Javljam se po osnovu replike, praktično od strane kandidata za premijera i narodnog poslanika…
Gospodine Tasovac, to nije kulturno ponašanje, postoje stepenice kojima se silazi.
Znate kako, kada vas premijer spomene, a niste kandidat za ministra, to vam da posebnu čast. Kao što ste rekli, gospodine Dačiću – znamo se. Podsetiću vas da jednom prilikom smo na Vladi razgovarali da li treba uskratiti duple plate onima koji rade u Tačijevoj Vladi, vi ste rekli – ne smemo nikako to sada da radim.
Hrabrost koju sada iskazujete ovde, podržanu od SNS niste imali pre četiri, tri, dve ili jedne godine. Na kraju krajeva ta Vlada je dobila veću podršku nego što je imala 2008. godine kada se formirala, a vi, G17 plus i ostale stranke koje su sada ostale samo u vlasti su dobili manje od DS same.
Kada govorite o vremenu iz 2008, 2009, 2010. godine, morate biti svesni da ste vi bili najjača politička figura u Vladi Republike Srbije, jedini predsednik stranke i zamenik premijera. Ako vi ne poštujete to vreme, molim vaše kolege poslanike da oni poštuju, da poštuju bar rad ovog parlamenta u kome su učestvovali i gde je predsednica bila iz vaših redova.
Nisam očekivao da ćete u ekspozeu bavite 2008, 2009, 2010, 2011. godinom, itd, još manje, neću reći da iznosite neistine jer vam je neko pripremio neistine. Petnaestog jula prošle godine pre formiranje Vlade, kurs je bio 115 dinara. Tri dana nakon formiranje Vlade, kurs je otišao na 117 zarez nešto. Znači, niste ga sa 115 spustili na 114, nego naprotiv. Petnaestog jula je bilo tačno 115,4 dinara. Proverite, taj koji vam je to dao, taj je pogrešio.
(Predsednik: Vreme.)
Imam pravo na dve replike ili ću…
(Predsednik: Ne, imate pravo na jednu repliku. Po Poslovniku nema niko pravo na dve, možete ponovo da se javite.)
Bio sam pomenut od strane gospodina…
(Predsednik: Imate pravo dva puta da se javite, ali u jednoj replici možete iskoristiti dva minuta.)
Smatrajte da sam se javio ponovo.
(Predsednik: Ima drugih poslanika koji su se javili posle te vaše prve prijave, tako da niste po redosledu, takav je Poslovnik.)
Dobro, meni odgovara. Hvala.

Gospodine premijeru, mnogo se bolje snalazite sa bežičnim mikrofonom. Godine 2007. jeste formirana Vlada. Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Trajala je manje od godinu dana. Formirana je u ponoć zato što je bila opstrukcija u to vreme SRS, ali to nije tema za današnje zasedanje.
Hoću da znate isto da sam ja bio protiv te Vlade i glasao na predsedništvu stranke protiv Vlade sa Vojislavom Koštunicom. Nisam pominjao to vreme uopšte. Ne znam zbog čega ste mene uzeli kao nekoga ko je to govorio.
Imam u ruci vaš ekspoze od prošle godine, i tad smo ga dobili. Imam ovaj novi. Sem što je ovaj novi u koloru i na skupljem papiru, nema tu nekih velikih promena. Uglavnom je nabijen opštim mestima. Nisam očekivao da ćete porediti 2008. sa 2013. godinom, kada imate rezultat Vlade godinu dana. Zašto nas niste obavestili u kom stanju se država nalazi danas u odnosu na prošlu godinu? Što niste podneli izveštaj o radu ove Vlade koja je imala mandat od godinu dana? Niste nam rekli zbog čega ste zamenili pola Vlade. Ako ste zadovoljni radom Vlade, ako mislite da su rezultati bili kvalitetni i dobri, zbog čega najveća u istoriji srpskog parlamentarizma rekonstrukcija Vlade?
Sve zamerke koje ste stavili na period od 2008. godine pa na ovamo su upravo radni ljudi i ministri koji su bili u vašoj Vladi i u Vladi u kojoj smo bili zajedno. Treba da kažete pošteno ovde – ciljevi iz 2012. godine nisu dostignuti. Sad imamo ciljeve iz 2013. godine. Podjednako prazan papir je i jedno i drugo. Nemam problem što ste doneli ovo minut ili dva pre zasedanja Skupštine. Mogli ste da nam ne date, jer ovde ne piše ništa koji je plan, kakav je plan rešavanja krize, kakav je plan sa penzionim fondom, zdravstvenim fondom, kakva će biti poreska reforma, da li ćete prodati „Telekom“, kao što dogovarate, ili nećete. Odakle novac za sve ono što su planovi? To je ono što građane Srbije zanima. Zanima ih i kako će rešavati pitanje problema agrara.
Danas imamo štrajkove u Vojvodini, a ne kada se Vlada birala, da li je bila ponoćna, da li je bila „Betmen vlada“, nije „Betmen vlada“, to je nešto što već sutra postaje nebitno. Imaćemo priliku da razgovaramo danas i sutra i da vidimo kakvi su vaši planovi na boljitku ili na održavanju sistema u kome vi funkcionišete. Inače, danas pola Vlade već ima projekciju da sledeće godine ide na izbore. Pustite izbore. O tome ćemo razgovarati drugom prilikom.

Gospodine premijeru, ovde imamo na delu jednu klasičnu zamenu teza. Vi ste došli u parlament da propitate poslanike. Malo tone funkcioniše tako. Zaboravili ste. Vi ste naš gost ovde, koji je doveo kandidate za ministre, ima svoj ekspoze, mi vas propitujemo. Zato ste vi dužni da budete ovde ceo dan. Mi ne moramo. Ali, budite svesni da to kako ste vi zamislili ne funkcioniše tako.
Sa druge strane, kako funkcioniše, tako što vi ovde izmislite napad na mene malopre, onda Državna agencija prenese taj tekst, a sada ga već tabloidi objavljuju, kao istinu, o tome da sam ja pričao o nekoj noćnoj Vladi.
Znači, ceo sistem ste napravili da budu tabloidni u Srbiji, u čemu prate ono što vi pričate i onda prilagođavaju potrebama vlasti.
Treća stvar, objasniću vam ovo što je gospodin Veselinović rekao kako je ova vlada najlošija ili najgora u 21. veku. Vi ste sami govorili za prošlu Vladu, dok ste bili ministar u toj vladi, da je ta najbolja do tada.
Ako pogledamo od tada do danas stanje u sportu, kulturi, obrazovanju, poljoprivredi i ostalim segmentima života, videćete da je mnogo lošija ova vlada nego ona što je bila prošle godine.
Uostalom, zašto biste vi zamenili osam ministara da ste zadovoljni tom vladom, a imali ste te iste ministre prošle godine i niste ih menjali.
Kada govorite o ovoj vladi, budite svesni da ste došli ovde zbog toga što imate loš rezultat, nije dobar, loš, a razgovaraćemo dalje u čemu je sve to loš i očekujemo da nam kažete kako ćete popraviti to što je loše, ali ne tako što ćete ovde isprozivati poslanike, pričati nam o kravama, tigrovima i ne znam čemu sve ne, u želji da samo okrenemo realnost u kojoj treba mi vama da odgovaramo. Ne, vi nama odgovarate i građanima Srbije.

Gospodine predsedniče, nažalost moram da konstatujem da ste vi najodgovorniji za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo i za ovo stanje u parlamentu, u kome smo očigledno imali pripreme šest meseci da bi nabrojali ko je gde zimovao, letovao i koliko je platio svoje letovanje i zimovanje.
Ministar Selaković je danas došao ovde da vam predoči izmene i dopune Zakona o Vladi, a u stvari cela priprema je bila da, na neki način, pokuša da disciplinuje opoziciju, ne bi li vam pokazao kako je vrlo informisan i zna ko je, gde i kada bio, pa čak zna i tih šest meseci 2003. godine da li su bili užasni, iako je tad imao, ako se ne varam, 18, 19 godina. U tom vremenu smo bili na istoj liniji, ali sa suprotne strane. I danas smo na istoj liniji, ali sa suprotne strane, i ono što je bilo u tih šest meseci, ne daj Bože da se desi sada, verovatno bi se isto ponovilo. Mislim da, kada govori neko o tom vremenu, mora pre svega da uvaži žrtvu koja se tada desila.
