Ja da sam na vašem mestu…

Ne, ja bih imao stvarno više razumevanja za manjinu, ali taj radikalski…

Malopre sam se bunio ne zbog toga što je govorio gospodin Babić. Ja uživam u njegovim govorima. Verujte mi, to je za mene jedna fantastika.
Gospodin drugi me je imenom prozvao. Znate, to kada te neko imenom iz radikala pomene – e, Šutanovac, tog momenta se mi stresemo.

Ja se bojim da vi imate jako malo vremena, samo niste svesni toga. Hvala.

Gospodine ministre, ovo je jedan od dva amandmana, na član 30 i na član 31, kojim želim da vam omogućim da posao obavljate znatno brže.
Ovim zakonom, koji je predložen, uvodi se načelo da je sve zabranjeno, osim onoga što je dozvoljeno. Mislim da treba da imate načelo da je sve dozvoljeno, osim onoga što je zabranjeno i da na taj način mnogo kvalitetnije i brže mogu da se obavljaju poslovi koje tretira ovaj zakon.
Malopre je rečeno da ja optužujem administraciju za neke neuspehe i tome slično. Naprotiv, to je daleko od istine. Mislim da administracija i ćutanje administracije, koje postoji kao terminologija više desetina godina, nije nešto novo. Upravo zakonima treba da onemogućimo, a vi ste kao ministar član administracije za mene, možda prvi administrativac u vašem ministarstvu, da neke stvari dođu do apsurda, pa da se svakog trenutka traže dozvole za neke stvari koje se dešavaju vrlo često.
Verujem da vi trenutno nemate podatak koliko aviona iznad Republike Srbije leti sa nekim naoružanjem i vojnom opremom usmereno u neki drugi deo sveta. Verujem da gas nemate. Ako ga imate, voleo bih da nam kažete. Verujem da je to dosta veliki broj. Ako bi se za svaki od njih tražila dozvola, pa da opet ispočetka svi daju saglasnost id, mislim da te stvari nisu neophodne.
Slična je stvar u članu 31. Ne bih se javljao. Evo poklanjam moje vreme po tom drugom članu. Ista je stvar. Mislim da su naši amandmani mnogo kvalitetnije uredili taj deo zakona. Ako prihvatite, biće vam lakše. Ako ne prihvatite, kako da vam kažem, to će posle ući u rezultat vašeg rada. Hvala.

Hteo bih da se nadovežem, ako dozvoljavate, na koleginicu i da potpuno podržim koleginicu Tomić koja je tražila da dobijemo izveštaj – koja firma 2006. godine je dogovarala sa Jemenom posao, ko je vlasnik te firme, da li je taj vlasnik firme finansijer neke od stranaka koje danas sede ovde u parlamentu, da li je njegova ćerka bila na listi nekih od stranaka koje danas sede u parlamentu i ušla je u parlament, da li je ona zaposlena u srpskoj administraciji u ove poslednje dve godine ili nije?
Mislim da je jako važno sa aspekta istine da podržimo ovo što je gospođa koleginica Tomić rekla i poslanička grupa DS će insistirati da se podrži taj predlog, da saznamo o kome se radi. Kada budemo saznali o kome se radi onda ćemo vrlo lako saznati i čija je ćerka bila na listi jedne poslaničke grupe u ovom parlamentu.

Govorim isto kao što je govorila koleginica Tomić, samo je podržavam u tome i vi sada mene opominjete, a nju niste. Ja njoj dajem podršku.

Nemojte mene. Govorim o sferi nečega ceo dan. Pokušavamo da materiju napravimo takvu da se država zaštiti od mešetara, onih koji prodaju oružje tamo gde je zabranjeno, od onih koji su jedini izašli u rezoluciju UN i gospođica Tomić ili gospođa Tomić danas traži da čujemo o kome se radi. To apsolutno podržavam i insistiram. Ako ne bude tu tražićemo na Odboru za kontrolu tajnih službi – zbog čega BIA nije dozvolila izvoz i ko je od državnih organa za račun njegov lobirao u UN u Njujorku o trošku građana Srbije da bi se taj čovek skinuo sa rezolucije.
Znači, postoji tu mnogo stvari koje će pre ili kasnije doći na videlo, kakva je aktivnost predsednika, njegovog savetnika, ministra spoljnih poslova. Sve to treba da se istraži da građani Srbije znaju sa kim imaju posla.

