To nije tačno. Da budem vrlo jasan, postoji, kao što znate, komanda za obuku, postoji uprava za obuku, postoje ljudi koji su izuzetno stručni, školovani, kako u zemlji, tako i u inostranstvu i svakog dana apgrejdujemo svoje znanje i pojačavamo obuku. Profesionalni pripadnik Vojske Srbije ima poboljšanu obuku u odnosu na običnog regruta i ima stalna usavršavanja, koja regruti nisu imali zbog kratkog služenja vojnog roka.
Ta priča ne stoji. Razumem nerazumevanje, razumem brigu, ali da bih relaksirao građane Srbije, treba takođe da znaju da razlika između 11.000 profesionalaca, odnosno regruta, otprilike četiri prema jedan u korist profesionalaca.
Nismo mi smanjili broj vojnika. Imamo identičan, čak i malo veći broj vojnika nego 2007. godine, tako da kada pričamo o operativnim mogućnostima Vojske Srbije moramo znati da je danas Vojska Srbije mnogo operativnije sposobnija, operativno sposobnija, u odnosu na vojsku koja je bila 2007. godine.
Izvinjavam se ako sam rekao da je ministar odbrane Republike Srbije bio Francuz. Greška je izuzetno velika. Radi se o Kraljevini Srbiji od 1861. do 1865. godine. Radi se o Francuzu Ipolitu Mondenu, koji je bio u vladi Ilije Garašanina, čovek koji je bio praktično prvi ministar odbrane u našoj zemlji, koji je doneo standarde upravo sa zapada, koji su kasnije implementirani kako u našu državu, tako i u našu vojsku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, želim da se zahvalim svim poslanicima koji su na jedan konstruktivan način učestvovali u diskusiji u parlamentu i želeli da daju pomoć u procesu reforme Vojske Srbije.
Koristim priliku da se ponudim da zajedno sa Kolegijumom i našim Generalštabom gostujemo u parlamentu i da napravimo jednu prezentaciju onoga što se radi u Vojsci Srbije i reforme koje se sprovode, sa svim rezultatima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Dajem sebi slobodu da vas pozovem da posetite vojsku kadgod budete imali vremena i da vam održimo takođe jednu prezentaciju, da vidite u kom stanju je vojska danas, sa veoma jasnim statističkim osvrtom u kom stanju je vojska bila pre nekoliko godina, ne sa željom da kritikujemo prošlost, već sa željom da pokažemo da menjamo našu budućnost i da stvari koje su nekada bile loše danas su znatno, znatno bolje. Hvala puno.

Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o suspendovanju obaveze služenja vojnog roka je svakako istorijska odluka, koja treba našu vojsku i našu državu da svrsta u red savremenih i modernih vojski i država koje su organizovale svoju vojsku po najboljim standardima, sistematizovanim na isti način i standardizovanim.
Imajući u vidu da se radi o istorijskoj odluci o kojoj se često u javnosti raspravlja, i kada se mešaju tradicija i emocija, pokušaću da vam približim istorijski koncept nastajanja srpske vojske do Vojske Srbije, u kome ćete imati priliku da vidite kako se razvijala srpska vojska i kako smo došli u situaciju da danas pravimo Vojsku Srbije na profesionalni način.
Ako uzmemo u obzir period od krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog 1217. godine pa do 1883. godine, videćete da smo u toj istoriji imali profesionalne pripadnike tadašnje vojske, kao i pripadnike narodne vojske. Profesionalna vojska podrazumevala je one momke koji su službovali u pratnji vožda, knezova, kao graničari ili kao posade utvrđenja. Narodna vojska su bili seljaci, koji su se odazivali na poziv za bitku i po pravilu su donosili opremu, garderobu, hranu, ponekad čak i oružje pred tu bitku.
U Prvom i u Drugom srpskom ustanku učestvovali su i profesionalni i pripadnici narodne vojske.
Pre 180 godina, 6. maja 1830. godine, u Požarevcu knez Miloš formirao je Prvi odred srpske gvardije, preteča današnje garde. Dvadeset godina kasnije formirana je i Vojna akademija. Govorim o vremenu kada mi još uvek nismo imali stajaću vojsku, već upravo profesionalnu i narodnu vojsku.
Nakon što su se u Evropi modernizovale vojske, po ugledu na Bonapartu, koji je prvi formirao stajaću vojsku, 15. januara 1883. godine usvojen je Zakon o ustrojstvu vojske po ugledu na zapadne razvijene zemlje. To je prvi pravni akt nezavisne srpske države kojim je uvedena stajaća vojska sa redovnom vojnom obavezom i za to vreme modernom organizacijom.
Želim da naglasim i u to vreme, ukoliko je bilo više muške dece u porodici, jedan od tih momaka nije bio u obavezi da služi vojsku, već se on starao o porodici.
Stajaća vojska svoj vrhunac doživljava upravo u Prvom srpskom ratu, od kada važi krilatica – rado Srbin ide u vojnike.
Nakon 1918. godine Srbija unosi svoju državnost u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG, samim tim i Vojska Srbije se uliva u te vojske, kao što znate, doživljava svoju renesansu osamdesetih godina kao JNA.
Upravo osamdesetih godina po prvi put u tadašnjoj JNA pojavljuju se i ugovorci, čime se praktično započinje jedan puzajući ciklus profesionalizacije tadašnje vojske, jer po prvi put imamo ljude koji su pod ugovorom u Vojsci Srbije na određenim mestima za koje su bile potrebne posebne veštine, a te veštine su danas i zahtevnije u 21. veku.
U to vreme, krilatica – rado Srbin ide u vojnike, dobija i nastavak tako da devedesetih godina imamo upravo eroziju služenja vojnog roka, koja u tom periodu praktično postaje i tradicija.
Godine 2003. donosi se odluka o prigovoru savesti i od tada otvara se mogućnost za civilno služenje vojnog roka, od 2003. godine do današnjeg dana civilno su služili vojsku oko 90.000 mladića. Treba da znate da i jedno od pitanja u upitniku Evropske unije, koje se tiče naše dalje evropske integracije, upravo je pitanje da li postoji prigovor savesti u našoj vojsci i bitno je reći da profesionalizacijom praktično se i ta stvar konačno stavlja na čistinu i Srbija će imati profesionalnu vojsku, odnosno vojsku će služiti i ići na obuku samo oni koji žele.
U isto vreme, u skladu sa savremenim potrebama, izazovima, rizicima i pretnjama, donosi se strateška odluka o pristupanju konačnoj profesionalizaciji Vojske Srbije i Crne Gore, sa datumom okončanja 31.12.2010. godine.
Nažalost, 2004, 2005. i 2006. godina bile su katastrofalne godine za sistem odbrane, jer je Vojska Srbije i Crne Gore upravo u tim godinama, bez ikakve ozbiljne analize, smanjena sa 75.000 na oko 35.000, kroz raznorazne afere i vanredne događaje ugled vojske se ponovo urušavao.
Maj 2007. godine, kada nakon dugog niza godina Ministarstvo odbrane ulazi u sastav Vlade Republike Srbije, Ministarstvo odbrane je dočekalo sa oko 35.000 pripadnika i sa oko 2,7 milijardi dinara duga. U međuvremenu, u skladu sa projektovanim datumom završetka procesa profesionalizacije, pokrenuli smo najsveobuhvatnije reforme u sistemu odbrane, a ubeđeni smo i u našem društvu.
Pre svega, želim da naglasim da smo u ovom periodu usvojili sva strategijska, zakonska i podzakonska akta, čime smo stvorili zakonsku osnovu za nastavak reformi i za završetak procesa profesionalizacije.
Završili smo proces organizacijsko-mobilizacijskih promena Vojske Srbije, koja je danas standardizovana po najsavremenijim principima. Završili smo proces reforme vojnog školstva, koje će uskoro imati četvrti stepen obrazovanja, po ugledu na vremena kada su se u našoj Vojnoj akademiji školovali i državni službenici drugih ministarstava.
Takođe, po prvi put na osnovu savremenih tokova i potreba upisali smo i prvu generaciju kadetkinja na našu vojnu akademiju, pa ćemo u septembru po prvi put u našoj istoriji, upravo ispred doma u kome se nalazimo, imati priliku da pozdravimo prve žene oficirke, koje su završile našu vojnu akademiju.
Završili smo proces reforme vojnog zdravstva i stavili određene kapacitete u funkciju zdravlja građana Srbije. Po prvi put u istoriji formirali smo Vojno-medicinski fakultet, koji danas školuje drugu generaciju kadeta. Takođe se nadam da će za četiri godine ispred ovog doma biti pozdravljeni i prvi oficiri lekari.
U narednim mesecima formiraćemo univerzitet odbrane, kao decenijsku potrebu sistema odbrane. Zakonom o VOA i VBA uredili smo obaveštajno-bezbednosni sektor Ministarstva odbrane u skladu sa najsavremenijim tokovima i težnjama i u narednim mesecima zaokružićemo civilnu i demokratsku kontrolu time što ćemo postaviti generalnog inspektora službi.
