Zahvaljujem.
Gospodine ministre, moram da priznam da je predlog današnje ratifikacije sporazuma u oblasti odbrane za mene muzika za uši. Ovo je praktično nastavak kontinuiteta dobre politike saradnje u oblasti odbrane sa mnogim zemljama širom sveta i svakako da će poslanička grupa DS podržati ove ratifikacije, imajući u vidu da smatramo da je saradnja u oblasti odbrane u velikom broju slučajeva upravo esencija saradnje ne samo u oblasti odbrane, već upravo i između dve države.
Ono što je rečeno, a posebno želim da naglasim, to je da Srbija danas i po našim strategijskim dokumentima i po ugovorima o saradnji nema neprijatelje. Zemlje sa kojima smo bili u ratnim sukobima su danas zemlje koje su potpisale sporazum u oblasti odbrane sa Srbijom i to je izuzetno važno, imajući u vidu da je Srbija praktično tog 5. oktobra bila isključena iz UN i nije imala nikakvu mogućnost saradnje i bila prokužena u međunarodnoj zajednici.
U međuvremenu, danas sa ovim sporazumima možemo da kažemo da praktično od Indonezije, Kuvajta, preko Iraka, Turske, gotovo cela Evropa, uključujući Rusku Federaciju, je potpala pod ugovore koje danas Ministarstvo odbrane ima sa tim zemljama. To je izuzetno važno iz više razloga.
O vojnom aspektu saradnje, o kojem ste pričali, neću da govorim, ali želim posebno da naglasim jedan izuzetno važan aspekt saradnje koji mora da se nastavi na način na koji je vođen do 2012. godine, a koji danas nije na tom nivou. Znam da je stav ove Vlade da sve što ne valja se pripisuje Vladi do 2012. godine, sve što valja je vaš rezultat rada, ali statistika pokazuje da vojno-privredna saradnja i proizvodnja u našoj namenskoj industriji je u blagom opadanju, u nekim fabrikama u velikom opadanju. Znam da ste bili u „Prvom partizanu“. Drago mi je da ste prisustvovali otvaranju fabrike čiji kamen temeljac sam ja postavio. Nisam bio prisutan, bio sam pozvan. Voleo bih da imate priliku da vi to uradite.
Ako pogledate analizu sporazuma koji su potpisani i analizu izvoza naoružanja i vojne opreme u proteklim godinama, videćete da upravo sa porastom tih sporazuma imamo i porast izvoza naoružanja i vojne opreme, odnosno onoga što proizvodi naša tzv. namenska industrija.
Godine 2007. Srbija je izvozila oko 75 ili 77 miliona dolara. U poslednje tri godine vlasti, bivše vlasti, mi smo izvozili oko 250 miliona dolara. Glavne zemlje kupci i zemlje sa kojima smo sarađivali su upravo zemlje sa kojima imamo potpisane ugovore o saradnji, a siguran sam da država Srbija nema nijedan pojedinačni veći ugovor nego što ima, recimo, sa Alžirom ili sa Irakom, a verujem da ćemo imati sa Azerbejdžanom. Takođe, znam da je izuzetno visok nivo saradnje u oblasti odbrane i sa Azerbejdžanom.
Očekujem da se saradnja nastavi sa Kuvajtom. Raduje me mogućnost saradnje koja je u neko ranije vreme postojala, ali zbog toga što su Emirati među prvim zemljama … zaliva koji su priznali Kosovo i Metohiju, a mi smo nažalost u to vreme praktično prekinuli sa njima saradnju, kao i sa Kuvajtom, i nismo izvršili saradnju na način na koji vi to radite sada. Svakako vam na tome čestitam, ali mislim da morate obratiti pažnju da nije dovoljno potpisati samo sporazume, već morate, gospodine ministre, naći način i sredstva i vreme, sesti u prevozno sredstvo koje god da je i obići te zemlje, jer to su zemlje u koje Srbija danas, upravo zahvaljujući vašoj agilnosti, treba i može da izvozi naoružanje, odnosno vojnu opremu.
Ovo govorim zato što mislim da nismo svesni ukupnog kapaciteta naše odbrambene industrije. Često kada govorimo o bilateralnim saradnjama i kada govorimo o privredi zanemarujemo nešto što je naš verovatno najveći izvozni proizvod, a to su proizvodi namenske industrije. Najveći deo tih proizvoda u nekim fabrikama, kao što je „Prvi Partizan“, mislim da se čak i preko 90% upravo izvozi. Izvozi se na strano tržište, pogotovo zapadne Evrope i Amerike i to svakako mora da se podrži.
