Želim da skrenem pažnju gospodine ministre na član 13. koji se tiče priprema za rad u slučaju vanrednog ili ratnog stanja. Za nas je potpuno šokantno bilo da se ispusti, u toku priprema za ratno stanje, pogotovo da se ne konsultuju propisi iz oblasti odbrane.

Ovo nije lingvistička greška, gramatička, ovo je suštinska. Ne mogu da zamislim kako MUP se priprema za situaciju vanrednog ili ratnog stanja, a nije u koordinaciji sa planovima koje ova Skupština, koja je usvojila i koji su obavezujući za sva ministarstva, uključujući i MUP.

Drago mi je da ste prihvatili naš amandman, ali izražavam dosta veliko iznenađenje da je tako nešto izašlo iz vašeg ministarstva i gde je predloženo da se tako nešto radi bez saradnje sa odbranom, odnosno definisanim dokumentima koji postoje u odbrani.

Takođe mi je jako interesantno da to niko sem poslanika DS-a nije uočio. Ima ovde ljudi koji su učestvovali u raznim ratovima i trebalo bi to da znaju bolje od nas, jer očigledno da su u tim ratovima učestvovali na neki način koji nije bio definisan zakonom. Hvala.

Želim i ja da se priključim pohvalama koje je izrekao kolega Đurišić, a pro po prihvatanja njegovog amandmana za koji smatramo isto da je suštinski jako važan i da on treba da omogući, da li će omogućiti videćemo u praksi, da se policija depolitizuje, odnosno da se smanji uticaj politike koju ministar unutrašnjih poslova sprovodi kao član Vlade, odnosno kao član neke stranke.

Međutim, mi smo dali amandman koji se tiče dužnosti direktora policije i drugih rukovodioca strateškog nivoa u ministarstvu, gde je predviđeno da oni podnose šestomesečne i godišnje izveštaje o radu, a nije predviđeno u kom roku. To je prihvaćeno da bude u roku od 15 dana i sada vas ja vraćam na član 6. gde smo rekli da ne stoji u članu da u roku od tri meseca će to biti publikovano.

Smatram da zaista ne postoji ni jedan razlog, pogotovo ne na neki šestomesečni izveštaj se publikuje posle tri meseca. To je nešto što je loše i ja vas molim da to pokušamo da ispravimo, odnosno da ako je 15 dana rok da se dostavi vama izveštaj iz svih strateških nivoa, uključujući direktorat policije, da recimo ne bude rok duži od 25 dana da se to pojavi u Skupštini, odnosno u javnosti putem oficijalnog sajta MUP.

Mislim da je to interes i vas i građana i da se građani pravovremeno informišu o stanju bezbednosti i informacijama za koje su suštinski životno zainteresovani. Zahvaljujem.

Znači, naš amandman je inače prihvaćen, ali kažem, apelujem na ovaj deo koji nažalost smo mi propustili da stavimo kao rok, a mislim da još uvek možete vi da intervenišete. Zahvaljujem.

Član 15. nažalost nije prihvaćen. Kažem nažalost zato što u izveštaju o skriningu za Poglavlje 24 gde su pravda, sloboda i bezbednost se konstatuje da je neophodno u saradnji policije i službi bezbednosti jasno omeđiti samo na nužnu saradnju u skladu sa Ustavom i zakonima propisanim pravima i dužnostima.

Iz iskustva ljudi koji rade u policiji, bez obzira na, da kažem, deklarativno ili hajde, zakonsko proklamovanu nezavisnost policije u svom delovanju, nažalost policija još uvek ima segmente koja zavisi od službi bezbednosti, nije nezavisna u potpunosti i to je nešto što je Evropska komisija konstatovala u svom izveštaju za Poglavlje 24.

Mislim da bi trebalo da stavimo pretpostavke u zakon i takođe da se naprave napori da se to konačno i definiše i da policija svoje poslove obavlja bez da ima potrebu da se konsultuje ili da traži bilo kakvu asistenciju od strane službi bezbednosti, čiji posao nije da rade poslove koje radi i policija. Hvala.

Gospodine Bečiću, teško da bi vam danas neko u sali ili u Srbiji poverovao da vi nemate mogućnost da isključite mikrofon. Ako je neko tu mogućnost ovde koristio, upotrebljavao i zloupotrebljavao, to ste upravo vi. I vama je smešno.