Na polju međunarodne saradnje ostvarujemo možda i najveće uspehe, imajući u vidu da u ovom trenutku Ministarstvo odbrane sarađuje sa više od 50 država, a imamo potpisane međunarodne sporazume sa 40 država. Lično sam potpisao 20 sporazuma u tri i po godine mandata.
Vojska Srbije, Ministarstvo odbrane, ali i država Srbija povratili su ugled i među vojskama drugih zemalja, pa smo tako u proteklim godinama u Srbiji po prvi put u našem Ministarstvu imali priliku da ugostimo ministre odbrane Kine, Brazila, ali i potpredsednika Amerike, premijera Norveške, veliki broj ministara spoljnih poslova i ministara odbrane.
Svakako najveće priznanje za reforme koje sprovodimo stiglo je upravo od onih koji su najstručniji, a koji su boravili u Beogradu i sa kojima sam imao prilike lično da razgovaram, a to su načelnici generalštabova Kine, ruske vojske i SAD.
U sklopu reforme, Vojska Srbije se suočila sa jako loše vođenom kadrovskom politikom u prethodnom periodu. Šta to znači? Znači da smo imali u jednom periodu broj potporučnika, poručnika i kapetana gotovo istovetan broju pukovnika. Složićemo se da je ta kadrovska politika neodrživa i potrudili smo se da nakon sistematizacije i organizacijskom mobilizacijskih promena, kadrovska piramida se dovede gotovo do savršenstva.
Takođe, želim da naglasim da smo u sklopu reforme Ministarstva odbrane pripremili sve pravne akte za uvođenje verske službe u našu vojsku, čime se svrstavamo u red najmodernijih zemalja sveta, a u isto vreme, u skladu s našom tradicijom, uvodimo vojne sveštenike. Radi se o tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama koje će po određenoj proporciji imati svoje predstavnike u našoj vojsci.
Verujem da će se postaviti pitanje – zašto profesionalizacija, šta ona donosi i čemu ona vodi? Pored toga što je to želja i težnja velike većine građana, kao i ispunjenje obećanja koje smo dali pre 2000. godine, želim da kažem da kao prvo, profesionalni vojnik je vojnik koji je dobrovoljno u oružanim snagama naše vojske, samim tim je i motivisaniji u odnosu na onoga koji je pod obavezom. Profesionalni vojnik je zreliji, obučeniji, odgovorniji i spremniji je da ispuni sve misije i zadatke definisane zakonima.
Postavlja se pitanje – kakve su ekonomske posledice profesionalizacije po naše društvo i sistem odbrane? Imajući u vidu da se profesionalni vojnik samo jednom obučava, a kasnije usavršava, da su jeftiniji smeštajni kapaciteti, manji troškovi ishrane, obuće, odeće, niži troškovi obuke, ekonomska računica pokazuje da je profesionalni vojnik neznatno skuplji u odnosu na regrutnog vojnika, ali i višestruko korisniji.
Da je tako pokazuju i odluke upravo nemačkih vlasti da će se krenuti u proces profesionalizacije nemačke vojske. U Austriji se vodi velika debata vezano za početak procesa profesionalizacije, ali želim da naglasim da je i načelnik Generalštaba, general Makarov, u intervjuu datom "Politici" rekao da je upravo profesionalna vojska najbolja vojska.
Imajući u vidu da su protivnici profesionalizacije u javnosti pokrenuli kampanju protiv profesionalizacije na jedan za nas neprimeren način, govoreći o operativnim sposobnostima naše vojske, želim da naglasim kao prvo da znate, da su sve vojske u okruženju već profesionalizovane.
Kao drugo, formacijsko brojno stanje pripadnika Vojske Srbije je uvećano u odnosu na 2007. godinu, ali sada sa potpuno profesionalnim sastavom koji je, složićemo se, kvalitetniji od regrutnog.
Ukoliko uporedimo brojno stanje naše vojske sa brojnim stanjima drugih vojski u odnosu na broj stanovnika, videćemo da imamo oko pola posto u odnosu na brojčano stanje naše populacije, što je u odnosu na celokupno okruženje više, praktično više i od Nemačke, Francuske, Italije, složićemo se da imamo procentualno manje od Grka i Turaka, ali oni imaju drugačije potrebe i drugačije težnje.
U savremenom svetu operativne mogućnosti jedne vojske ne mere se na komad i kilogram. Da smo u pravu najbolje govori reforma koja se sprovodi upravo u ruskoj vojsci, gde se sa 355.000 praktično na 150.000 smanjuje broj oficira, znači za 205.000 će manje imati ruska vojska kada se završi njihova reforma, a u Nemačkoj reforma koja se sprovodi podrazumeva da se smanjuje vojska za oko 80.000 profesionalnih pripadnika.
Na kraju, želim da naglasim da najbolju ocenu rada Ministarstva odbrane i Vojske Srbije daju upravo građani Srbije, koji iz dana u dan poklanjaju sve više poverenja, ali i poštovanja prema Vojsci Srbije. Rezultat reforme koju sprovodimo najviše se očitava kroz vraćanje poverenja u Vojsku Srbije, koje je danas na izuzetno visokom nivou.
Podsetiću vas da za upis u naše vojne akademije imamo više od pet kandidata na jedno upražnjeno mesto, što nema nijedan univerzitet u Srbiji. Reći će neko – to je zato što imaju zagarantovan posao. Podsetiću vas da su imali zagarantovan posao i ranije, i 2001, i 2003, i 2005. i 2007, da ne gubite vreme.
Ako pogledamo rezultate konkursa za upis na VMA, videćete da tu imamo i preko 10 kandidata na jedno upražnjeno mesto. Ono što je, u stvari, najvažnije za proces profesionalizacije, to je da danas imamo prosečno četiri kandidata na upražnjeno mesto za pripadnika profesionalne vojske, od čega u nekim delovima Srbije čak i 10 kandidata.
Koristim ovu priliku da se s ove govornice zahvalim svim članovima kolegijuma ministra koji su marljivo radili da bi se ostvarili ovi rezultati, a posebno želim da se zahvalim načelniku Generalštaba, general-potpukovniku Miloju Miletiću, njegovim saradnicima, Generalštabu i svim pripadnicima vojske Srbije, koji su svojim primerom pokazali da se i u oružanim snagama može biti profesionalac.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje i sami budete profesionalci, da podržite predlog ovog zakona, time ćete podržati sve one pripadnike vojske Srbije koji danas su u vojsci i sve one koji žele da budu sutra. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku Arsenoviću. Nisam najbolje razumeo da li podržavate ili kritikujete, ali reći ću nekoliko stvari.
Imajući u vidu da često argumentacija koju koriste pojedinci u javnosti govori o tome ko će nam obrazovati mladež i ko će nam formirati ljude koji sada neće služiti vojsku, pa će biti prepušteni društvu na drugi način.
Onda se postavlja pitanje – ko nam je formirao gospođe koje sede danas u parlamentu, a koje takođe nisu služile vojni rok i danas su poslanice u Skupštini Srbije? Da li je moguće da verujemo da samo oni koji su služili vojni rok zaslužuju da budu u parlamentu Srbije ili da odlučuju o vitalnim stvarima, vezano za ovu državu i ovo društvo?
Mislim da ta vrsta odnosa prema vojsci, koja predstavlja na određeni način u tom sistemu kazneno-popravni dom, ne bi li naučila nešto i kažnjavala nekoga je odavno ili davno prošlo vreme. Činjenica je da je ovo istorijska odgovornost i mi smo toga vrlo svesni. Nije tačno da ima 10.000 profesionalca. Tačno je da će biti oko 27.000 ljudi u uniformi.
Da bih sada vama pojasnio, a vidim da čak i oni koji su iskusni po pitanju vojske to ne znaju. Bosna i Hercegovina ima 0,21% svoje populacije u oružanim snagama, to je oko 9.000; Republika Albanija - 0,37%, to je oko 13.500; Makedonija - 0,38%, to je 7.900; Srbija - 0,5%, to je 36.000; Rumunija - 0,4% svog stanovništva, to je 90.000, Rumunija je, kao što znate, višestruko veća od Srbije; Republika Mađarska - 0,20%, što je oko 24.500; Republika Hrvatska - 0,42%, što je 18.500 i Republika Bugarska, koja je trenutno na nešto više od 0,5%, smanjuje svoje brojčano stanje, pa će biti manja od Srbije.
Znači, pričati o brojnom stanju i o tome da je naš sistem odbrane ugrožen, morali bismo da znamo ko nas ugrožava. Da bi vas neko napao sa idejom da vas savlada, u nekim vojnim dokumentima kaže se da treba da ima minimum tri puta više vojske i efektiva nego što imate vi. Dve, pa čak i tri zemlje da se skupe u okruženju nemaju to.
