Prvo da kažem, gospodine Tomiću, vi i ja ne idemo u iste kafane. U stvari, retko i stižem da idem, ali vidim da vi idete dosta često i da tamo skupljate informacije o odnosu prema našoj vojsci.
Vidim da vas je fascinirao intervju jednog glumca koji je rekao da naša vojska nije na nivou na kom treba da bude. To i objektivno jeste nivo informacija i znanja sa kojima baratate. Otprilike, tu negde sa tim nivoom, vi pokušavate da ubedite građane Srbije da danas vojska nije kao što je bila. Moram svima da vam kažem, ponosan sam na to što vojska nije kao što je bila. Posle 92 godine, preinačili smo vojsku Srbije, sad nose oznaku na levom rukavu.
Hoćete li da vas podsetim samo u vremenu dok ste vi vladali Srbijom o aferama koje su bile u Vojsci Srbije? Hoćete da vam pričam o Leskovcu? O Vranju? O Topčideru, gospodine Tomiću?
(Željko Tomić, sa mesta: Mislite kada je bio Tadić ministar?)
Ne, vi ste bili i vaš gospodin Koštunica je bio premijer te Vlade.
Hoćete li da vas podsetim kako ste otpuštali ljude bez ikakve analize? Za tri godine je 40.000 ljudi ostalo bez posla. Hoćete li da vas podsetim kako ste doveli u problem ceo sistem, tako što penzije niste isplaćivali na način na koji je trebalo? Mogu da pričam i sporije, ako hvatate beleške, nije problem? Znači, kako i zbog čega mi danas imamo dug prema vojnim penzionerima iz vremena u kojem ste vi rukovodili Srbijom.
Žao mi je što koristite neistine. Nikada nisam rekao da mi je u interesu da budem generalni sekretar bilo čega. Naprosto, kafane u koje vi idete, očigledno vrte informacije koje nisu tačne. Pre četiri-pet godina nisam ni sanjao da ću biti ministar odbrane. Verujte mi, ni u najluđim snovima.
Pošto se postavlja pitanje – da li je to volja građana? Potrudiću se da vam nađem izjave gospodina dr Vojislava Koštunice, koji je bio kandidat i na mom glasačkom listiću sam bio i ja, kao kandidat DOS, u kome smo pričali da ćemo profesionalizovati vojsku, ukinuti služenje vojnog roka, učiniti da naša vojska bude moderna, sistematizovana, organizovana, formatizovana po najboljim standardima.
To što ste vi danas protiv profesionalizacije, a ne znate kako to da kažete, pa ste došli u sukob sa vašim šefom, gospodinom Samardžićem, koji je danas rekao da je protiv toga, a vi ste sada za to, to sada treba da dezavuiše vaše biračko telo, pa da sutra možete da kažete da ste vi bili za tamo gde ste za, a tamo gde nije, u tim kafanama u kojima vi sedite, da kažete da ste protiv.
Nažalost nije, ali reći ću vam, pošto se postavlja pitanje za koga radimo reformu? Hoću da vam kažem – od 2003. godine, u sklopu reforme je donesena odluka o prigovoru savesti. To je nekome izgledalo manje ili više važno. S obzirom da Evropska komisija postavlja pitanje da li to postoji, a da je 90.000 mladih ljudi izabralo da na taj način reguliše vojni rok, očigledno da u korist nekih građana Srbije je to učinjeno.
Doneli smo zakone u oblasti VOA i VBA. Zašto smo to doneli? Zato što vi to niste doneli. Kada je vaš ministar upravljao sistemom, tih zakona nije bilo. Doneli smo Zakon o vojsci, Zakon o odbrani, šest zakona, dve strategije, Strategiju nacionalne bezbednosti. Sve smo to učinili u izuzetno kratkom vremenskom roku.
Reformisali smo vojno školstvo. Verujte mi, to je interes ne samo sistema, već i države. Za one koji se pitaju da li je to naš interes? Odmah da vam kažem, danas u poslednjih nekoliko godina školujemo oficire iz velikog broja stranih zemalja. Pretprošle godine smo imali iz Kine, prošle godine iz Rusije.
Izvinjavam se, ako zaista postoji potreba da se nešto raspravi van sale, nek se raspravi. Ne mogu da pričam, dekoncentrišu me. Trudim se da sve zaista slušam pažljivo.
Danas imamo oficire iz Austrije, Turske, Amerike koji su na školovanju kod nas, kao iz Alžira njih 20. To je naš interes, to nije ničiji interes da mi to radimo. Verujte mi, ma koliko se to vama činilo ili možda ne razumete, to nije ni važno. To je naš interes.