Ne, izrekli ste malopre neistinu, pa ja samo ispravljam.

Pa da, vaša je dužnost da mi na dva minuta isečete vreme. Mislim, to ste radili uvek do sada, nekada i pre dva minuta, nekada na minut, nekad na 15 sekundi.

Dobro.

Ovo je član 17. stav 6. koji je prihvatila Vlada. Želim da naglasim da se on odnosi pre svega na savesne građane u našem društvu, koji u određenom momentu postupaju po, da kažem, zakonima, štiteći ustave i zakone Republike Srbije i asistirajući policiji, bilo samostalno, bilo u policijskom radu. Svakome to može da se desi. Ali, u situaciji da se protiv njih vodi bilo kakav krivični postupak, država Srbija treba da im omogući potpunu pravnu i svaku drugu zaštitu koju imaju i pripadnici MUP.

Na ovaj način, građani Srbije koji su svedoci krivičnih dela i koji pokušaju da ih spreče ili ih spreče, ne mogu biti prepušteni na milost i nemilost onih koji su vršili krivična dela, a koji su u našem društvu verovatno uticajniji od tih građana, pa bi možda mogli da utiču i na sud, tužilaštvo ili neke druge organe da se čak protiv građana koji su sprečavali krivično delo, da se vodi krivični postupak.

Ovo možda zvuči nekome nelogično, ali verujte mi da ima dosta primera gde ljudi koji su sprečavali krivično delo na kraju završe na sudu kao okrivljeni, jer su prekoračili neka ovlašćenja za koja oni inače nisu dužni da znaju. Hajde da kažem, svi su građani dužni da znaju zakone, ali to je prosto u praksi nemoguće. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Mi smo predložili jednu dosta prostu stvar, koju sam smatrao da ćete prihvatiti bez ikakvog razmatranja. To je da se određeni dokument koji predlaže Vlada, odnosno prihvata Vlada, definiše na osnovu predloga ministra.

Ovde se kaže, u obrazloženju Vlade da ne prihvata amandman, zato što je ministar jedini ovlašćeni predlagač akata, fali – akti ovde, iz delokruga MUP, u skladu sa Poslovnikom Vlade. Sada mi ovde kažemo – nećemo to staviti u zakon zato što je to u skladu sa Poslovnikom, a Poslovnik Vlade utvrđuje Vlada.

Šta se dešava ako Vlada promeni Poslovnik Vlade? U toj situaciji ostaje nedorečeno. Ne vidim zašto je bio problem da stoji jednoznačno da se to usvaja na predlog ministra. Vi jeste taj koji treba to da predloži. Ukoliko nije definisano, a promeni se u Poslovniku, možemo doći baš u onu situaciju o kojoj ste malopre pričali, da ministar poljoprivrede predlaže neka akta, pa možda neko to i usvoji.

Ovo možda nije suštinska stvar, ali jasno se definiše i mislim da nemate nijedan razlog da to ne prihvatite. Ovde razmatramo zakon kao viši pravni akt od Poslovnika. Poslovnik je nešto što može Vlada da menja na svakoj sednici, a mi ovaj zakon možemo samo u situaciji u kojoj se on nalazi u parlamentu. Zahvaljujem.

Član 21, znači, u prethodnom članu smo govorili o kriterijumima za način odabira predstavnika za upućivanje u, da kažem, mirovne misije, odnosno van teritorije Republike Srbije. Član 21. koji sam dao preciznije definiše ne samo učešće u mirovnim misijama, već i prinadležnosti koje ostvaruje policajac koji se nalazi van granica naše zemlje. Znate i sami da sam vodio Ministarstvo odbrane koji ima veći broj predstavnika ministarstva ili Vojske van granica.

Mislim da ova stvar treba da se prihvati, jer se ovde dosta, po našem amandmanu, dobro zakonski rešava njihov status. Ne vidim nijedan razlog zbog čega to ne bi prihvatili, jer policijski službenici dobijaju ovde konkretnije, da kažem tačno, sve šta, na koji način da obavljaju, na koji način funkcionišu. Hvala.

