaju i glase: tačka 5) Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede i tačka 12) Ministarstvo nauke. Posle tačke 16) dodaje se tačka 17) koja glasi: "Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine".
Obrazloženje za predlog ovog amandmna sastoji se u sledećem.
Saglasno Ustavu Republike Srbije, Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, a to se ostvaruje i sprovodi kroz organizaciju državne uprave primenom propisa i obavljanjem poslova i zadataka u nadležnosti državne uprave.
Zaštita životne sredine i upravljanje prirodnim resursima je prioritetni zadatak u procesu razvoja zemlje, jer na taj način osiguravamo očuvanje biološke i geološke raznovrsnosti područja Republike, odnosno očuvanje prirodnih bogatstava i zaštita svih činilaca.
Usvajanje ovog amandmana iziskuje i usvajanje drugih amandmana, ukupno sedam, koji su podneti kao posledični amandmani na amandman na član 2, zbog toga što se odredbe člana 2. koje se tiču imena ministarstava provlače kroz članove kojima definišete nadležnosti ili kroz prelazne i završne odredbe kojima definišete koji republički organi i organizacije nastavljaju sa radom.
Zašto ovaj amandman? Samo kratko da podsetim kakvo je stanje zatečeno u 2001. godini. Voda u Srbiji je podeljena u sedam nadležnih ministarstava i očigledna je politika vlade u budućem periodu da ponovo vodu, kao nacionalni resurs prvog reda, ne stavi u jedno ministarstvo. Znajući za takvu odluku, nismo u predlogu amandmana tražili i vodoprivredu, samo šume, ali na ovom mestu želim da kažem da je neophodno da nova vlada utvrdi nacionalnu strategiju upravljanja vodama, temelje za nacionalnu strategiju, kroz mrežno telo koje bi moralo u vladi da radi na kontroli kvaliteta vode, monitoringu površinskih i podzemnih voda, kao i na procentu eksploatacije ili na hidroenergetskom potencijalu ukupne vodne količine na teritoriji Republike Srbije, što je posao od prvorazrednog značaja.
Upravljanje svim vrstama otpada je prva tema za buduću vladu, pošto ne postoji nijedna deponija za skladištenje otpada prema bilo kojim standardima Evropske unije; nedostatak monitoringa emisija i imisija u atmosferu i hidrosferu zbog zastarelih tehnologija u industriji i poljoprivredi. Tek pre godinu dana donesen je poseban Zakon o jonizujućem zračenju i o obavezi obaveštavanja javnosti o opasnosti od zračenja, u zavisnosti od toga koliki je UV indeks po oznakama od jedan do deset.
Neadekvatna je inspekcijska kontrola zbog neadekvatnog broja inspektora, njihove opremljenosti i nepostojanja adekvatnih ingerencija. Zatim, neadekvatan je broj, nažalost, stručnih kadrova koji hoće u okviru državne uprave da se bave zaštitom životne sredine, iz potpuno razumljivih razloga, jer u budžetskim sredstvima za to nikada nema dovoljno novca. Nepotpuna je primena međunarodnih konvencija i ugovora koje je država preuzela - očekuje nas 65 konvencija za usvajanje i na nivou parlamenta Republike Srbije i na nivou državne zajednice. Loše je stanje u održivom korišćenju i zaštiti resursa; stanje u ribarstvu; krivolov, vrlo blagim izmenama Krivičnog zakona i stavljanjem oštećenja životne sredine do potpunog uništavanja, dakle odlukama da to bude krivično delo, kažnjivo zakonom, a ne prekršajno, kao i krivolov koji podrazumeva izlov plemenitih i drugih vrsta riba hemijskim metodama ili bilo kojim drugim nedozvoljenim metodama.
Dakle, to je bila prva stepenica u zaštiti onoga što je nacionalni resurs.
Činjenica da postoji funkcionalno ministarstvo je razlog više da se u danu za glasanje odlučimo da prihvatimo ovaj amandman i time omogućimo da poruka na dan kada se glasa o Vladi Republike Srbije bude da se glasa za evropsku politiku nove vlade.

Dame i gospodo, narodni poslanik Dejan Mihajlov dobacuje – poslanica, znači nešto je naučio dobro za poslednje tri godine ispravljajući predsednika Skupštine. Jeste ostalo diskutabilno, ali samo kao dokaz da se u jeziku kojim govorimo događaju ili ne događaju, u lingvističkom smislu, stvari koje se događaju u društvu. Naše opredeljenje da govorimo - narodna poslanica, uvek je bilo opredeljenje za život, a ne za papirna pravila u jeziku. Biće mi drago da se donese pravi oblik za funkciju koju obavlja žena narodni poslanik, ali uvek ćemo kao DS imati opredeljenje da se okrenemo životu, a ne papiru. Dakle, što više žena u narodne poslanike.
