Hvala.
Nećemo se sigurno svo vreme sukobiti oko neke ideje. Znam da vi ovde imate ogromnu većinu u odlučivanju, rekao bih brutalnu, ali nemate moć uveravanja po nekim pitanjima. Ne možete me uveriti za nešto što se desilo ili što se dešava.
Kažete, gospođo predsednice, da ja ovo radim zbog lokalnih izbora u Preševu. Pa, pola vaših ministra je bila u Zaječaru, valjda, gde se održavaju izbori? Da li je to zbog izbora ili zbog čega? Kažete da su ubijeni novinari na Kosovu? Da li je Slavko Ćuruvija ubijen na Kosovu ili gde? Da li je pronađen taj koji ga je ubio?
(Narodni poslanici i ministri prisutni u sali: Jeste.)
Jeste.
Postavio sam vam konkretno pitanje o dijalogu, vi mi kažete o nekim masovnim grobnicama. Vi mi niste još odgovorili od prve sednice kada je izabrana vaša Vlada da li ćete posetiti Batajnicu ili ne? Niste mi odgovorili ni tad.
Niste mi odgovorili ni na pitanje šta će biti sa jezikom mržnje koji upotrebljavaju vaši ministri?
Znate u srpskom jeziku postoji jedna mudra izreka: "zovi me kako hoćeš, nemoj da me vređaš". Ako se ja osećam uvredljivim terminom koji vaš ministar upotrebljava, zašto insistira na tome? Ako se Albanci osećaju uvredljivo, zašto on stalno upotrebljava, a vi ćutite na to?
Mislim da oni koji žele dijalog, oni koji žele pomirenje to treba da zaustave.
Poslanik Srbin ne može da dobije reč? Pa, poslanik Srbin je prekjuče postao ministar u Vladi republike Kosovo. Ministar je postao. Vi govorite da oni nemaju prava.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Poglavlje 35. u slučaju pregovora EU sa Srbijom je specifično i sadrži mehanizme za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je utvrđeno pregovaračkih okvirom EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom koji kaže da će se pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova razmatrati u okviru Poglavlja 35 – ostala pitanja, kao posebna stavka kojom se treba baviti u ranoj fazi pregovora, kao i tokom celog procesa pregovaranja, a posebno u opravdanim slučajevima i u okviru drugih relevantnih poglavlja.
Normalizacija odnosa sa Kosovom trebalo bi da podrazumeva pokretanje procesa pomirenja u okviru kojeg je suočavanje sa prošlošću, kao i traženje oprosta za ono što je učinjeno. Svakako, procesu normalizacije i pomirenja bi doprinelo i potpuno razjašnjenje pitanja nestalih lica, ali i svih onih slučajeva gde su žrtve civili. Jedan takav slučaj jeste i onaj koji se desio u kafiću „Panda“ u Peći 1998. godine. Dana 14. decembra 1998. godine petoro učenika gimnazije Ivan (14), Zoran (18), Svetislav, Dragan i Vukosav (17) i studen Ivan (25) sedeli su u kafiću „Panda“ koji se nalazi preko puta škole. U kafić su upala dvojica maskiranih naoružanih muškaraca i rafalima izrešetali mladiće, a zatim pobegli. Bilo je to vreme kada je Slobodan Milošević hteo da oružjem reši albansko pitanje na Kosovu.
Zločin koji je počinjen u kafiću „Panda“ u Peći koji je odmah pripisan, kako je rečeno albanskim teroristima, doveo je do masovnog hapšenja. Najmanje 150 Albanaca iz naselja Kapišnica 17. decembra 1998. godine je privedeno u supu u Peći. U pretresima albanskih kuća i batinanju Albanaca učestvovalo je 200 pripadnika policije i vojske, izveštavali su kasnije mediji. Četiri ili pet Albanaca je uhapšeno i posle nekoliko meseci pritvora provedenih u Leskovcu su oslobođeni, jer nije bilo dokaza da su učestvovali u zločinu.
U međuvremenu jedan sveštenik iz Pećke Patrijaršije, Ranko Jović je izjavio za list „Kurir“ da se počinioci znaju, ali da se njihova imena kriju, posebno nacionalnost.
Do 2013. godine porodice ubijenih su bile uverene da su taj zločin počinili Albanci, ali je onda u svojstvu šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti 28. decembra 2013. godine predsednik Aleksandar Vučić izjavio u emisiji „Teška reč“ da zločin u „Pandi“ nisu počinili Albanci, kako smo do sada verovali, i da će javnost biti zgrožena kada se bude otkrila istina.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je kasnije izjavio takođe da ima informacije i saznanja o ubistvu šestorice mladih Srba 1998. godine u Peći, za šta još niko nije odgovarao. Imam informacije i saznanja, citiram - ali naši nadležni organi tragaju za potpunim dokazima da bi taj strašan zločin mogao da se rasvetli.
Što se tiče Srbije i mene lično, roditelji stradalih mogu da budu apsolutno uvereni da istinu nećemo kriti bez obzira na to ko je u tom strašnom i teškom zločinu učestvovao, bilo da je reč o Albancima ili Srbima, što bi pretpostavljam mnoge iznenadilo, kazao je predsednik Vučić u intervjuu za TV Prva.
Predsednik Vučić je takođe rekao da je prvi koji je skupio hrabrost da o tome govori i da ga ne brine rizik koji je preuzeo.
Bivši tužilac, takođe za ratne zločine, Vladimir Vukčević je za list „Danas“ povodom godišnjice masakra rekao da informacije do kojih je Tužilaštvo svojevremeno došlo govore u prilog tome da u samoj blizini kafića „Panda“, kao i u okolini nije bilo Albanaca, već isključivo srpskih vojnih i policijskih snaga. Istraga o ovom slučaju je pokrenuta 2016. godine, a koliko je meni poznato do sada je ispitano 36 svedoka.
Sada, 23 godine nakon zločina u kafiću „Panda“ u Peći i više godina posle izjave predsednika Aleksandra Vučića da je gotovo siguran ko je odgovoran za ovaj strašan zločin, javnost i dalje očekuje istinu o tome ko je i zbog čega 14. decembra 1998. godine ubio šestoricu, a ranio 15 mladića.
Mislim da je država dužna da celokupnoj javnosti, a posebno porodicama ubijenih mladića izrekne istinu ovom gnusnom zločinu. Stoga, moje pitanje za ministra policije i ministra pravde je, da li su identifikovani počinioci tog zločina i da li će i kada biti podignuta optužnica? Zašto je opasno da čak i predsednik države govori o ovom zločinu? Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, dobar dan, mirdita.
Danas sam odlučio da moje pitanje, koje ću postaviti premijerki Ani Brnabić govorim na albanskom, na svom maternjem jeziku.
Malo jesam zakasnio sa prijavom i zato nema simultanog prevoda, ali ću u toku dana prevesti moj tekst i dati Sekretarijatu Skupštine.

