Možete li da mi ponovite samo kako se zove taj akt?

Jeste li vi dobili?

Dobro, drago mi je da ste pročitali, samo očigledno sa naslovom imate problem.
Dakle, zaboravite na red vožnje.
Molim vas, dozvolite mi da nastavim. Ja se uvredljivo ne odnosim ni prema vama ni prema ministru.

Za razliku od mnogih koji se usuđuju da komentarišu zakone, ja jesam diplomirana pravnica, imam preko 20 godina radnog iskustva i diplomirala sam, ne na nekom fakultetu u trendu, nego na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde inače predaje i naš uvaženi ministar. Nadam se da mi to donekle makar, po vašim strogim kriterijumima, daje za pravo da po nešto i prokomentarišem.
Kao što sam rekla, komentarišem u najboljoj nameri, jer od toga da vam svi čitamo hvalospeve nećemo doći do toga da dobijemo najbolji zakonski tekst, a to je, verujem, vaš interes, jer da nije vaš interes, vi ne bi danas sedeli ovde i ja to poštujem, ali je interes i svih nas koji ovde živimo. Mi možemo politički da se ne slažemo, ali se slažemo oko jedne stvari, a to je da, kakva god da su nam politička opredeljenja, svi tražimo da živimo u pravnoj državi i da se poštuje naše pravo na pravnu sigurnost. Nema više šta da kažem.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, svi znamo da su različiti osnovi za izricanje krivičnih sankcija. Nekima se krivične sankcije izriču zbog toga što su počinili najsurovija i najbrutalnija krivična dela, nekima zbog krivičnih dela koja su učinili u saobraćaju, a nekima zbog učinjenih prekršaja kao najblažih, nedozvoljenih oblika ponašanja.
Međutim, ako želimo da znamo u kakvoj državi živimo i koji smo civilizacijski nivo postigli kao država, a i kao društvo moramo znati kakav je odnos države upravo prema tim licima prema kojima je izrečena neka krivična sankcija ili mera. U tom smislu mislim da su jako važne dve stvari. Prvo, da li se u tom postupku izvršavanja krivičnih sankcija poštuju osnovna ljudska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo ne samo oni koji su osuđeni, odnosno lica kojima se izriče krivična sankcija, već i članovima njihovih porodica koji vrlo često trpe posledice, a ostaju negde van našeg vidokruga. Druga stvar, da li sva osuđena lica imaju ili nemaju isti tretman, bez obzira na njihova i lična svojstva kao što su pol, vera, nacionalna pripadnost, ali moram da naglasim, i politička pripadnost, dakle da li u tom smislu s obzirom na ta svoja lična svojstva imaju ili nemaju jednak tretman.
Izvršenje krivičnih sankcija pored pravosnažne presude u tom smislu predstavlja na neki način krunu krivičnog postupka i ako u izvršavanju krivičnih sankcija postoje propusti onda u vodu padaju i dobri zakoni i efikasni krivični postupci i stručne sudije. Izvršenje krivičnih sankcija je ogledalo svih nas, pre svega naravno Vlade i resornog ministarstva, ali i svih nas koji u Srbiji živimo. Zbog toga su važna ova dva zakona koja se danas nalaze na dnevnom redu.
Moram da kažem da je primetno angažovanje domaćih stručnjaka, ali i stručnjaka iz Saveta Evrope i pretpostavljam da je s tim u vezi i uvedena kontrola izvršenja krivičnih sankcija od strane Narodne skupštine, što mene posebno raduje zbog toga što smatram da neće sada samo tabloidi moći pomno da prate izvršenje krivičnih sankcija, već ćemo to moći da radimo i mi narodni poslanici.
Slažem se sa ministrom da je uvođenje novog instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija pomak u odnosu na sudsku zaštitu osuđenih lica, ali ipak imam jednu malu dilemu i nadam se da ćemo o tome razgovarati još.
U obrazloženju predloženih zakona kažete da uvođenje instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija neće izazvati dodatne troškove i da je sadašnji broj sudija viših sudova sasvim dovoljan da bi se izvršila ova odredba zakona. Za razliku od toga ja zaista mislim da postojeći broj sudija viših sudova nije dovoljan i ne samo da nije dovoljan broj sudija, već i obim poslova i nadležnosti koje im se u poslednje vreme bez nekog posebnog reda i sistema stalno dodaju i proširuju, bojim se da će izazvati to da neće moći da izvršavaju ne samo postojeće nadležnosti i već dodatne koje se ovim zakonom propisuju.
Mislim da uz najlepše želje, i vaše i naše i svih sudija viših sudova, oni fizički neće biti u stanju da se savesno staraju o izvršavanju krivičnih sankcija na način kako je to ovim zakonom propisano, već da bi zadovoljili normu više će otaljavati te poslove, da bi ispunili ono što je forma, a da se suštinski neće upuštati u nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija.
U tom smislu zaista mislim da je nužno povećanje broja sudija viših sudova i istinski se za to zalažem, što će svakako prouzrokovati dodatna finansijska sredstva, ali svaka vladavina prava i pravna država koštaju, one nisu besplatne. Ako smi istinski opredeljeni za to onda smo dužni i da finansiramo izgradnju krhkih osnova pravne države, kakve želimo svi zajedno da bude Srbija.