Amandman o kome je reč je predlog da se briše u članu 7. u stavu 1, pa konsekventno kroz član, reč "šumarstva", sa namerom da uprava za šume, odnosno šumarstvo bude u ministarstvu za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim bogatstvima.
Ovaj amandman vam je dokaz da ima tema koje nemaju nikakve veze sa političkim opredeljenjem i političkom pripadnošću. Dakle, u Vladi koju sam podržavala i na koju sam ponosna, na rezultate koje je imala, dve godine je trebalo da bivši ministar za poljoprivredu prihvati evropski model da šume budu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prirodna bogatstva. I narodni poslanik Tomislav Nikolić je, boraveći sa nama tri godine, shvatio da pozitivna komunikacija donosi rezultat, za razliku od negativne i agresivne; neverbalna komunikacija od malopre.
Dakle, dokaz da je Vladi koju smo podržavali kao stranka, a na čije smo rezultate ponosni, trebalo dve godine da uoči da se radi o evropskom pravilu. Šumama nije mesto u poljoprivredi, ni u jednoj evropskoj zemlji, pa tako ni u Srbiji. Šume kao nacionalni resurs, uz predstojeće, nadam se ubrzano, donošenje zakona o šumama, jesu resurs kojim se mora baviti ministarstvo za zaštitu životne sredine i upravljanje prirodnim bogatstvima.
Kada je u pitanju ovaj amandman, molim vas da, pre nego što odlučite da budete za ili protiv, konsultujemo struku. Oni sada imaju priliku da porede. Mislim da je ovo jedino ministarstvo gde imaju već priliku da porede, jer su polovinu mandata prethodne Vlade bili pod upravom Ministarstva i ministra poljoprivrede u okviru istog ovakvog ministarstva koje je bilo formirano 25. januara 2001. godine, a onda su, iz dva pokušaja, bili u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Republika Srbija ima u šumarstvu izvanrednu struku, ima izuzetne eksperte koji vrlo jednostavno nalaze posao i u zemljama u regionu i u zapadnoj Evropi, ali vrlo retko ostavljaju Srbiji.
Dakle, molim vas da konsultujete struku i da, pre nego što se odlučite da date prednost političkom stavu, zapamtite da je ovaj amandman imao problem i sa političkom koalicijom koju sam podržavala, a očigledno ima problem i sa političkom koalicijom kojoj ću biti opozicija. Gledajte da vam merilo da struka, a ne mi narodni poslanici i narodne poslanice. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, neodoljivo je posle napomene o danu rođenja gospodina Jelašića da se zaključi da smo rešili da mu poklonimo Narodnu banku Srbije za rođendan. Videćemo koji drugi kandidati imaju rođendane, pa da vidimo šta ima još za poklanjanje.
No, zbilja, razlozi za glasanje protiv stavljanja van snage izbora guvernera i Saveta Narodne banke Srbije su trojaki. Prvi razlog je proceduralne prirode. Dakle, osim zbog propusta u datumima kada je poštovanje Poslovnika i dnevnog reda Skupštine u pitanju, proceduralno mi ujedno razgovaramo o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera, postojećeg i sadašnjeg, i izboru novog guvernera, što je nezakonito i što je znak da je ovaj saziv skupštine, nažalost, naopako počeo da radi.
Drugi je u činjenici kako ćemo tokom te procedure glasati o jednom i o drugom, jer ako glasamo kao Skupština o stavljanju van snage Odluke o izboru Kori Udovički, a ne glasamo za izbor Radovana Jelašića, imaćemo problem. O tome procedura vodi računa i zato ove dve tačke ne mogu jedna za drugom na dnevni red.
Sve te tačke, kao i ceo dnevni red u suštini govori o tome zašto je stavljeno kao prva i druga tačka, jer se radi o koaliciji u pokušaju, odnosno o stvaranju većine u Narodnoj skupštini u pokušaju. Svaka koalicija ima svoju cenu i to će biti prva i najvažnija tema u javnosti, dakle šta je cena koalicije, a to će se zvati trgovinom.
Kada je opozicija u pitanju zvaće se interesima države, a kada je vladajuća većina u pitanju zvaće se interesom programa ili će se zvati interesom napretka Srbije, ali će biti cena koalicije. Ovo je prvi put da imamo kaparu za koaliciju i ta kapara je Narodna banka Srbije. To je ono što Narodna skupština danas radi odlučivanjem i raspravom o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera Kori Udovički i glasanjem o novom guverneru.
Drugi razlog je u tome što kandidati ne ispunjavaju uslove za izbor, jer je guverner politički obojena ličnost, što je u suprotnosti sa zakonom. Tri člana Saveta od pet su politički obojene i pristrasne ličnosti i to je u sukobu sa pojedinim članovima Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Dalje, odlukom o kojoj ćete prethodno glasati, ako se skupi većina u pokušaju da se stavi van snage, stavljate u ruke budućem guverneru jedan prostor da on odlučuje o tome koja će akta guvernera Kori Udovički staviti van snage. To se zove prostor za korupciju i to će prirodno u ovoj skupštini izazvati sumnje. Tome služi opozicija.
