Znate, kada biste vi bili spiker britanskog parlamenta, mi bi bili lordovi. Ta situacija je neprimerena za srpski parlament po našem Poslovniku. Po našem Poslovniku takve stvari su zabranjene i vi bi trebali da to sprečite, a ne da stimulišete onaj deo poslanika koji je došao ovde da podrži epske govore premijera Srbije, koji u maniru Fidela Kastra drži predavanja…

Zbog čega?

Ne, upravo govorim o tome da nijednog trenutka niko iz opozicije nije dobacio na govore koji su trajali po trideset minuta, niko vam ništa nije rekao, a vi dozvoljavate da i sada, u ova dva minuta ne mogu da pojasnim zbog toga što ljudi dobacuju, valjda u želji da se dodvore premijeru, jer ko jače dobaci sa one strane imaće možda bolju poziciju sutra na nekom sastanku glavnog odbora ili centralne otadžbinske uprave.

Gospođo predsednice, gospodo ministri, uvažene kolege i koleginice, stiče se utisak da poslednje dve godine živimo u nekom eksperimentalnom vremenu u kome već treća Vlada funkcioniše kao da sprovodi eksperiment nad našom privredom, ekonomijom, finansijama i građanima.
Podsetiću vas da ste vi gospodine ministre, treći ministar finansija u dve godine, imamo mislim, četvrtog ministra privrede, trećeg ili četvrtog ministra poljoprivrede za koga pretpostavljam ni poslanici ne znaju šta radi i kako se zove i da u stvari one najvažnije tačke koje bi trebale danas da se razmatraju, a tiču se budžeta, a za mene budžet nije rashod, već prihod, koje treba da omoguće punjenje budžeta su u stvari bili tipični eksperimenti koji su se sprovodili sa ljudima koji su se menjali na šest meseci, koji nisu mogli da uspostave adekvatnu politiku punjenja budžeta.
Danas imamo jednu situaciju da raspravljamo o rebalansu i o dva predloga Vlade, o smanjenju penzija i plata za koje smatram da su potpuno ne primereni, jer ne prihvatam da je reforma smanjivanje prihoda onih ljudi koji su zaposleni i koji zarađuju svoje plate, upravo kao vaše kolege koje danas sede ovde.
Da bi znali gde se Srbija danas nalazi, da bi mogli da analiziramo sve ovo što je predloženo, morali bi da se vratimo te dve godine unazad i da prvo vidimo zbog čega i kako je moguće da se Srbija sa nekih 15,7 milijardi spoljnog duga iz jula 2012. godine po podacima Uprave za javni dug, danas nalazi u situaciji da danas duguje 22 milijarde i 585 miliona što je gotovo sedam milijardi evra više nego pre dve godine i jedan mesec.
Ako znamo da je privreda u kolapsu, ako znamo da je problem u stvari suštinski punjenje budžeta, ako znamo da ste vi bili ministar privrede, postavlja se pitanje – šta ste učinili na toj prihodnoj strani kako bi sprečili ovu poslednju situaciju ili sankciju prema onom delu građanstva koji radi u javnoj upravi i nepravedno prema penzionerima koji su svoje penzije zaradili, da bi se punila prihodna strana.
Umesto da se traži rešenje na toj ključnoj prihodnoj strani, vi ćete gospodine ministre ostati upamćeni, to sam vam rekao ovde na prošloj sednici, kao čovek koji je došao na tu poziciju da praktično smanji penzije i plate.
Prvi eksperiment je bio ministar Dinkić, koji je ukinuo sopstvene prihode ministarstvima i praktično svezao ruke svim ministarstvima koji su imali sopstvene prihode, da funkcionišu i rade.
Nakon toga je došao i praktično nestao iz političkog života gospodin Krstić. On je podigao sve poreze koji mogu da se podignu u Srbiji, 11% veći porez na dodatu vrednost, 50% veći porez na dobit, i imao je ogromnu, enormnu rupu u budžetu. Vi ste sada treći ministar za dve godine koji donosi jednu novu inovaciju koja je potpuno neprihvatljiva, a to je smanjenje penzija i plata, za šta smatramo da ne postoji čak ni ustavni osnov, s jedne strane. S druge strane, smatramo da se dešava nešto što je potpuno neprimereno, a što je danas predsednik Vlade rekao ovde, a to je da oni koji imaju veću platu od 100.000 dinara, oni će praktično od 1. decembra primati još više, a oni koji imaju manju, oni će primati manje.
Malopre ste vi govorili o tome da ministar ima platu od 103.000 dinara i da će on primati više-manje isto kao što prima sad. Ali, postavlja se pitanje koliku će platu primati guvernerka koja danas ima pola miliona dinara? Ona prima trenutno 380.000, a nakon vaše reforme i štednje primaće 450.000 dinara. To je 70.000 više. To je nekih 70 ljudi kojima se uzima po 1.000 dinara da bi ona žena dobila 70.000 više. To je nešto što je neprihvatljivo i to je ta politika o kojoj govorimo, da se uzima onima koji nemaju da bi se dalo onima koji imaju. To je nešto što mi nećemo da prihvatimo.
