Kao jedan doprinos tome da ne izazivamo zabludu kod ljudi koji gledaju prenos ove sednice Skupštine, ne treba da potcenjujemo pravnu pismenost ljudi koji nas gledaju i koji će učestvovati u prometu nepokretnosti.
Kada zaključite ugovor i potpis overite u sudu, što je donedavno moglo, vi na osnovu takvog ugovora u katastru vršite upis prava svojine na svoje ime. To nikakve veze nema sa predajom poseda, stupanjem u posed, time da li je neko pre vas pre zaključenja ugovora slučajno ušao u taj stan ili ne.
Isto tako od svih tih rizika vezanih za prodaju, ljudi nisu zaštićeni ni u slučaju da rade javnobeležnički zapis. Zato što notar izrađuje javnobeležnički zapis, ali ne ide sa njim do vrata stana i ne predaje mu ključeve, ne vrši mu predaju poseda.
Dakle, nemojte da brkamo babe i žabe, nemojte da izazivamo nepotrebnu zabludu kod ljudi koji su izuzetno pravno pismeni i znaju šta je do sada radio advokat, a šta sada radi javni beležnik. Javnobeležnički zapis je samo izvršna isprava i smanjuje rizik vođenja parničnog postupka, a to ne znači automatski pravnu sigurnost pri predaji poseda.
Molim koleginice koje ne znam da li su pravnice, ali da saslušaju kao što ja slušam vas. Ako imate nešto da kažete slobodno se prijavite, ali to kafansko dobacivanje je neprimereno za salu Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Kada ministar kaže da nije čuo da je bilo koji advokat krivično ili materijalno odgovarao za propuste u svom radu, mene to iznenađuje zbog toga što odredbama člana 37. Zakona o advokaturi je propisana obaveza svih advokata na osiguranje od profesionalne odgovornosti.
Ne verujem ministre da vi za to ne znate. Ne bih volela da se protumači da su advokati ljudi koji bez ikakve obaveze i odgovornosti obavljaju svoj posao, a da su javni beležnici ljudi koji, eto, i krivično i materijalno i na svaki drugi način odgovaraju za svaku napisanu reč. Valjda zbog te odgovornosti oni i pišu da lično ne proveravaju dostavljene priloge i da se stranke, učesnici u nekom pravnom poslu saglasno izjašnjavaju da oni oslobađaju javnog beležnika od svake vrste odgovornosti, što naravno u eventualnom sudskom postupku ne bi bilo od značaja, ali vam govorim o tome kako javni beležnici doživljavaju svoju odgovornost i na koji način se stranke koje se obraćaju javnim beležnicima suočavaju sa time šta je i kakva je njihova odgovornost.
Druga stvar, kada govorimo o tome šta su javnobeležnički zapisi, a šta su solemnizovane isprave, dužna sam da objasnim da javnobeležnički zapis i javna i izvršna isprava, a da je solemnizovana isprava samo javna kada izađe iz kancelarije javnog beležnika. Pokažite mi član zakona koji kaže da je solemnizovana isprava istovremeno i javna i izvršna. Hvala.

Poštovani ministre, vrlo dobro znate da nisam govorila samo o tome da se vrši legalizacija, nego da treba dozvoliti mogućnost i legalizacije i solemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti, ali ne treba država da bude ta koja će učesnicima pravnog posla da kaže šta je bolje za njih, već treba da im ostavi mogućnost da izaberu između dve varijante overe pravnog posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Pokušaću još jednom da objasnim zbog čega mislim da ugovore koji spadaju u domen obligacionog privatnog prava ne treba uslovljavati formom javnobeležničkog zapisa.
Kada govorimo o poslovno sposobnim licima, a na njih se odnosi ovaj član, sasvim je dovoljno predvideti dve mogućnosti, a oni kao poslovno sposobni, razumni i razložni ljudi da izaberu varijantu koja im za konkretan pravni posao u vezi sa nepokretnostima odgovara.
Dakle, pisan oblik je van svake rasprave. To se podrazumeva i vekovima se podrazumevalo kada su nepokretnosti bile u pitanju. Ja vam predlažem da osim pisane forme dozvolimo prvo mogućnost legalizacije, dakle, mogućnost da ugovarači svoje potpise na ugovoru samo overavaju pred javnim beležnikom i druga mogućnost, da se ugovor overava, sadržina ugovora overava pred javnim beležnikom, da se solemnizuje, ali ne tako da javni beležnik prekucava, prepisuje itd. ono što mu stranke donesu, već da uz ono što su stranke donele na overu priloži poseban javnobeležnički akt koji će biti sastani deo tog pravnog posla.