A vi, gospodine predsedniče, ne možete reći da ste vi pustili da se ovde vodi dijalog ko kako želi, jer ovo je parlament. Mi smo izabrani od strane građana, vi ste ovde samo prvi među jednakima i morate da upozorite, pre svega, ministra koji je izazvao sve ove replike, a onda i ove koji broje letovanja i zimovanja, podsećaju se 2001. godine, podsećaju se raznih dešavanja praktično u prvoj deceniji prošlog veka. Ovde su cipele letele pre par godina prema govornicima sa te strane. O čemu pričate danas? To što ste se promenili fizički, to nikakva mentalna promena nije. To što kažete da nemate dovoljno podrške u tabloidima, gospodine Stefanoviću, ne znam zaista koje novine vi čitate.
Molim vas da pre svega vi upristojite rad onih koji su došli ovde da zastupaju interes većine. Ako vi to ne umete, onda se povucite pa predajte nekom drugom da vodi današnju Skupštinu. Hvala.

Gospodine predsedniče, možda zaista treba da se izvinim. Siguran sam definitivno da određeni poslanici, koji su se presvukli figurativno, nisu se mentalno promenili. Oni ne mogu da slušaju u parlamentu poslanike, kažu – ne veruju im, ali veruju predsedniku koji ih naziva Bosancima, za šta građani Republike Srpske nemaju razumevanje.
Isto tako želim da vam kažem da je ovo drugi ili treći put pokušaj insinuacije od čoveka koji je doktor po struci i koji još uvek ne zna da Ministarstvo odbrane ili bilo koje ministarstvo u Vladi ili Vlada ili Skupština ne utiče na kurs. Nema nikakve veze sa kursom ni danas, niti je imalo ranije, niti će ikada imati, osim ako sada neko u Vladi ne odlučuje i o tome, što bi bila nespojivost u odnosu na ono što je zakon i ono što uređuje Ustav.
S druge strane, vi i dalje insistirate uporno na tome da u ovom parlamentu bude haos. To je očigledno plan. Imamo sada intervenciju da radimo alkotest.
Pozivam vas da odete za šank, da vidite čoveka koji je ovde otvorio ovu debatu, šta on tamo radi i zbog čega je izašao iz DOS 2002. godine. Moguće je da je baš zbog alkohola. Vrlo je moguće. Kartica mu je tu, čujem, pošto je on čovek zaboravan.
Molim vas, ako ne možemo da nastavimo da radimo po Poslovniku, da napravimo pauzu od 10,15 minuta, ovi koji su nervozni zbog šanka da završe to što imaju za šankom, da se vratimo ovde i da nastavimo da radimo. Srbija čeka tu veliku rekonstrukciju koja se sprema šest meseci, podelu jednog na dva, povećanje broja ministarstva, nema smanjenja agencija, nema smanjenja prekobrojnih viškova. Penzije i plate očigledno idu u minus, stezanje kaiša i svega ostalog. To su teme zbog kojih smo mi danas došli u parlament i želimo da razgovaramo. Ni mene, niti moje kolege, sve one koji su došli ovde da zastupaju narod, ne interesuje ko gde letuje, koliko troši na garderobu, koliko troši na porodicu. Želim vam svima da letujete najbolje što možete i da se ne vređate ako neko drugi to može lepše i bolje od vas. Hvala.

Zahvaljujem.
Pitam se samo da li ćete biti ceo dan ovde da se javljam kao replika, inače planiram, naravno, da govorim.
Imao bih razumevanja za ovo što govorite, ako biste bili malo iskreniji i imali odnos kakav imate prema sadašnjoj Vladi i prema prošloj Vladi. Kada govorite da Srbija danas ima povećanje izvoza, u kom segmentu? Ko danas više izvozi iz Srbije? Izvozi auto industrija „Fijat“. Da li ste to vi napravili za godinu dana da „Fijat“ izvozi više iz Srbije, ili je to rezultat rada bivše Vlade, koja je izdvojila više stotina miliona evra da bi se pokrenula ta proizvodnja, da bi taj proizvođač došao u Srbiju i izvozio? Sva druga ministarstva su patila da bi „Fijat“ dobio subvenciju, da bi izvozio iz Srbije i to je rezultat rada bivše Vlade. Fer bi bilo da kažete - imano povećanje, ali zahvaljujući tome što je neko ranije radio na tome, takođe, kao što radite i vi. Da nam kažete što imamo smanjenje izvoza poljoprivrednih proizvoda? Dramatično manje imamo izvoza poljoprivrednih proizvoda.
S druge strane, govori se ovde o tome kako napokon dolaze nestranačke ličnosti u Vladu. Od gospodina Panića i Avramovića imali smo skoro ministarku Smiljanić. Dijana Dragutinović je i danas u NBS prepoznata od kadrova SNS kao vrlo sposobna žena. Bila je ministar finansija. Niko od njih nije bio član Vlade, kao ni gospodin Cvetković, ma koliko bili simpatizeri, ili podržavali neku politiku koju smo mi zastupali. Naprosto, to je činjenica.
Juče ste na Glavnom odboru rekli da u Srbiji, u poslednjih 15 godina, nije izvršena ni jedna reforma, a danas čekamo datum za početak pregovora. Na osnovu čega? Nemoguće je da samo rampa na Jarinju donosi početak pregovora. U Srbiji 10 godina, ili 13 godina ljudi rade marljivo, sprovode reformu kako umeju i znaju, ne bi li dobili status kandidata. Danas vas podržavamo za početak pregovora, ali nije fer govoriti o tome da vi jašete tigra u situaciji u kojoj je pola Vlade koja sedi sa vama bila u prošloj Vladi. Da nama hvalite Dinkića, a kažete – problem u privredi je u subvencijama. Pa, ko je to radio? Da nam kažete kako u zdravstvu10 godina ne valja? Pa ko je to radio?
(Predsednik: Vreme.)
To su vaše kolege koje sada uvažavate više nego nas, iako smo mi od građana Srbije dobili pet puta više glasova nego oni. Pet puta veću podršku nego oni. Građani Srbije su prepoznali nas kao one koji su u toj Vladi bili kvalitetni, a ne njih. Ako očekujete da mi kao opozicija danas ovde kažemo nešto pozitivno o vašem radu, što je meni sasvim prirodno, neprirodno je da se okrenete i da kažete sve što je bilo, ne valja.
Na kraju krajeva, vodite resor koji je izvršio najveće reforme u ovom delu Evrope. Baš zbog ljudi koji rade kod vas tamo da kažete – nije baš sve da nije ništa urađeno. Da ne govorimo o nekim drugim.
(Predsednik: Vreme, gospodine Šutanovac.)
Izvinite, drugi su govorili po tri i po minuta.
(Predsednik: Ali vi govorite tri minuta.)
Znači potpuno me ne zanima na koji način dajete nekome tri i po, nekome tri minuta.
(Predsednik: Opominjem ljude. I vas sam pustio tri minuta, dakle ja sam trebao da vam oduzmem reč u drugom minutu?)
Gospodine predsedniče, vi ste ovde uneli haos time što danas ne predsedavate na način…

Kada uvaženi kolega kaže da se vratimo na dnevni red, a govori 20 minuta u ovoj sali, teško je nastaviti.
Gospodine Vučiću, želim samo da nekako ovaj dijalog završimo. Čini mi se da oni ljudi koji su gledali vašu poslednju debatu, pomisliće da imamo neki lični odnos i lični problem. Ako je to vrlo moguće tajna i vidim da jeste, za članove vaše stranke i verovatno veći deo javnosti i u ovoj Skupštini, za mene nije šta vi govorite kada ste se sretali sa strancima u zemlji i inostranstvu, na koji način se ponosite reformom koja je izvršena u vašem resoru i šta je sve to učinjeno.
Meni je žao što vi imate lepše reči i birate reči više nego oni koji su profitirali tom reformom i koji danas u vašem sistemu žele da vrate služenje vojnog roka i pokušavaju da izlobiraju tako nešto.
Stavio sam vam se na raspolaganje kada smo razgovarali prilikom primopredaje. Rekao sam da sve što mislite da mogu da vam pomognem, a verujte mi da mogu, da ću pomoći. Rekao sam vam da ćete biti izloženi kritici samo ukoliko stvari koje se dešavaju u ministarstvu budu protivne onome što sam ja smatrao da treba da bude reformski kurs. To ministarstvo je i danas najbolje ministarstvo. Rekao sam vam i onda da mislim da nećete moći da stignete i da postignete da obavljate posao ministra odbrane i ne znam šta sve još obavljate u ovom trenutku.