Pošto nema pripadnika manjina, samo dva prevodioca, koliko vidim su potrebna, jedan za mađarski, jedan za albanski, Skupština bi trebala to da razmotri da budu stalni.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)

Nije mi isteklo, imao sam nekoliko upadica i nije mi žao što me ne razumeju na albanskom, žao mi je što me ne razumeju na srpskom kada pričam, a dobro pričam.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, da se na početku odmah izjasnim, mi nismo protiv evropskih integracija, mi smo protiv zastoja u procesu evropskih integracija.

Nažalost, 2020. godina, znači zastoj u ovom procesu. Izveštaj Evropske komisije za ovu godinu predstavlja jedan dokumenat koji nas na opširan način obaveštava u kakvoj se fazi nalazi proces evrointegracija, šta je sve propušteno da se uradi, šta je trebalo da se preduzme kako bi on bio uspešan.

Posledica čega je to? Viška metodologije ili manjka demokratije. Odgovor možemo potražiti u izjavi gospodina Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju koji kaže – Srbija u ni jednoj od navedenih oblasti nije napravila pomake, nego se svojim odlukama dodatno udaljavala od Evrope, hapsila novinare, primenjivala silu na demonstrantima, kao glavnog partnera u borbi protiv korone isticala Kinu, a kritikovala EU.