Dakle, da budemo ponovo jasni, pošto sada nisu tu kolege koje u ovu raspravu unose taj politički momenat, ja samo stručno pričam …

Samo još jedan sekund. Dakle, pisan oblik se podrazumeva, koji se overava ili u formi legalizacije ili u formi solemnizacije. Hvala.

Kao što sam rekla kod prethodnog amandmana, pozivam, apelujem da još jednom razmotrite mogućnost da pravni poslovi, koji su obligacionog karaktera, koji spadaju u domen privatnog prava, ne budu uslovljavani izradom javnobeležničkog zapisa, već da je sasvim dovoljno da se ostvari pravna sigurnost i zaštita učesnika pravnog posla, da potpisi ugovarača budu overeni od strane javnog beležnika ili da, ukoliko ugovarači to traže, sadržina ugovora bude overena, solemnizovana, ali da ih ne uslovljavate time da moraju da idu na to da isprave, da njihovi privatni poslovi postaju i javne izvršne isprave.
Osim toga, u delu koji se odnosi na obavezu javnog beležnika da sudu dostavi overeni prepis ugovora, formulacija koju ste vi iskoristili je rok „odmah“. Mislim da to može da bude loša stvar, jer nije dovoljno precizan rok šta je „odmah“. Za nekoga je to odmah sada, a za nekoga odmah kada budem imao vremena. Predložila sam da to bude rok od 10 dana, ali vidim da ga niste usvojili.
Takođe, mislim da je važno omogućiti, radi pravne sigurnosti na koju se svi tokom današnje rasprave pozivaju, pravo uvida u posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koju vode sudovi za sva zainteresovana lica, jer se time preventivno deluje na zaključenje ugovora i mogućnost nekih sumnjivih radnji. Predložila sam amandmanom da se vrate odredbe o konvalidaciji, odnosno da oni ugovori koji su pretežnim delom ispunjeni budu podobni za uknjižbu. Hvala.

Zahvaljujem.
U ovom slučaju amandman se odnosi na izjave o odricanju, koju građani mogu dati i kojom se odriču prava svojine u korist Republike Srbije. Za mene se sav apsurd propisivanja obaveze javnobeležničkog zapisa odnosno obavezne solemnizacije upravo ogleda ovde, gde građanin iz nekog razloga želi u korist Republike Srbije da se odrekne prava svojine na nepokretnostima i ne samo što to on želi i hoće da uradi, nego još mora i da plati izradu javnobeležničkog zapisa.
Složićete se da je to apsurdno i nekorektno, naročito ako se ima u vidu da se građani baš ne odriču svaki dan svog prava svojine u korist Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, za mene je današnji dnevni red najpre bio dobra vest zbog toga što je očigledno da je predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti Vlada RS priznala grešku koju je napravila krajem avgusta ove godine i predložila ispravku te svoje greške, što je svakako dobra stvar, pogotovu kada bez velikog pritiska se ta greška i ispravi.
Međutim, loša vest koja prati ovu dobru vest je upravo to da priznanje Vlade RS o učinjenoj greški nije kompletno. Nije potpuno. Reč je o jednoj deklarativnoj izmeni koja ponovo u prvi plan stavlja zaštitu interesa javnih beležnika i to pre svega finansijskih interesa javnih beležnika, a mnogo manje njihovih profesionalnih interesa i ponovo se nije mnogo vodilo računa o tome da li su predlozi u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom i ponovo se nije vodilo računa o zaštiti interesa građana, niti o zaštiti interesa advokata i sudova.
Ja ću krenuti redom. Od 1. septembra ove godine počela je sa radom javnobeležnička služba sa ekskluzivnim pravom javnih beležnika da samo oni i niko drugi, ni sami građani, ni sudovi, ni advokati mogu u formi javnobeležničkog zapisa da izrađuju ugovor o prometu nepokretnosti. Uzalud su najstručniji ljudi u ovoj zemlji, vrhunski pravnici, kao što je prof. Vesna Rakić Vodinelić, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević i mnogi drugi, zatim Društvo sudija Srbije, zatim sve advokatske komore upozoravale da je u suprotnosti sa Ustavom i pravnim poretkom, da samo javni beležnici mogu izrađivati i overavati ugovor o prometu nepokretnosti. Vlada RS i vladajuća poslanička većina u ovoj skupštini su izglasale takav predloženi tekst zakona koji daje ekskluzivno pravo javnim beležnicima da izrađuju i overavaju ugovore o prometu nepokretnosti.