Druga stvar koja kod mene izaziva dilemu jeste spisak od 26 različitih podzakonskih akata koje Vlada i resorno ministarstvo, odnosno ministar u narednom periodu od šest meseci treba da donese. Negde nas iskustvo uči da kad god izvršna vlast za sebe zadrži ogromnu i obimnu normativnu aktivnost to može dovesti, ne kažem da nužno i dovodi, ali može dovesti do razvodnjavanja i relativizovanja zakonskih odredbi i da stvori jednu nepreglednu šumu propisa u kojoj se neće snalaziti ni oni koji te propise treba da primenjuju, a još manje oni na koje se ti propisi odnose.
Osim toga, mislim da je i u samoj proceduri učinjena jedna povreda, jer u skladu sa rezolucijom ove Narodne skupštine o zakonodavnoj politici od 25. juna 2013. godine svi nacrti podzakonskih akata je trebalo da budu priloženi uz predložene zakone, a to nije učinjeno.
Za sam kraj želim da se osvrnem i na izmene Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na način korišćenja sredstava uplaćenih od strane osumnjičenih u slučaju odlaganja krivičnog gonjenja gde mislim da bi bilo vrlo uputno i korisno izričito predvideti mogućnost da se po javnim konkursima jave i jedinice lokalnih samouprava, a to predloženom izmenom nije predviđeno izričito. U teškim finansijskim prilikama iz budžeta lokalnih samouprava prvo se brišu stavke koje se tiču finansiranja humanitarnih, socijalnih, kulturnih, itd, potreba što se naročito desilo prošle godine kada je prethodna vaša Vlada predložila, a ova Skupština donela Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kada su sve opštine i gradovi u sred budžetske godine ostali bez bitnih finansijskih sredstava, te su prve na listi za otpisivanje se upravo našle stavke koje se tiču socijalnih, zdravstvenih, kulturnih potreba, pa su mnogo škole, domovi zdravlja, itd, ostali bez nužnog finansiranja.
Prethodnih dana imali smo prilike i u ovoj skupštinskoj sali da čujemo dosta priča o tome kako su štetne privatizacije bitno uticale na funkcionisanje lokalnih samouprava. Zbog toga mislim da je važno predvideti mogućnost da i jedinice lokalnih samouprava mogu učestvovati po konkursima koje će komisija raspisati.
Bukvalno za sam kraj, predlažemo vam da razmotrite mogućnost da se član 5. doda novim članom gde će se izuzetno omogućiti Vladi Republike Srbije da u slučaju potrebe lečenja dece u inostranstvu bez konkursa može da odobri dodatna sredstva upravo iz ovog fonda javnih prihoda, a radi finansiranja u celosti ili makar delimično lečenja dece u inostranstvu. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Ja sam i u načelnoj raspravi rekla da mislim da je jako važno prilikom odlučivanja o tome ko će biti izvršitelj koji je nadležan za naplatu novčanih potraživanja nastalih na osnovu pruženih komunalnih i drugih usluga, da se pre svega vodi računa o tome da izvršni postupak postoji zbog izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, a ne zbog izvršitelja. U tom smislu i podržavam izlaganje gospodina Neđe Jovanovića.
Mislim da je jako važno pronaći način da se izvršitelji koji će biti nadležni za postupanje u ovim predmetima zadovoljen interes poverioca da se što brže, što jeftinije i što efikasnije naplati njihovo potraživanje i, s druge strane, da se izvršnom dužniku garantuju osnovna prava u postupku izvršenja, pravo na prigovor i pravo da se nijedan dinar više od onoga što duguje u tom postupku neosnovano ne naplati.
I dalje mislim da je postupak za odabir izvršitelja u ovim predmetima najbolje izvršiti kroz postupak javne nabavke, zbog toga što je reč o budžetskim korisnicima, o javnim i javno-komunalnim preduzećima, koja u Srbiji pretežno, skoro preko 90%, pružaju te komunalne i slične usluge i da zbog toga što nama kao građanima ne treba da bude svejedno na koji način se koristi budžetski i novac i zbog toga što je Zakonom o javnim nabavkama izričito propisano da se usluge pravnog karaktera, pa i usluge izvršitelja, moraju pribaviti u postupku javnih nabavki, gde se dostavljaju ponude i one koje su najpovoljnije praktično ponuđaču garantuju dobijanje posla.
Onda je potpuno neosnovano uvođenje jednog sistema uravnilovke i kroz ove predložene izmene i kroz postupanje Komore izvršitelja. Ja naprotiv mislim da oni izvršitelji koji rade brže, kvalitetnije, efikasnije i treba da imaju više posla i da ih u tom smislu ne treba na silu izjednačavati. Ali, naša obaveza jeste da im se stvore ravnopravni i jednaki uslovi za jednu transparentnu i fer utakmicu, u kojoj će svako od njih dostaviti svoju ponudu i sam sebe na najbolji mogući način preporučiti za dobijanje posla, a ako ta ponuda bude najpovoljnija, onda taj posao i treba da dobije.
U tom smislu, i dalje ostajemo pri stavu da je sistem javnih nabavki za pribavljanje usluge izvršitelja nešto što garantuje ili bar svodi na minimum potencijalnu korupciju u odabiru izvršitelja, ali ukoliko taj predlog ne bi bio prihvaćen, potpuno smo saglasni sa onim što je kolega Neđo Jovanović kroz svoj amandman predložio. Hvala.