Ono što je možda za vas još veći problem je što morate biti svesni da od rekonstrukcije ove vlade vi postajete glavnokomandujući i glavnoodgovorni, ne samo za resor odbrane, za sve resore. Lazar ili ne znam već ko će još biti ministar koji dolazi na vaš predlog i uz vaše garancije moraju da pokažu rezultat. Meni je on maksimalno simpatičan i nemam nikakvu dilemu da svi koji žele da pomognu Srbiji, a u isto vreme su školovani u inostranstvu, treba da se vrate. Ali, to nije garancija kvaliteta i nije dovoljno. Momak koji radi u uređenom sistemu više godina i dolazi u jedan haos treba da se snađe. Ima li Srbija vremena da se neko snalazi u našim finansijama ili misli da će on to da uradi brzo? Naša će podrška biti prema tome.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, morate shvatiti još jednu stvar. Mi smo opozicija. Nemojte očekivati da mi hvalimo nešto što još nismo videli. Air Srbija treba da sleti. Doneli smo Zakon o javnim nabavkama koji treba da uštedi 600.000.000, pola godine 300.000.000. Gde su tih 300.000.000? Nije uštedeo, zakočio je javne nabavke…
(Predsednik: Vreme, gospodine Šutanovac, dva minuta i 40 sekundi.)
Sva ministarstva su u problemu, i vaše ministarstvo. Ako je to bio način uštede, da se ne kupuje ništa, onda je to nešto sasvim drugo. Prvo skočite, pa kažite hop, pa ako to bude kvalitetno kao što je „Fijat“, pohvalićemo vas.

Zahvaljujem.
Stičem utisak da se ovde ne pazi na vreme, ne u smislu vremena u kojem radi parlament, već naprosto za tri meseca će biti punih godinu dana kako su bili izbori, a prošlo je već šest meseci kako vlada ova većina i ova vlada. Izgovori tipa da je bivša Vlada odgovorna za nešto više naprosto ne stoje. Povećanje 7% nečega što ste upropastili prošle godine ne može ići na račun bivše Vlade, pogotovo verujem da uvažene kolege iz URS ne mogu to da prihvate jer su upravo oni bili zaduženi za zapošljavanje i njihov predstavnik se bavio privredom. Promena koja se sada govori vezano za deficit naprosto takođe ne postoji.
Činjenica je da su novim budžetskim zakonom svim ministarstvima oduzeti sopstveni prihodi. Znači, nijedno ministarstvo više u Vladi Republike Srbije nema sopstvene prihode. Ti prihodi idu u korist budžeta, pa na osnovu toga se smanjuje deficit. To što su druga ministarstva oštećena i što ne mogu da funkcionišu, to je sada manje važno. To je mantra koju smo već videli. Nemojte nam govoriti ono što naprosto nije dobro. Danas Vojno-medicinska akademija ne može da funkcioniše zato što ukoliko naplati strancima koji se leče na Vojno-medicinskoj akademiji taj novac ide u budžet Republike Srbije, a sredstva koja se koriste za lečenje plaća Vojno-medicinska akademija. Zbog toga je u tom budžetu manji deficit nego što je bio i to su činjenice. Zamagljivati tu suštinu naprosto nije dobro, jer sve vaše kolege koje su u Vladi danas znaju, kao i kolega Krkobabić, da je ranije svako ministarstvo raspolagalo sa svojim sopstvenim prihodima, a to više nije slučaj. Nemojte govoriti o tome da je smanjeno nešto, naprotiv, mislim da ste time čak određena ministarstva doveli u situaciju da ne mogu da funkcionišu.
Kada ćete raditi rebalans videćemo, ali vam garantujem da će se taj rebalans odnositi pre svega na to što ministarstva više nemaju sopstvene prihode i ne mogu da rade samostalni razvoj i ne mogu da rade sve one stvari koje su radili do sada, a koje su neophodne za napredak tog ministarstva, države i društva u celini.
Ne znam, gospodine poslaniče, na kojih ste 270 miliona dinara mislili, pojasnite o čemu se radi jer i mene zanima o čemu se radi. Verujem da i građani Srbije treba da dobiju pojašnjenje, jer očigledno da govorite o nekoj materiji koju ili ne poznajete ili konsultujete žutu štampu koja se koristi samo za napade na opoziciju i svakako promociju onoga što vi radite. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, uvaženi prijatelji, jako je teško nastaviti raspravu nakon ovoliko puno žuči u delu teme koja nije na dnevnom redu.
Želim da podsetim samo da smo sličnu raspravu imali nekoliko puta u ranijem periodu i da smo te iste podatke davali i u tom periodu, da postoji čak knjiga koja je odštampana sa imenima, fotografijama pojedinih pripadnika današnje Vojske Jugoslavije i mestima gde i na koji način su stradali, za one za koje se zna. Dakle, nije danas nijedan novi podatak iznesen u javnosti. Naprotiv, ti podaci se znaju i davno su publikovani i mislim da podizanje fame oko toga samo nas dezavuiše ovde u Skupštini. Jer, ne idemo u pravcu onoga što su danas tačke dnevnog reda.
Želim da izrazim iskreno poštovanje u odnosu na sve pripadnike Vojske Srbije koji su u ovom trenutku prisutni u mirovnim misijama, a ima ih trenutno 110. Ako uporedimo 2008. godinu, kada ih je bilo 16 i danas 110, a do kraja ove godine će ih biti 289, tačno možemo da vidimo kako proces reforme sistema odbrane donosi određene rezultate i kako i na koji način profesionalizacija Vojske Srbije omogućava da Srbija danas u mnogo većem kapacitetu bude upravo predstavljena u međunarodnoj zajednici i u onim delovima poslova koji su verovatno i najteži za međunarodnu zajednicu, a to je očuvanje mira i bezbednosti na prostorima na kojima je to najvažnije.
Da je to izuzetno važna stvar, ukazujem na činjenicu da je još pre 2007. godine Vlada tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice donela odluku da se čak učestvuje u mirovnoj misiji "Ajsaf" u Avganistanu, da je donesena odluka da jedan medicinski tim u sastavu norveškog kontingenta učestvuje u toj mirovnoj misiji. Tada je to bila jedna izuzetno vizionarska ideja koja, nažalost, nije zaživela. Nije se imalo dovoljno hrabrosti da se ona obistini, ali, verujem da ćemo u budućem vremenu imati snage i želje da kao što danas imamo jednu veoma dobru parlamentarnu diskusiju koja nije obojena dnevno-političkim ili politikanskim nastupima, da ćemo i ubuduće imati pre svega odnos prema interesu građana Srbije, interesu naše države, ali i interesu Vojske Srbije.
Svaki pripadnik Vojske Srbije koji je proveo određeno vreme u mirovnim misijama, a ja sam imao priliku da razgovaram sa stotinama od njih, donosi jedno iskustvo koje nije mogao da stekne u mirovnoj situaciji u našoj zemlji. To ne samo da je predstavljanje naše vojske u inostranstvu i podizanje kapaciteta naše zemlje, već je to i podizanje operativnih sposobnosti naše vojske i to je nešto što je nemerljivo i jako važno, jer u tim okolnostima funkcionisati u stvari pokazuje da naša vojska ima izuzetno dobru obuku, a u budućem vremenu nadam se da će imati još i veću.
Danas možemo da kažemo da, na sreću, ali činjenica je, nama se dešava da nam poginu pripadnici Vojske Srbije u našoj zemlji prilikom obuke ili prilikom saobraćajnih nesreća, što se desilo upravo ovih dana, ali da nismo imali, a nadam se da nećemo imati, žrtava u mirovnim misijama, što u ovome pokazuje da postoji visok stepen obuke i svesti o tome, u poziciji u kojoj se nalazimo. Važno je reći da je to jedan deo procesa, da je to deo procesa reformi koji donosi ozbiljan rezultat i da taj proces reformi podiže kapacitete koji danas mogu da se vide i u našim odnosima u okviru diplomatije.
Pre nekoliko meseci imali smo priliku da čujemo ministra da je zahvaljujući našem medicinskom timu, zemlja Srbija u Norveškoj izuzetno visoko poštovana. Tada je rečeno da su bila samo dva lekara, bilo je znatno više, bila je cela bolnica, 24 pripadnika medicinskog tima uključujući štab oficira, što ukazuje da smo ranije eventualno učestvovali sa Norveškom u nekoj mirovnoj misiji, mi bi sigurno imali još čvršći odnos. Ta mirovna misija je bila rezultat dogovora iz 2006. godine da se učestvuje u Avganistanu, nakon čega, pošto to nije realizovano, mi smo preuzeli obavezu da ćemo u prvoj sledećoj mirovnoj misiji angažovati našu vojnu bolnicu i da budemo upravo sa Norveškom, jer je Norveška izuzetno veliki prijatelj Srbije. Danas praktično ne postoji bolnica, dom zdravlja, vrtić ili lokalna samouprava koja nije u određenom vremenu dobila pomoć iz Norveške.