Dakle, koje će to odluke, ako bude izabran nezakonito, budući guverner stavljati van snage, a koje neće? Koliko će to koštati i da li je to deo kapare za koalicij; ili će se oblačiti u ono što se zove interes za vraćanje dostojanstva Skupštini? Ne može se na naopak način vraćati dostojanstvo ove skupštine.
Na kraju, treći razlog, osim ova prva dva, nasilja nad procedurom i neispunjavanja uslova koje kandidati treba da ispune po zakonu kada je u pitanju Savet guvernera i guverner, to su politički komentari da je ovo korak nazad u odnosu na sastav ljudi koji čine danas Savet Narodne banke Srbije i na ono što je učinila Kori Udovički kao guverner.
Od politički neutralnih ličnosti, od vrhunskih profesionalaca, mi ovde u Skupštini saglašavamo se da, dok se pravi većina u pokušaju, to budu politički pristrasne ličnosti, članovi stranaka, funkcioneri stranaka i ljudi koji ničim, osim voljom većine koja je neprikosnovena, ne garantuju da će zaista dalje raditi na izgradnji nezavisnosti institucije Narodne banke i na onome što treba Narodna banka da radi kao podrška budžetskoj i ekonomskoj politici buduće vlade Republike Srbije.
Ako je išta trebalo da biramo u ovoj skupštini trebalo je da biramo Vladu Republike Srbije. Ako je ovaj dnevni red hteo test da li postoji većina za izbor Vlade i da li ćemo kao Skupština prihvatiti da ćemo za svako imenovanje, dakle za svaki izbor imati ovakvu vrstu političke trgovine i ovakvo udaranje na proceduru u Skupštini, onda neće biti dobro ni za Vladu Republike Srbije, ni za Narodnu banku Srbije, a ponajmanje za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Na kraju, želim sa dve reči - jer znam da većina sve može i da je omeđena nikad sopstvenom voljom za samokontrolom, nego uvek kontrolom opozicije u Skupštini i zato što znam da opozicija i vladajuća većina dele odgovornost za ovu Skupštinu i zato što znam koliko je potrebno svaki put vladajućoj većini uputiti najdobronamerniji savet da se svaka bahatost prema zakonitosti procedure skupo plaća; uvek je veća, mnogo veća od cene koalicije ili kapare za koaliciju koja je u pokušaju - da se zahvalim u ime Narodne skupštine, u ime građanki i građana Srbije, na visokom profesionalizmu, visokom zanatstvu i hrabrosti koju su u svom radu na izgradnji i odbrani nezavisnosti institucije Narodne banke Srbije pokazali i guverner Narodne banke i predsednik i članovi Saveta Narodne banke Srbije. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.
Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Obaveštavam prisutne narodne poslanike da određujem pauzu do 13,00 časova. Sada je 11,20. Obaveštavam narodne poslanike da sednica nije u toku, jer nemamo kvorum, ali bez obzira na to molim narodne poslanike da ne dobacuju iz klupe i da saslušaju obaveštenje.
U 11,20 nema kvoruma potrebnog za rad sednice. Molim vas da u 13,00 časova svi narodni poslanici koji imaju obavezu da učestvuju u kvorumu, kako opozicione, tako i grupe iz većine, budu u 13,00 časova u sali, a za 12,30 zakazujem sastanak sa predsednicima poslaničkih grupa na prvom spratu, u kabinetu predsednika Skupštine, gospođe Nataše Mićić. Hvala vam.
(Posle pauze - 13,05)
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini. Nakon određene pauze, u 13,06 molim da radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad ubacite svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo rad u prepodnevnom delu sednice.
Kratko obaveštenje sa sastanka sa predsednicima poslaničkih grupa, na kojima nisu prisustvovali predsednik poslaničke grupe DSS, gospodin Dejan Mihajlov, i u ime poslaničke grupe narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
(Gordana Pop-Lazić sa mesta: Nemojte da dajete dezinformacije.)
Pozvani su predsednici i u slučaju odsutnosti predsednika podrazumeva se zamenik predsednika poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik. Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić protestuje zbog načina pozivanja. Nije se smatrala pozvanim jer je rečeno - predsednici poslaničkih grupa, narodna poslanica dobacuje - šefovi. U Poslovniku Narodne skupštine ne postoji izraz "šef poslaničke grupe", postoji izraz "predsednik poslaničke grupe". Dakle, kao predsednik poslaničke grupe ili zamenik predsednika, moliću da se to podrazumeva za buduće pozivanje.