U Ministarstvu odbranu kod ministra do 2012. godine su ulazili samo direktori javnih preduzeća. Ako javna preduzeća rade za ministra, to mogu da imam razumevanja.
Kako je ko skinut sa crne liste i koliko je to koštalo građane Srbije u putovanjima, depešama, o tome će se već pričati i koliko je nekih mica, cica, maca zaposleno u SDPR, koje su htele da …

… Mislim da ovaj amandman možete da prihvatite bez problema. Ideja je da ukoliko u transportu se ošteti ili nestane nešto naoružanja ili vojne opreme da je taj čovek koji je u poslu dužan da momentalno obezbedi MUP, odnosno policiju, jer ovde u zakonu piše da je dužan da obavesti vas. Šta ćete vi da radite? Da zovete policiju? Ovde je dato da je 24 sata vremenski rok u kom on mora vas da obavesti. Znate li gde oružje može da bude za 24 sata, pri tom, on čovek ako ne obavesti policiju nije ni dužan jer je obavestio vas?
Da ne bi opet došli na tu administraciju koja može popodne, jer završavate posao u pola četiri, a to može da se desi u pola pet, on obavesti vas, a sutra ujutru u pola osam kada dođete na posao ta roba je već davno otišla, a policija nije reagovala.
Pozivam vas da prihvatite ovaj amandman i verujem da ćete ga prihvatiti pošto zaista nije ni na koji način politički niti ugrožava bilo koga. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege poslanici, počeću svoje izlaganje analizom poslednjeg dela govora gospodina ministra. Objektivno samo taj deo se i čuo. U momentu kada vam je rekao gospodin Bečić da spustite mikrofon tada smo vas čuli. Do tada smo vas pratili vizuelno, a ne audio.
Ono što bih morao da kažem da za laike vaši podaci koje iznosite fenomenalno zvuče i nije sporno da je izdat veliki broj dozvola u vrednosti toj i toj, ali građani bi morali da znaju da je to principu realizacija bude 30, 40 i 50%.
Imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina radimo velike poslove transfera tehnologije i da između ostalog vršimo reeksport određene opreme koja se takođe uvozi u našu zemlju, onda se postavlja pitanje – šta je ustvari naša vojska u poslednje dve godine kupila novo i da li ima ijedno sredstvo koje ćete predsedniku Putinu da pokažete za desetak dana na toj paradi ili ćete se kititi, što bi rekao narod, tuđim perjem? To volite da radite često, pa vas pitam to. Mislim da bi to bilo dobro da saznamo.
Zakon kao i svaki zakon, pretpostavka donošenja svakog zakona je da omogući brže procese i da omogući lakši poslovni ambijent za one koji su zainteresovani. Nažalost, ovaj zakon iako je nasušna potreba, i ako nema dileme da je neophodno da se donese ni na koji način ne ubrzava sistem niti poboljšava kontrolu procesa.
Lično mislim da je ovaj zakon morao da bude mnogo, mnogo, mnogo moderniji, da ima mnogo više fleksibilnosti, da zakon bude jednoznačan, da ne daje mogućnost svakom ministarstvu da se bavi svim mogućim pitanjima i da izlazi iz svoje nadležnosti koje su definisane Zakonom o Vladi i to je nešto o čemu želim da razgovaram i danas, a i sutra kada budemo podnosili amandmane.
Postoji niz stvari za koje smatram da nisu dobro urađene. Žao mi je što ste vi danas ovde, jer verujem da vi niste upoznati u potpunosti sa ovim zakonom, imajući u vidu da vaše ministarstvo nije nosilac ovog zakona, već Ministarstvo za trgovinu, kako god da se zove, ali želim nekoliko stvari da naglasim već sada u ovim uvodnim izlaganjima.
Ako mogu da zamolim predsedavajućeg, pored uživanja u gledanju kolega koji se dovikuju, da ih opomenete, jer zaista je teško govoriti, čak se i ministar nije čuo, a ne ja.
Dakle, mislim da postoji niz stvari koje su loše urađene i koje trebaju ili možemo amandmanski da ih popravimo ukoliko bude sluha i ukoliko budete želeli da prihvatite amandmane.