Novac koji se ulaže uvek je diskutabilan, da li je on mali, da li je on veliki za zemlju kao što je Srbija? On je svakako veliki, ali za ono što on vraća nazad, mislim da nije i da u tom pravcu svakako treba da idemo. Ako pogledamo određene zemlje u okruženju, videćemo da one svoje operativne mogućnosti pre svega fokusiraju na učešću u mirovnim misijama. Konkretno, recimo Bugarska. Oni su praktično sav fokus svog angažmana vojske dali na učešće u mirovnim misijama i danas je Bugarska, kao što znate, članica ne samo NATO, kome mi u ovom slučaju ne stremimo zbog deklaracije koja postoji u Skupštini, ali je članica EU. Bugarska ima te velike investicije ili veće investicije nego što su bile ranije, baš zbog toga što uzima i učešće u nekim operacijama koje su dosta složene i dosta ozbiljne, a svoju vojsku trenutno formatira upravo u tom smislu.
Mislim da je ovo danas jedna od onih odluka koje treba da podržimo svi u parlamentu. Mislim da ova podrška nije samo podrška politici Vlade, ovo je podrška jednom kontinuitetu i podrška svim onim mladim ljudima koji će učestvovati u nekoj od mirovnih misija. Znam da se javlja i tri i pet i devet puta više pripadnika Vojske Srbije koji žele da učestvuju u mirovnim operacijama. Posebno mi je drago što smo u nekom proteklom periodu uveli i žene vojnike koje učestvuju u mirovnim operacijama i to je takođe važno sa aspekta Rezolucije UN o položaju žena u sistemu bezbednosti i odbrane. To pokazuje da je naša zemlja danas u procesu demokratizacije dostigla određeni nivo sa kojim možemo da se pohvalimo i koji nesumnjivo ima podršku u svetu, pogotovo u onom delu sveta koji gleda i bavi se bezbednošću.
Imao sam priliku da čujem i govor uvaženog kolege iz DSS koji nam je rekao kako i na koji način funkcioniše američki Senat i u jednom pohvalnom govoru u odnosu na Vladu rekao da današnja Vlada poštuje odluke suda, za razliku od neke prošle vlade. Nisam siguran da sam razumeo na koga ste mislili i voleo bih da nam kažete ovde koja to vlada nije poštovala odluke suda? Podsećam da je odluka Ustavnog suda vezano za izmene i dopune Zakona o VBA i VOA upravo nastala prošle godine, kada mi više nismo imali zasedanja ovog parlamenta, a da su ti zakoni funkcionisali od 2009. godine i svakako da bi i bivša Vlada, da je imala priliku, donela izmene i dopune ovog zakona u tom pravcu. Zato mislim da nije korektno reći da neka bivša vlada nije poštovala odluke suda. U krajnjoj liniji, i vi ste bili pripadnik, ne vi lično ali vaša stranka, je bila pripadnik nekih vlada za koje takođe možemo da kažemo da nisu poštovale odluke suda, ukoliko ste mislili na te vlade.
S druge strane, mislim da moramo jednu stvar da pojasnimo. Godine 2009, na predlog Vlade Republike Srbije odnosno Ministarstva odbrane, parlament je doneo Zakon o VBA i VOA i to je bio zakon koji je jedini stvorio određenu i jasnu proceduru na koji način VBA može dolaziti u posed, da kažem kolokvijalno, listinga, sa pozicijama onoga ko je razgovarao. Tada su smatrali i imali smo odobrenje od zakonodavstva Vlade Republike Srbije da je to u skladu sa Ustavom. Kasnije je utvrđeno da nije, ali, podsećam da danas Ministarstvo unutrašnjih poslova nema takvu odredbu. Mi danas ne znamo na koji način funkcioniše po tom pitanju i BIA. U to vreme, godine 2009, to je bila revolucionarna odluka koja je na neki način vrlo precizno govorila o tome kako može da se rade tzv. listinzi i na koji način može da se utvrdi gde su bili ljudi u vremenu kada su razgovarali, bez uvida u tu komunikaciju i bez mogućnosti čitanja bilo koje komunikacije.
Danas ovde čujemo da je to anti-ustavni zakon. Podsećam da u tom trenutku niko to nije pretpostavio. Ali, bez obzira na to, izmene i dopune Zakona donose jedan viši nivo, koji će operativno onemogućiti ljude u VBA da funkcionišu na način na koji su to radili. Mislim da ovde postoji uvek jedna ideja da se što je moguće više vežu ruke onima koji treba da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, a onda se kasnije žalimo na te službe što nisu pravovremene i što nisu brze. Nekako, uvek pođemo od toga da će neko zloupotrebiti svoju poziciju. Bojim se da ćemo tako ići jednim potpuno pogrešnim pravcem i pogrešnim smerom.
Ono što je važno reći, i što podržavam i što je ideja inače koju sam davno promovisao, ali nažalost nismo imali priliku da implementiramo, to je, da na osnovu iskustva koja postoje u Velikoj Britaniji, potpuno bi podržali formiranje jedne agencije kao nezavisnog tela, koja bi gazdovala svim telekomunikacijama i koja bi bila provajder za sve one zakonski autoratizovane agencije i omogućavala upravo preko te agencije dobijaju određene podatke koje bi divertovala pozive itd, na agencije, a ona sama ne bi bila u mogućnosti da pristupa tim podacima, odnosno, ona bi bila samo šalter na koju bi se prijavljivali oni koji imaju autorizaciju da dobiju te podatke. Na taj način bi izbegli svaku mogućnost afera, kao što je bila afera sa jeseni prošle godine o listingu, o praćenju itd. jer, bi se onda tačno znalo ko je taj koji može da ostvari uvid i na koji način i uz koju proceduru i mislim da bi se sa tim skinuo jedan veo zakulisnih radnji itd, koje vrlo često potresaju javnost u Srbiji.
Demokratska stranka smatra da ovaj pravac delovanja i po pitanju Zakona o VBA, i svakako po pitanju upotrebe Vojske Srbije van granice naše zemlje je pozitivan. Podržavamo, pre svega, pripadnike Vojske Srbije i Vojsku Srbije koja uzima učešće, drago nam je da u vojsci postoje mladi ljudi koji, pored toga što rade u vojsci i zarađuju određena sredstva, smatraju patriotskim činom učestvovanje u miru, sprovođenju mira, i podržavam onu staru priču u kojoj se otadžbina brani i izvan granica naše zemlje.
Podsećam, to su tendencije bezbednosne i istoka i zapada i praktično sve zemlje sveta koje danas žele da budu uticajne upravo na taj način i utiču.
Za one, jugonostalgičare, želim da podsetim i njih da u vremenu kada je tadašnja Jugoslavija imala najveći kapacitet diplomatski i međunarodni, tada smo mi imali najveći kontigent koji je bio na bliskom istoku, koji je bio pod komandom tadašnjeg oficira JNA, i upravo smo zahvaljujući i tim aktivnostima imali priliku da slušamo kako je tadašnja Jugoslavija imala veliki, ili izuzetno veliki uticaj u okviru, ne samo nesvrstanih već i u okviru UN.
Dakle, glasaćemo za oba Predloga, učešće u mirovnim misijama, kao i za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA, s tim što smatram, postoje potrebe da se i ti zakoni, svakako izmene, u određenim segmentima.
U toku mog rada u Ministarstvu odbrane, a i prošlogodišnji primer je očit, vidi se da postoje određene stvari koje ne moraju da dolaze u parlament, upotreba vojske u određenoj misiji svakako treba, ali postoji način upotrebe, odnosno plan godišnji je bezpotreban, po meni, mislim da to može da donosi i sama Vlada, jer prošle godine smo imali situaciju da praktično do kraja godine, zbog poznatih stvari, a to je pre svega, zbog raspisivanja izbora.
Mi smo tek, na kraju godine usvojili Plan upotrebe za godinu koja je već protekla.
To nije bila odgovornost Ministarstva, mislim da praktično isti ljudi koji su radili u ministarstvu na tim zadacima u protekloj godini, rade i sada.
