Hvala na preciznosti. Ovo je danas bila jako interesantan diskusija koja uglavnom ili se vrlo malo bavila ovom temom koja je na dnevnom redu. Zakon koji je danas ovde pred nama je prosto tehnički i mislim da je Vlada morala, s obzirom da ista koalicija već je pune dve godine na vlasti, morala je da ima konkretnija rešenja za pitanje privatizacije u Srbiji ukoliko postoji ovoliko žuči i ovoliko loše energije u odnosu na to što je rađeno ranije, a ne da nastavi da privatizuje po istom principu i da kritikuje bivšu vlast.
Nisam se spremio, da vam kažem iskreno, da govorim o 90-im godinama jer sam slušao kako je 802-ih i 90-ih godina u nekim gradovima bilo fenomenalno i kako su određene fabrike zapošljavale desetine hiljada ljudi, samo ti ljudi nisu primali plate i nisu imali posao, imali su radno mesto bez posla i bez plate. To najbolje može da se vidi kada pogledate statistiku od 2000. godine do 2012. godine. Šta se desilo u tom periodu?
U tom periodu bruto domaći proizvod je uvećan za oko 300%. Svake godine oko 25% je naš bruto domaći proizvod rastao od 2000. godine do 2012. godine. To je prosek.
Znate šta se desilo 2012. godine? Imamo pad od 1,6%, a onda u 2013. godini imamo rast od 2,5% zahvaljujući pre svega „Fijatu“, što ćemo se složiti da nije rezultat rada ove vlade, već upravo onih vlada koje su bile ranije.
Godine 2012. je izvoz iz naše zemlje četiri puta veći nego što je bio 2000. godine i to je realno ono što se desilo u Srbiji u tih dvanaest godina i to će biti zabeleženo statistički, uz sve napore da objasnite kako su devedesete godine bile kud i kamo bolje. Ta činjenica naprosto ne stoji i podaci pokazuju da je nešto drugo činjenica.
Devizne rezerve kao što sam rekao 2000. godine su bile 200 miliona, 2012. godine 11 milijardi, oko 55 puta više. Sada su nešto opale, pošto ova Vlada i taj novac troši i činjenica je da naprosto statistički pokazatelji pokazuju da mi u protekle dve godine imamo pad, realan pad životnog standarda, pad plata i pad penzija i to je nešto što je statistički dokazano.
Zaposlenost u februaru mesecu ove godine je niža nego prošle godine u istom mesecu za 1,6%. Možemo da pričamo o 200, 300, o milionima onih koji su izgubili posao u tranziciji, ali ono što je činjenica ove godine je lošije nego prošle, a prošle je bilo lošije nego 2012. godine. To su podaci koje izdaje Državni zavod za statistiku i to je nešto što svi u Srbiji znaju.
U isto vreme imamo povećanje nezaposlenosti, u februaru je izašla na 29,9%, odnosno 0,2% više nezaposlenost nego što je bila prošle godine, odnosno u prethodnom mesecu. To sve ukazuje da i pored želje da nas ovde glasno govoreći ubedite da je u Srbiji blagostanje i da vi samo niste imali vremena da popravite to što su svi oni pre vas uništili, naprosto to tako nije.
Ova Vlada je, neću reći loša, ove dve koje su bile prethodne su najlošije od 2000. godine, ova Vlada ima šansu da to popravi, ali prvo mora da popravi ono što je sama pokvarila u protekle dve godine.
Mi smo se danas okupili ovde zbog toga što je prošle godine Vlada donela Akcioni plan po kome jedan od poslova koji se tiče restrukturiranja preduzeća trebao da se završi do određenog roka, Vlada je sama sebi zadala zadatak, a danas smo se okupili ovde da taj datum pomerimo, jer Vlada po tom pitanju nije ništa uradila. Da li je 162 ili 164 nisam siguran, vidim da ministar isto nije siguran, ali nije ni važno, ali da li je rešena ijedna. Nije rešena nijedna. Nijedna nije rešena. Neka bude kriva Demokratska stranka za sve što se dešavalo, prihvatićemo svu odgovornost za to što se dešavalo, evo sve neka ide na nas. Recite nam samo u kom segmentu privrede se danas oseća boljitak?
U isto vreme povećani su svi porezi, od poreza na dobit, poreza PDV, na računare, itd, itd. Budžetska rupa je još veća, u isto vreme dramatično se povećava zaduženje.
Imamo najavu sada novog zaduženja od 1,2 milijarde na identičan način kako je to radila i naša Vlada. Tada ste to kritikovali, sada hvalite. Nije problem zaduženje. Problem je što se u Srbiji ne živi bolje i što se ne vidi ni jedan, apsolutno nijedan projekat, sem tog virtuelnog projekta „Beograd na vodi“, protiv koga nemamo ništa, jer ga nema, ne postoji. To nije prvi projekat koji ne postoji koji je najavljen. Kada bude postojao, kada skočite kažite hop i kažite ovo je ono što smo mi uradili.