Mislim da smo žuči ovde izneli oko stvari koje mogu jednostavnije da se obrazlože. Kolega koji je govorio pre mene je rekao da je amandman podnet na politički način. Zaista ne znam kako drugačije da podnosim amandmane u parlamentu ako ne na politički način. Politički motivisan, svi ovi amandmani su politički motivisani, nije sporno.

Međutim, ljudi za razliku od NATO-a koji ima jasan standard funkcionisanje u celom svetu, policijski poslovi u svetu nemaju standard na način na koji vi to mislite, odnosno kome vi govorite.

Znači, mi imamo situaciju da je, ako se ne varam, savetnik ministra unutrašnjih poslova iz Velike Britanije. U Velikoj Britaniji lokalna samouprava ima direktan upliv u izboru šefa lokalne policije. Direktan upliv. Znači, oni biraju šefa lokalne policije, ali se tamo ne polazi od pretpostavke da je šef lokalne samouprave po pravilu neko ko krade, pa ga onda taj budući policajac, šef policije štiti.

Potpuno se slažem da Srbija nije spremna u ovom trenutku da ima razdvojene sekretarijate koji će se birati na nivou lokala. Mislim da to nije trenutno dobro, ali isto tako mislim da građani Vojvodine imaju pravo da iskažu svoju želju da se na bolji način, transparentnije policija odnosi prema lokalnim samoupravama i AP Vojvodini, odnosno Skupštini Vojvodine.

Mi smo dali amandman koji je prihvaćen da policijske uprave imaju dužnost i obavezu da podnosi informacije i izveštaje lokalnim samoupravama, a težnja nam je da lokalne samouprave razmatraju izveštaje, odnosno informacije, pa da mogu da pokrenu i javno postupak smene određenog šefa policijske stanice, ukoliko ili policijske uprave, ukoliko on taj posao ne obavlja na dobar način.

Dakle, u ovom trenutku mislim da Srbija ne samo na teritoriji Vojvodine, mislim da Srbija nije spremna čak ni za sekretarijat u nekim drugim gradovima i nije to tema.

Hajde da razgovaramo o argumentima, nema potrebe da unosimo žuči. Ne mislim da je ideja kao takva loša, jer ona funkcioniše i u SAD i u Velikoj Britaniji i u velikom delu zemalja širom Evrope.

Dakle, hajde da polazimo od toga da svi imamo iste, časne i dobre namere prema građanima Srbije i da želimo da pomognemo da se stvar uradi na bolji način. Zahvaljujem.

Replika na kolegu.

Kratko samo, gospodine ministre, načelnika Generalštaba ne postavlja ministar odbrane. Ne znam kako to ne znate.

Znači, ljudi, mi ovde razgovaramo na način da u startu nešto proglašavamo negativnim, a da ne analiziramo sve aspekte onoga što se traži. Ja potpuno razumem da vojvođanska policija kao takva ne treba da postoji. U sistemu policije Srbije treba da postoji, svaki deo Srbije ima svoje specifičnosti i treba da postoji određeni uticaj lokalnih samouprava na taj tzv. „komuniti polising“. Znači, mi čak ubacujemo to kao policiju zajednice. Mi smo to u ovom zakonu stavili – policija u zajednici. Pa, ne može to biti deklarativno. Ako kažemo - policija u zajednici, to znači da zajednica, koja može biti manja ili veća, ima određeni uticaj na politiku bezbednosti na prostoru na kome se ta zajednica zasniva. To je, koliko ja razumem, osnova. Svaka druga politička ideja koja postoji kao takva, takođe je legitimna, javna i naravno da svako ovde predlaže amandmane na osnovu politike. Na kraju krajeva, ovde se i vodi politika.

Podsećam, gospodine ministre, malopre ste pričali da je Votkins vaš savetnik. Upravo u Velikoj Britaniji je policija fragmentirana potpuno i lokalna samouprava bira šefa policije. Ono što je interesantno, evo koleginici da kažem, upravo se šef policije u lokalu bira iz redova policajaca koji nisu iz tog grada, a zadovoljavaju karijerne uslove da budu šefovi. Sticajem okolnosti bio sam više puta na raznim edukacijama.

Dakle, podržavam i to da policajci, da bi imali karijerno napredovanje, treba da se kreću po celoj Srbiji, ali isto tako mislim, gospodine ministre, da im onda morate obezbediti uslove koji postoje u vojsci. Znači, morate im obezbediti uslove uvećane troškove stanovanja, morate im obezbediti finansijske uslove, da možete da ih premeštate na način na koji se to trenutno radi. Hvala.