Pre svega, ovde se navodi jedna stvar koja jeste opšte poznata i to je činjenica koja mora da postoji, a to je uvođenje u registar. Postoje određeni uslovi pod kojima se neko može uvesti u registar trgovaca naoružanja vojnom opremom. Međutim, ono što je ovde definisano u zakonu, tačnije u članu 10. se kaže da ukoliko je neko odbijen da se registruje u tom registratoru automatski gubi pravo da konkuriše u sledeće dve godine. Nisam siguran da je ovo čak i po Ustavu.
Znači, po pravilu znamo da bezbednosne agencije koje će dati svoje mišljenje, to mišljenje ostaje diskreciono, to mišljenje ne može da se saopšti u javnosti, a pretpostavljam da ni lice koje konkuriše da se registruje neće dobiti konačan odgovor. Mi njemu dajemo dve godine šta da uradi? Ako to nešto što je sporno ispravi, i dalje je dve godine u problemu. Smatram da to tako ne treba da bude regulisano. Mi praktično onemogućavamo nekoga da vrši delatnost ili čak onemogućavamo nekoga da radi.
Sama činjenica da agencije na osnovu diskrecionih saznanja mogu nekome da ospore upis u registar govori o tome da postoje mogućnosti korupcije, postoji mogućnost da neko ospori nekom mogućnost da radi. Mislim da je to stvar koja treba da se promeni, da to može da se uradi samo u uslovima dokle god ne otkloni tu smetnju koja se tiče same registracije.
Kao što znate, gospodine ministre, a verujem da znaju i uvažene kolege, najveći poslovi koje trenutno ima naša odbrambena industrija tiču se pre svega transfera tehnologije i znanja. Na pomenuti Alžir koji smo započeli pre nekih četiri ili možda malo više godina, isto tako i Azerbejdžan koji smo započeli pre nešto od više od dve godine, to su poslovi u kojima se vrši transfer tehnologije.
U članu 11. predviđate da niko nema pravo da razgovara sa stranim kupcem zainteresovanim za transfer tehnologiju ukoliko ne dobije odobrenje nadležnog ministarstva ili svih u grupi ministarstava koji su, da tako kažem, zakonski tu zainteresovani. Smatram da je to član koji takođe treba da se briše, da je to jako loše, jer ukoliko imate delegaciju koja dođe iz neke, ajde da tako kažemo, zainteresovane afričke zemlje koja dolazi jednom u pet godina u Srbiju, i ukoliko ta delegacija na licu mesta poželi da započne pregovore o nekom transferu tehnologije, što nije ugovaranje, vi ćete praktično onemogućiti tog pregovarača, ili trgovca, ili čak SDPR, da započne te razgovore dok ne dobije odobrenje, a odobrenje ne mora da dobije u nekom roku, pošto ni to nije jasno definisano, kao i masa drugih stvari jer ne postoje tajminzi na osnovu kojih može trgovac da zna u kom roku će dobiti razne dozvole. To je nešto što mislim da mora da se promeni. To će onemogućiti one koji trenutno rade na velikim poslovima da i u budućnosti mogu da ugovaraju takve poslove.
Podsetiću vas da postoji niz velikih manifestacija vojnih sajmova, sajmova naoružanja, gde se upravo vrše razgovori, a često i pregovori. Ukoliko se naše delegacije pojave na tim sajmovima bez ovlašćenja da pregovaraju o transferu tehnologije neće moći da vode kvalitetne razgovore i to će sigurno onemogućiti dalji napredak naše odbrambene industrije.
Takođe, ono što je veliki problem, to je što se ovoga puta, na to smo predložili čak i amandman, praktično derogira Zakon o Vladi, jer sva ministarstva koja su uključena u taj postupak, a to se vidi u članu 16, odnosno kasnije u članu 17, sva ministarstva koja su uključena u proces izdavanja dozvole mogu da odlučuju praktično o svemu.
Šta to znači? Znači da Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje u procesu izdavanja dozvole daje saglasnost, pre svega treba da daje saglasnost sa aspekta bezbednosti transportnog naoružanja kroz našu državu, može da konstatuje da u tom nekom krajnjem korisniku, u nekoj krajnjoj zemlji ne postoji pozitivan razlog da se izda dozvola i da ne da saglasnost. Ministarstvo spoljnih poslova može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transferiše, a Ministarstvo odbrane može da kaže da se ne slažu da se ta tehnologija transportuje kroz Srbiju.