Znači, pričati o brojnom stanju, možemo svakako pričati na način da nama treba 70, 100 ili 200 hiljada vojnika, ali zaista mislim da prvo to nije svrsishodno, s jedne strane, a s druge strane to teško da može da plati naš budžet, odnosno naša privreda.
Netačno je da Vojska Srbije ne može da odgovori svim zahtevima, definisanim misijama u Zakonu o Vojsci. Znači, morate znati da mi na svim elementarnim nepogodama učestvujemo sa građanstvom i pomažemo građanstvu, kao što ste rekli u Kraljevu, tako da ta vrsta priče koju ste rekli naprosto ne stoji.
Želim da se nadovežem na jednu diskusiju vezano za civilnu kontrolu. Zaista, sa pozicije na kojoj jesam, ne mogu, niti želim da utičem na rad parlamenta, ali mislim da postoji govor, ako sam dobro razumeo, da se ovde formira odbor za odbranu, da se odvoje odbor za odbranu i odbor za bezbednost, da budu posebni odbori, kao što je to u svetu i, verujte mi, mi to čekamo.
To, nažalost, ne zavisi od nas, ali s druge strane, ono što je civilna demokratska kontrola koja zavisi od nas, a to je postavljanje generalnog inspektora u naše vojne, bezbednosne i obaveštajne službe, mi ćemo to učiniti mislim do kraja godine i time ćemo praktično zaokružiti taj sistem koji se tiče civilne kontrole, koja se tiče nas.
Činjenica jeste da u poslednje vreme pravimo izuzetno velike rezultate po pitanju odbrambene industrije, da pravimo velike iskorake i voleo bih da je tačno da kažemo da danas Srbija proizvodi avion, a to je činila pre 40 godina.
Srbija pre 40 godina nije proizvodila avion, avion se proizvodio većim delom van granica Srbije u bivšoj Jugoslaviji. Mi te kapacitete dugi niz godina nismo imali, to je nešto na šta smo zaista ponosni jer zaista naći se na mapi zemalja koje proizvode takvu stvar kao što je avion je izuzetno važno.
Svesni smo da to nije prioritet u našem radu, ali smo svesni isto tako da ni vi ne biste primili platu ukoliko privreda ne bi radila, ni budžet vojni ne bi bio koliki je ukoliko privreda ne bi radila i onda pokušavamo da pomognemo i čini mi se na jedan veoma, veoma kvalitetan način pomažemo našoj odbrani i industriji, a samim tim punjenju budžeta i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Kao što znate, mi smo u ovoj godini povećali izvoz, kao Republika, za 21% u odnosu na prošlu godinu i to je nešto što je zaista izuzetno dobro.
Ono što nisam pomenuo u sklopu reforme jer smatram da to možda i nije stvar reforme, a verovatno jeste stvar reforme sistema vrednosti, a to je učešće u mirovnim misijama, to je izuzetno važan segment našeg rada, definisan u Zakonu o Vojsci.
Moram da kažem da od 2007. godine, kada smo imali prisustvo u tri mirovne misije, mi smo do sada povećali to praktično na duplo, imaćemo šest i idemo jedan korak ispred, u pravcu integracija u EU, time što smo ponudili da i sa EU potpišemo bezbednosni sporazum, na osnovu koga ćemo imati mogućnost da participiramo prvi put u našoj istoriji u mirovnim misijama EU. Svakako da ta participacija trenutno je simbolična.
Ono što je bitno reći, i mi u Ministarstvu i u Generalštabu smo svesni da imamo kapacitete znatno veće, ali moraju da se stvore određeni uslovi i ti uslovi se polako stvaraju, verujem zaista da će naša vojska biti veoma važan činilac svetske bezbednosti, svetskog mira i to je nešto što je naglašeno kao jedna od najboljih tekovina naše vojske u prošlosti, imajući u vidu da je ova država, kada kažem ova, mislim na onu veliku državu, imala najveće spoljnopolitičke kapacitete upravo u vremenu kada je naša vojska sa najvećim prisustvom bila pozicionirana na Sinaju.
To je nešto što nam predstoji. To je nešto zbog čega se vojska i profesionalizuje. Kao što znate, regrutni vojnik ne može da ide u mirovnu misiju, mirovne misije su samo na osnovu dobrovoljnosti i sada imamo prvi put jednog vojnika koji je, eto, istorijski, nije ni svestan verovatno da je deo naše istorije, ušao je u istoriju kao prvi profesionalni pripadnik Vojske Srbije koji učestvuje u mirovnoj misiji. Zahvaljujem.

To je apsolutno interes svih nas, i nas koji sedimo u ministarstvu, u vojsci, javnosti i građana, a pretpostavljam i parlamenta, i zaista apelujem, u vremenu kada sam bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, mi smo imali Odbor za odbranu, a vojska je bila na saveznom nivou.
Danas imamo Odbor za odbranu i bezbednost, koji se očigledno ne bavi na adekvatan način, neću reći, kompetentan, vezano za sistem odbrane, a taj sistem je, kao što ste rekli, u svim zemljama sveta jedan od najkompleksnijih sistema koji postoje u okviru Vlade.
Voleo bih da se zakaže određena sednica gde bi vam prezentovali šta je sve učinjeno u sistemu reforme.
Ubeđen sam da, nažalost, veliki deo i pripadnika vojske to sve ne zna. Znači, mi vršimo informisanja, a mnogi ljudi nisu upoznati sa tim što se radi, a trebalo bi da se zna.
Činjenica je, teško da ko u parlamentu, iz bilo kog odbora, zna kako izgleda struktura budžeta odbrane, odnosno Ministarstva odbrane u ovom trenutku, i ona je takva da je stvarno zabrinjavajuća.
Često imamo situaciju i u medijima da određeni stručnjaci, koji su stručnjaci za milimetre, 105, 102, ne znaju da pročitaju naš budžet i to je sada krivica svih nas, nas koji smo u ministarstvu, ali i samog parlamenta i našeg društva.
Moja ideja jeste, više puta rekao sam da ako postoji mogućnost da se zakaže sednica Odbora, da dođemo i da održimo prezentaciju, pa vi da kažete šta vam se sviđa, a šta vam se ne sviđa.
Malopre sam rekao ovde da smo mi pre nekoliko godina imali podjednak broj potporučnika, poručnika i kapetana, koliko pukovnika. Imate li ideju šta to znači za sistem?
Danas smo napravili jednu finu kadrovsku piramidu koja je opadajuća, najviše ima onih koji su po činu najmanji i naravno da to sada za one koji se u to ne razumeju to nije neka velika vest, ali ako vam kažem da je to nešto što je najteže sprovesti u sistemu, verujte mi, da treba da izražava jedno poštovanje.
S druge strane, troškovi budžeta, u svetu postoji nekoliko pitanja koja vam oni, koji vas kontrolišu, sistem odbrane, pitaju. Prvo, koliko imate učešće u bruto domaćem proizvodu, drugo, kakva vam je struktura troškova i treće, kakva vam je kadrovska piramida.
Organizacijom, organizacijske promene po standardu koji smo rekli se podrazumevaju i u 21. veku sve vojske žele da se standardizuju, da budu interoperabilne NATO standardu, svidelo se to nekome ili ne, naprosto je to standard koji je prihvaćen u svetu kao najbolji.
Nažalost, mi za ove tri i po godine, dolazio sam u parlament više puta, nikada nismo otvorili debatu na tu temu i mislim da bi bilo lakše i nama, i činjenica je da odbrambena industrija nije u sastavu ministarstva. Znači, mi pomažemo odbrambenu industriju, mi nemamo budžete da podižemo odbrambenu industriji, niti imamo novac da dajemo subvencije. Često se pomisli da mi sada imamo neki novac i ako neko štrajkuje negde, da mi možemo da damo njima subvencije na način da oni isplate plate. Šta to znači? To znači ugrožavanje sistema odbrane.
Znači, mi smo pre tri godine imali sastanak sa direktorima odbrambene industrije i sa sindikatima, gde su nam oni rekli da je situacija kritična i da, ukoliko mi ne kupimo svu njihovu proizvodnju, da će oni da propadnu.
Pitao sam, izvinite, pa naš budžet onda postaje bojler kroz koji samo prolazi novac i odlazi kod vas? Šta će nama onda budžet, šta će nam vojska, neka uplate odmah vama?
Onda smo seli, napravili ozbiljan plan u okviru ministarstva uz podršku vojske, uz podršku svih onih koji su školovani na našim Vojnim akademijama tokom 80-tih, a i danas školujemo oficire iz tih zemalja, napravili ugovore vredne svetskog poštovanja.
Imamo situaciju da u pojedinim fabrikama sada moramo da investiramo, da ih opremimo, da bi mogli još više da proizvedemo, jer postoji još veća tražnja za naše proizvode, što ne postoji, verujem, ni u jednoj drugoj grani, koja se bavi industrijom ili poljoprivredom.
Hoćemo da sarađujemo i nama je interes, verujte mi, svima nama koji smo u sistemu je interes da vi budete što više obavešteni, jer u toj situaciji ne postoji ništa skriveno i tada demistifikujemo sve oni koji danas misle da je vojska neka zatvorena, mračna šuma, gde se dešava nešto što niko ne zna, da se ne može doći do informacije, a ja vam kažem da takva situacija nije.