To je dovelo do potpunog kolapsa u pravnom sistemu države, a ja ću se osvrnuti na ono što se i mene kao advokata lično tiče i sa čime sam direktno upoznata. Dakle, svi advokati su u znak protesta zbog donošenja takvih propisa obustavili rad i ministar pravde umesto da odmah započne razgovore sa ovlašćenim predstavnicima advokatskih komora, on je najpre pokušao da na sednici Vlade donese odluku kojom se stavlja van snage uputstvo koje Vlada nije ni donela, pa nije ni mogla staviti van snage. Da ne polemišem o javnim ovlašćenjima koja u tom segmentu uopšte nisu preneta na advokatsku komoru, te Vlada RS uopšte nema ni pravog nadzora nad tim delom rada komore. Onda kada to nije dalo očekivani rezultat. Bile su u medijima prisutne pretnje krivičnim gonjenjem zbog nečega što je kvalifikovano kao ometanje pravde. Bilo je pokušaja lične diskreditacije mnogih kolega advokata i pokušalo se na sve načine narušiti jedinstvo koje je postignuto u advokatskoj komori.
Zaista moram da odam priznanje da ste uspeli nešto što ni Broz kao što ste se u prethodnom delu rasprave pozvali na njega. Dakle, to ni Broz nije uspeo, da okupite i jednom jedinstvu i advokate koji su krivičari i advokate koji su parničari i advokate koji imaju višedecenijsko radno iskustvo i one koji su početnici i advokate iz svih mogućih stranaka i nestranačke ličnosti. Dakle, u tome ste zaista uspeli.
Advokati žive od advokature. Kada advokati obustave svoj rad, znači ne rade. Kada ne rade oni ne zarađuju, i velika muka ih je naterala da obustave svoj rad. Niko bez velikog i krupnog razloga neće obustaviti svoj rad i sam sebe lišiti mogućnosti da zaradi. Složićemo se da su razlozi za tako nešto krupni i ozbiljni i upravo to se desilo.
Jako poštujem to što ste u prethodnim danima učinili napor da sa predstavnicima advokatske komore pronađete neko opšte prihvatljivo rešenje, ali mi se čini da smo izgubili dragoceno vreme. Čini mi se da je do toga trebalo da dođe odmah i čini mi se ipak, kada sam videla predložene izmene da je to zapravo učinjeno stvaranje pokrića radi za ovakve izmene zakona.
Dakle, predloženim izmenama se potpuno zanemaruje pravo građana da u sferi privatnog prava samostalno odlučuju, kao i da odlučuju o tome da li će i od koga tražiti pravnu pomoć. Ne poštuje se predloženim izmenama ni advokatura kao samostalna i nezavisna služba, koja po važećem Ustavu pruža pravnu pomoć, a to pružanje pravne pomoći između svega ostalog obuhvata i pravo sastavljanja, odnosno izrade pravnih poslova.
Ono što mene posebno zabrinjava ovde jeste da se ne poštuje ni Ustavom propisano načelo nezavisnosti sudske vlasti i to naročito u odnosu na izvršnu vlast, jer sada izvršna vlast razvlašćuje sudsku i svo svoje poverenje poklanja javnoj beležničkoj službi koja je u povoju, koja je počela sa radom tek 1. septembra ove godine. Nije još dovoljno porasla, niti se osamostalila, i ne sad samo da se u pogledu nadležnosti sudova sudovi razvlašćuju, nego ono što može da bude još mnogo značajnije, a to je da se razvlašćuju u finansijskom smislu. To što je sada predloženo da 30% od ukupno naplaćenih prihoda beležnici su dužni da uplate na račun javnih prihoda, ja prvo ne znam odakle procenat od 30%, zašto ne 50, zašto ne 45, zašto ne 20? Druga stvar koja meni izaziva dilemu, koja je vrsta nameta sada za javne beležnike ovih 30%? Da li je to neki novi porez? Da li je to neka nova taksa? Šta zapravo za javne beležnike predstavlja ovih 30%?
Ja ni u jednoj knjizi, a imam ih zaista dosta koje se tiču stručne literature, pa čak ni u Priručniku za polaganje pravosudnog ispita koji imam, nisam uspela da pronađem, gledajući kroz istorijski aspekt, ni kroz uporedno pravni, šta je interes države da se meša u privatne poslove koji spadaju u domen obligacionog prava, dakle, u privatno pravo, i zbog čega insistiranje na javnim ispravama.
Uzgred, kada već govorim o javnim ispravama moram da ispravim neke kolege koji očigledno mešaju javnu ispravu sa javnom izvršnom ispravom, jer svaka javna isprava ne mora da bude automatski i izvršna, a drugo, kada imate izvršnu ispravu, ministre, onda ne idete u policiju sa izvršnom ispravom, nego se obraćate sudu radi pokretanja postupka prinudnog izvršenja ili se obraćate izvršitelju, ali policiji svakako ne.
Dakle, mislim da je potpuno nepotrebno mešanje države u ono što se zove privatno pravo građana. Javnim beležnicima se daju neke super moći da procenjuju šta je u interesu vlasnika nepokretnosti, šta je njegova prava volja, da li je cena koju je ostvario realna tržišna ili nije, itd. i ja zaista ne razumem šta je u tome javni interes.