Mi smo isto prošle godine dostavili parlamentu da vreme, ali nažalost parlament koji je bio raspušten nije mogao da donese tu odluku i mi smo se našli u jednom pravnom interegnumu, koji se završio, da kažem adekvatno, ali da smo imali kojim slučajem neke gubitke, bojim se da bi onda zaista došli u jedan položaj koji bi bio jako težak i za nosioce vlasti u to vreme, ali i za Vladu i parlament, jer nismo napravili pravnu formu, odnosno napravili smo neki lex specialis, koji ne zadovoljava zakonsku formu koja je neophodna.
Utoliko vam dajem sugestiju da pokušate da nađete jedan elegantniji način da parlament bude upoznat, ali da se ne bavi aktivnostima u tačnom broju koliko
učestvuje pripadnika Vojske Srbije.
Dovoljno je da mi znamo da se ide u Kongo, Liberiju, Obalu Slonovače, Kipar ili u Siriju, a da li će to biti dva sanitetska oficira, tri štabna, pet ovih ili onih, mislim da je to stvar koja treba da se ostavi kao sloboda pre svega onom delu Vojske Srbije koji se bavi mirovnim operacijama, jer oni to mnogo bolje znaju nego mi ovde u parlamentu, čak nego i vi koji sedite, u samom ministarstvu i treba im omogućiti da oni popunjavaju ona mesta za koja smatraju da imaju najbolji kadar i da mogu da vrše te promene u datom vremenu, a ne da čekaju zasedanje Skupštine koje će vas usporiti i onemogućiti u određenom delu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Danas smo imali, dosta sveobuhvatnu raspravu vezanu za, ne samo one predloge zakona koji su na dnevnom redu, već i o određenim stvarima koje se nisu našle na dnevnom redu, a zaslužuju pažnju i pojašnjene građanima, jer mislim da dezavuisati Parlament, negde to je možda misli dozvoljeno, ali ovaj prenos gledaju građani Srbije i naprosto mislim da moramo da budemo iskreni i da govorimo istinu.
Krenuću malo u bližu istoriju, pošto me je uvaženi kolega iz DSS, na to podstakao. Podsetiću vas, 2000. godine u jednoj kampanji, tadašnji DOS, u kampanji za predsednika tadašnje Jugoslavije, predstavnici DOS-a, odnosno lideri, potpisali su ugovor sa narodom u kome je pisalo da će nova vlast izvršiti profesionalizaciju tadašnje Vojske Jugoslavije, kasnije to Vojska Srbije.
Prvi potpisnik tog ugovora je bio upravo, gospodin Vojislav Koštunica. Nigde nije pominjao da će se izvoditi referendum po pitanju profesionalizacije, kao što ga nije ni bilo ranije, imajući u vidu da je Vojska Srbije kao i većina vojske u svetu, prvo bila profesionalna, pa je onda postala stajaća, pa kao takva stajaća ušla je u neku našu tradiciju i postala tradicionalna. Međutim, vremena se menjaju i svakako da je moderna vojska, u stvari profesionalna vojska.
Takođe, slušali smo i o tome kako u jednoj zemlji EU, na referendumu nije prošao proces profesionalizacije, konkretno radi se o Austriji. Ukoliko malo pratite sistem odbrane i bezbednosti u Austriji shvatićete da pitanje profesionalizacije odnosilo se pre svega na pitanje onog dela pripadnika vojske Austrije koji civilno služi vojsku. To je više desetine hiljada mladih ljudi koji su praktično na dnevnoj osnovi uposleni u državnim institucijama i oni štede ogromna sredstva državi Austriji i zbog toga taj proces profesionalizacije nije uspešan jedino u Austriji gde je da kažem, postojala intencija i postojala želja. Inače, mali broj zemalja u Evropi je ostao na starom regrutnom sistemu i one kao takve žele svakako da njega promene.
Govorilo se ovde i o rusko-srpskim odnosima, o tome kako je u poslednjih šest meseci napravljen veliki iskorak u našem proboju na međunarodnu scenu. Moram da vas podsetim, da je posle dugog niza godina u Srbiji u mandatu prošle Vlade boravio načelnik Generalštaba ruske vojske, gospodin general Maharov. Da smo mi pokušali i pokušavali da razvijemo bolje odnose nego što su bili u to vreme, da nažalost, odnosi u oblasti odbrane nisu pratili političke odnose. Ali, da to nije bila naša krivica, da smo davali zaista maksimalan doprinos tome, a ukoliko želite, pretpostavljam da ćemo na sledećoj sednici Odbora za kontrolu službi imati priliku da upitamo i kolege iz VBA ili VOA kako i na koji način su tretirani naši pokušaji za uspostavljanje čvršćih odnosa sa Ruskom Federacijom u oblasti odbrane.
Ono što takođe želim da naglasim, da je u tom periodu potpisan izuzetno veliki broj ugovora o saradnji u oblasti odbrane. Da je u tom periodu u Ministarstvu odbrane po prvi put u istoriji boravio potpredsednik SAD, da je u tom periodu ministar odbrane predvodio delegaciju koju je primi potpredsednik Kine gospodine Đingping koji je danas predsednik Kine. Da je posle 25 godina Ministarstvo odbrane imalo priliku da bude pozvano u Pentagon. Da sam predvodio delegaciju koja je bila u Pentagonu, kažem, posle 25 godina, nakon što je ministar odbrane, gospodine Branko Mamula tada bio. Drago mi je da se to nastavilo i da je gospodin Vučić imao priliku da u veoma kratkom roku takođe, boravi u Pentagonu. Da je u tom vremenu veliki broj predsednika i predsednika vlada primao našu delegaciju. Posebno želim da naglasim da je u tom periodu gospodina premijer Stoltenberg, koji je posetio Srbiju upravo držao pres konferenciju ispred VMA.
U tome periodu po prvi put u istoriji Srbije ministar odbrane Brazila je bio u Srbiji. Veliki broj delegacija iz Kine, uključujući i ministra i zamenika Vojnog komiteta koji je u rangu zamenika predsednika u tom nivou.
Tako da ako govorimo zaista o bilateralnim odnosima i multilateralnim odnosima koje smo gradili proteklih pet godina možemo da kažemo da je napravljen izuzetno veliki iskorak. Svakako da učešće u mirovnim misijama ima doprinos, ali i velika agilnost koja se sprovodila od uprave za međunarodno vojnu saradnju i svih onih koji su se bavili time u samoj politici odbrane.
Ovo želim da kažem, zato što se ovde danas mnogo toga iznosilo što nije činjenica i što nije istina. Loše bi bilo da prihvatimo neistine kao kliše i da na osnovu njih gradimo neku perspektivu u Srbiji. Jer, smatram da ovo nije tema o kojoj treba da sprovodimo dnevnu politiku.
Takođe, naglašavam jednu stvar koju je jako važna. Ovde se vrlo često danas pominjalo pristupanje Srbije NATO. Pristupanje Srbije NATO i učešće u mirovnim operacijama nije jednačina, ne mora da bude i po pravilu nije. Konkretno i Austrija i Švedska i veliki broj drugih zemalja koje ne samo da nisu u NATO nego nisu čak ni u Partnerstvu za mir. Neke nisu čak ni u Evropi, učestvuju u operacijama koje imaju mandat UN koje izvodi NATO ili operacijama čisto NATO. Tako da vezivanje članstva u okviru te organizacije ne mora nužno da bude povezano sa učešćem u mirovnim misijama.
Srbija mora da nađe način da postane važna. Da bude važna ne samo u ovom regionu, jer i ovaj region sam po sebi nije veliki i nije mnogo važan. Srbija treba da nađe način da bude važna onima koji su važni. Mislim da upravo uz pomoć naših oružanih snaga možemo da dosegnemo jednu stepenicu više i da kažem, da postanemo važni u odnosu na međunarodnu zajednicu.
Zahvaljujem i u ime DS kažem, mi ćemo podržati sva tri, da kažem, zakonska predloga i ove dve odluke i smatramo da su one korak koji nastavlja upravo onu politiku koju smo sprovodili u proteklom periodu.

Kada sam govorio o neistini, mislio sam na priču vezanu za profesionalizaciju u Austriji i na to što je govorio vaš kolega Palalić, koji trenutno nije tu.
Govorio je stvari koje nisu istinite, nemojte da se vređate i ljutite, ali to je naprosto tako. Danas optužiti bivšu Vladu ili mene da smo vodili jednu politiku koja je išla u pravcu NATO, mogao bi neko možda ko nije učestvovao u tome da se Srbija priključi Partnerstvu za mir. Znači, vreme u kom ste vi rukovodili Srbijom, tada smo mi ušli u Partnerstvo za mir i još uvek smo u tim okvirima i još uvek pokušavamo da nađemo naše mesto u tim okvirima. Mislim da je to sasvim dovoljan okvir za funkcionisanje i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i države Srbije.