Pričali smo o FAP-u. Nije istina da je FAP imao godine kada nije proizvodio nijedan kamion ili vozilo. To je notorna neistina. Između 150 do 200 vozila je izlazilo iz FAP-a i u najgorim vremenima sankcije do 2012. godine, 150 vozila, a 2013. godine 30 vozila, a ove godine nijedno vozilo. Prosečna plata je bila 30.000 dinara, a sada su ljudina minimalcu i taj minimalac ne primaju i pod ovom Vladom, koalicijom su štrajkovali na pruzi, a ne pod Vladom pre te.
Slična stvar se dešava i sa „Jumkom“. Prošlog leta mediji nisu prenosili kada su radnici „Jumka“ zatvarali auto-put Beograd-Solun. To je bila stvar koja se nije desila za javnost u Srbiji, a činjenica je da po prvi put u poslednje četiri godine, tamo je štrajk već četiri meseca, tamo su ljudi imali povećanje plata duplo, efikasnost između 70 i 90% od onih dva do tri meseca, a danas je štrajk.
Da li može da bude kriv onaj koji je ostavio 90% proizvodnju ili onaj koji je napravio da imamo štrajk i da se ništa ne radi.
Kada sam govorio o tome da sam ja verovatno jedini, nisam hteo nikoga da uvredim, naprosto, posao mi je bio takav, da sam bio i u FAP-u i u „Jumku“, „Krušiku“, „Slobodi“, „Prvom partizanu“ i voleo bih onda gospodina iz Valjeva da pitam, izvinite, da li je danas bolje u „Krušiku“ nego pre dve godine? Da li danas Fabrika „Krušik“ radi bolje nego pre dve godine? Zbog čega se otpuštaju ljudi koji rade na privremenim i povremenim poslovima? Zbog čega je manje radnika danas u „Krušiku“ nego što je bilo pre dve godine?
Znate, kada smo doneli irački ugovor, rekli su u Valjevu – istorijski ugovor, ugovor veka. Gde je novi ugovor veka? Zbog čega ga nema? Zato što ovde ne možete da napravite ambijent u kome će neko da proizvodi, možete vi samo da se sporite sa mnom koliko hoćete, ali podaci su takvi. Ako se nastavi ovakva politika, „Krušik“ propada. Slična stvar može da se desi drugim fabrikama namenske proizvodnje, ista stvar može da se desi „Zastava“ kamionima, gde smo proizveli novi prototip kamiona koji je trebalo da služi za vojsku i policiju, taj projekat je propao.
Ljudi, hteli vi to da priznate ili ne, kada se vratite u svoje gradove, svaka vam čast, rekli ste vi nama za sve što ste imali da nam kažete. Bolje je bilo i 1985, 1998. godine i 2001, a danas je najlošije. Od vas se traže rešenja.
Ako mi nismo nudili ta rešenja ili nismo znali, nismo umeli, u redu, građani su nas kaznili, glasali su za vas, sada je vreme da vi date rešenje.
To je prosto i jednostavno. Rešenja su takva da u svakom segmentu života svi ljudi lošije žive. Uveli ste solidarni porez, oporezovali najelitniji deo naše državne administracije, najobrazovaniji deo, sada to ukidate. Rekli ste da je to fantastična mera, a sada se ukida ta mera, sada se oporezuju svi.
Planirate smanjenje penzija koje su minimalne, 24.000 je prosečna penzija, ako im uzmete 10%, od čega će ljudi da žive?
Sve je to ono što ste vi nama ponudili, a danas u ekspozeu, u medijima, u priči gospodina ministra, ja kažem da to nije dobar put za razvoj Srbije niti je to dobar put za razvoj našeg društva. Privreda tek ne može da se razvija, ukoliko se ne stabilizuje naše društvo, ukoliko nemamo, izvinjavam se, ako možete da ne dobacujete, jer ja ću vam rado odgovoriti i sada i posle, samo mi nemojte dobacivati, mislim na gospodina pozadi.
Nije vreme, ima vremena, 16 minuta plus dva jednako je 18, znam da vam smeta, ali samo polako, tek sam počeo. Nemojte imati dilemu.
Od 2000. godine do 2012. godine u Srbiju je investirano stranih investicija oko 15 milijardi evra. Ako podelite to na svaku godinu, na tih 12 godina, to je 1,25 milijardi evra svake godine.
U 2012. godini, 2013. godini u zbiru ste imali jednu milijardu, a danas ima samo 92 miliona u ovoj godini.
Znači, u dve i po godine imate nešto više od jedne milijarde. Kako mislite da preživite i kako mislite da preživi srpska privreda i na koji način, kada nama treba optimalno između milijardu i po i dve milijarde evra.
Naravno, velike priče „Mubadala“ četiri milijarde, „Beograd na vodi“ tri milijarde, „Etihad“ ne znam više koliko milijardi, jer taj ugovor nisam ni video, „Al Dahra“ tri milijarde u poljoprivredu, neki čipovi, sve je fantastično i sve podržavamo, samo da vidimo.