Vi ste rekli da je javni interes, evo, ja sam zapisala, to što je u nekom prethodnom periodu u porastu višestruka prodaja iste nepokretnosti. Dakle, situacija kada isti prodavac istu nepokretnost prodaje različitim licima. Ali,
molim vas, pa to nije problem izrade i overe ugovora, nego problem evidencije ugovora. Time što ćete uvesti javnobeležničku overu nećete povećati stepen pravne sigurnosti. Naročito vam to kažem zbog toga što, sticajem okolnosti, imam ovde kod sebe jedan primerak javnobeležničkog zapisa, ali su masovno svi zapisi sa istovetnom sadržinom, gde javni beležnik kaže da stranke koje su učesnici postupka odgovaraju, dakle, ne javni beležnik, nego učesnici postupka odgovaraju za tačnost dostavljene dokumentacije, bez obaveze javnog beležnika da lično provera dostavljene priloge. Sada mi kažite da ovo garantuje pravnu sigurnost. Ne, ovo samo garantuje da će javni beležnik papreno naplatiti svoju uslugu izrade zapisa, odnosno overe ugovora, a da pri tom neće učiniti ni minimum napora da dokumentaciju, koju su mu stranke dostavile, zaista i proveri u katastrima.
Što se mene tiče, kao nekoga ko je poslanik iz opozicije, vi ste za mene odličan ministar, jer ovim što radite praktično mislim da potcenjujete nivo pravne pismenosti i građana i struke, a struka i građani to dobro pamte. Kao što su zapamtili o slučaju reizbora sudija, bojim se da će dobro zapamtiti i kod izbora javnih beležnika. Ali, kao koleginica vaša, ja vas zaista pozivam i apelujem da učinite još jedan napor i da zajedno sa, ne samo advokatima, nego ljudima koji su čitav život posvećeni materiji koja je predmet ovih predloženih izmena, da pronađete rešenje koje će zaista doprineti onome što svi želimo, a to jeste pravna sigurnost i pojednostavljeni pravni promet, pre svega nepokretnosti.
Zbog toga predlažem da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju kao i do sada, dakle u pisanoj formi, koje će javni beležnici ili samo legalizovati ili solemnizovati. Dakle, ili će overavati samo potpise, ili će, ukoliko stranke-učesnici postupka imaju neki interes da tu privatnu ispravu učine javnom, i solemnizovati, proveriti njihovu sadržinu, da ne uslovljavate zaključivanje ugovora o prometu nepokretnosti izradom javnobeležničkih zapisa, da se prilikom solemnizacije ne prekucava tekst koji su stranke donele javnom beležniku na overu, već da se uz taj tekst priloži i poseban javnobeležnički akt koji bi bio sastavni deo tog pravnog posla i tako biste zaista onda suštinski omogućili i građanima i advokatima da sami izrađuju ugovore. Ovako ostajemo na nivou pukih deklaracija koje u praksi neće imati nikakvu primenu.
Takođe, smatram i opet apelujem na vas da amandmane koje smo predali pažljivo razmotrite i da izađete maksimalno u susret građanima, a ne malom broju ljudi, toliko malom da čak ni svoju komoru nisu bili u stanju da osnuju u skladu sa zakonom koji je ova Skupština donela. Hvala.

Zahvaljujem.
Dakle, predlagač zakona o izmeni Zakona o sudijama predložio je da izmene navedenog zakona stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja, jer je to neophodno radi ispunjenja međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije UN i Savetu Evrope.
Pošto mi smatramo da članstvo samo po sebi, ne iz članstva u Savetu Evrope ne proističu obaveze donošenja ovog propisa ili u pogledu rokova, smatrali smo da je neophodno da predlagač u Predlogu zakona ili u toku ove rasprave navede na osnovu kog akta je eventualno takva obaveza Republike Srbije ustanovljenja. Pošto to predlagač nije uradio niti je naveo kojim, eventualno, aktom je određen rok za ispunjenje ove obaveze, smatramo da nisu ispunjeni uslovi da se primeni izuzetak koji Ustav dozvoljava da predloženi zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja.
Ovakvim postupanjem smatramo da se nepotrebno izuzetak pretvara u pravilo što svakako ne doprinosi ni pravnoj sigurnosti, ni poštovanju načela ustavnosti, zakonitosti za koje, pretpostavlja se, svi zalažemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Predloženim amandmanom želeli smo praktično da ukažemo na to da predlagač prilikom predlaganja izmena Zakona o legalizaciji nije vodio računa i o ostalim problemima koji se tiču samog postupka legalizacije, nije učinio napor da taj postupak učini jednostavnijim, kraćim i bržim i propustio je priliku da reši ključne probleme koji izazivaju to da građani u roku od godinu dana nisu mogli da do kraja kompletiraju dokumentaciju za legalizaciju.