Formiranje Vojno-medicinskog fakulteta u sklopu reforme vojnog školstva takođe je jedna težnja naših lekara sa VMA, ali i sistema odbrane da ima tu vrstu obrazovanja. Naprosto, imamo zgradu sa 180.000 kvadrata, sa svim institutima, profesorima i logično je da imamo i taj fakultet. U prvoj godini imamo strance koji studiraju kod nas. U prvoj godini, odmah.
Do kraja godine ćemo formirati univerzitet odbrane. Takođe je to jedna stvar koja je apsolutno nova. Akreditovali smo naše studije sa VMA, sa Vojne akademije. Imaćemo i vojno-tehničke studije, imaćemo i doktorante u okviru sistema i unapređujemo ceo sistem. Za koga? Za Srbiju, za nas. Nemojte imati dilemu, uopšte.
Po prvi put, 2007. godine upisujemo devojke na Vojnu akademiju. I to će neko reći, da je to zato što je neko iz NATO naredio. Nije, ljudi to je nešto što je savremena tekovina, moderna. Želimo da imamo žene oficire. Takođe, ženama sada omogućavamo da budu profesionalni vojnici. Da li je to u našem interesu ili u interesu nekih stranaca? Nije, to je u našem interesu. To je najbolji interes koji mi radimo.
Tačno je da je trebalo malo više vremena da izaberemo kandidata za generalnog inspektora službi. Tu je možda najveća krivica na meni. Naprosto, to je izuzetno odgovorno mesto i ne bih želeo da pogrešim, iako sam neko ko misli da se odluke moraju donositi što je moguće brže, da je najveći rizik u stvari ne rizikovati, ali nekako sam tu imao neku zadršku i zbog toga se ta stvar malo razvukla. Ubeđen sam da lice, to je sada službeni izraz, da čovek koga smo izabrali je adekvatan i da će na adekvatan način taj posao da radi.
Na polju međunarodne saradnje, voleo bih da to što vi pričate, pričate samo iz žuči i zato što nemate argumente, a ne zato što to vi znate. Ako ne znate, kazaću vam. Sa preko 50 zemalja u svetu Ministarstvo odbrane ima saradnju. Sa 40 smo potpisali ugovore razne o međunarodnoj saradnji. Lično sam potpisao negde oko 20 ugovora. Po prvi put smo u našoj istoriji nedavno imali ministra odbrane iz Brazila. To su one zemlje "BRIK", na koje se često pozivate i da su izuzetno važne u svetu.
Po prvi put u istoriji Srbije je zvanično svirana himna Brazila na jednoj državnoj ceremoniji. Možda vam to ne znači puno, ali meni znači puno. Imali smo posetu ministra odbrane iz Kine, takođe nećete verovati, po prvi put. Načelnik Generalštaba iz Kine, nemamo podatak kada je bio pre toga. Načelnik Generalštaba ruske Federacije je bio pre par meseci. Imao sam sastanak sa njim.
Čujem da se vodila neka debata sada za vikend o tome da li je to tačno ili nije. Imao sam sastanak sa njim, jako dobar sastanak i kvalitetan. Poslednji put je njegov kolega bio pre osam godina. Primili smo američkog načelnika Generalštaba, posle 57 godina.
Međutim, očigledno da to nije dovoljno. Reći ću vam da smo potpisali sporazume sa svim zemljama u okruženju, izuzev sa Albanijom. Danas Srbija ima sporazum u oblasti odbrane, bukvalno od Ankare do Beča sa svim zemljama. Želimo da potpišemo i sa Albanijom. Zbog čega? Zato što je bezbednosni prostor nedeljiv. Zato što ma koliko želeli da stavite glavu u pesak da prođe oluja, verujte mi, ne može da vas spasi glava u pesku, ukoliko nemate saradnju sa zemljama u okruženju.
Ma koliko mi bili homofobični s jedne strane i ksenofobični sa druge strane, to vam ne pomaže u bezbednosnom smislu. Žao mi je zaista što nemate priliku ili niste sa njim razgovarali, da razgovarate sa gospodinom Jočićem, mojim uvaženim kolegom i bivšim ministrom unutrašnjih poslova, koji će vam reći da bez saradnje se ne možete boriti protiv izazova, rizika i pretnji u oblasti odbrane i protiv tih istih asimetričnih pretnji u oblasti bezbednosti.
Naprosto, ne možete se izolovati u odnosu na svoje okruženje i glumiti neku svoju priču, u kojoj ćete u stvari biti ugroženi, zbog toga što niste u sistemu bezbednosti koje je neophodno.