Ako nas ubedite da je to prava priča, možemo da podržimo, ali kada će to da se realizuje?
Život ne može da čeka vas koji planirate nešto, a nemate realizaciju. Nemojte kada optužujete opoziciju, imajte respekta prema tome da je vaš zamenik premijera bio zamenik premijera i u našoj Vladi, da je vaš ministar za trgovinu i turizam, bio ministar i u našoj Vladi, da je gospodin Velimir Ilić bio ministar i u našoj Vladi.
Kada pitate za „Magnohrom“, pitajte gospodina Velimira Ilića šta je on učinio da ta fabrika u Kraljevu krene da radi, odnosno koliko je njegovo delo da ta fabrika ne radi.
Uvaženi predstavnici građana Srbije, želim da vam kažem da nismo, nažalost, današnju sednicu sproveli na način na koji smo trebali. Žao mi je, ali način na koji se ophodite prema onome što je radila bivša vlast nije, u najmanju ruku, primeren.
Niko od vas ni jednog momenta ne kaže da u sklopu privatizacije se desilo nešto što vi niste ni mogli da zamislite, da je Srbija otkupila svoj deo „Telekoma“, koji ste vi, kada ste bili u toj istoj koaliciji sa drugim nazivima na vlasti, prodali. Znači, Srbija je za 500 miliona evra otkupila „Telekom“ koji danas možete ponovo da prodate.
Da li ste nešto tako uradili u ove dve godine? Niste. Znači, nije dovoljno samo kritikovati, nije dovoljno prosipati čaše žuči, jer to je nešto što neće doprineti boljitku pre svega vama. Vaš uspeh je uspeh Srbije. Vaš uspeh je uspeh nas. Ako vi uspete da napravite boljitak, boljitak će biti i za nas.
A pro po građevinske industrije, opet da kažem – prvo skoči, pa kaži hop. Znači, Ministarstvo odbrane je u svojih pet godina rešilo oko 5.000 stambenih pitanja svojim pripadnicima. Jedan od projekata je bio najveći projekat u ovom delu Evrope, u to vreme, „Stepa Stepanović“. Pošto po pravilu ne možete da priznate da je nešto bilo dobro, vi to omalovažavate.
Šta se desilo u realnom sektoru? Desilo se da je u prošloj godini rad građevinske industrije opao za 30% u odnosu na pretprošlu godinu. Znate koliko napora sada treba da uložite da se to vrati na ono što je bilo, pa tek onda nastavi napredovanje da bude bolje? Neće vam tu pomoći to što ćete kritikovati bivšu vlast koja vam je ostavila to što vi kažete da nije dobro. Ukoliko se ne posvetite tome kako ćete naći rešenje za ovo što vama dolazi u susret?
Voleo bih da postoje realni preduslovi da u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu, Kraljevu, nije važno gde, zaista stanovi mogu da koštaju 380 evra, ali dajte da to ne govorimo pre nego što vidimo da postoji zaista idejno rešenje, projekat, objašnjenje kako je to moguće, pod kojim uslovima, koliko će to koštati građane Srbije pojedinačno, koliko će koštati sve nas zajedno? Pod kojim uslovima neko dobija zemlju besplatno, primare i sekundare besplatno, dobija komunalno opremanje besplatno i zbog čega srpski investitori ne mogu to isto da dobiju besplatno? Zbog čega? Mislite da nema ljudi koji hoće da investiraju ako im date besplatno zemljište i dozvolite da oni to rade?
Govorim o domaćoj industriji, govori o podsticaju domaće industrije, gospodo. Dve godine ste na vlasti kako u Srbiji, tako u velikom delu gradova i opština širom Srbije. Siguran sam da ste mogli da sugerišete svojim gradovima i opštinama da upravo oni možda kupe nešto u tom FAP-u, kao što smo mi to radili u Ministarstvu odbrane. Siguran sam da ste mogli da stimulišete nekoga iz policije ili vojske da nastave proces opremanja Vojske Srbije sa uniformama iz „Jumka“.
Ovo vam govorim dobronamerno, jer se dugi niz godina nije desilo da se Vojska Srbije oprema domaćom uniformom. Praksa je bila, pre nego što sam ja postao ministar, da to rade privatnici. Sad je to radio „Jumko“. „Jumko“ domaća proizvodnja od pamuka do finalnog proizvoda. Podržite to.
Nemojte ovog leta ponovo da ne možemo da putujemo do Vranja, jer su zatvorili autoput, a to može da se desi, i niko više gladan stomak neće da podnese, bilo čiju torturu. Niko se više ne plaši. Ljudima je došlo do ovde. Ako možete da im pomognete, pomozite, ako ne možete, kažite – ljudi, mi ne možemo, šta vi predlažete?
Vidim da postoji veliki stepen nervoze. Žao mi je. Bićemo vam kamen u cipeli, ne da bi vas opominjali, već da bi vas podsticali da malo brže trčite.
Uvaženi kolega, zavrnite rukave…