Raduje me to što se, kroz ove ugovore i ugovore o stend baj aranžmanu sa UN, Srbija na velika vrata vraća među one zemlje koje učestvuju u tzv. održavanju mira širom sveta. Često govorimo o tome da je to tradicija srpske Vojske, da smo mi u davnim vremenima imali izuzetno visoko učešće u tim operacijama, ali nažalost zaboravljamo da Srbija u ovom kapacitetu postoji od 2007. godine, Ministarstvo odbrane, i da smo praktično 2007. godine pionirskim putem se vraćali na tu poziciju. Danas je Srbija, zahvaljujući tim ugovorima, koji su potpisani u neko prošlo vreme i danas, jedna od 10 najvećih izvoznika bezbednosti u svetu. Kada kažem najvećih izvoznika bezbednosti, mislim o … distributera u misijama UN i svakako da je to izuzetno poboljšanje spoljno-političkog kapaciteta i bilateralnog kapaciteta.
Podsetiću da najveća pomoć koja je stizala u našu zemlju kroz donacije, najveća pomoć koja stiže kroz donacije Ministarstvu odbrane, stiže od onih zemalja sa kojima Srbija ima najbolju vojnu, odnosno saradnju u oblasti odbrane. Govorim o Norveškoj, Danskoj, SAD, Austriji, zemljama koje su sa nama bliski saveznici u oblasti odbrane. Te zemlje takođe daju pomoć ne samo sistemu odbrane, već celokupnoj republici.
Gospodine ministre, mislim da ste nastavili dobrim putem. Žao mi je što ponekada kritikujete prošlo vreme na koje se naslanjate i koristite najbolje delove tog vremena da biste promovisali sistem, ali mislim da ćete prevazići te dečije boginje. Verujem da mislite najbolje, a verujte i mi. Duboko smo ubeđeni da ukoliko se nastavi na ovakav način, na temeljima koji su postavljeni od 2007. godine i nešto ranije, sistem odbrane će moći da napreduje. Jako je važno da se posvetite tom delu vojno-privredne saradnje. Mislim da vojnu saradnju oficiri rade izuzetno dobro, ali vojno-privrednu saradnju mora da radi čovek na poziciji broj jedan u Ministarstvu odbrane. Verujem da ukoliko to budete radili da ćemo ponovo uspeti da napravimo izuzetno velike ugovore, kao što su bili sa Irakom, sa Alžirom. To je nešto što me raduje, ali morate biti svesni da je to mukotrpan posao, da će trebati dosta vremena da se to uradi. Molim vas, što se kaže, pokrenete što je moguće pre, jer fabrike namenske industrije u poslednje vreme nisu u stanju u kakvom su bile pre par godina.
Podsećam vas, kada sam postao ministar odbrane 2007. godine, neposredno pre toga u „Krušiku“ su radnici štrajkovali glađu, a onda su imali ugovor veka, onda su izvozili za Irak, onda se funkcionisalo maksimalno. Danas je u „Krušiku“ ponovo problem. Danas u fabrikama namenske industrije ljude vraćaju kući, odnosno privremeni i povremeni poslovi na kojima su radili se polako gube. Na vama je da pokušate, a mi smo tu da vam pomognemo, da vratimo tim fabrikama osmeh i da vratimo radnike u fabrike, da proizvode i da se ta roba izvozi.
Još jednom da kažem, ovo je izuzetno dobra stvar koja se danas ovde razmatra. Duboko verujem da će sve vlasti, buduće, na ovaj način posmatrati vojnu saradnju. Imao sam lično, za razliku od vas, izuzetno puno problema kada smo ovde verifikovali sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Hrvatskom. Bili smo napadani od strane onih pripadnika sadašnje stranke kod vas koji su tada bili u drugoj stranci. Oni tada nisu imali razumevanja. Danas imamo mi razumevanja za vas i pokazujemo da se nećemo odnositi prema poslu kroz revanšizam. Prihvatamo one ljude koji su ustanovili svoje greške i podržavamo svaki napor da u sistemu bude bolje. Glasaćemo za ovaj predlog zakona. Hvala.