Zahvaljujem.
Ja sam i u načelnoj raspravi rekla da mislim da je jako važno prilikom odlučivanja o tome ko će biti izvršitelj koji je nadležan za naplatu novčanih potraživanja nastalih na osnovu pruženih komunalnih i drugih usluga, da se pre svega vodi računa o tome da izvršni postupak postoji zbog izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, a ne zbog izvršitelja. U tom smislu i podržavam izlaganje gospodina Neđe Jovanovića.
Mislim da je jako važno pronaći način da se izvršitelji koji će biti nadležni za postupanje u ovim predmetima zadovoljen interes poverioca da se što brže, što jeftinije i što efikasnije naplati njihovo potraživanje i, s druge strane, da se izvršnom dužniku garantuju osnovna prava u postupku izvršenja, pravo na prigovor i pravo da se nijedan dinar više od onoga što duguje u tom postupku neosnovano ne naplati.
I dalje mislim da je postupak za odabir izvršitelja u ovim predmetima najbolje izvršiti kroz postupak javne nabavke, zbog toga što je reč o budžetskim korisnicima, o javnim i javno-komunalnim preduzećima, koja u Srbiji pretežno, skoro preko 90%, pružaju te komunalne i slične usluge i da zbog toga što nama kao građanima ne treba da bude svejedno na koji način se koristi budžetski i novac i zbog toga što je Zakonom o javnim nabavkama izričito propisano da se usluge pravnog karaktera, pa i usluge izvršitelja, moraju pribaviti u postupku javnih nabavki, gde se dostavljaju ponude i one koje su najpovoljnije praktično ponuđaču garantuju dobijanje posla.
Onda je potpuno neosnovano uvođenje jednog sistema uravnilovke i kroz ove predložene izmene i kroz postupanje Komore izvršitelja. Ja naprotiv mislim da oni izvršitelji koji rade brže, kvalitetnije, efikasnije i treba da imaju više posla i da ih u tom smislu ne treba na silu izjednačavati. Ali, naša obaveza jeste da im se stvore ravnopravni i jednaki uslovi za jednu transparentnu i fer utakmicu, u kojoj će svako od njih dostaviti svoju ponudu i sam sebe na najbolji mogući način preporučiti za dobijanje posla, a ako ta ponuda bude najpovoljnija, onda taj posao i treba da dobije.
U tom smislu, i dalje ostajemo pri stavu da je sistem javnih nabavki za pribavljanje usluge izvršitelja nešto što garantuje ili bar svodi na minimum potencijalnu korupciju u odabiru izvršitelja, ali ukoliko taj predlog ne bi bio prihvaćen, potpuno smo saglasni sa onim što je kolega Neđo Jovanović kroz svoj amandman predložio. Hvala.

Da li su vas iz stručnih službi obavestili da je amandman povučen?

Da li su vas iz stručnih službi obavestili da je amandman povučen?