Ukoliko vi želite da se to demistifikuje na pravi način, mi smo spremni, kad god poželite i sastanke i informisanje, i posete vojsci i prezentaciju šta je učinjeno i šta je reforma uopšte, šta je u inostranstvu, šta je reforma u okruženju, da ne pričam o nekim ravnima koje su emotivne, koje su stranačke, dnevno-politikantske.
Pričamo o ozbiljnim stvarima koji vode jedan veoma važan deo naše države u pravcu ozbiljne reforme, za koju sam siguran da je građani Srbije podržavaju.

Želeo bih samo da se zahvalim gospodinu Pastoru na diskusiji. Znam da podržavate zakon, ali voleo bih da i vi znate, kad kažete da se u Nemačkoj vojska ne služi, da su kancelarka Merkel i ministar Gutenberg na predlog Generalštaba nemačke vojske pokrenuli proces profesionalizacije, tako da će i u Nemačkoj da se vojska profesionalizuje i da se otprilike za nekih 70-80 hiljada pripadnika vojske smanjuje brojčano stanje.
Šta je general Nikolaj Makarov u intervjuu "Politici" rekao vezano za profesionalizaciju na pitanje u kojoj fazi je proces pune profesionalizacije oružanih snaga Rusije? On odgovara – mišljenja smo da je najbolja varijanta imati potpunu vojsku po ugovoru. Znači, i tamo je to mišljenje isto, s tim što oni trenutno nisu u situaciji da taj posao završe na način kao mi, ali verujemo da će i oni.
Ono što isto moram da vam kažem, da znate, to je da danas postoji veliko interesovanje upravo zemalja koje nisu završile profesionalizaciju za naše iskustvo i da im kažemo kako smo to u izuzetno kratkom roku uradili.
Ono što takođe želim da istaknem, iako moram da kažem da u vojsci ne delimo vojsku na pripadnike manjina ili srpskog naroda, činjenica je da je odziv za služenje bio među manjinama zaista visok i činjenica je da nismo imali problem u periodu u kojem smo mi u Ministarstvu. Znate i sami da smo imali čak i smrtni slučaj našeg pilota Ištvana Kanasa, da smo imali još jednog pilota koji je skakao, da imamo zaista našu vojsku koja i dalje oslikava stanje u celoj zemlji.
Posebno sam ponosan što posle dugog niza godina mi na Vojnoj akademiji imamo i Mađare, i Hrvate, i Crnogorce, i Ukrajince, i Rome, i Goranca, i Bunjevca i Rusina i više Bošnjaka. Trudimo se da naša Vojna akademija bude slika Srbije.
Ono što nije pomenuto ovde, ali želim da kažem, takođe, izuzetno važna stvar vezana za profesionalizaciju je što mi omogućavamo da i žene uđu u profesionalni sastav vojske. Mi ćemo imati između 12 i 14% žena, što je jedan savremeni i moderni trend. To je svakako stvar koja je dobra.
Kao što sam već rekao, imamo žene na Vojnoj akademiji, što je izuzetno važno sa aspekta reforme i sa aspekta poštovanja nečega, što očigledno u našoj zemlji nije ranije poštovano.
Što se tiče pitanja uplaćivanja radnog staža za ove koji budu dobrovoljno služili vojni rok, mislim da je to, naravno, pitanje pre svega finansija i napravićemo ozbiljnu analizu. Ja sam takođe čovek koji misli da oni koji se odvaže da dobrovoljno služe vojni rok, koji se odvaže da sve nas u državi zaduže time što će biti na braniku otadžbine ta tri meseca, koliko god vama to izgledalo duhovito i smešno, mislim da zaista treba da im ukažemo veliko priznanje.
Verujem zaista da možemo da obezbedimo i uplaćivanje onog staža, jer to je nešto minimalno što država može da se njima oduži. Takođe, verujem da ćemo im mi kroz sistem obuke, školovanja, pružiti mogućnost i da ostanu profesori i pripadnici Vojske Srbije, ali da steknu određena znanja koja bi ih koštala u civilstvu mnogo više. Tako da iskoristimo da ih obučimo u pojedinim znanjima koja oni do sada nisu imali. Zahvaljujem.

Želim samo da vas uputim u nekoliko stvari koje su na odboru pomenute kao tema. Činjenica je da niko u državi nema iskustvo sa formiranjem profesionalne vojske. Činjenica je da to radimo prvi put. Činjenica je da pokušavamo da učimo na tuđim iskustvima, da ih primenjujemo u našem sistemu, sa što je moguće manje grešaka i na kraju, sa što je moguće manje korektivnih faktora koje omogućavaju da funkcionišemo, da kažem, u hodu.
Postavlja se pitanje – da li treba omogućiti onima koji žele da dobrovoljno služe vojni rok da odsluže vojni rok. Znam da ima i onih koji misle da to ne treba da se radi. Međutim, smatramo da to treba da postoji. Praksa u okruženju pokazuje da je većina država opredeljena da može da se služi vojska.
To služenje vojske ili obuka traje od 15 dana do šest meseci. Recimo, u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji je moguće da se svako dobrovoljno javi i da ode na obuku, koja kažem, traje od 15 dana do šest meseci. Mađarska, Albanija i BiH nemaju taj način službovanja.
Ali, danas donosimo odluku, a važno je da svi znaju i javnost, ne o ukidanju služenja vojnog roka. Suština je da se donosi odluka o obavezi služenja vojnog roka. Znači, volonterski, ko god bude želeo, a vidim da često ima onih koji komentarišu na raznim blogovima, sajtovima, kako, eto baš sad kada su oni hteli da služe, više se vojska neće služiti.
Da vam kažem, vojska će se služiti i dalje. Vrlo ću lično posmatrati one koji insistiraju na tome, da oni eto jadni ne mogu da služe vojsku, a pri tom sami nisu služili vojsku, ili njihove partijske kolege nisu služile vojsku ili potpisnici raznih ugovora njihovih nisu služili vojsku, ali obično znaju da komentarišu sistem odbrane i znaju kako to izgleda unutar vojske, baš na način kako eto oni to vole da vide.
Ono što je činjenica, ono što je evidentna činjenica, da smo mi rukovodeći ministarstvom i vojskom u poslednje tri i po godine izbegli da napravimo bilo kakvu aferu ili vanredni događaj koji nije bio razrešen u javnosti. Ne postoji danas, a očekujem da čujem i ta pitanja, ne postoji danas ništa što se stavlja na teret ovom menadžmentu ministarstva kao problem koji smo napravili.
Tačno je da nismo mogli da rešimo sve probleme. Tačno je da postoji određena kategorija ljudi koja nije uspela da obezbedi stambeno pitanje u proteklim godinama. Isto je tako tačno da smo mi za ovih tri godine obezbedili nešto manje od 3.000 ljudi. To znači oko hiljadu godišnje, i planiramo još više, hiljadu godišnje. Ako vam kažem da u sistem ulazi 350 onih kojima sleduje rešavanje stambenog pitanja, mi smo za tri godine uradili koliko bi bilo za deset godina.
Da li je to dovoljno? Verovatno nije. Sa kog aspekta? Sa aspketa da 30 godina to nije rešavano. Danas ključeve dobijaju od stanova ljudi koji čekaju po 20 godina, 20 godina. U tih 20 godina, svi koji sede u ovom parlamentu upravljali su vojskom, direktno, indirektno, koaliciono, kakogod. Svi imaju rezultat i statistiku sa kojom mogu da izađu ovde, i mi sa našom, i da vidimo ko je učinio više za ljude koji su ostali bez rešenog stambenog pitanja, a ko manje.
Ono što hoću da znate, prosečna penzija danas vojnog penzionera u Srbiji je veća od prosečne plate u Ministarstvu odbrane. Veća je i od prosečne penzije u Srbiji. Prosečna penzija je oko 39.000 dinara. Na to, oni koji nemaju rešeno stambeno pitanje, dobijaju zavisno od toga da li su sami ili imaju porodicu, između 2.600 dinara i 17.500 dinara. Postoje porodice koje dobijaju 17.500 dinara. Znam da sem centra Beograda, za te pare može da se iznajmi stambena jedinica i da se živi mnogo pristojnije nego što se živi unutar neke kasarne.
Kada danas govorimo o vojnim beskućnicima, moramo da znamo da je ova suma novca koja je njima omogućila da budu skućeni kao što su skućeni pripadnici MUP, policije itd. Danas prosečni policajac nema ovolika primanja i niko mu ne rešava stambeno pitanje, jer država nije u mogućnosti.