Ono što, takođe, bi trebali da znate i mislim da javnost treba da zna, da smo mi do prošle godine potpisali oko 50 sporazuma o saradnji u oblasti odbrane, od Indonezije preko Kine, od Kuvajta bukvalno sve zemlje, preko Iraka, preko Turske, izuzev Albaniju, do Velike Britanije. Sa svim zemljama smo pokušavali i pokušavamo, verujem da će se to nastaviti, da gradimo dobre odnose u oblasti odbrane i to nije fokusiranje na multilateralne odnose u okviru NATO, već naprotiv, na dobre odnose i bilateralne saradnje.
Danas u okviru saradnje, sve zemlje koje su u okruženju Srbije, kažem, izuzev Albanije koja je u jednom momentu želela da uceni Srbiju, što tada nismo prihvatili, mi smo potpisali te sporazume. Imali smo hrabrost da potpišemo sporazume sa Hrvatskom i smatramo da je to jedan veliki doprinos pomirenja u regionu i to je nešto što je dočekano ovde, na neki način negativno, od onog dela našeg društva koji nije razumeo šta želimo. Danas vidim da imamo većinu za razumevanje i to je nešto što je jako važno.
Znači, nije mi ideja da polemišem sa vama na nivou "rekla-kazala", da li je nešto istina ili nije istina, već polemišem samo sa onim delom koji je vaš kolega Palalić iznosio ovde i na neki način dezavuisao u javnosti, jer ono što je govorio, prosto, nije tačno. Hvala.

Zahvaljujem kolegi Čikirizu što mi je dao priliku da dam repliku, iako ću malo zloupotrebiti tu repliku, imajući u vidu da su pojedina pitanja koja su postavljana ovde mogla da budu postavljena i meni.
Ovaj plan upotrebe Vojske Srbije je upućen u parlament u prvom kvartalu ove godine. Dakle, Ministarstvo odbrane je i ove godine na vreme to uradilo. Nažalost, nije postojala saglasnost u samom parlamentu da se to nađe na dnevnom redu, iako sam u više navrata razgovarao sa predsednicom parlamenta o tome i zbog izbora i, kao što znate, zbog toga je to kasnilo. Nema nikakve dileme da je Ministarstvo odbrane to dostavilo na vreme.
Gospodine ministre, ovo što ste pričali danas ovde, nema sumnje da je to jedan nastavak politike koji je nailazio na kritike u ovom parlamentu, ali imam utisak da ćemo konačno zauzeti stav da ono što je dobro za Srbiju, da je dobro i za građane i da će u parlamentu napokon da se glasa o stvarima koje su dobre za državu na način, ne kroz partijsku prizmu kritike, već kroz prizmu interesa svih građana Srbije. Svakako da sa pozicije na kojoj se nalazite možete lakše da sagledate i da vam je to sada mnogo bliže. Drago mi je da je to tako.
Ono što bih hteo da postavim kao pitanje, kažem da zloupotrebljavam ovu repliku, nećete mi zameriti, pošto je to nešto što me jako zanima, a nemam odgovor od kolega. Naime, novim budžetom Ministarstvu odbrane su ukinuti sopstveni prihodi. Mislim da je to nešto što je izuzetno loše sa aspekta funkcionisanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Mislim da će to u velikoj meri da sputa mogućnost civilno-vojne saradnje među kojima su i mirovne misije. Zanima me refundacija troškova koji se dobijaju od UN. Da li se one tretiraju kao sopstveni prihodi, odnosno da li idu u budžet Republike Srbije ili idu u budžet Ministarstva odbrane? Ukoliko idu u budžet Republike Srbije, bojim se da je to trošak za Ministarstvo odbrane i da je to jako loša situacija za vas, kao Ministarstvo, i mislim da treba da se poradi na tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Žao mi je što ovde nije gospodin mandatar Dačić, gospodini Bajatović i predsednica Komisije za kontrolu službe. Naprosto, ono što je učinjeno u Predlogu zakona, napravljene su grube greške, gde smo mi prvo na stav 1. člana 6. dali primedbu da službe osmatranja i obaveštavanja, kao i planiranja i organizovanja i pripremanja civilne zaštite u slučaju vanrednog stanja i ratnog stanja se brišu, zato što su u sklopu reforme koja je izvršena između Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova Zakonom o vanrednim situacijama ti poslovi izmešteni iz Ministarstva odbrane.
Ne znam zašto je, odnosno mogu da pretpostavim zašto je na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odbijen ovaj amandman, to je očigledno jedna praksa da se amandmani opozicije ad hok odbijaju, ali mislim da se pravi velika greška i ulazi se u sukob sa Zakonom o vanrednim situacijama. Ukoliko je ideja i intencija da se Zakon o vanrednim situacijama u narednom periodu menja, imao bih razumevanja, ali ovako ćemo doći do toga da imamo kontradiktorne zakone.
Sa druge strane, u članu 6. stav 3. piše – vojna služba bezbednosti, vojna obaveštajna služba, a Zakonom o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije i Zakonom o vojno-bezbednosnoj agenciji i vojno-obaveštajnoj agenciji jasno su definisani nazivi, odnosno imena tih službi. Ne postoji više vojna služba bezbednosti, kao što ne postoji vojno -obaveštajna služba. Naprosto mislim da mora da se prihvati, ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje nečega što načelno postoji i očekujem da u danu za glasanje predlagač zakona ipak prihvati ove amandmane. Ukoliko ne, imaćete jednu situaciju da o jako ozbiljnim i bitnim stvarima, koje se tiču odbrane zemlje i civilne zaštite, imate dualizam u zakonima koji će onemogućiti da se na adekvatan način naša država i građani snalaze, odnosno brane u toj situaciji.
Tako da, mislim da, ukoliko je ustanovljeno kao praksa da se amandmani opozicije ad hok odbijaju, da je to jako loše. Neophodno je da se dobro pročitaju zakoni i da usvojite jer ovo su, verujte, radili ljudi koji se eksperti po ovim pitanjima. Nebitno što sam ja potpisao, mogao je da potpiše bilo ko. Apelujem pre svega na one ljude koji se bave bezbednošću i odbranom da usvoje ove amandmane. Meni će biti drago ukoliko pokažu da razumeju zbog čega to tražimo. Opet ponavljam, nema neke politike, niti slavodobitništva ukoliko se ti amandmani usvoje. Ukoliko ne, žao mi je, biće problema. Hvala.

Zahvaljujem.
Imajući u vidu da sam lično bio član Saveta za nacionalnu bezbednost, čini mi se da imam dovoljno prava da pojasnim stav Demokratske stranke, a verujem i dobrog dela opozicije.
Naime, da se danas odlučuje o tome da se ukine Savet za nacionalnu bezbednost imao bih potpuno razumevanje, jer pre pet godina, kada je Savet formiran, tadašnja opozicija na čelu sa Tomislavom Nikolićem bila je protiv formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost, a gospodin Dačić je govorio da je taj savet anti ustavan. Naravno, jednu stvar pričate kada ste u opoziciji, drugu stvar radite kada ste na vlasti i to je nešto što je politička praksa pokazala i u prošlosti, ali to je činjenično stanje.
Ono što je važno reći, to je da je taj savet kao takav imao izuzetno dobre rezultate i nije tačno da su bila veća ovlašćenja biroa u odnosu na Savet,daleko je to od činjenica, kao što nije tačno da se ovo rešenje suštinski razlikuje.
Ovo rešenje koje je danas ponuđeno je gotovo istovetno, sa tom razlikom što očigledno da predsednik Republike nema ili čoveka dovoljno stručnog ili nema čoveka u koga ima poverenje koji bi mogao da vrši funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost sa pozicije šefa kabineta, odnosno otvara se novo radno mesto sekretara i praktično se povećava birokratija.
Šta znači sekretar i koliko je on važan i da li je moguće da se u jednom liku objedini član Saveta i sekretar? To bi otprilike izgledalo kao da predsednik Skupštine bude u isto vreme i sekretar Skupštine. Nema to nikakve logike i mislim da je to loše rešenje i mislim da, bez obzira na sve kritike koje nastupaju ovde, naprosto, logika u poslovanju ne dozvoljava se na taj način formiraju državni organi i da umesto da se vodi politika bezbednosti i odbrane i da se u odnosu na tu politiku sistematizuju radna mesta, formacija itd. mi imamo situaciju da u odnosu na ljudske resurse sistematizujemo mesto u Savetu za nacionalnu bezbednost. To je nešto što ne funkcioniše.