Znači, mi smo podneli jedan amandman koji jednoznačno stavlja na znanje koje ministarstvo o čemu odlučuje. Da podsetim, Ministarstvo spoljnih poslova odlučuje o političkom aspektu i odlučuje o tome da li se protiv te zemlje, krajnjeg kupca, primenjuju određene sankcije, da li Evropske unije ili sankcije Ujedinjenih nacija, ili neke možda unilateralne sankcije koje ima Srbija. Ministarstvo odbrane preko svog tehničkog instituta treba da odluči da li ta tehnologija, koja bi trebala da bude sofisticirana, što nažalost u poslednje vreme mi nemamo, može da ugrozi bezbednost naše zemlje ukoliko potencijalni neprijatelj dođe u posed nje. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba samo da da saglasnost o vremenu i načinu transporta naoružanja i vojne opreme kroz našu zemlju.
Sada imamo situaciju da se svi pitaju za sve i zato kažem da se praktično Zakon o Vladi, gde je definisano koje ministarstvo šta radi, derogira i time se stvara mogućnost da postoji jedan proces u kome praktično možete zavisiti po svim osnovama od svih ministarstava.
Nakon toga, po dobijanju tih saglasnost, nešto što je moralo da se promeni u ovom zakonu, a postojalo je i u ranijem… Ne očekujem samo da mi odgovorite tako što ćete reći da je u ranijem zakonu bilo tako, jer ja podržavam novi zakon, nemojte imati dilemu nikakvu. Dakle, na kraju, kada se skupe sve saglasnosti, ministarstvo nadležno, ovoga puta za trgovinu, može da se zove spoljnu, nije bitno kakvu, može da ne izda dozvolu. Postavlja se pitanje da li je moguće da u ovoj državi, ako MUP, odbrana, posredno BIA preko MUP-a i spoljni poslovi daju saglasnost, koji je to organ u Ministarstvu trgovine koji može da kaže – mi se ne slažemo? Iz kog interesa? Da li je moguće da su ljudi koji rade u odbrani, MUP-u i spoljnim poslovima toliko neozbiljni da izdaju saglasnost koju će posle da derogira neko u Ministarstvu trgovine? Podsetiću vas da se radi o opremi, o naoružanju i vojnoj opremi, što je nešto što je jako senzitivno i koje treba pre svega da se tiče upravo tih ministarstava.
S druge strane, da ste želeli da ovaj zakon napravite takav da se on ubrza, morao bi da stoji tačno vremenski period kada i u kom vremenskom periodu će se izdavati, odnosno ne izdavati dozvola i isto tako zbog čega eventualno i kako mogu ljudi koji konkurišu da se upišu u registar, kako mogu kada budu prvi put odbijeni da isprave to što je nepoznanica. Znači, ne možemo reći - tako da će oni koji su bezbednosno, da kažem pod uslovom, na neki način neispravni morati da čekaju dve godine, jer dešava se, recimo, da pojedini ljudi budu čak na Rezoluciji UN, da se u međuvremenu skinu, a mi i dalje čekamo da prođu dve godine. Zbog čega bi to tako bilo? Mislim da je to nešto što sprečava adekvatan uvoz, odnosno izvoz naoružanja i vojne opreme, a samim tim i proizvodnju, a samim tim i sve one koji rade u toj proizvodnji.
Mislim da ovaj zakon, ovakav kakav je, nije dobar, nažalost. Taj zakon će vama stvarati probleme, ne nama. Ovaj zakon, uz katastrofalan Zakon o javnim nabavkama, onemogućavaće da se pre svega naše oružane snage kvalitetno opreme. Nije nikakva tajna da je realizacija budžeta za investicije u ovoj godini izuzetno mala i da ćete do kraja godine teško dostići tih 98% ili 99%, koliko bi trebalo da imate da biste mogli da se pohvalite, osim ukoliko ne budete dali neki avansni novac, što isto podržavam, ako se bude i to radilo, ukoliko se daje našim fabrikama. Mislim da je jako loše da „Jumko“ štrajkuje šest meseci, to je nešto što je za mene potpuno neprihvatljivo, kao i da FAP, evo danas čujemo da su sada neki Ukrajinci zainteresovani, imaju kamione koji su fantastični, koje smo kupovali u godinama dokle niste došli na poziciju ministra odbrane, a danas ih ne kupujemo. Mislim da je to nešto jako loše i mislim da bi vi sa tim novcem, pošto ga očigledno ne realizujete, mogli da pokrenete tu proizvodnju i da konačno FAP ponovo radi kao što je radio pre nekoliko godina. Da li je to skromno? U odnosu na bivšu Jugoslaviju je izuzetno skromno, ali u odnosu na mogućnosti koje FAP ima danas, to je nešto što je jako dobro.