Ono što mislim da je u stvari suština i o čemu bi mi danas trebali da razgovaramo, naravno pored rashoda, jeste da se zapitamo šta se desilo u Srbiji pa da se obećanja koja su data i za koje je premijer u toku prethodnih sati rekao da on ispunjava sva obećanja, da se nisu ispunila. Složićemo se u situaciji da je, recimo, ispunjeno obećanje koje je bilo nemoguće, ali da je, recimo, ispunjeno obećanje koje je dato građanima Srbije da će se iskopati kanal Beograd-Solun zasigurno mi danas ne bi smanjivali ni penzije ni plate, već bi plate i penzije u Srbiji rasle jer bi imali takvu privredu aktivnost da ovde teče med i mleko. To je bilo najavljeno u predizbornoj kampanji gospodina predsednika Nikolića, a stotinak milijardi više-manje. Kasnije je ministar Bačević, vaš kolega, rekao da su to hiljade milijardi koje hrle ka Srbiji, ali se nikako nisu pojavile.
Zbog čega ne radi Fabrika čipova, u kojoj je trebalo da se investira tri milijarde evra, koja bi zasigurno obezbedila privredni razvoj Srbije i omogućila da se ovim ljudima danas ne smanjuju ni penzije ni plate, već naprotiv, da imate rast privrede? Zbog čega ne postoji fabrika avio-delova, takođe nešto što je premijer obećao? Rekao je da on ispunjava sva obećanja, a ne vidimo tu fabriku avio-delova. Naprotiv, vidimo da SDPR pokušava da spasi „Utvu“ Pančevo, što je takođe hvatanje za slamku spasa, jer ukoliko se ne prodaju avioni to je jako teško spasiti.
Premijer Srbije je u proteklom periodu za ovih pet meseci, a on kaže da je tek na vlasti pet meseci i optužuje da je Demokratska stranka 14 godina na vlasti, dao više obećanja nego sve vlade unazad u tih 14 godina. Jedno od obećanja koje je dato je obećanje da će se u Beogradu kupovati stanovi po 380 evra po kvadratnom metru. Zamislite da se to desilo i da se bar to obećanje ispunilo. Danas bi vi ovde raspolagali sa mnogo boljim finansijskim podacima i rekli bi da imate veće prihode i ne bi opet smanjivali penzije i plate.
Problem punjenja budžeta, koji nažalost pojedine kolege ovde u parlamentu ne razumeju, svakako je i Fabrika „Mercedes“. Pre izbora imali smo obećanje da će to biti fantastična fabrika koja će proizvodi i prodavati mercedese širom sveta, a danas, sem tog jednog na kojem je zalepljen znak „Mercedes“, nije napravljen ni jedan više. Da je kojim slučajem ta fabrika po obećanju proradila, da su počeli da se prodaju ti mercedesi, da je nađen kupac, imali bi prihode, kao što znate, po osnovu plata, poreza na plate itd. i opet bi nam bilo lakše da se ne smanjuju penzije i plate.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da se naša privreda u poslednje dve godine, i pored zaduženja od sedam milijardi, nalazi u potpunom kolapsu, a da vi kao ministar finansija morate pre svega da se time bavite, da tražite od Ministarstva privrede i premijera da vam omogući da imate punjenje budžeta na adekvatan način koji će omogućiti da penzije i plate budu na ovom i sada niskom nivou.
S druge strane, mislim da ste vi kao ministar finansija i kao čovek koji je svestan da je neophodno učiniti rigidne poteze mogli da kažete – predlažem da se ograničava plata u javnom sektoru. Zašto niste izašli i rekli – maksimalna plata u javnom sektoru je 120.000 dinara, ne može niko da ima više od toga? Ljudi koji imaju manje, a to je ogromna većina, to je 90 i nešto posto građana Srbije koji rade u javnom sektoru, ne bi bili pogođeni. Bila bi pogođena guvernerka, bila bi pogođena vice guvernerka, bili bi pogođeni direktori preduzeća koja su u propadanju, više-manje. Ti direktori što je preduzeće više u propadanju imaju veće plate. Njima omogućite da zarade plate tako što će doneti dobit. Pa, ako preduzeće koje vodi direktor koji danas ima 400-500 hiljada dinara platu ne ostvaruje dobit, neka prima 120.000 platu, a ne da prima i dalje 400-500 hiljada platu, preduzeće ne donosi dobit, ne puni vaš budžet i budžet svih građana Srbije, a njemu se uzima manje nego ovome ko ima ispod 100.000 dinara.
Drago mi je što zapisujete, jer ovo je, mislim, krucijalno važna stvar. Ne treba da se obračunate sa lekarima, profesorima, policajcima, onim vojnicima koji su marširali pre neki dan na ponos svih nas…