Svako ko je vodio neko ministarstvo, kompaniju, privredno društvo itd. zna da prvo postavite sistem koji treba da funkcioniše, a onda taj sistem popunjavate sa ljudima ukoliko ih imate u okviru svog sistema. Ukoliko nemate, onda zapošljavate nove ljude itd.
Ovde je sada očigledno da mi u odnosu na potrebe, moram da kažem, ne znam da li jednog čoveka ili jedne stranke, mi menjamo zakon da bi se te potrebe u potpunosti ispoštovale i da bi se napravila jedna kompletna vertikala kako izvršne vlasti, tako i vlasti u Skupštini Srbije, što može da se vidi kroz odbor i komisiju koja kontroliše ovaj savet. Mislim da je to jako loše rešenje. Mislim da to rešenje nigde u svetu, pa i u Srbiji neće biti prihvaćeno na način na koji je zamišljeno. U ime Demokratske stranke upozoravam da nema logike.
S druge strane, kao neko ko je pet godina bio na čelu Ministarstva odbrane, apelujem da se ne zaboravi da je to jako ozbiljan posao. Ministarstvo odbrane kao jedno veliko ogromno ministarstvo, najkompleksnije ministarstvo u Vladi Republike Srbije uz Ministarstvo unutrašnjih poslova, iziskuje da se time bavite 32 časa dnevno. Ukoliko sutra neko ko je ministar odbrane ili ministar unutrašnjih poslova ili ministar pravde bude i sekretar odbora Saveta za nacionalnu bezbednost, to govori da postoji intencija da se naprosto tim poslom ne radi na njemu sto posto svojim kapacitetom i to je jako loš signal. Mislim da ni na koji način neće unaprediti sistem iz koga bi došao čovek koji bi bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Inače, Savet za nacionalnu bezbednost je ozbiljno telo. Zahvaljujući Savetu i Birou mnoge aktivnosti koje su imale naše bezbednosne službe i policija su izvršene na najbolji mogući način. Zahvaljujući tom savetu smo dobili veoma veliki broj pohvala od međunarodne zajednice u borbi protiv organizovanog kriminala, pre svega, i to međunarodnog, onog najžešćeg organizovanog kriminala i mislim da zaista da savet kao takav treba da opstane, s tim što mislim da način na koji se sada planira njegovo rukovođenje u stvari pokazuje da treba da se zaštiti interes onih ljudi koji otprilike vide taj savet kao mogućnost da oni politički profitiraju.
Podsetiću, sekretar Saveta je bio šef kabineta predsednika Republike. Ni predsednik Republike ni on nisu politički profitirali. Naprotiv, danas imaju dosta tegoba upravo zato što su se borili protiv organizovanog kriminala na način na koji to nije viđeno dugi niz godina u Srbiji. Dakle, to nije mesto na kome treba bilo ko da ima egzibiciju, naprotiv to je mesto gde treba profesionalci da rade svoj posao na najbolji mogući način.
Duboko verujem da još uvek postoji dovoljno svesti da amandman koji je predložen treba da se usvoji ili da se ostavi zakon kakav je bio ili da se usvoje izmene koje će onemogućiti da neko bude i član Saveta i u isto vreme sekretar i u isto vreme ministar odbrane ili pravde itd, jer to je onda zaista izuzetno velika koncentracija moći u jednom čoveku.
Ukoliko bi imali antimonopolski zakon koji bi se ticao pozicija u društvu, pozicija u politici, siguran sam da on tako nešto ne bi dozvolio, siguran sam da bi on osporio tu mogućnost i zato bez i malo žuči i nervoze prosto savetujem da se to ne radi i smatram da neće biti dobro za državu i za naše društvo. Hvala.

Gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo kandidati za ministre, uvaženi kolega Dačiću, ili da kažem još uvek zameniče premijera, danas ste imali u nekoliko navrata čašu žuči kojom ste polili svoje doskorašnje kolege i partnere a mi vas nijednom rečju nismo uvredili. Ako ste na nekoga mogli da budete ljuti, to je upravo na vaše nove koalicione partnere koji su rekli da je Vlada u kojoj ste vi bili zamenik premijera nešto najgore što je Srbiju moglo da pogodi; da je Vlada u kojoj ste vi bili zamenik premijera napravila niz grešaka u oblasti ekonomije, odgovorna za povećanje broja nezaposlenih itd. U stvari, govorila je, taj deo pozicije, govorio je više o vama koji ste danas sa te strane i sedite, u želji da formirate novu vladu.
Podsetiću vas da je Vlada koju je vodio Mirko Cvetković po broju glasova i po mandatima u parlamentu Srbije dobila više nego što je imala 2008. godine. U toj vladi, odnosno u ovom parlamentu, upravo najveći broj je dobila DS. Manji broj glasova su dobile stranke koje danas prave novu koaliciju na dosta neprincipijelnim osnovama, imajući u vidu, a to sam siguran pošto ste se pozvali na boga u nekoliko navrata. Možete i na to da se pozovete, da niko od vas sanjao nije, kad ste bili u kampanji, da ćete praviti ovakvu vladu.
Valjda zbog toga je ovaj ekspoze bio dosta štur, dosta, ako dozvolite da kažem, dosta tanak, pun opštih mesta želja, htenja, obećanja, razmišljanja, viđenja. Ali, ja vam to ne zameram, s obzirom da ste sklopili nešto što je nespojivo, da ste izdelili nešto što je nedeljivo, da ste imali velike pritiske da prepustite dosta toga što je u ingerenciji predsednika Vlade. Ovakav ekspoze je dobrodošao, imajući u vidu da nisam očekivao čak ni to.
Znajući vas, očekivao sam da bude mnogo bolji. I kada ste ušli u tu avanturu pravljenja vlade sa novim partnerima, očekivao sam da imate jasnu viziju gde ste krenuli, sa kim i na koji način. Nažalost, ta mi vizija sada nije jasna, ali svakako, slično se sličnome raduje, pa vidim da ste danas radosni i veseli. I treba da budete.
Molim vas da u onom delu sednice kome niste prisustvovali saslušate šta su govorili vaši partneri o vladi u kojoj ste vi bili zamenik premijera. Razmislite kolika je vaša odgovornost i odgovornost vaših kolega, koji su ostali u vladi. U vladi imam prijatelje, imam ljude koje smatram da su bili korektni i biću korektan prema njima, uvek kao i prema vama, ali nemojte da ja branim vaš rad ili nerad kako su govorile vaše kolege.
Nije tačno ni ovo što je govorio uvaženi kolega Marković, ne može onaj koji ima 14% da bude pobednik u odnosu na onog koji ima 22%. U politici je sve moguće, ali ta vrsta matematike naprosto ne postoji. To je neki račun koji se poznaje samo u Srbiji. Ne bi mogao ni neko ko ima 14% bude mandatar, ali može i to. Slušaćete ga, kao i što sad ćutite, jer vam je rečeno da ne govorite i uvažavam što imate autoritet već od prvog dana i treba da vas slušaju, jer vi ste čovek sa mnogo većim kredibilitetom i imate mnogo više iskustva od njih.
Ono što mi je tema i želim da izazovem, ako mogu, polemiku, to je upravo ekspoze i nekoliko stvari koje ste ovde stavili, koje nisu decidne, a meni deluju vrlo jasne, ali niste ih jasno naglasili. Jedna je stvar koju je pomenuo kolega Petrović, na šestoj strani ekspozea kažete - da je nivo zaduženosti u Srbiji, u odnosu na ukupan društveni proizvod, mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama.
Da li je to najava povećanja zaduženja građana Srbije? Ovih dana kroz neke medije, rekao bi neko režimske, novog režima, koji se stvara ovih dana, kaže se da je vlada Mirka Cvetkovića zadužila Srbiju za 12 kolena unapred. Koliko kolena će da se zaduži Vlada ne bi li ispunila to što vi planirate da radite? Čuli smo da postoji ideja da kredit za infrastrukturu za neophodnu železnicu u Srbiji se prebaci u kredit za budžet i da se potroši. Da li je to plan rada i da li je to zaista politika koju mislite da mi nismo u našoj vladi, u kojoj ste vi bili zamenik premijera, mogli da radimo. Mogli smo i mi to da radimo, ali nismo hteli. Zašto?