Da budem jasan, ni u svetu se to ne rešava na način kako se rešava kod nas. Rešava se na način da im omogućimo, kao što radimo u Ministarstvu odbrane, da imaju subvencionisani kredit, uz solidnu i dobru platu, da mogu da kupe stambenu jedinicu u kojoj će da se skuće. Nigde u svetu, razvijenom svetu vam niko ne poklanja stan. Naravno i ovaj stan koji dobiju ti ljudi, oni treba da ga otkupe sa nekom povoljnijom cenom.
Činjenica je da moramo biti svesni da ne postoji mogućnost da naš budžet ispravi greške koje postoje 30 godina.
Ono što treba da znate, danas ćemo imati na plati do kraja godine više ili manje, kadrovski plan je 36.000 ljudi, 36.000 ljudi na plati i pedeset i nešto hiljada, dve tri hiljade ljudi na penziji. Od toga su dve tri hiljade onih koji žive u Republici Srpskoj. Plaćamo penziju penzionerima i u Republici Srpskoj. To sve ide sa budžeta Ministarstva odbrane.
Kada pogledate troškovnik, kako izgledaju personalni troškovi, osnovni troškovi, operativni troškovi i investicije, u totalnom smo disbalansu. Nama su personalni troškovi gotovo 80% ili 75% u odnosu na sve troškove. U svetu najbolji ima Norveška, to je 40,30, 30. Nama 70 i više posto odlazi na personalne troškove.
Mogućnost da crpimo finansijska sredstva, ne bi li ljude koji sebe smatraju oštećenim podmirivali i više od onoga što trenutno dobijaju.
Verujte mi, imao sam priliku da razgovaram sa ženom koja je došla na poziv nekih ljudi koji žive u Novom Sadu. Žena je bila iz nekog viktimološkog društva. Posle pola sata razgovora, došla je u situaciju da ona kao visoko stručno obrazovana i zaposlena, ima manju platu nego taj penzioner koji je njoj pisao. Kada se njemu doda taj UTS, ima duplo više primanja nego ona.
Sada ona iz viktimološkog društva treba da obiđe njega i da vidi zašto on živi u lošim uslovima, kada ima duplo veća primanja od nje. Zato što neko ima taj izbor, nažalost. Nažalost, neko ju je izabrao, da neće da izađe iz objekata i u isto vreme želi da se prikaže kao veoma ugrožen u situaciji u kojoj, kažem, ima primanja već nego što imaju prosečna primanja ljudi koji su trenutno aktivni u našoj službi.
Naravno da bih voleo da ta pitanja sva rešimo. Naravno da bih voleo. Zbog toga opet kažem, jurimo poboljšanje naše vojne industrije, izvoz, nije samo vojna industrija. Tu su fabrike i "Jumko" u Vranju, i "14. oktobar" u Kruševcu, i "Prva petoletka" u Trsteniku, i FAP u Priboju i "Utva" u Pančevu.
Znači nisu samo fabrike ovih šest koje se vode kao namenske fabrike. Mi pokušavamo da sva sredstva koja dobijamo u budžetu za investicije, upravo usmerimo u domaću proizvodnju i da kupujemo domaće, iz razloga što želimo da novac ostane u državi.
Kada govorimo o benefitima i koštanju profesionalizacije, moramo biti svesni da radimo danas profesionalizaciju sa manje novca nego što smo imali pre dve godine i prošle godine, a više vraćamo novca u sistem, u budžet nego pre dve godine. Naš profesionalni pripadnik vojske primi platu, mi platimo sve doprinose koje treba da prime, razumete.
Novca se više vrati u budžet, a mi imamo manje. To je nešto što nas opterećuje i nadam se da će budžet za sledeću godinu biti kud i kamo bolji, da ćemo moći da krenemo konačno i sa opremanjem. Profesionalizacije bez modernizacije našeg naoružanja i vojne opreme nije posao koji treba da se radi.
Druga stvar, za one koje vidim da i danas nas broje na komad i kilo, ne mislim na vas. Znači, u ratu u Americi, između severa i juga, jedan kvadratni kilometar je pokrivalo 600 boraca. Iskrcavanje na Normandiju – 400. Rat u Iraku – tri. Ovo tri borca sa opremom koju imaju, mogli su da ratuju sa ovih 600. Šta je ideja? Ideja je da mi imamo tri, ali opreme koja može da se suprotstavi ovih 600.
Naravno, to je proces koji malo traje. To je proces koji iziskuje novce. Ono što je bitno, da kada budemo napustili Ministarstvo odbrane, da ono što se tiče politike, uređenja, reforme će biti dovedeno sve u najbolji mogući nivo. Kupovina naoružanja, verujte mi, ako date novac, to možemo da uradimo koliko sutra.

Zaista sam vas slušao vrlo pažljivo i drago mi je da ste izašli u javnost, da se jasno zna da ste vi protiv profesionalizacije Vojske Srbije i da nećete glasati za to. Nadam, se da ćemo, kada budemo imali izbore sledeći put, imati priliku da suočimo te stavove i da vaša stranka i pre svega omladina podržavaju vaš stav da to ne treba da uradimo na način na koji to radimo.
Međutim, ono što prvo moram da vam kažem malo deluje uvredljivo, iako oficiri nisu reagovali, ali imati strah od Vojske Srbije i ukazivati u parlamentu Srbije da postoji opasnost od vojske ukoliko se ona profesionalizuje zaista nije primereno. Molim vas da na taj način ne gledate Vojsku Srbije, niti buduće profesionalce.
Imati ideju da Švajcarska treba da vam bude egzemplar za sistem odbrane, govoriti o tome da su oni neutralni, a šta mislite čije naoružanje imaju, čije avione, čije imaju tenkove? S kim su u najbližoj saradnji? Jesu li u Partnerstvu za mir, jesu li u mirovnim misijama, jesu li sterilizovani po NATO standardu, da li govore engleski jezik, da li ispunjavaju te uslove koji su neophodni?
Međutim, ono što je suština, što sam se javio, to sam rekao u svom izlaganju, ali me izgleda niste slušali dobro, a sada ću da ponovim i da dam statistiku i podatke i da se suočimo sa nečim što nije razmena našeg mišljenja, pošto vaše i moje mišljenje se nije poklapalo ni kada smo bili zajedno u Vladi, da malo razgovaramo o statistici i o realnim činjenicama koje postoje u sistemu odbrane, koje su zapisane pre i biće zapisane i posle mene.
Najveće urušavanje sistema odbrane nastaje upravo u vremenu od 2004. do 2007. godine u maju. Odgovornost za to snosi Vlada koja je tada vodila našu zemlju. U toj Vladi, ako se ne varam, vi ste bili ministar. Je li tako? U tom vremenu, sa 75 hiljada pripadnika naše vojske, mi dolazimo na nešto više od 35 hiljada pripadnika.
Znači, vi, toliko zabrinuti za sistem odbrane, toliko zabrinuti za granice Srbije, donosite odluku, prvo, da policija preuzme granice, ne vojska, i drugo, da se vojska na jedan neprincipijelan način desetkuje sa 75 hiljada na 35 hiljada. U isto vreme, 15. maja, kada dolazimo u Ministarstvo, ostavljate nam 2,7 milijardi dinara duga koji mi treba da platimo iz budžeta koji smo dobili te godine.
Govorite o veoma neobičnoj odluci crnogorske Vlade da uputi tim Vojske Crne Gore u Avganistan. Da li ste vi glasali za tu istu odluku u Vladi Republike Srbije? Da li ste vi, kao predstavnik Vlade Republike Srbije, kojoj je premijer bio Koštunica, doneli istovetnu odluku koju niste imali hrabrosti da prezentujete javnosti?
Pričate ovde danas o tome kako planiram da šaljem neke vojnike, a vi ste tu odluku doneli i formalno na sednici Vlade. Je li to istina? Da li je istina da je Vlada Vojislava Koštunice donela tu odluku o slanju medicinskog tima Vojske Republike Srbije sa norveškim kontigentom u Avganistan? Možda ste zaboravili, ali zapisano je. Doneli ste tu odluku, vi lično.
Vidim da vas je sramota i da se stidite toga, ali naprosto bojim se da to ne mogu da izbegnem, to moram da vam kažem. Pokušao sam to da vam kažem i malopre. U svom uvodnom izlaganju sam pokušao da vam kažem da se svi mi ovde dosta dobro znamo i da mi nije ideja da vodim debatu pojedinačno ni s kim. Samo želim da kažem, 75 hiljada, ministar Tadić napušta ministarstvo, ostavlja, ja postajem ministar, 35,5 hiljada. Smanjili ste za 40 hiljada brojčano stanje Vojske Srbije i Crne Gore u vašem mandatu.
Danas razgovaramo o dugovanju penzionerima. Više milijardi dinara dugovanja penzionerima, zbog neusklađivanja penzija ste ostavili onima koji su došli posle vas. Toliko o vašoj brizi o pripadnicima Vojske i o tome da li mi radimo posao legalno ili ne.
Republika Srbija, strategija odbrane, doneseno u parlamentu. Na strani 15. kaže se – sledeći zadaci politike odbrane, kao prvo, transformacija i profesionalizacija Vojske Srbije. Ne postoji nijedan segment našeg rada u sistemu odbrane koji nije legalan, apsolutno svi su legalni.