Dakle, propuštena je prilika da se neažurne i nepouzdane evidencije i nepokretnosti i neefikasne službe za katastar nepokretnosti privedu praktično nameni. Propustili su priliku da one probleme koje projektanti imaju prilikom izrade projekata izvedenog stanja kao uslova legalizacije reše. Propustili su priliku da ona pitanja koja se tiču obračuna naknade za uređenje građevinskog zemljišta i problema naplate te iste naknade reše.
Mi smatramo da nije ovde samo problem roka. Probijanje roka u ovom slučaju je samo posledica, a uzroci su sve ovo što sam nabrojala. Ti uzroci se predloženim izmenama ne rešavaju. Zbog toga mislimo da je samo puko produženje roka nepotrebno, jer ni u narednom roku od šest meseci legalizacija neće biti okončana. Zahvaljujem.

Dakle, kada predlagač kaže da mi nismo ponudili rešenja trebalo bi da zna da se na izmene zakona reaguje amandmanima samo u onom delu na koji se izmene odnose. Da su se predložene izmene odnosile na sve ovo o čemu sam govorila kao suštinskim problemima legalizacije, a to je pitanje procedure, pitanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, pitanje izrade projekata izvedenog stanja.
Dakle, da su se izmene odnosile i na te članove mi bismo mogli da reagujemo na ono što smatramo suštinskim problemom legalizacije i u tom smislu da predlažemo amandmane ukoliko bi bilo potrebno da ih predlažemo. Ovako time što ćemo produžiti rok za samo još šest meseci, bez da istovremeno rešimo i sve ostale stvari koje izazivaju problem i otežavaju postupak legalizacije nećemo postići apsolutno ništa. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mogu na samom početku da kažem da je vrlo pohvalno kada ovlašćeni predlagač kaže da je inicijativa za izmenu Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu potekla na osnovu inicijative istaknutih pravnih stručnjaka i ja bih se sa tim složila uz očekivanje da se uvažavanje istaknutih pravnih stručnjaka i pravne struke poštuje i u nekim drugim slučajevima kao što je na primer Zakon o javnim beležnicima, prometu nepokretnosti i ostalim propisima koji su zbog ocene upravo istih ili i drugih istaknutih pravnih stručnjaka u suprotnosti sa ustavom i drugim zakonima Srbije i koji su povod za višenedeljnu obustavu rada advokata u Srbiji koje doprinosi apsolutnom zaustavljanju pravnog života u sudovima i  pred ostalim državnim organima.
No, osim ove pohvale, ja moram da istaknem i nekoliko primedbi. Prva se tiče načelno primedbe koja se odnosi na donošenje zakona po hitnom postupku.
Od kada je pre nekoliko meseci konstituisana ova Skupština, postalo je pravilo da se zakoni donose po hitnom postupku.
Član 167. Poslovnika dozvoljava mogućnost, naravno, donošenja zakona po hitnom postupku, ali samo izuzetno i to radi donošenja zakona kojim se uređuju pitanja nastala usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a ne donošenje zakona bi prouzrokovalo štetne posledice po život i zdravlje ljudi ili bezbednost zemlje.
Dakle, zakoni se po hitnom postupku donose samo izuzetno, kao izuzetak, a ne kao pravilo. Ovaj saziv Skupštine je toliko puta već do sada donosio zakone po hitnom postupku da je zapravo donošenje zakona po hitnom postupku postalo pravilo, a izuzetak je da se zakoni donose u redovnom postupku.
Mislim da je ovo loš način donošenja zakona zbog toga što su narodni poslanici uskraćeni da im blagovremeno bude dostavljen materijal, da ga oni ozbiljno prouče, da pripreme amandmane, da se konsultuju sa građanima, udruženjima i svim onim licima na koje će se zakoni koji su u proceduri i primenjivati, što svakako dodatno umanjuje kvalitet predloženih zakona i zakona koji se na kraju u skupštinskoj proceduri usvajaju.
Kada se izuzetak pretvori u pravilo, onda pravilo više nije pravilo nego postaje izuzetak, a kada se na ovaj način pravila ne poštuju, onda ili pravila treba menjati ili sankcionisati njihovo nepoštovanje. Ovako, šalje se jedna jako loša poruka, da Narodna skupština ne poštuje praktično ni Poslovnik kao akt koji je sama donela.
U obrazloženju predloženih izmena Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu kažete da je hitan postupak neophodan radi ispunjenja međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u UN i Savetu Evrope. Međutim, članstvo samo po sebi ne stvara takve obaveze, ali vi u obrazloženju ne navodite kojim aktom su takve obaveze propisane i kojim aktom je propisan takav rok zbog kojeg mi sada ove zakone donosimo po hitnom postupku.