Malopre ste rekli da ste kolegi dali dva minuta više.

Gospodine ministre, još jedna stvar. Ako ne znate, u toku je atak poreske policije na ugostiteljske objekte u Srbiji. Nije to problem. Problem je što ne razumeju da nije rešenje zatvarati lokal na sedam dana zato što je pronađena limenka koka-kole viška u šanku. Rešenje je kazniti lokal, a nastaviti da rade, jer na taj način pune budžet i dalje. Kada oni zatvore lokal na sedam dana, kao što se desilo, recimo, u jednom od najvećih lokala u Beogradu, 77 ljudi nije radilo, 77 ljudi nije uplaćivalo porez, doprinose itd. Vama su izbili novac iz budžeta i to je ogroman problem za funkcionisanje vašeg ministarstva.
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Nije pomenut nijednom rečju niko iz nijedne stranke, nijednom rečju. Obraćao sam se samo ministru. To je bezobrazluk maksimalni.

Ceo dan zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite… (Isključen mikrofon.)

Da. Pošto neozbiljna vlast, vlast koja nema rešenja, vlast koja nema viziju se bavi sekretaricama, ručkovima, telefonima, to je jedna tema. Druga je tema neistine izrečene ovde u nekoliko navrata koje se tiču fabrike „Krušik“. Pošto sam imao u ruci izveštaj upravnog odbora, odnosno koji je bio prezentovan nadzornom odboru, da vam pročitam podatke. Ukupan prihod u milionima dinara za 2010. godinu je bio tri milijarde i 600 miliona, 2012. godine – dve milijarde i 335 miliona i 2013. – milijardu i 200 miliona.
Nema nigde povećanja od dva i po puta koliko je pričano. U isto vreme, poslovni prihod, takođe sa dve milijarde i 659 miliona 2010. godine je opao na milijardu 180 miliona. Znači, danima slušamo o 27 nepostojećih sekretarica, o zimskim gumama na audiju, vi ste govorili da je S6, C6, nije ni važno, koje ne mogu da se zamene, jer nema novca u fabrici, o tome da je 300 ljudi izgubilo posao u toj istoj fabrici, prema podacima iz „Krušika“ i nikako ne dođemo do prava da reagujemo da kažemo istinu.
Istina je jako bolna. Fabrika „Krušik“ nalazi se u kolapsu i ukoliko joj se ne pomogne, neće se oporaviti.
Način na koji joj se nudi oporavak sa 27 sekretarica, neće pomoći nikome, a ministre odbrane, spreman sam da sutra zakažemo sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, da pozovemo sindikalce iz „Krušika“ i sve sindikalce iz Srbije koji se bave oružjem i da razgovaramo javno, pa vaša reč na moju reč, da vidimo ko je u pravu.

Pomenut sam. Član 106. Dakle, pomenut sam imenom i prezimenom u negativnom kontekstu i optužen sramotno da sam ja odgovoran za penzije vojnih oficira, a reći ću vam nešto što nikada ne bih rekao.
Gospodin Krkobabić, pokojni, mi je rekao da ne treba da se povećavaju vaše penzije, jer su vam penzije prosečno više od prosečne plate građana Srbije. On je taj i to nikada ne bih rekao, da vi iz PUPS-a to niste pomenuli, jer on je bio gospodin čovek koga ne bih nikada pominjao, ali da znate, to je istina.

