Poštovanje, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, današnja tačka dnevnog reda je rutinska tačka i mislim da neće biti nikakvog spora svih poslaničkih grupa da konačno zauzmemo jedinstven stav oko nečeg što je jako važno za državu, ne samo za Vojsku Srbije.
Nažalost, pre samo nekoliko godina, kada sam sa vaše pozicije obrazlagao ovakve planove, vaše kolege su tada imale velike kritike, govoreći o tome da ne smemo da šaljemo našu decu u područja koja su obuhvaćena ratovima, da ne smemo da učestvujemo u mirovnim operacijama jer na našem prostoru imamo mirovnu operaciju, i na neki način sputavali mogućnost da ostvarimo i veći uticaj u međunarodnoj zajednici na način na koji to danas ostvarujemo.
Mislim da je tri stotine pripadnika Vojske Srbije, to je, koliko znam, u prvih 10 zemalja UN. To je nešto što je jako važno. Na kraju krajeva, vidite i sami da kada dođe do vanredne situacije, kao što je bila ova sa poplavama, zemlje sa kojima sarađujemo u mirovnim misijama su te koje su se prve pojavile i koje su nam pomogle.
Najveći donator Vojske Srbije, koliko znam, je norveška Vlada. Sa norveškom vladom smo bili u Čadu. Norveška Vlada poštuje naše vojnike. To je nešto što je izuzetno dobro. Mislim da idemo dobrim putem učvršćivanja potreba i Vojske Srbije, koja učešće u mirovnim operacijama vežba na terenu u uslovima koji su otežani, koji su realni, a sa druge strane, mislim da se proces profesionalizacije Vojske Srbije, a to sam rekao i pre četiri godine, upravo uspešno završava u momentu kada se prvi srpski vojnik koji zaradi novac negde na Kipru, u Kongu ili bilo gde, vrati se kući i od tog novca može nešto da učini za svoju porodicu, školuje svoju decu, da kupi vozilo itd. To je nešto što je izuzetno važan segment same profesionalizacije, jer vojska sama po sebi služi upravo za održavanje mira u svojoj drugoj misiji. To je nešto što želim da pohvalim od samog početka.
Ono što je važno znati i što treba da se uvek naglasi to je da je učešće u mirovnim misijama, po našim zakonima i Ustavu, na bazi dobrovoljnosti, da apsolutno svi pripadnici Vojske Srbije koji odlaze u mirovne misije su dobrovoljno prijavljeni pripadnici Vojske Srbije i da to rade isključivo zato što to žele. To je, na kraju krajeva, njihov posao. Imamo zemlje gde se to radi na osnovu odluke. Pripadnici Vojske Srbije odlaze na bazi dobrovoljnosti, i to je nešto na šta moramo biti ponosni, imajući u vidu da je više hiljada pripadnika Vojske Srbije svakog momenta spremno da se angažuje u mirovnim misijama. To je nešto što je jako pozitivno i što treba da se pohvali.
Sa druge strane, računao sam, vi ste deseti ministar za 14 godina, tek od 2003. godine smo počeli ozbiljnije razmatranje učešća u mirovnim misijama. Godine 2007. bilo je nekih pet mirovnih misija sa petnaestak pripadnika Vojske Srbije. Vrlo mali broj, a danas smo izašli na tri stotine. Mislim da treba da razmotrite jednu mogućnost koju sam ja želeo da uradim, ali nismo stigli, to je da se promeni Zakon o učešću Vojske Srbije i ostalih snaga odbrane u mirovnim misijama, zato što smo mi u leto 2012. godine se našli u pravnom interegrumu, jer tada parlament Srbije nije usvojio plan niti odluku o učešću Vojske Srbije.
Da nismo doneli leks specijalis kao Vlada morali bi sve te pripadnike Vojske Srbije u tom trenutku da vratimo u Srbiju i da napravimo izuzetno veliku štetu kako za Vojsku Srbije tako i za našu zemlju. Mislim da je to nešto što može da se promeni. Smatram da nema potrebe da se svake godine donosi odluka o upućivanju, niti plan o upućivanju. Mislim da kada se usvoji ovde jedna misija u kojoj učestvuje naša Vojska treba da se Ministarstvu odbrane da sloboda da u okviru te misije funkcioniše na način na koji misli da je najbolji.