Da apsurd bude veći, i samo obrazloženje je protivrečno, jer prvo kažete da obaveza izmene zakona proističe iz članstva Republike Srbije u UN i Savetu Evrope, a onda u Izjavi o usklađenosti sa propisima EU doslovce kažete sledeće – ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost predloženih izmena zakona, s obzirom da predmetna izmena nije relevantna sa stanovišta prava EU.
Ja sada vas pitam kom delu obrazloženja ja sada da verujem, da li onom delu gde kažete da imamo obaveze koje proističu iz članstva u Savetu Evrope ili onom delu koji kaže da ovo što mi danas radimo uopšte nije relevantno sa stanovišta prava EU?
Kod predloženih izmena Zakona o legalizaciji, situacija sa obrazloženjem hitnosti postupanja je, po meni, još gora. Tu ste naveli da je hitnost neophodna zbog toga što prethodno propisan rok ističe 1. novembra 2014. godine i da je to sada razlog zbog čega se izmena Zakona o legalizaciji donosi po hitnom postupku.
Pitam se šta u ovom slučaju niste mogli da predvidite? Da li je moguće stvarno da, bez obzira na postojanje kalendara, je za vas bilo neizvesno da će nastupiti taj 1. novembar 2014. godine? Ako je to moglo da se predvidi, a moglo je, ja se pitam šta onda nije moglo da se predvidi i zašto ta okolnost koja se nije mogla blagovremeno predvideti, nije navedena u obrazloženju? To da rok ističe 1. novembra nije nepredvidiva okolnost, to je bilo za očekivati.
Slična je situacija i sa stupanjem na snagu predloženih zakona. Dakle, član 196. Ustava kaže da zakoni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, a mogu da stupe i ranije, ali samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
Šta su ovde opravdani razlozi? Kada kažete da 1. novembra ističe prethodno propisan rok i da zbog toga zakon ne samo što treba da bude donet po hitnom postupku, nego treba da stupi i ranije na snagu da ne bi nastao pravni vakum, vi praktično priznajete sopstveni nemar i neažurnost i potvrđujete da ste čekali poslednji minut da u fotofinišu utrčite sa predloženom izmenom zakona u Skupštini. Nemar i neažurnost predlagača ili koji god drugi sličan razlog nije opravdan razlog da bi se izuzetno primenilo ovo pravilo ili mogućnost koju Ustav dozvoljava, da zakon stupi i pre osmog dana od dana objavljivanja na snagu.
Vi ste i ovaj izuzetak pretvorili u pravilo, a to svakako ne doprinosi ni pravnoj sigurnosti ni poštovanju ustavnosti i zakonitosti u zemlji.
Ovom prilikom moram da se osvrnem i na obrazloženja predloženih zakona. Formalno i tehnički gledano, obrazloženja manje više sadrže sve one delove koje predviđaju jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, ali nijedan od predloženih zakona u delu koji se tiče razloga za donošenje propisa ne sadrži analizu sadašnjeg stanja niti ciljeve koje želite da postignete predloženim propisima.
Iz obrazloženja mi ne vidimo koje probleme zapravo rešavamo predloženim zakonima. Na primer, kada govorimo o Zakonu o legalizaciji, pošto se predlaže samo izmena, odnosno produženje roka, da li to znači da mi treba da zaključimo da je samo rok problem u ovoj proceduri legalizacije? Svi znamo da rok nije sam po sebi problem. On možda jeste jedan od problema, ali nije isključivi problem.
I ovlašćeni predlagač zakona, moja uvažena koleginica je najavila izmenu propisa kojim će se na neki drugačiji, pojednostavljeniji i brži način regulisati pitanje legalizacije, što znači da ste vi svesni toga da rok nije ovde jedini problem, ali ako je to već tako, onda zbog čega, kada već menjamo ovaj zakon, nismo izmenili ostale segmente koji se tiču legalizacije?
Verujem da ste se vi bavili analizom samog postupka legalizacije i sigurna sam da znate da je upravo sam postupak legalizacije problem. Praksa očigledno kaže da je postupak problem, ali vi ipak niste iskoristili priliku da i deo koji se tiče samog postupka legalizacije korigujete u smislu njegovog pojednostavljivanja i ubrzanja.
Da li ste se možda bavili analizom koliko postupak legalizacije otežavaju neažurne i nepouzdane evidencije nepokretnosti? Da li ste se bavili možda analizom toga koliko su neefikasne službe za katastar nepokretnosti? Zašto ako ste se bavili time o tome niste razmišljali i prilikom predlaganja ovih izmena?