Ali, pričamo o istoj stvari sve vreme. Zašto?

Ovaj član je jako interesantan, iz razloga ako smo definisali da postoji jedna specijalna jedinica i da postoje posebne jedinice u okviru policije, ovde se očigledno vidi da postoji potreba ministra da vrši direktan upliv ili kontrolu isključivo nad jednom posebnom jedinicom, a to je Žandarmerija.

Nije nepoznata stvar ni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, niti među žandarmima, da ne postoji sinergija, pozitivna energija između rukovodstva MUP-a i Žandarmerije. Nije nepoznato da se trenutno vode dva procesa protiv pripadnika Žandarmerije, jedan za koji svi znaju da je više nego jasno politički i postavlja se pitanje - zbog čega se specijalna antiteroristička jedinica stavlja u drugačiji položaj, a Žandarmerija u poseban položaj. Šta je to što Žandarmeriju izdvaja u odnosu na SAJ? Možda je to što učestvuju u suzbijanju nereda na sportskim priredbama, možda to što učestvuju u suzbijanju nereda na drugim skupovima koji se održavaju na javnim prostorima, ali je više nego očigledno da postoji potreba, slobodan sam da kažem, i neki animozitet prema ljudima koji rade u Žandarmeriji i koji treba sada da se ukalupe, na način na koji se, recimo, ljudi iz SAJ-a ne stavljaju.

Zbog čega se to radi, gospodine ministre, ja mogu samo da pretpostavim, a siguran sam da je svima u policiji to jasno. Međutim, naš amandman je takav da traži da se te stvari izjednače i da postoje isti uslovi za rad i postupanje svih ljudi koji rade u Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u policiji i da se lanac komandovanja ne prekida na način na koji ste vi to ovde predvideli, jer se na taj način dovodi Žandarmerija u situaciju da može doći do kršenja javnog reda i mira, a da oni ne mogu da stignu da odreaguju, jer čekaju određene saglasnosti koje, po ovome što je zapisano, treba da im stignu od strane ministra.

Dakle, bez obzira na animozitete koje imate prema Žandarmeriji, a koji su više nego jasni, smatram da ovu stvar treba da prihvatite kao amandman i da promenite. Hvala.

Ne znam kako mislite, gospodine ministre, da njihova primanja nisu smanjena? I ne znam kako mislite da njihove dnevnice nisu smanjene? Pa, danas kada dva žandarma dođu u Beograd, mogu da kupe zajedno jednu paklu cigareta. Tačno je to da ste vi bili uvek na istoj liniji, ali, često sa suprotne strane.

Podsetiću vas – sudi se jednom žandarmu za nanošenje teških telesnih povreda, u situaciji u kojoj ste vi bili jedan od organizatora nasilnog skupa, koji je rezultirao sa smrtnim posledicama. Tužilac ne postupa protiv organizatora tog skupa, ali postupa protiv žandarma. Vi ste čak na Odboru za bezbednost rekli da se sudi ubici Panića. Koliko ja znam, pokojni Panić je preminuo u bolnici, od posledica teških telesnih povreda, nastalih prilikom nasilnih demonstracija koje su bile 2008. godine. I tada ste vi bili na istoj liniji sa žandarmima, ali sa suprotne strane. Složićemo se da je to istina.

Dakle, nisu tema žandarmi, tema je da se žandarmerija, kao i SAJ, kao i ostale posebne jedinice stave pod isti način i lanac komandovanja, a ne da se oni posebno izdvajaju. Zbog čega se posebno izdvajaju?

Inače da znate, sa tim ljudima smo bili mnogi mi u snegu, i u vodi, i u problemima. Imali su veće plate i veće dnevnice, više prinadležnosti, formirani su u neko drugo vreme, ali ne samo zbog kopnene zone bezbednosti, znači ne samo zbog toga.

Dakle, to što kažete poštujem ako ste bili sa njima kada je neophodno, ali dajte ljudima bar vratite dnevnice ako ništa drugo već ne možete. Hvala.

I ja sam šokiran da ministar unutrašnjih poslova izjednačava ubistvo sa teškim telesnim povredama usled kojih…