Apropo referenduma, da vam kažem, izuzetno sam cenio činjenicu da je Vojislav Koštunica, bez referenduma, aplicirao da se naša zemlja učlani u UN. Tada su radikali, svi zajedno, SPS i ostali napadali to kao nezakonito, i dan-danas to rade, principijelno. Je li tako, nije bio referendum? Nije bila čak, mislim, ni odluke parlamenta.
O Savetu Evrope neću ni da pričam. O Partnerstvu za mir i našoj najvećoj integraciji koju smo mi učinili sa NATO, upravo smo učinili u vremenu kada ste vi bili na vlasti u Republici Srbiji, 2006. godine, u novembru. Danas pričati na taj način prema nama naprosto ne stoji.
Međutim, ono što je meni važno da vam kažem, nije tačno da se 120 hiljada dinara novca odvaja za jednog profesionalnog vojnika. Ne znam odakle vam ta matematika. Daću vam matematiku tačnu, dobićete danas popodne tačno proračun koliko dobija profesionalni vojnik platu, koliko se odvaja za sve doprinose i videćete da je to, mislim, duplo manje.
Ali, takođe, to što kažem da se odvaja za doprinose itd, to se vraća u budžet, znači, to se vrati vama. Druga stvar, ne postoji dobar i jeftin vojni, ne postoji dobar i jeftin policajac, ne postoji dobar i jeftin državni službenik.
Ideja da imamo neku vojsku, nije to narodna vojska. Narodna vojska je ukinuta 1883. godine, to je stajaća vojska. Ideja da imamo neku vojsku zato što, eto, ne treba da platimo profesionalce, sa obrazloženjem da ako budu profesionalci, skupo će da nas koštaju i biće otuđeni centar moći koji neće moći da se kontroliše, pa to je apokalipsa. Znači, to je jedno stanje svesti u kome ne prepoznajem Srbiju, niti građane Srbije, a još manje oficire Vojske Srbije.
Ljudi koji se profesionalno opredeljuju da budu pripadnici Vojske Srbije svesni su da daju, razumete, i život za državu. Vi danas iznosite sumnju da će se oni u nekom kružoku organizovati i, ne daj bože, uvezati sa vlastima, koja je smenjiva, i napraviti ne znam šta od naše države.
Da se vratim na evropske integracije. Izneli ste nam poređenje sa zemljom koja jeste neutralna i koja nije integrisana ni u evropske integracije. Dajte nam poređenje sa jednom zemljom koja je integrisana u okviru evropskih integracija.
Ne mislim da smo mi vazalna zemlja, moguće je da vi imate takav utisak, ali ako imate utisak da smo sada vazalni, ništa manje nismo bili vazalni ni kada ste donosili odluku da idemo u Avganistan, ništa manje ni kada ste donosili odluku da pristupamo Partnerstvu za mir, čak možda i više.
Bojim se da, ukoliko budemo na ovaj način nastavljali, imam svu energiju i svu snagu i, verujte mi, nemam nikakav problem, ali činjenice, molim vas, statistiku, dajte nam šta je to što se loše radi, šta je to što je bilo bolje kada ste vi upravljali sistemom, šta ste vi nama ostavili i ja ću vam reći šta ćemo mi da ostavimo, koliko ljudi danas podržava profesionalizaciju, zašto je 90 hiljada njih služilo vojni rok civilno. Devedeset hiljada mladih ljudi je služilo vojni rok civilno.
Još jedno pitanje – u vašem mandatu, vojni rok je skraćen na šest meseci. Služio sam vojsku kao vezista, obuka je bila šest meseci. Šest meseci obuka je bila za veziste, a verujem da je i za neke druge rodove bila šest meseci. Kako ste mislili da se u svetu savremenog naoružanja i vojne tehnike vojnik obučava šest meseci i kada završi tu obuku da ode kući? Ko će da radi na tim sistemima? Ko će da rukovodi tim sistemima? Ko će da ih koristi? Neki drugi paralelni vojnik, koji će biti profesionalac i koji će biti plaćen da to radi.
Znači, naprosto, to je jedan apsurd. Moram da vam kažem da sam podržao skraćenje vojnog roka, nije to sporno, ali sa idejom da idemo u pravcu profesionalizacije.
Ono što se takođe spočitava i što može da izgleda vama dosta brzo, i jeste brzo, sa aspekta puža sve je brzo, mi smo ovaj proces započeli 2003. godine. To što u četvrtoj, petoj, šestoj i delimično sedmoj vi na tome niste radili već ste ga kočili, a nije nepoznato da ste vi mnogo toga kočili što smo mi zajedno započeli još 2000. godine, to je problem.
Mi smo 2007. godine zavrnuli rukave i rekli da ćemo ispoštovati rok koji je zadat 2003. godine. U ovoj državi se napokon u nekim stvarima rokovi poštuju. Naš sistem se reformiše po rokovima i po standardima koji su najbolji na svetu.
Danas kad uzmete knjige iz fizike, iz mehanike, videćete da su to isti standardi. Ne zovu se NATO, ali to su standardi zapadnih civilizacija kojima mi želimo da pripadamo.
Treba da znate još jednu stvar. Kada smo mi uveli tzv. stajaću vojsku, radili smo je po ugledu na zapadne civilizacije. Danas uvodimo profesionalizaciju po ugledu na ono što su naši stari radili, na zapadnu civilizaciju. Nije nam ideja da kopiramo one koji su sad trenutno u lošijem stanju od nas.
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije.)
Ne razumem čemu ta nervoza i to dobacivanje? Mi razgovaramo ovde o nečemu o čemu pričam vrlo argumentovano. Ako imate ideju i žal što vam sin ili bratanac neće služiti vojni rok, lično ću da se postaram da služi vojni rok. Samo mi se obratite i nemate nikakav problem. Ako imate ideju da će vam komšija ili ne znam već ko biti uskraćen da služi vojni rok, kao što neki nisu želeli da služe, nije problem, i to ćemo da rešimo.
Samo vas molim da date podršku nečemu što je civilizacijska norma. Nije to da mi nemamo našu pamet. Malopre sam vam pričao da nas je Nemačka pitala kako smo uradili, da nas je Austrija pitala, Rusija je zainteresovana za konsultacije itd.
Naravno, u vašem sistemu vrednosti još od Svetog Save ne postoji pametan Srbin. Ali, ovo što mi radimo je svetski priznato, i u zemlji, od strane građana Srbije koji podržavaju vojsku Srbije, a u inostranstvu, od svih onih koji su s nama potpisali sporazume ili dolazili u našu zemlju. Hvala.

Po tome se vi i ja razlikujemo. Znači, ušao sam u Vladu da bih rešio problem, da bi rešavali probleme koje ste vi ostavili. Nisam mogao da biram vas, vas je birao narod, isto kao što vas sad nije izabrao da budete s nama. To je činjenica.
Ali, reći ću vam još jednu stvar i to mogu da vam dokumentujem. Do momenta formiranja te vlade 2007. godine u maju, sva dokumenta koja su rađena u Ministarstvu odbrane rađena su na način da je pisalo – evroatlantske integracije. Daću vam sva dokumenta. Verujte mi, sva dokumenta postoje.
Sistem odbrane je ozbiljan sistem u kome sve što kažete ili zapišete, sve se to fajluje, sve ostaje. Kada pogledate danas predlog Strategije nacionalne bezbednosti, koji je urađen u vremenu pre 2007. godine, videćete da ste opredeljeni za evroatlantske integracije.
Niste mi odgovorili da li je donesena odluka o učešću u Avganistanu sa našim medicinskim timom? Da li je ta odluka donesena? Znam da vi to znate. Javnost ne zna.
Reći ću ponovo: Vlada Vojislava Koštunice je donela odluku o upućivanju medicinskog tima Vojske Srbije sa norveškim kontigentom u Avganistan. Taj isti medicinski tim je boravio u Norveškoj na obuci. Zahvaljujući toj odluci dobili smo od Norvežana i poljsku bolnicu. Praktično smo se zadužili prema toj naciji.
A onda, pošto ste očigledno prevrtljivi i na međunarodnoj sceni, odjednom odluka u kojoj napadate mene da sam forsirao odluku koja je donesena godinu dana pre nego što sam postao ministar. To naprosto ne stoji.
Niste mi odgovorili. Ako je ovde sad već komunikacija 75 hiljada, ministar odbrane-Tadić, u međuvremenu 35-36 hiljada. Znači, smanjeno je za više nego duplo u tom periodu. A ono na šta niste obratili pažnju – mi smo povećali brojno stanje. Znači, mi danas imamo veće brojno stanje nego u maju 2007. godine, i to s profesionalcima a ne s regrutima.
Nemamo troškove za upućivanje, nemamo troškove za civilno služenje, mnogo toga nemamo kao trošak, ali smo operativno, vojnički, mnogo moćniji nego 2007. godine kada sam postao ministar odbrane. Hvala.