Ako ćete čekati i ako ćemo svi zajedno čekati da donesete novi zakon, gubimo vreme. Da li ste možda konsultovali projektante, pa ih pitali koje sve problem imaju u vezi sa izradom projekata izvedenog stanja kao uslova jednog od uslova za legalizaciju?
Da li ste proverili koliko se i kako u praksi utvrđuje visina naknade za uređivanje građevinskog zemljišta? Da li ste utvrdili i molim vas ako jeste, pošto klimate glavom svi, da mi kažete koji je procenat naplate te naknade od građana? Sva ova pitanja…
(Narodni poslanik Vučeta Tošković dobacuje s mesta.)
Vi ako imate nešto da kažete, budite ljubazni pa se prijavite i razgovarajte sa mnom civilizovano, a ne tako što ćete mi dobacivati.

Nismo u kafani, nismo u kladionici gde pljušte opklade. Mi smo, verovali ili ne, u Narodnoj skupštini.
Dakle, sva ova pitanja su ključna za postupak legalizacije i predstavljaju suštinski problem koji se neće sam od sebe rešiti time što će samo produžiti rok. Ako nisu utvrđeni razlozi zbog čega prethodno propisan rok koji ste vi, odnosno vaša Vlada, ne prethodan režim, kako vrlo često volite da kažete, doneli i utvrdili, preambiciozno očigledno, dakle, ako niste utvrdili razloge nepoštovanja tog prethodno propisanog roka, vi ovaj rok možete da produžite ne za šest meseci, za sto godina, ali se legalizacija ni u tom slučaju, ako se izolovano samo problem roka posmatra, neće ubrzati.
Kad smo već kod rokova, pitam vas vrlo konkretno – kako u članu 22. stav 3. Zakona o legalizaciji ostavljate na snazi i dalje odredbu koja zadržava rok od godinu dana, a da već u sledećem članu, tj. 23, taj isti rok produžavate na jednu i po godinu? Pitam vas sada - koji rok zapravo važi? Da li važi rok od jedne godine ili važi rok od jedne godine i šest meseci i da li ćemo ovako konfuznim izmenama olakšati postupak legalizacije ili ne? Ja mislim da ne.
Sada, zaista dobronamerno, hronično produžavanje rokova, koje se ne može pripisati samo aktuelnoj vlasti, to je nešto što postoji u Srbiji decenijama unazad, stvara jedan utisak vrlo ozbiljne neozbiljnosti. Dakle, kada se rokovi stalno produžavaju, a pogotovo kada govorimo o legalizaciji, budite sigurni da niko više ozbiljno neće shvatiti sada, na primer, danas utvrđen rok, pa ćemo imati to da će građani očekivati da se taj rok, ako sada u okviru trenutno važećeg roka ne ostvare svoj zahtev, nekada opet produžiti. Zaposleni koji rade u postupcima legalizacije će očekivati isto, pa još kada tabloidi na to dodaju i spekulacije o eventualnim personalnim izmenama u ministarstvima, onda imate jednu kompletnu sliku haosa, gde je samo jedino očekivanje da će se neki rok produžiti, za koliko nije važno, ali važno je da trenutno važeći rok ne treba poštovati. Zbog toga mislim zaista da je to jako loše.
Za sam kraj, moram da podelim još jednu važnu dilemu koja se opet tiče legalizacije. U članu 21. Zakona o legalizaciji propisali ste šta se smatra dokazom o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu i kao validni dokaz navodi se između ostalih dokaza ugovor o kupovini i ugovor o suinvestiranju i izgradnji koji su overeni od strane nadležnog suda. Pitam vas da li znate, a znam da zante, da overa ovih ugovora više nije u nadležnosti sudova, nego javnih beležnika? Sada me zanima da li je u konkretnom slučaju reč o jednom propustu koji je posledica s brda - s dola, pripremljenih izmena ili nečeg drugog.
U svakom slučaju, šta god da je posredi, ovakva situacija u vezi sa overom ugovora o kupovini nepokretnosti ne može da ostane, jer ako jedan zakon kaže da se ovi ugovori overavaju od strane nadležnog suda, a drugi zakon kaže da se to može učiniti samo u formi javno-beležničke isprave, tada se vlasnik nepokretnosti dovodi u jednu mat situaciju da ne zna šta on zapravo treba da radi, kome treba da se obrati i šta u stvari, kakav ugovor treba da donese, da bi kompletirao dokumentaciju za legalizaciju.
Isto tako, stvara se pometnja i kod državnog službenika koji radi na postupku legalizacije, jer kad mu se donese ugovor overen od strane suda, on ne zna da li je to u skladu sa važećim zakonima ili nije.