Zato što smatramo da je neophodno uložiti u infrastrukturu, kao što smo smatrali da je neophodno uložiti u Upravu za sredstva za navodnjavanje, ali tog novca nije bilo. To je pitanje koje je jako važno i očekujem da date odgovor.
S druge strane, na strani 11, veliki deo poljoprivrednika koji danas trpi veliku štetu zbog ove suše obradovao se obećanjima, koje su dale vaše kolege u toj kampanji, da će agrarni budžet biti dupliran u odnosu na ovu godinu. Gospodin Dinkić je na tome sigurno dobio onih 0,4% zahvaljujući kojima je URS ušao u parlament. Vi kažete da planiramo da značajno povećamo agrarni budžet. Šta znači značajno povećanje? Znači, prošle godine Ministarstvo poljoprivrede je uvećalo budžet za 44%, to je takođe značajno, ali nemojte značajno, obećanje je duplo. Hoće li biti duplo ili neće biti duplo, hoće li biti duplo u sledećoj godini ili ćemo ko po starom maniru videti 2016. godine, izborne godine, kada ćemo opet imati priliku da vidimo kako se vlada raspada po šavovima, kako među vama nastaje neka opozicija koja će tog trenutka da izvuče taj dupli budžet za agrar. Imate veliku odgovornost prema srpskom seljaku i mislim da to treba da uradite već u sledećem budžetu.
Na strani 13 govorite o privatizaciji velikih sistema da se neće privatizovati elektroprivreda, Železnica, PTT, aerodrom. Nisam siguran da ste u pravu i da je to pametna odluka. Imajući u vidu da u Srbiji postoji još aerodroma, koji mogu da se vrlo brzo stave u pogon. Ne govorite o Telekomu. Ovde se nabraja šta neće biti privatizovano. Podsećam, pokušali smo da za određena sredstva prodamo Telekom. Naša Vlada u kojoj smo sedeli zajedno, jedan deo opozicije, odnosno pozicije sadašnje, je tada podneo i krivične prijave. Da li vi ovo, što ste izbegli da stavite Telekom u ekspoze, najavljujete da će Telekom da se proda u nekoj budućnosti. Građani Srbije na kraju dana treba da dobiju odgovor na to. To je nešto što mora biti kristalno jasno od samog početka. Radi se o jednom od najvažnijih javnih preduzeća, koje ostvaruje veliku dobit. Ne kažemo da Srbija treba da ima u posedu Telekom. Smatramo da Srbija, kao i druge zemlje treba da izvrši privatizaciju telekomunikacija. Podsećam da je ogromna hajka bila tokom prošle godine, apropo tog pokušaja prodaje i da smo mi nakon toga otkupili i grčki deo. Srbija u odnosu na 2008. godinu ima značajnije veći deo u Telekomu, nego što je imala onda.
Na strani 15 govorite o velikim završecima infrastrukture, glavnih saobraćajnih koridora itd. Ovde sada imamo veliku dilemu. Da li ste u ovome ekspozeu konsultovali i predsednika Republike, koji je tokom kampanje obećao, ako sam dobro razumeo, a verujem da i građani Srbije, najepohalniji projekat Srbije, mogli bi da kažemo svih vremena. Rekao je da će to biti projekat u vrednosti oko 100 milijardi evra, koji bi trebalo da poveže Beograd i Solun, Morava, Vardar itd, u koji su građani Srbije poverovali. Vi ste ga izbacili iz ovog ekspozea. Da li to znači, da to što se građanima pričalo, po onom starom sistemu radikala kada Vojislav Šešelj kaže – to je bilo u kampanji, to nije za ozbiljno. Nama trebaju odgovori. Ovo nisu kritike, nemojte da me pogrešno shvatite. Samo želim da građani Srbije sutra kad ustanu znaju šta je baza na osnovu koje će oni moći da planiraju svoju budućnost i da li će moći da putuju u svom životu brodom do Soluna i da prodaju svoju robu, da kupuju ili ne?
Da li je to bila samo priča za kampanju, što mislim da bi bilo jako loše, jer onda bi se napravila atmosfera u kojoj postoji jedan disbalans između predsednika i Vlade. Očigledno Vlada ne sluša predsednika. Predsednik ima problem oko ovog saveta za nacionalnu bezbednost. Ne veruje se njegovom šefu kabineta, mora da se postavi neko drugi. Sve to izaziva sumnju među građanima i stvara jednu zebnju – da li postoji jedna simbioza vlasti u Srbiji ili ne.
Ono što smatram da je ispušteno, čudi me da je taj deo ispušten, a tiče se bezbednosnih integracija. Lično i iskreno radujem što na čelo Ministarstva odbrane dolazi neko ko je v.d. predsednika najveće stranke. On će verovatno imati mogućnost da ono što ja nisam mogao da uradim obezbedi znatno veća novčana sredstva, ukoliko bude želeo. Moć će imati, koliko vidimo imaće svu moć u ovoj državi. Želeo bih da on to i učini. Ono što me čini, sa druge strane, tužnim, to je što se očigledno smatra da je taj posao u Ministarstvu odbrane suviše jednostavan i lak da možemo da radimo 5-6 stvari. Ako bude obezbedio novac, siguran sam da će ljudi, koji tamo rade profesionalno, uspeti da na adekvatan način plasiraju i da se stepen bezbednosti naših građana podigne na još viši nivo.
Međutim, ono što je jako važno i u čemu siguran sam postoji razlika, a to ste namerno izbegli da napišete u svom ekspozeu. To je odnos Srbije, ne samo prema EU, već i prema jednoj važnoj vojnoj međunarodnoj organizaciji, a to je NATO. Srbija je u ovom trenutku član Partnerstva za mir.
Vidim, baš deo SNS, koji sada vrti glavom. Hoćemo li mi ostati u tom partnerstvu. Hoćemo ili nećemo?
(Predsednik: Molim narodne poslanike da se ne uključuju u dijalog sa govornikom, a govornika da se ne obraća narodnim poslanicima.)
Gospodine predsedniče, zaista koncizno govorim, vrlo koncentrisano. Verujem da u pola četiri nekom delu ovde je teško da prati.
(Predsednik: Imam razumevanja za sve, samo vas molim da nastavite.)
Govorimo o stvari koja je jako važna, a sa aspekta bezbednosti Srbije, regiona itd. Da li će Srbija ostati u Partnerstvu za mir? Da li će nastaviti sa
integracijama, produbiti odnose ili će, u odnosu na platformu koja je postojala, napustiti taj program i postati neutralna, ili kako se to već zove, u smislu u kome je to proklamovano više puta od strane dela vlasti, koji čini najveća partija u ovom parlamentu.
To su pitanja na koja trebamo da dobijemo odgovore.
Ponavljam, opet nije ništa zlonamerno, nemojte doživeti ovo kao kritiku. Znamo se, radili smo zajedno četiri godine. Ništa manje uspešni nismo bili ni mi u toj vladi. Dobili smo kudi kamo više za nekih pedeset posto glasova, ali očekujemo danas kad preduzimate glavnu palicu da odgovore na ovako ozbiljna pitanja definišete, ako ne u Ekspozeu, onda bar u odgovorima u odnosu što smo mi postavili kao pitanja.
Sa druge strane, budite sigurni da ćemo imati razumevanja za sve ono što smatramo da je dobro za Srbiju.
Voleli bi i mi da se koridori završe. Nije bitno ko je iz kog kraja Srbije, završite ih sve. Podržaćemo vas u tome, nemojte imati dilemu nikakvu.
Voleli bi da Srbija za četiri godine nema ne zaposlenih, da se završi koridor do Soluna, da sve ono što ste obećali da bude ispunjeno.
Budite sigurni, ja ću vam dati glas za četiri godine na parlamentarnim izborima, ali samo ispunite ono što ste obećali. Ništa više od toga. Ukoliko ne budete to ispunjavali, ova parlamentarna sala će biti jako nezgodna za one ministre koji budu dolazili ovde, a ne ispunjavaju svoje obaveze koje su dali, odnosno svoja obećanja. Mi nismo nikoga terali da da obećanja, ali oni koji su dali obećanja moraju biti odgovorni i pred građanima i pred poslanicima.
Želim vam svu sreću, pogotovo novim ministrima. Onima koji su radili, njima zahvaljujem na saradnji koju smo imali. Smatram da smo bili dobri, korektni partneri. Onima koji su sada ušli u Vladu, vrlo brzo ćemo se videti, pa ćemo videti na koji ste način shvatili uopšte rad Vlade i da li mislite da je toliko lako koliko izgleda sa ove strane i sa te iste. Hvala.