I nije postignuta saglasnost o predlogu za glasanje danas o tački dnevnog reda koja je u toku, to je zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije; i nije postignuta saglasnost o kratkoj pauzi, da bi se na dnevni red stavile izmene i dopune zakona kojim bi se omogućilo sudovima u zemlji da mogu nakon 1. januara 2004. godine da normalno nastave da funkcionišu. Zaključak je da za to ima vremena i da ćemo to u toku sednice odlučivati.
Mislim da je ovo važno obaveštenje za sve narodne poslanike zbog činjenice da imamo ogromnih teškoća sa obezbeđivanjem kvoruma za tačku dnevnog reda koja je u toku, izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, kao i po prethodnoj tački. Zahtev predsedavajućim je da striktno primenjuju Poslovnik, a to znači - kažnjavanje za izlazak iz sale, a uz ostavljenu poslaničku karticu u elektronskoj jedinici za glasanje, kažnjavanje za svako nepoštovanje Poslovnika Narodne skupštine u delu u kojem se određuje red na sednici Narodne skupštine i sve ono što bi omogućilo predsedavajućem da bude reda, jer reda mora da bude.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZA IZGLASAVANjE NEPOVERENjA VLADI REPUBLIKE SRBIJE (nastavak)
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, uz dobacivanje traži repliku. Dala sam obaveštenje o sadržaju sastanka predsednika poslaničkih grupa i to nije osnov za repliku, jer ne replicira se predsedavajućem zbog toga što predsedavajući, po članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, daje potrebno obaveštenje u toku sednice Narodne skupštine.
Izvinjenje narodnom poslaniku zbog potrebe da se radi stenograma iščita ko je obavestio Narodnu skupštinu da će odsustvovati sa današnje sednice.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Stanko Kovačević, Petar Mišić, Ratimir Svirčević, Teodora Vlahović, Rodoljub Šabić, Bojan Kostreš, Marijan Rističević, Miroslav Markićević, Pal Šandor i Dragiša Marinković (pre podne).
Pozvani su da prisustvuju ovoj sednici predsednici, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije.
Predlog po Poslovniku - narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Po predlogu koji je izrekao predsednik poslaničke grupe DSS Narodna skupština se ne izjašnjava, jer je to i po Poslovniku i po utvrđenom dnevnom redu za koji su se izjasnili većinom narodni poslanici.
Nastavljamo raspravu u načelu.
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača.

Uz obavezu da iznosim činjenice, konstatujem da je došlo do omaške u izlaganju narodne poslanice Gordane Pop-Lazić.  Rasprava u načelu je počela. Reč je imalo šest od ukupno prijavljenih 71 narodnog poslanika, dakle šest poslanika je već imalo reč i u toku smo otvorene rasprave po prijavama za reč u pretresu o predlogu za razrešenje Vlade koje traje 10 časova.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović. Po kom osnovu želite reč?
(Tomislav Kitanović stoji za govornicom, ali se ne čuje šta priča.)
U izlaganju narodne poslanice je spomenuto da je ministar Vlahović bio član SPO-a. Ukoliko raspolažete drugačijim podacima, ne vidim razloga da dobijete repliku. Nemate pravo na repliku, zbog toga što stranka nije spomenuta. Stranka SPO nije spomenuta u uvredljivom kontekstu, jer nije uvreda biti ili ne biti član bilo koje stranke. Nemate pravo na repliku.
Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vlahović.

Izvinite, narodni poslaniče. Molim da narodni poslanik Zoran Anđelković zauzme svoje mesto u klupi. Narodni poslanik koji je tražio  reč na osnovu uvida u stenogram sa zasedanja i radnog dana sednice Skupštine 4. novembra tvrdi da traži repliku na osnovu izlaganja koje ste imali kao narodni poslanik, a da pravo na reč niste dobili po osnovu replike. Molim da izvršite uvid u stenogram, a sada da zauzmete svoje mesto u poslaničkoj klupi. Izvolite, poslaniče.

Narodni poslanik Zoran Anđelković traži reč. Po kom osnovu? Molim narodne poslanike da saslušaju govornika sa pažnjom. Narodni poslanik Zoran Anđelković ima pravo, jer je pomenut u izlaganju gospodina ministra.

Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku, jer tvrdite da ste pomenuti u izlaganju ministra u Vladi Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vlahovića. Molim da iskoristite svoje poslovničko pravo na repliku ako je ministar Vlahović pogrešno tumačio ili vas uvredljivo spomenuo.

Reč je tražio potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Žarko Korać, pa ministar Aleksandar Vlahović. Molim narodne poslanike, narodni poslanik Zoran Anđelković, narodni poslanik Dragoš Babić, narodni poslanik Vesa Janković, da prekinete sa dijalozima u poslaničkim klupama koji ometaju govornika.