Stoga, kada se već predlažu ovi zakoni po hitnom postupku i kada se u nedogled produžavaju ovi rokovi za što šta, molim da u toj brzini ipak malo vremena provedete i u čitanju celokupnog zakona, čiju izmenu u pogledu roka tražite, jer ovako dovodite u situaciju one na koje se zakon odnosi i one koji taj zakon treba da sprovedu u delo, da praktično u ovoj pravnoj konfuziji ne znaju koji propis treba da primene i za šta. Hvala. Za sada toliko.

Kratko ću, samo pojašnjenje.
Za uvaženu koleginicu koja je ovlašćeni predstavnik predlagača zakona o izmeni Zakona o legalizaciji, ako već baratate brojevima od milion i 300 hiljada objekata koji su nelegalno izgrađeni, trebalo je prethodno, koleginice, da se raspitate kada su ti objekti nelegalno izgrađeni, jer preko 90% tih objekata izgrađeno je za vreme devedesetih godina. To je trebalo da proverite i utvrdite pre nego što krenete da iznosite i taj argument.
Ako vi kažete da mi, ne znam ko mi, ali da li mislite i na sebe u nekom tom prethodnom periodu ili samo na nas koji smo trenutno ovde u poslaničkom klubu, nismo nešto uspeli da uradimo za ne znam koliko godina, pa da li vam se ne čini zaista prepotentnim, bez municije, da ćete vi to da uradite za narednih šest meseci? Hvala.

Zahvaljujem se.
Moje današnje pitanje je upućeno predsedniku Vlade i Ministarstvu pravde, odnosno ministru pravde lično. Već više od mesec dana traje štrajk advokata, koji se vrlo često u medijima banalizuje time što se kao jedan od osnovnih razloga za štrajk advokata svodi pitanje visine paušalnog poreza za advokate, što jeste jedan deo razloga koji je doprineo tome da se advokati odluče na generalnu obustavu rada. Osnovica za paušalno oporezivanje i obračun doprinosa advokat u 2014. godini je enormno povećana, što nije u skladu sa teškom finansijskom situacijom u zemlji kada je rad advokata i obim njihovog posla daleko manji i zbog teške situacije, zbog smanjene platežne moći građana, ali i zbog uvođenja novih pravosudnih profesija, kao što su beležnici, izvršitelji itd.
Dakle, jedan deo zahteva advokata, koji štrajkuju, tiče se smanjenja osnovice za paušalno oporezivanje, ali ono što je okosnica zahteva advokata jeste i tiče se pojedinih odredbi Zakona o javnom beležništvu, prometu nepokretnosti, vanparničnom postupku, kao i overu potpisa, rukopisa i prepisa, koji su u ovoj Skupštini usvojeni, jer advokati smatraju da se time direktno zadire u prava građana na pravnu ličnosti i mirno uživanje imovine.
Mislimo da se Zakonom o javnom beležništvu, Zakonom o prometu nepokretnostima, vanparničnom postupku i overi potpisa, prepisa i rukopisa nepotrebno i neprimereno, dodala bih i neustavno, ali o tome će odlučiti Ustavni sud, ograničava autonomija volje građana, njihovo pravo na raspolaganje imovinom, pravo na zaštitu u pravnim stvarima koje pripadaju sudskoj vlasti i ugroženo pravo na pravnu zaštitu u celini.
Mislim da je potpuno ne usklađeno sa Ustavom obavezivanje građana da svojom imovinom raspolažu isključivo i samo u formi javno-beležničkih zapisa i da te isprave ne mogu sačinjavati kao što su mogli do sada kod advokata.
Osim ovog pravnog dela, koji je vrlo važan za zaštitu osnovnih Ustavom zagarantovanih prava građana, dodala bih i ono što se vrlo često u medijima o štrajku advokata provlači, a to su tarife za notarske usluge, koje su neprimereno visoke, ne usklađene sa trenutnom finansijskom situacijom u zemlji i platežnom mogućnošću građana da naknadu, odnosno nagradu za rad notara i plate.
Moje pitanje se tiče, pre svega, ministra pravde. Da li će uspeti da po strani ostavi sve druge razloge i ipak na razgovor primi ovlašćene predstavnike advokatskih komora Srbije i, ne samo da ih primi forme radi, već da u dobroj nameri zajedno sa njima pokuša, polazeći od stručnih, a ne nekih drugih kriterijuma, da reši ovo pitanje umesto što advokatima, koji su u štrajku, preti krivičnim gonjenjem zbog ometanja pravde?
Takođe, predsedniku Vlade upućujem pitanje, ukoliko ministar pravde ne postupi u skladu sa predloženim, da li će možda on, podstaknut pismima advokatskih organizacija iz Evrope, udostojiti predstavnike advokatskih komora radi iznalaženja rešenja za ove probleme koji nisu mali, koji ne donose nikome korist, a mislim da uz jedan razgovor koji je stručan, ne politički ili neki drugi, uvažavajući razloge struke se dođe do rešenja. Hvala vam.