Nije problem što je prethodni govornik govorio o Demokratskoj stranci, problem je što je prethodni govornik govorio neistine.
Dakle, Demokratska stranka jeste imala u Saveznoj Vladi gospodina Perišića kao ministra za informisanje, to je Vlada Milana Panića, poslednja Vlada koja je pokušala da spasi Srbiju od onih katastrofa koje su nastale baš u toj 1999, 1998. i 1997. godini, zbog koje se, vidim, predstavnici Srpske radikalne stranke ponose.
S druge strane, rečeno je da su Radulović i Đukić bili u Vladi. Oni nisu bili u Vladi kao Demokratska stranka. Nikada Demokratska stranka nije bila u Vladi sa Miloševićem.
Činjenica je da je to vreme bilo kada je Demokratska stranka bila proganjana i bila upravo najžešća opozicija takvoj vlasti, kao što je činjenica da je inflacija stala zahvaljujući gospodinu Avramoviću, ali to opet nema veze sa Srpskom radikalnom strankom.
Nasleđa o kojima je govorio kolega Živković su upravo takva jer u Vladi Mirka Marjanovića polovina ministara je bila iz Srpske radikalne stranke i, nažalost, ministarstvo koje se ticalo privrede je vodila današnja guvernerka. Devastacija srpske privrede je nastala upravo u tom vremenu.
Siguran sam da ministar Vujović zna i ako bi želeo da se umeša u ovaj dijalog, mogao bi da javnosti pojasni kao vanstranačka ličnost koliko je devastacija devedesetih godina, kada je, između ostalog, i Srpska radikalna stranka bila perjanica te Vlade, dovelo do toga da privreda i danas bude u problemu u kojem se nalazi, u situaciji u kojoj vi objašnjavate da moramo da podnesemo žrtve i penzionere i pripadnici Vojske, policije i oni koji su oslobađali Srbiju 20. oktobra 1944. godine. Oni moraju da podnesu žrtve, a da nam kažete zbog čega podnosimo žrtve ukoliko smo devedesetih godina imali adekvatnu privredu i adekvatno vođenje zemlje od strane Srpske radikalne stranke? Ovde nema predstavnika Srpske radikalne stranke…

Ako ima predstavnika Srpske radikalne stranke, neka se jave za repliku, a ako nema, nisam spomenuo ni jednom rečju…

Na osnovu čega?

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, gospođo predsednice, želim da u ime DS podržim ovaj amandman. Smatram da je on izuzetno važan iz više razloga.
Tačno je da na sajtu Ministarstva trgovine postoji spisak preduzeća koja rade, ali to je stvar koja nije dovoljna, to je kolega Đurišić lepo objasnio. Međutim, ono što je isto tako tačno, to je da na vašem sajtu ne postoji i mi u stvari ne znamo ko nije dobio pravo da se upiše u registar.
Da bi građanima Srbije bilo jasno, a i ljudima koji se bave ovom materijom laički, da bi neko uopšte mogao da trguje naoružanjem i vojnom opremom on mora da se upiše u registar. To je glavna pretpostavka da bi se pojavio na tržištu ove robe, a da li će dobiti kasnije konačnu izvoznu ili uvoznu dozvolu zavisi od više ministarstava i to je tema koja se razrađuje sama po sebi.
Ako ste imali prilike, a verujem da jeste, u jednim uglednim novinama jedan novinar, koji ne mogu da kažem da je ugledan, ovih dana vodi kampanju u kojoj objašnjava kako država nije dozvolila izvoz naoružanja i vojne opreme u nekim stotinama miliona u jednoj zemlji koja nije pod sankcijama. Nevezano da li je to tačno ili ne, to je netačno pitanje, to znate i vi i ja, ali je jako važna tema da građani Srbije imaju mogućnost da vide o kome se radi, da ne moraju da znaju engleski da bi išli na Rezoluciju UN da bi našli to ime i analizirali o čemu se radi, da prevode razne tekstove o tome ko je ilegalno trgovao u Liberiji ili Obali Slonovače, ili već gde, već da možemo i mi ovde kao poslanici da znamo zaista ko koga i podržava, jer se desi da baš najuži članovi porodice budu kandidati na izbornim listama ovde od tih ljudi koji ne mogu da se upišu u registar.
Mislim da nemate razloga da to ne prihvatite, ne postoji ni jedan realan razlog zbog čega bi neko bio protiv toga, ko se bavi državnim poslovima, da se vidi ko nije, uslovno rečeno, položio osnovu da bi mogao kasnije da radi. U sledećem članu ću vam objasniti šta mislim da je takođe jako loše, jer mislim da ti ljudi treba da imaju drugu šansu, a ne samo u roku od dve godine. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, u Skupštini je, ne znam koji je to član, zabranjeno obraćanje lično poslanika jedni drugima.