Prepoznao sam se u izlivu laži i bezobrazluka od jednog mladog kolege koji samo što je započeo život, a već priča o velikim stvarima.
Znate, dugačak je put od prodavca bele tehnike do vlasnika stana. Ima vremena, zaradićete i stan.

Uvredama nećemo doći do rešenja, a rešenje je da ovaj zakon ne prihvatim. Smatram da, bez obzira na to što ovde zastupate interes političke manjine u Srbiji, očigledno, pošto ne verujem da većina podržava smanjenje penzija i plata, pravite veliku grešku. Dužni ste po Ustavu da brinete i o siromašnima u Srbiji.
Ako kažemo da u budžetu nismo smanjili izdvajanja za socijalu, ministre Vulin, ne treba da smanjite. Nakon smanjenja penzija i plata imaćete mnogo veće potrebe za socijalom, mnogo veće potrebe za kuhinjama.
(Aleksandar Vulin, s mesta: Znate da sad ne mogu da vam odgovorim.)
Nemojte da mi dobacujete dok govorim.

Uzeli ste mi sad ceo minut.
Ovo je nezabeleženo. Ministri nikad ne dobacuju, a ovde imamo situaciju da ministar dobacuje. Ovde se dešavalo ranije da poslanici gađaju cipelama predsedavajućeg, a ovde bi sad ministar gađao poslanika.
Možete vi nas da vređate koliko hoćete. Ja sam spreman da gospodinu Jovičiću prikažem imovinsko stanje, ako on bude hteo, već koliko sutra, da ga uputim kako je to sve moguće. Nemam nikakav problem, ali penzije i plate ne smete da smanjujete ljudima koji su zaradili.

Član 107. za mene nije problem niko u Srbiji ko časno i pošteno radi svoj posao, taj posao može da bude i podizač rampe, može da bude i vozač i prodavac bele tehnike, neuspešni, može da bude kelner, šta god, ali ako niste taj posao uradili, onda je to neistina.

Povreda Poslovnika, znači osećam se uvređen, uvreda od strane kolege ..

Član 106. izvinjavam se, možda sam pogrešio.

Ako nije 107. onda je 106.

Ne, ne, nije siguran sam.

Onda je 107. pošto sada već to postaje …

Gospodine predsedavajući, gospodo poslanici, ovo će biti zabeleženo kao jedan tužan dan u srpskom parlamentarizmu kada se većina trudila da uz osmehe ubedi građane Srbije kako je bivša Vlada kriva zato što će snositi odgovornost za rad ove nesposobne Vlade, koja već dve godine vrši eksperiment nad životima građana Srbije.
U članu 5. kaže se – ovaj zakon će se primenjivati i na zatečene i na buduće korisnike penzija. Ovaj zakon će tretirati generacije, sve one koji su dugi niz godina radili da bi imali penziju, ali i one koji danas rade. Siguran sam da će upamćen kao jedan od žalosnih dana srpskog parlamentarizma, a garantujem vam, da će ako ne na našem Ustavnom sudu za koji verujem da je potpuno nezavistan, a onda zasigurno u Strazburu pasti, a onda će to koštati građane Srbije još više novca i tek onda ćemo ući u jednu spiralu nesreće koja možda nas zadesi.
Zato vas pozivam uvažene kolege poslanici da iskoristite svoju ličnu savest i da se vratite u svoja mesta uzdignutog čela, tako što nećete podržati smanjenje ni penzija ni plata, jer to je zaista velika, ali velika tuga za sve građane Srbije. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, vidim da je na kraju dana nekima postalo i smešno, ali mislim da je većini građana Srbije ovo izuzetno tužno.
Od 1. novembra ove godine Srbija će biti zemlja sa najvećim prosečnim platama u Evropi, sa najmanjim prosečnim penzijama u Evropi. Srbija će biti zemlja na repu razvoja Evrope i zasigurno, zemlja koja pokazuje da nema Vladu, niti znanje, niti snagu da izađe iz krize.
Današnja diskusija pokazuje jednu veliku nervozu kod većine koja očigledno shvata da su ove mere iznuđene, jer nemamo Vladu koja može da nas izvuče iz krize, a želja je da se ceo teret prebaci na neko prošlo vreme, zaboravljajući da već gotovo dve i po godine bezuspešno Vladu vodi jedna ista koalicija, ovoga puta predvođena sa premijerom koji očigledno ne ume taj posao da uradi.
Da je Vlada ispunila svoja obećanja, da je Srbija dobila te fabrike koje su obećane, te investicije, danas bi ovde povećavali penzije i plate, danas bi se izdvajalo više novca za zdravstvo, za školstvo, danas bi u Srbiji manje njih štrajkovalo. Nažalost, po sve nas zajedno ova odluka o donošenju ova dva zakona će biti katastrofalna i verujem, biće mi izuzetno žao lično da se ovo neće završiti ovde u parlamentu, već siguran sam, na Ustavnom sudu, verovatno i u Strazburu, a vrlo moguće čak i na ulici. Verujem da sindikati u Srbiji znaju …

Verujem da sindikati u Srbiji ovih dana posmatraju …

Šta je problem?

Mislim da je situacija u Srbiji tako tužna…

Potpuno ste u pravu, izuzetno opasan.
Član 106. ste vi prekršili, navodeći situaciju u kojoj se dobacuje, u kojoj se premijer smeje govorniku koji govori sa naše strane, nekoliko puta.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Nijedan se put nisam nasmejao.)
Nekoliko puta ste se smejali. Postoji snimak.
I sada dobacuju i vi kažete – to je situacija kao u britanskom parlamentu.