Dakle, ja vas pozivam da u danu kada budemo razmatrali amandmane budete fleksibilni, pre svega sa aspekta onih ljudi koji imaju potrebu za ovom trgovinom, mislim i na Ministarstvo odbrane i na MUP, ali s druge strane i na one izvoznike koji treba da izvoze naoružanje i vojnu opremu iz naše zemlje. Podsećam, kao što ste rekli, da je ta industrija 1999. godine potpuno devastirana i dan danas stvara veliki priliv sredstava iz inostranstva, da je preko 90% te industrije okrenuto ka ino-kupcu i to je nešto što bih voleo da porazgovarate i sa ministrom za privredu, imajući u vidu da ta industrija nikada nije dobila subvencije na način na koji dobijaju neke druge industrije, a stvara dodatnu vrednost.
S druge strane, podsećam da se ovaj zakon donosi u vremenu kada su svi sindikati namenskih fabrika, odnosno odbrambene industrije, dali jedno saopštenje i odnose se negativno prema ovom zakonu. Savetujem vas da sednete sa tim ljudima da razgovarate. Ako se svi sindikati slože da je ovaj zakon loš, onda je zaista teško da poslanici mogu da imaju razumevanja u odnosu na ovakav zakon. Zahvaljujem.

Gospodine ministre, ne znam da li ste svesni upravo nešto što je zabranjeno. Ljudi će biti sklonjeni sa mesta zato što razgovaraju sa poslanikom koji je član Odbora za odbranu i bezbednost. To ste vi rekli malo pre. To je cenzura. Znate šta je problem? Ostaćete sami i u ministarstvu ako sklonite te svoje koji komuniciraju sa mnom.
Niste čitali zakon. Znači, rok od deset dana se odnosi na to kada se prikupe sve saglasnosti. A koliki je rok da se prikupe sve saglasnosti? Pročitajte mi taj član. Evo, gospođa neka vam kaže. Pročitajte mi gde to piše – koliki je rok da se prikupe saglasnosti. Njega jednostavno nema. Dakle, deset dana zvuči fenomenalno, ali prikupljanje saglasnosti može da traje deset godina. Onda neko ko je tu bliži, ko ne prikuplja te informacije iz vašeg kabineta, taj ima šansu da uradi nešto brže, neko ko prikuplja malo sporije, ali nije to tema, gospodine ministre.
Meni zaista nije ideja da mi ovde pričamo šta je bilo, govorim vam, ovaj zakon treba da se donese, ali nije dobar, može bolje. Bio je lošiji u naše vreme, ali kad pogledate ove cifre o izvozu, koje ste pročitali, pa kad stignete to, onda kažete mi smo sada bolji. Znači, vi ste daleko od toga, to je činjenica.
Nije meni ideja da mi danas ovde vodimo raspravu o tome da li ste vi bolji ili lošiji, da li je situacija bolja ili lošija, želim da sistem bude bolji. Mislim da amandmanima koje smo podneli ćemo upravo omogućiti da se ovaj sistem unapredi a vas molim da bez doze sujete prihvatite nešto. Na kraju krajeva, ja sam vaš stariji kolega, i ja sam tu bio pet i po godina, a vi ste tek pet meseci. Znači, znate šta ćete tek znati za pet godina. Zamislite šta ćete imati kao saznanje za pet godina, kad sve znate sa pet meseci. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Upravo rasprava koja se vodi ovde me je konačno ubedila da ovaj zakon nije dobar i da argumenti koji se daju ovde, koji su od toga išli da ćemo sad eto po prvi put imati kontrolu izvoza naoružanja, da ćemo sad po prvi put dobiti neki sertifikat, da ćemo znati gde ide naše naoružanje zbog ovog zakona itd, to su stvari koje služe za laičko gledište onih koji ne razumeju.