Ono što takođe usvajamo ovde je budžet Ministarstva odbrane u okviru koga imate sredstva i vi odlučujete na koji način ćete ih plasirati. Mislim da bi na taj način izbegli jednu pravnu mogućnost koju smo imali 2012. godine, a to je da smo imali situaciju da praktično na jedan „nezakonit način“ naši pripadnici u mirovnim misijama zahvaljujući verovatno njihovoj obučenosti, ali i samoj situaciji nisu povređeni, nije došlo do bilo kojih ozbiljnih povreda posla. Teško da bi mogli da naplatite osiguranje ukoliko nisu otišli u punom zakonom i to je nešto što je jako važno. Imaćete moju podršku za to i podršku naše DS jer smatramo da ćemo time omogućiti i vama i Vojsci Srbije da na kvalitetniji način pristupa učešću u mirovnim misijama.
Sa druge strane, pre nekoliko godina potpisali smo jedan sporazum sa EU. Mi smo stranka koja podržava i evropski sistem bezbednosti. Smatramo da je povećanje učešća u mirovnim misijama koje su pod zastavom EU u stvari pokazatelj da je Vojska Srbije praktično prva zakoračila u sistem EU. Ceo sistem na osnovu koga je Vojska Srbije struktuirana je standardizovan po standardu zapadnih vojski i mi smo prisustvom u Somaliji, koliko vidim i najavom prisustva u Maliju, pokazali da razumemo koje je učešće Vojske u okviru daljih integracija EU. Mislim da je to nešto što isto treba pohvaliti i naglasiti, jer ćete videti i sami kada budete imali priliku da razgovarate sa stalnim predstavnicima i kada kažete da imate 300 vojnika van granica vaše zemlje, to je nešto za šta će vas svako podržati i nešto što je jako dobro.
U isto vreme želim da iskoristim priliku da vam skrenem pažnju na jednu stvar koju sam saznao u razgovoru sa oficirima Vojske Srbije koji žive u Beogradu. Beograd je doneo odluku da se subvencija za infostan smanji sa 50% na 30% za sve učesnike rata 1999. godine. Dakle, nakon rata grad Beograd je doneo odluku da se subvencioniše infostan sa 50% za one koji su učesnici rata. Ne znam zbog čega je Beograd ovih dana tu odluku doneo. Zarad interesa svih pripadnika Vojske i oficira koji sede pored vas, a znam da su učesnici rata, zaista bi mogli da vidite na koji način možete da utičite jer mislim da je to nešto što je minimalno i kako možemo tim ljudima da se odužimo imajući u vidu da ogroman deo njih još uvek nije rešio stambeno pitanje.
Drago mi je da ste u Vranju nastavili sa onom praksom koju smo započeli pre više godina. Mislim da je to izuzetno dobar način da se rešava stambeno pitanje. Postoji više desetina hiljada onih ljudi koji verovatno neće moći da ga reše na način na koji je to rađeno. Ne zameram ništa vama. To je nasleđe koje postoji od 90-tih godina.
Ako ne možemo da im rešimo stambeno pitanje, možemo bar da im olakšamo te troškove koji se tiču infostana koji su do koliko juče bili ispod 50%, a danas su 30%.
Podržavamo svaki napor koji se odnosi na dalje učešće, a to je u okviru druge misije Vojske Srbije. Smatramo da je to najbolji mogući način na koji prezentujete i Vojsku Srbije i siguran sam da vaš ugled kao ministra i ministarstva države će znatno biti veći ukoliko to učešće ostvarimo i u većem obimu.
Podsećam da je Vlada Vojislava Koštunice 2006. godine donela odluku o učešću naših pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj misiji u Avganistanu. Čak 2006. godine smo shvatili da je to veliki interes, ali iz nekih drugih razloga nije upućena Vojska Srbije u Avganistan. Ne kažem da je sada trenutak da se to radi. Na kraju krajeva, vi ćete to analizirati. Podsećam vas da je to očigledna potreba i da smo imali ranije naših pripadnika u većem obimu verovatno bi oni delovi naše teritorije u kojima su bili pripadnici mirovnih misija imali bolji odnos prema nama.