Moram da kažem da sa aspekta međunarodnog zakonodavstva da li ste vi oficir, lekar ili oficir koji radi na računarima, ili oficir veze, vi nosite oružje i podležete svim zakonima kojima podležu i ostali vojnici.
Znači, govoreći o tome da naši vojnici koji idu tamo kao lekari nisu podjednako vojnici, kao što su oni koji idu tamo da dominiraju, grešite. Apsolutno netačno.
Ono što je danas tema, danas je tema profesionalizacije. Kao što vi kažete da većina ljudi nije za ovo, tvrdim da je ogromna većina građana i vaših birača, čak i vaših rođaka, čak i onih koji kod vas nisu služili vojsku, za to da se vojska profesionalizuje i pokušavam da se vratim na temu samo vojske.
Političke odluke koje ćemo donositi u budućnosti nemaju veze sa ovom odlukom. Ova odluka se tiče hoćemo li mi ući u standarde koji su uopšte prihvaćeni u svetu.
Ruska vojska je godinu dana radila na kodifikaciji po NATO standardu njihove vojske. Već godinu dana. Vi bi da zaustavite Srbiju, jer kad se zaustavi Srbija, tada ćete se vi najbolje osećati. Žao mi je, od toga više nema ništa.

Moram da kažem, uz svo strpljenje koje sam pokazao, nisam razumeo šta je vaša primedba i šta je to poluprofesionalna vojska? Znači - pola da bude profesionalac, a pola da ne bude profesionalac, polutrudna?
O ugledu vojske mislim da sam najpozvaniji da pričam u ovoj sali. Vraćam se ponovo na 2007. godinu, nekako mi je ta godina reper po svemu. Odziv za služenje vojnog roka je 65%. Očekuje se u decembru da bude mogućih celih 100%, tako da ako se spočitava da je vojska uvek imala visok ugled u društvu, odlično znate da tako nije bilo. Znate koliko i ja, možda bolje od mene, jer ste stariji, a kažem, 2007. godinu smo dočekali sa onoliko afera i sa onoliko vanrednih događaja koji ni dan-danas nisu rešeni, da je ceo sistem pretio da se uruši.
Nisam izmislio krilaticu – rado Srbin ide u vojnike, tri ga tuku, a dvojica vuku. To je nešto što postoji od 80-tih godina i kažem vam, ako se malo raspitate, samo u ovom parlamentu ko sve nije služio vojsku, biće vam jako interesantno kako ti upravo diskutuju o tome kako vojska treba da se pojača, a sami ili nisu oni ili njihova deca nisu služila, da ne govorimo o tome da smo imali situaciju da najviši državni vrh nije služio vojsku.
Oko Nemačke, kažem vam da je tako, ne morate da mi verujete, ali da ne poznajete međunarodne odnose pokazali ste time što ste rekli da Turska nema izazov rizika i pretnje, koje imamo mi, pa šta će njima takva vojska. Ako samo malo pogledate neke sajtove, verujem da možete, videćete da oni imaju mesečne žrtve često veće nego mi u pet godina, tako da ta stvar ne stoji.
Hajde da analiziramo zajedno, pošto sam odlagao to sve. Da li je, govorim o istom broju sastava, ako mislite da treba vojska da se povećava, to je nešto drugo, da li je bolje obučen pojedinac i jedinica spremljena ako su u vojsci profesionalci ili regruti? Naravno, ukoliko su profesionalci. Da li je viši stepen operativne sposobnosti te jedinice? Naravno da jeste. Ako je viši stepen operativne sposobnosti te jedinice, onda je viši stepen operativne sposobnosti cele vojske.
Da li je bolje da jedinica bude tokom cele godine popunjena obučenim sastavom, profesionalnim sastavom ili da se u toj jedinici svaka tri meseca smenjuje sastav? Da li je bolje da u jednom timu svaka tri meseca smenjujemo ceo tim ili da imamo jedan tim koji je kompaktan i koji dugi niz godina uvežbava ili ne? Naravno da je bolje da bude tim kompaktniji.
Da li veću odgovornost u izvršavanju zadataka imaju profesionalci ili regruti na odsluženju vojnog roka? Da li regrut ima odnos prema onome što zaduži na isti način kao profesionalac, koji zna da će ta puška posle šest meseci i dalje biti kod njega, i posle godinu dana i posle dve godine?
Ko bolje održava ratnu tehniku naoružanja, vojnu opremu, da li oni koji su došli zato što su morali ili oni koji su se opredelili da na tome rade, potpisali ugovor i dugi niz godina će na tome da rade? Da li je odnos prema toj imovini identičan ili ne?
Da li je baza za podoficire, za školovanje podoficira, bolja od profesionalaca ili od mladića koji su došli zato što su morali da dođu? Da li je inače bolje da koristite nekoga ko dobrovoljno nešto radi ili pod prinudom? Da li mislite da iko radi kvalitetnije zato što mora ili zato što želi i voli? To je velika razlika.
Da li mislite da treba da plaćamo obuke non-stop i da ih pustimo da idu kući ili da plaćamo ljudima plate, da uposlimo deo Srbije koji plaća porez, kupuje, obezbeđuje svoje porodice itd?
U mirovnim misijama, rekao sam vam već, ne možemo da angažujemo vojnike koji su na odsluženju vojnog roka, već isključivo profesionalce. Složićemo se da su mirovne misije interes svih vojski sveta, pa i naše vojske sveta, naše države i svih nas.
Da li su troškovi ishrane veći za profesionalnog vojnika ili za vojnika koji je na odsluženju vojnog roka? Profesionalni vojnik dolazi na posao kao i vi, doduše, dolazi malo češće. On dolazi od ponedeljka do petka, ali i ranije, a profesionalni vojnik kupuje sebi hranu kao što kupuju sebi hranu i policajci. Vojnik koji dođe na odsluženje vojnog roka ima sve, da kažem, plaćeno.
Da li je smanjen utrošak odeće, obuće, energenata za grejanje, tuširanje, za vojsku koja je profesionalna ili za vojsku koja je regrutna? Da li ćemo imati manji broj centara za obuku ili veći broj? Da li ćemo imati veću administraciju sa vojskom koju vi predlažete ili sa profesionalnom vojskom?
Sve su to pitanja koja razmatramo već pune tri godine. Sve su to pitanja koja imaju jednoznačan odgovor. Na sva ta pitanja smo već uveliko konsultovali i one koji su ispred nas. Hvala bogu, treba da konsultujemo one koji su ispred nas. Koliko god naši prijatelji bili iza nas, ne mogu da nam pomognu u nečemu u čemu smo ispred njih.
Razumem taj problem u kome treba da se prelomi naše društvo, da se modernizuje u jednom segmentu koji je bio, da kažem, u jednom periodu veoma konzervativan i spor, ali ne razumem zašto tražite podršku od poslanika u okviru drugih poslaničkih grupa, kada znam da u vašoj poslaničkoj grupi ima ljudi koji vas ne podržavaju? Znam da u vašoj poslaničkoj grupi ima ljudi koji bi najradije glasali za ovaj zakon iz mnogo razloga. Neću da nabrajam imenom i prezimenom. Imam kontakte sa svima vama, vi to znate. Razumem, susrešćemo se na izborima.
Meni je žao što danas nije ovde Tomislav Nikolić, jer mislim da je ipak on relevantan da razgovaramo o nečemu što je ozbiljna stvar u ovoj državi, zato što će on morati da izađe sutra pred građane Srbije i da kaže – ukidamo profesionalnu vojsku, a uvodimo služenje vojnog roka, a vi glasajte za nas. Jedva čekam da to čujem i od gospodina Vučića i od gospodina Tomislava Nikolića.
Iskreno, vama posvećujem dovoljno pažnje, ali kao što vi meni ne verujete za Nemačku, ni ja vama ne verujem da imate kapacitet da takvu vrstu odluke donosite u vašoj stranci i ne mislim da ćete odlučivati o tome hoćete li izaći na izbore sa platformom ukidanja profesionalne vojske i uvođenja ponovnog poziva za regrute, jer se bojim da ćete u toj prilici morati da menjate stranku.

Pošto ovo nije replika, samo želim da protumačim nešto pošto mi nije baš najjasnije.
Znači, koliko razumem i koliko se zalažem, mi ćemo imati odluku parlamenta i verujem da će većina glasati da se vojska profesionalizuje i na to vam hvala u ime svih nas koji taj posao radite.
Znači, mi ćemo za sledeće izbore imati jednu platformu, nekoliko stranaka koje sam čuo ovde, koje će reći da treba da se vrate pozivi i da se vrati obaveza služenja vojnog roka za one koji su vojni obveznici.
E to me interesuje, samo da ne bude zabune. Znači, mi smo za to da vojska bude profesionalna, da vojska bude ustrojena po najsavremenijim standardima, vi ste za to da vojska, pored tog profesionalnog dela ima ideal koji će pod prinudom, pod obavezom morati da služi vojni rok.