Vi ste malopre pričali stvar koju ili ne razumete, ili imate zlu nameru, a ja iznosim sumnju. Kada vi kažete da smo mi krivi što se iz Burkine Faso naše oružje prodalo nekome u Obali Slonovače, a pri tom je naš sertifikat bio u Izraelu, to samo ukazuje da vi, kažem opet, ili ne razumete, ili imate loše namere.
Kada govorite malopre o tome da ste ugovorili sad neki posao od 60 miliona, ja to podržavam. Nemojte imati dilemu opšte, ali nemojte derogirati ono što je rađeno pre vas. Juče ste delili ključeve od stanova sa kojim nikakve veze nemate. Nikakve veze, sem ključa koji ste dobili u ruke, nemate sa tim. Znači, sve je to urađeno u neko naše vreme. Ja podržavam da i vi to uradite i podržavam da u Zemunu ne dobijete 13% od Građevinske direkcije Srbije kao što nameravate, nego 21% kao mi, ali imam problem druge vrste kada kažete – mi iznosimo sumnju.
Ovaj zakon, Zakon o Vladi se menja sa svakom vladom, a ovaj zakon ne mora da se menja. Šta ćemo sutra ako se promeni Zakon o Vladi, pa se promene nadležnosti ministarstava, pa onda ovaj zakon dolazi u koliziju sa Zakonom o Vladi?
Sa druge strane, gospodine ministre, ako dozvolite, nekoliko puta danas, molim vas da me saslušate, nekoliko puta danas ste rekli da su neki visoki funkcioneri, čak ministri zaposleni na visokim platama u SDPR. Hoćete biti ljubazni da nam kažete ko su ti ljudi?
Pre izvesnog vremena ste ovde izneli jednu notornu neistinu. Ne krivim vas. Razgovarao sam visokim oficirima Vojske Srbije i pitao ko je mogao da vam da takvu informaciju? Rekli su mi – samo neki neodgovoran čovek. Da je neko helikopterom Vojske Srbije išao na letovanje u Grčku, to je notorna neistina. Vi to kažete ovde da bi dočekali tabloidi i da bi okačili na naslovnu stranu.
Recite nam ko je išao? Dajte nam ime i prezime. Dajte nam broj leta, ko su bili piloti, da vidimo naredbu. I tom nekom nek se sudi. Neka odgovara za tako nešto. A ne da koristite svoj mandat da ovde govorite, pošto smo ovde svi zaštićeni. Možete da kažete da je neko išao, kao što kažete da se od 2012. godine ne pregovara sa trgovcima.
Uzmite spisak onih koji su dolazili u Ministarstvo od 2007-2012. godine. Imate sve tamo na spisku, ko je ušao u kabinet ministra koji se bavi trgovinom oružja. Niko. Niko ni jednom. I super je ako nastavljate sa tim trendom, ali nemojte govorite o tome kao da su izmišljene neke nove rupe na saksiji. To je već učinjeno.
Kada veličate ta dva sredstva, akumulator, podržavam to. Problem je samo što smo došli u situaciju i ranije. Imamo problem koji se gomila. Neko u planiranju nije znao da izračuna kada će resurs da istekne, pa se vi nađete u neobranom grožđu, a zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama to nemožete da rešite. Ovaj zakon morate da menjate, kao i o javnim nabavkama.
Sa druge strane potpuno razumem sugestiju koju vam daje gospođa koja sedi pored vas. Želja administracije u Srbiji je da pribavi vlast. Vi ćete tu biti jedno vreme i neće vas biti, a administracija će i dalje biti ta koja će odlučivati. Razumete? Ne vi, nego administracija.
Neko tamo će reći u BIA ili VBA – on ne treba da izvozi. Nemojte reći da ne znate o kome pričam. Imali smo ovde poslanicu iz te priče, vrlo blisku vašem bivšem predsedniku stranke i danas republike. Ali ja nisam čovek koji će osporavati bilo koga niti mislim da argumenti o kojima sada govorimo da bi trebalo eventualno da zabavimo privatnu inicijativu u trgovini naoružanja. Potpuni apsurd.
Sa druge strane, ponavljam pitanje, šapnite to gospodinu Babiću, neka gospodin Babić zapamti, sačekaću. Možda bi bilo dobro da uzmete papir i olovku da popišete, pošto očigledno ne možete da zapamtite.