Poštujem svaku odluku parlamenta, ali ne može meni parlament da naloži šta ću da mislim. Ne može meni parlament da kaže da moram da promenim svoje mišljenje. Ne znam samo šta je problem, ako sam rekao da Vuk Karadžić nije sprovodio, šta je problem? Poredim sebe sa Vukom Karadžićem? Ne, vi me poredite.
Je li bio referendum za usvajanje? Nije. Je li trideset godina Srbija usvajala novi pravopis? Je li taj čovek bio proglašavan izdajnikom, stranim plaćenikom, nemačkim špijunom, austrijskim plaćenikom? Je li to iz istorije našeg naroda? To je činjenica.
Što vi sad meni zamerate što to iznosim u javnosti, u želji da kažem ljudima da sva velika dela u čovečanstvu nisu učinile nacije cele, nego lideri, ljudi koji su u određenom trenutku imali dovoljno hrabrosti, imali dovoljno vizije, imali dovoljno ideje i energije da povedu svoj narod u pravcu za koji su ubeđeni da je dobar?
Da li bi mi imali bombardovanje da smo išli na referendum? Da li je neko mogao da pita – izvinite, da li ste vi za rat sa NATO?
Što se tiče profesionalizacije, nemam ja problem. Znači, tvrdim da treba referendum i za to. Verujte mi, ako odlučite ovde u Skupštini da treba referendum, meni nije problem, samo mi je važno da budete jasni. Znači, danas je vaš kolega rekao da ste vi protiv profesionalizacije. To sam ponovio nekoliko puta.
Sada očigledno, posle tog telefonskog razgovora koji ste završili, sada ste za profesionalizaciju. Da li je podržavate ili ne podržavate? Nemojte da se ljutite, ali naprosto, nama je u sistemu jako važno da znamo zaista kakvo je vaše mišljenje.
Reći ću vam još nešto. Kažete - nije vojska kao što je bila. U momentu kada ste ostavili vojsku, imali smo potporučnika, poručnika i kapetana više nego pukovnika ili vrlo slično. To je bio rezultat vašeg rada. Kadrovska piramida - katastrofa. Penzionerima se duguje katastrofa, 2,7 milijarde duga sistema. Urušen sistem totalno, čak i onaj deo gde ste mislili da ste uradili nešto, to je vojno zdravstvo, i tamo katastrofa.
Sada slušam kritiku o NATO. Kakav NATO? Pa nije tema NATO. Tema je hoće li Srbija dobiti savremenu, modernu, profesionalnu vojsku ili ne. Hoćemo li slušati glumce ili ljude koji su stručni da pričaju o tome?
Ukoliko je citat glumca, čak i na naslovnoj strani eminentnih novina, za koje mi je urednik rekao da mu nije jasno kako je moguće da se to našlo. Naravno da sam zvao da pitam, da kažem – izvinite (Predsedavajući: Molim vas da se smirite malo, tenzije su potpuno nepotrebne.) mene zanima šta kvalifikuje jednoga glumca da dobije naslovnu stranu sa onolikim naslovom i da priča o Vojsci Srbije?
Vidim da ste vi fascinirani, napokon imate podršku od nekoga. Ne znam da li taj čovek ima naše državljanstvo. Ne znam da li je taj čovek pripadnik našeg naroda ovde ili je iz neke druge države, i postavljam pitanje da nije postavio, znači, ne razmišljanje u odnosu na svoju državu matičnu, u kojoj objektivno je sistem znatno manji nego što je naš.
Takođe, hoću da znate, koristim priliku da kažem da posle gotovo 70 godina, uvodimo versku službu.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, izvinite ministre, molim da slušamo kada neko govori i podsećam na to da nemate obavezu da sedite u sali, ako imate preče i pametnije razgovore. Hvala. Molim vas za tišinu.)
Takođe, da vam kažem, posle 70 godina, uvodimo versku službu u Vojsci Srbije. Takođe, ako vam neko u kafani kaže - nije to vojska kao što je bila, da znate, tačno je. Sedamdeset godina nije bilo verskih službenika u našoj vojsci, znači, dovodimo, imaćemo sveštenike u vojsci i ljude koji će moći kao duhovne vođe da razgovaraju sa vojnicima i da im omoguće da ne dođe do situacije u kojoj smo bili. Naravno, svih priznatih crkava i ostalih profesija.
Znači, sve to što vi kažete ja se potpuno slažem. Nije to kao što je bilo i, verujte mi, ovim zakonom nikad više neće ni biti kao što je bilo jer se menja apsolutno pristup bezbednosti i pristup odbrane.