Ne slažem se sa tim da je ovo u poslednjih 11 godina najveće prisustvo naših pripadnika Vojske Srbije van granica naše zemlje. Ovo je verovatno preko dvadeset i nešto godina najveće prisustvo. Mislim da je to nešto što je jako dobro i što podržavam i nadam se da ćete u tom pravcu i nastaviti, ali vas molim da imajući u vidu da ti uslovi u kojima rad pripadnici Vojske Srbije, a koji su van granica naše zemlje, su izuzetno teški, da to nije ni malo ružičasta situacija. Kao ministar sam obišao naše pripadnike na Kipru, a to je jedna lakša misija. Ali i u toj lakšoj misiji se ne živi lako.
Mislim da treba da nastavite opremanje Vojske Srbije na najbolji mogući način jer ono što je neophodno je pre svega oprema. Vojnik u 21. veku bez opreme nije vojnik, već je meta. Mislim da je to što morate rebalansom da nam pokažete, da vidimo koliko imate snage političke, a siguran sam da imate volje, da li imate moći – ne znam da obezbedite sredstva koja su neophodna, jer ono što se danas dešava na žalost i u Vojsci Srbije nije ružičasto i apelovao bih na vas da vi kao jedan od nosilaca izvršne vlasti slobodno glasno kažete šta je to što vas ometa da obavite javne nabavke u okviru Ministarstva odbrane.
Zakon koji je donesen ovde onemogućava i vas i druga ministarstva da izvrše planirane nabavke. Znam da je politika. Znam da je često govoreno ovde da će se uštedeti 600 miliona evra ukoliko taj zakon stupi na snagu. Stupio je na snagu i za godinu dana nije ušteđeno ništa, osim ako se ne smatra da je ušteda ono što nije nabavljeno. Da bi se Vojska Srbije razvijala, da ne bi imali situaciju kao što imamo sada sa avionima u kojima nemamo akumulatore, a reći ću vam da to nije ništa novo jer smo imali problem sa gumama na isti način od iste zemlje, isto smo imali novac i nismo imali ovaj zakon kakav je sad, pa nismo mogli to da nabavimo. Znači, nije to kritika upućena vama već našim partnerima iz sveta koji očigledno ne smatraju da tako nešto da učine na hitan i pravovremen način, iako se prikazuju kao veliki prijatelji.
Voleo bih da i o tom pitanju, imajući u vidu da i to utiče i na mirovne operacije, se glasno izjasnite i kažete da taj Zakon o javnim nabavkama onemogućava da na kvalitetan način, na način za koji verujem da je ispravan se ispune one obaveze koje propisujete početkom godine ili krajem godine, a to je plan nabavke jer ukoliko se taj plan nabavke ne ispuni, ukoliko se sredstva ne potroše, ne smatram da su sredstva ušteđena. Smatram da su to sredstva koja su uslovno rečeno propala, vraćena u budžet. Ministar finansija može da se hvali da ima suficit, ali vi kao ministar odbrane možete samo da se držite za glavu i konstatujete da imate manjak onih potrepština koje su vam neophodne.
Ista stvar se odnosi na segment ministarstva koji se tiču zdravstva. Vojno zdravstvo vam je, koliko vidim, u velikom problemu. Pre nekoliko godina smo imali u Čadu mirovnu misiju gde smo vodili celu bolnicu zajedno sa našim norveškim partnerima. Dobili smo od Norveške dve bolnice na upotrebu. To su bolnice koje ste uspostavili u Obrenovcu. Ono što je problem je što te bolnice više nemaju lekove i sredstva koja treba da se servisiraju jer su ti lekovi potrošeni na neke druge potrebe, a nove nabavke je teško izvesti na način na koji se trenutno radi.
Gospodine ministre, znam mnogo toga iz vašeg delokruga rada. Znam da je i problem da otputujete van zemlje jer tender za kupovinu karata vam traje mesec dana. Molim vas da shvatite da to nije interes vaš lični nego sistema i da pokušate da utičete na one koji su danas verovatno i moćniji od vas da se promeni taj Zakon o nabavkama jer taj zakon onemogućava da na pravovremen i pravi način i sistem odbrane napreduje, jer ukoliko se ovako nastavi, verujte mi, nećete se zadržati na nivou na kome jeste, već će sistem krenuti da se vraća unazad, a to je nešto što nikako ne bi želeli da vidimo. Lično bih imao veliki problem da se tako nešto desi.
Zahvaljujem i naglašavam da će DS glasati za ove predloge i apelujem na vas da dođete što hitnije moguće sa predlogom zakona da se rasteretimo ovakvih tačaka jer ovo je nešto što samo usporava rad, a svakako mislim da ćemo pomoći da donesemo takav zakon.