Samo da bude kristalno jasno, pošto kažem mi ćemo se opet susresti i u budućnosti, da ne bude posle niste tako mislili, znači, vrlo jasno. Vaš predlog reforme sistema odbrane u situaciji u kojoj vi planirate da dođete na vlast će biti da se vrati obaveza služenja vojnog roka. Kristalno jasno, drago mi je da sam to čuo.
Nisam upoređivao Srbiju sa Turskom nikada, niti možemo da upoređujemo Srbiju i Tursku, samo sam rekao da, razumem da vi znate o KiM, da ste čitali istoriju našu, ali sam rekao da se Turska takođe nalazi u određenim izazovima i rizicima i pretnjama koje su izuzetno delikatne i jako ozbiljne i oni se ponašaju vrlo odgovorno prema tome, tako da to što kažete naprosto ne stoji.

Ako dozvolite, samo još jedna od statističkih informacija. Naime, Srbija se susreće sa problemom viška ubojnih sredstava već 20 godina unazad. Praktično od početka ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije imamo situaciju da je u našoj zemlji na različite načine dovezena velika količina naoružanja, bojne opreme, ali i ubojnih sredstava, koji nisu skladišteni na adekvatan način.
U momentu kada smo došli u Ministarstvo, ta cifra je bila oko 9.000 tona ubojnih sredstava koji su se nalazili van magacina, odnosno na otvorenom prostoru.
Kao što znate, imali smo 2006. godine, ako se ne varam, veliku eksploziju u Paraćinu. Slično se desilo i davno, devedesetih godina, desilo se i u Bugarskoj, desilo se i u Albaniji i u sklopu uništavanja neperspektivnih sredstava uništen je jedan broj Strela 2M. Reći ću vam koliko kad ne budemo u etru, ali da znate da danas imamo preko 4.000 tih Strela, tako da naprosto ne stoji informacija da su one sve uništene.
S druge strane, kada govorimo o modernom naoružanju i tehnici, kada kažete T55, to možda građanima Srbije ili poslanicima ne znači puno, ako kažemo da je T55 oznaka tenka koji je napravljen 1955. godine i ako smatramo da je to savremeno i moderno naoružanje, možete zamisliti 1955. godinu prošlog veka koliko je to bilo savremeno i moderno.
Nažalost, to se više u savremenim vojskama ne koristi. Imamo nešto manje od 500 tenkova T55, što je izuzetno velika količina, ali jedan dobar deo njih ili veliki deo njih je u stvari neperspektivan i izuzetno je nerentabilno trošiti sredstva na modernizaciju tih tenkova.
S druge strane, imamo oko 300 tenkova M84. To su čuveni tenkovi koji su prodati i Kuvajtu i koji će se modernizovati u Vojsci Srbije i koji su izuzetno velikog kvaliteta. Oko 300 tenkova za veličinu Srbije, praktično ne možete razviti vojnu formaciju sa tim brojem tenkova, jer nemate prostor.
Govoriti o tome da se uništava perspektivno naoružanje, koje ima 55 ili 60 godina, zaista je iluzorno, jer u vremenu u kome živimo sistemi za upravljanje vatrom, televizijske kamere, računarska oprema, softver, hardver itd, verujte mi, svakog dana stiže novo i ukoliko mislite da mi naš sistem oslanjamo na tenkove T55, a imao sam prošli put čak i zamerku što smo uništili tenkove T37, moram da kažem da ta stvar tako ne ide i nigde u svetu to ne stoji.
Ako želite, mogu da vam dam podatak i koliko toga se uništava u ruskoj vojsci. Nije problem, imam i taj podatak, znam da će da vas interesuje. Možda ću biti malo suvoparan za kolege koje su ovde u parlamentu, ali želim da vam kažem da se savremena vojska ne broji na kilo i komad, kao što sam rekao, i savremene vojske ne zavise od broja određenih oruđa, već zavise od toga kog su kvaliteta ta oruđa. Oruđa koja vi pominjete nisu kvaliteta da mogu da zadovolje kriterijum savremenih ratova.
Kaže, broj kopnenih jedinica u vojsci Ruske Federacije kroz razne faze reformi smanjen je sa 1890 na 182, ratno vazduhoplovstvo sa 240 na 120, a ratna mornarica sa 240 na 123. To ne znači da su smanjene sve operativne sposobnosti. Oni su samo reorganizovali svoju vojsku, utvrdili šta je neperspektivno i uklonili to što je neperspektivno, jer nenormalno je držati posade za nešto što ne može da se pojavi ni na kom bojnom polju, a da bude čista meta.
Ima toga još puno, ali vidim da niste raspoloženi da slušate. Daću vam to napismeno. Dobacuju mi vaše kolege, a da vas podučavam, a vi da budete nervozni, ne želim.

Neću da ulazim u polemiku više, ali voleo bih da svaka roba ima svog kupca i da sve što proizvedemo da možemo da prodamo. U toj opciji mogli bismo da proizvedemo još više.
Tenk T55 nije svaki proizveden 1955. godine, ali je tehnologija iz 1955. godine. To vam je kao računar 486 koji napravite ove godine, ali je tehnologija stara 10 godina. Znači, više nije u upotrebi i ne može da se upotrebljava.
Apropo Strela 2M, nisam rekao "vojna tajna", nisam koristio danas "vojna tajna" ni za šta. Inače, ne koristim taj termin, tako da to nije tačno.
Reći ću vam da danas imamo dva i po puta više Strela 2M nego što, po dokumentima koji rade ljudi koji su stručni iz te oblasti, treba.
Poslednji put nismo uništavali, našli smo kupca i prodali smo viškove. Zbog čega? Zato što i uništavanje košta. Znači, danas plaćamo uništavanje određenih sredstava koja su uskladištena na livadi zato što nema kome da poklanjamo. Neće ljudi da prime to kao poklon i onda moramo da uništimo, a to uništavanje mi plaćamo. Radimo to u Kragujevcu i pokušavamo da nađemo neka sredstva međunarodna koja bi nam neko omogućio da to radimo uz asistenciju nekog iz inostranstva.
Odlično znam šta SDPR radi. Verujte mi, teško ćete naći nekog kolegu političara ko se bolje razume u naoružanje i vojnu opremu i način prodaje svega toga. O tome možemo da vodimo dijalog koliko god hoćete i da vidimo rezultate koje možete da predstavite i da kompariramo, ali tenk T55 ne možete našminkati i napraviti od njega da bude koristan za Vojsku Srbije u situaciji u kojoj imamo 300 tenkova M84, koji su mnogo kvalitetniji, a i oni treba da se modernizuju. Znači, uzeti jednog "fiću" i uložiti u njega 5.000 evra ne znači da može da bude pandan "golfu". To je suština.

Zaista mislim da je apsurdno da upoređujemo platformu miga 29 i tenka 55. Složićete se i vi i ja, ako se dobro sećam i vi ste inženjer i ja sam inženjer, i mogu to da vam objasnim inženjerski, ali da vam kažem praktično da imamo 300, nešto malo manje, tenkova M84 koji treba da se modernizuju.
Zašto davati pare na modernizaciju tenka T55 koji ne može da se koristi, koji je bukvalno na frontu meta? Imate stručnjake iz vojske koji su sa vama, pitajte, proverite sa njima zbog čega bi dali novac za tako nešto, koja je to logika?
S druge strane, ta priča oko toga kako su nam obišli namensku i zabranili da prodajemo, a mi pravimo rezultat bolji nego ikad. Srbija sada izvozi više nego kada je izvozila u sklopu SFRJ. Znači, više sada nego naš deo koji je bio u sklopu SFRJ.
Tačno je da nam fali građevinska industrija, ali morate da znate da građevinsku industriju koju smo tada, da kažem, izvozili, veliki deo nismo naplatili, a sada naplaćujemo sve. Ukoliko imate saznanje da postoji kupac za T55 koji hoće da kupi modernizovanu verziju, javite se, kažite mi ko. Ima još 495 tenkova T55 u Vojsci Srbije. Ako hoćete, možete lično da prebrojite. Otvoriću vam vrata da prebrojite sve tenkove.
(Dragan Todorović, sa mesta: To je vojna tajna.)
Nije vojna tajna.
Ako ste u mogućnosti da pomognete da se to proda, ja ću vam aplaudirati ovde pred svima u parlamentu, pred građanima koji gledaju, ali pričati o tome da možemo da ušminkamo nešto što se retko gde koristi naprosto ne stoji.
Pokušavamo da uradimo ako možemo remont i modernizaciju tenkova koje smo prodali, koji su novije generacije. Mig 29 je platforma koja se i danas proizvodi kao nova, modernizovana sa novim sistemima komunikacije, po NATO standardu, sa novim radarima itd, i onda u tom sistemu ide se sa istom platformom, ali ne možete tenk, verujte mi, to je prosto nemoguće, i motor mu je loš, i menjač mu je loš, i prenos mu je loš i vidljiv je mnogo, da ne nabrajam.