Ko je leteo helikopterom Vojske Srbije na godišnji odmor? Ko je savetnik u SDPR koji prima visoku platu u ovom trenutku i ko su ti ljudi koji su tamo zaposleni, bili su generali? Mene to zanima, zabrinut sam. SDPR je firma u kojoj sam radio. Ne radim već sedam, osam godina, ako ste mislili na mene. Mnogo ste zakasnili.
Govore vam neistine, a vi to kažete ovde sa pozicije ministra odbrane. Boli me kada dođete ovde kao administrativac. Dođete ovde kao administrativac, čitate neke zakone koje su vam napisali, a vi ste ministar odbrane Vojske Srbije. Pošalju vas iz Vlade da čitate nešto što veze nema sa odbranom. Ja to na vašem mestu ne bih prihvatio. To je unižavanje sistema odbrane.
Danas je trebao da bude ovde neki ministar koji nema druga posla. Vi imate puno drugog posla. Odlično znam, situacija nije sjajna kao što govorite. Naprotiv.
Znate imali smo problem pre nekoliko godina sa izvozom najsavremenijih i najboljih pušaka na svetu kada smo to kupovali za našu specijalnu brigadu. To je ono čime ćemo se pohvaliti prekosutra na toj paradi. Te su puške kupljene. Opet vas je neko prevario pa ste došli i rekli ste – najbolje puške ćemo kupiti. Koje puške ćete kupiti? Šta ćete kupiti, kada je kupljeno već najbolje što postoji na svetu? Naša specijalna brigada iz Pančeva ima opremu koju nemaju Foke američke. Vi odete tamo i neko vam kaže – ovaj Šutanovac je bio, sada vi kažite šta ćete da kupite. I šta ste kupili? Nažalost, nije dobro stanje. Pričate o „Krušiku“, imao je istorijski ugovor od 2008-2010. godine. Pitajte ljude. Oni su tamo štrajkovali glađu do 2007. godine.
Danas kada ste otpustili 500 njih iz Krušika, kažete da imate 2,5% bolji učinak. Kada otpustite sve imaćete još bolji učinak. Svakog dana ljudi gube posao u odbrambenoj industriji, u SDPR ne. Tamo ih ima sve više. Tamo stručnjaka ima puno i svakoga dana se to veliča. Čujem kada neke delegacija putuju, ne može da se prebroji koliko ljudi treba u delegaciji koja ide sa SDPR na sajam naoružanja negde u Riu, recimo, pa onda intervenišete da li vi, da li premijer da to tako ne bude i to hvala Bogu tako ne bude jer ste vi svesni odgovornosti za sistem koji vodite. Kada se spusti to niže, to nije tako.
Druga stvar, govorite o odbrambenoj industriji, direktorima. Nijedan direktor nije postavljen partijski, ali nijedan. Najveći broj njih je nasleđen i dan danas rade. Prvi put u Krušiku imamo direktora koji je partijski postavljen. Direktor SDPR koji je danas državni sekretar u Ministarstvu nije član nijedne partije, bar ja da znam, a on je kod vas visoki državni funkcioner i sedi na Vladi zajedno sa vama kada gospodin Ljajić nije tu.
Znači, ako nešto nije bilo dobro, pitajte ga što nije bilo dobro. Tvrdim da je u njegovo vreme bilo mnogo bolje nego danas. Zbog čega? Zato što mi nismo čekali da kupci dođu. Izašli ste jednom u inostranstvo za ove dve i po godine, potpisali ste ugovor, ne znam zašto vi, ali nije ni važno.
Gospodine, to sam rekao ovde kada ste postali ministar, šta čekate? Irak? Sutra u Irak. Neće doći oni ovde. Znam da se tu nešto priča, da neki dovode i mešetare itd, ali bez vas posla nema.
Želim vam dobro zdravlje i da vam prođe ta kijavica pa da se skupite za paradu i da nakon parade odete na one pozicije na kojima je teško, ali gde se biber melje i gde će da se obezbede poslovi za našu odbrambenu industriju.
Molim vas da odgovorite srpskoj javnosti – ko, kad, gde, kojom letelicom, po kojoj naredbi je letovao na moru helikopterom Vojske Srbije? Dužni ste to objašnjenje ili da kažete ko vas je prevario. Tvrdim vam da je to netačno. Potpuna neistina i prosto mi je neverovatno da vi kao iskusan čovek poverujete jednoj takvoj stvari koja…

… Koristim vreme kao šef.

Da li je tako? Prošli put ste mi uzeli tako bili.