Predloženi zaključci ne predstavljaju realnu sliku preporuka koje izveštaj daje. Kada neko ko ima uvid u izveštaj pročita preporuke stiče se utisak da je ova godina bila ne solidna, već veoma uspešna u ovom procesu. Ko je pročitao Izveštaj Evropske komisije ima jasan uvid da situacija nije baš takva i da je Republici Srbiji dat veliki broj preporuka, odnosno primedbi za preduzimanje mera, kako bi ovaj proces bio smatran uspešnim.

Ovom prilikom, ja ću se zbog vremena odnositi samo na neke od primedbi. Na primer, izveštajni period je obeležila duboka društvena popularizacija. Da je dominacija vladajuće stranke zabrinjavajuća, i da nije obeležila napredak u poboljšanju slobode izražavanja, nije usvojen Nacionalni akcioni plan za ostvarivanje pozitivnog društvenog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva. Kada je reč o Nacionalnom sudu za ratne zločine ratnog suda je u velikoj meri sporedan i neefikasan, a haški osuđenici se dočekuju kao heroji. Negacija ratnih zločina je veoma jaka.

Istina je da izveštaj ističe da pravni okvir koji uključuje evropske standarde i norme za manjine jeste bolji u odnosu na njihov stvarni položaj, ali istina je, takođe, da Savetodavni komitet saveta Evrope zaključuje da postoji primetno odstupanje u zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije, te preporučuje Srbiji poboljšanje zaštite prava nacionalnih manjina van Vojvodine.

Vlada Republike Srbije je nastavila da se izjašnjava da su evropske integracije njen strateški cilj, međutim, kako se u izveštaju kaže, nekoliko izjava visokih zvaničnika nije bilo u skladu sa strateškim opredeljenjima.

Građani nisu dovoljno obavešteni da 70% investicija u Srbiji dolazi iz zemalja EU, da je EU uložila 3,6 milijardi bespovratnih sredstava u Srbiji, a da je EU najveći zajmodavac Srbije sa 4,3 milijardi evra. Zato se s pravom u izveštaju traži od srpske vlasti da trebaju da stave veći naglasak na objektivno i nedvosmisleno pozitivno obaveštavanje o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Republike Srbije. Tako da, floskula da je evropska solidarnost samo bajka ne stoji.

Izveštaj, takođe, ukazuje da je Srbija samo umereno opremljena u oblasti reforme javne uprave. Opšte gledano, u ovoj oblasti nije postignut nikakav napredak.

Što se pravosudnog sistema u Srbiji tiče, kaže se da je ostvaren izvestan nivo pripremljenosti, ali nije postignut napredak tokom izveštajnog perioda.

Izveštaj, takođe, podvlači da tokom skupštinske rasprave je korišćen zapaljiv govor protiv političkih neistomišljenika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta.

Što se normalizacije odnosa sa Kosovom tiče, bez obzira što ovde slušamo stalno da je dijalog zapao u ćorsokak, jer, kosovske vlasti nemaju političku volju, izveštaj ističe neizvršene obaveze od strane Republike Srbije koje proizilaze iz ranije potpisanih sporazuma.

U ovom kontekstu, kako su i drugi istakli, traži se da se učine dalji napori i doprinese postizanju sveobuhvatno pravnoobavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Evropska komisija smatra da je takav sporazum presudan i hitan, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju evropskim putevima. Postavlja se pitanje da li je to moguće?

Ovih dana smo slušali izjavu predsednika države, o njegovom stavu prema Kosovu, koji će ostati nepromenjen do aprila 2022. godine. Ovo verovatno znači da je vezano za izbore koje će se održati te godine. Po meni, ovo je izjava jednog političara koji misli na sledeće izbore, ne izjava državnika koji misli na sledeće generacije.

Kad smo kod dijaloga sa Kosovom, Republici Srbiji se stavlja na teret izbegavanje izvršenja sledećih obaveza: nepriznavanje univerzitetskih diploma; nesprovođenje sporazuma o katastru, rešavanje elemenata u vezi sa registarskim tablicama, a kada je reč o IBM, od Srbije se traži da konstruktivno angažuje rešavanje pitanja premeštenih carinskih struktura sa denominacijom Kosova, koje se administriraju iz Srbije, te da prestane sa izdavanjem dokumentacije ili stavljanjem markica koje su u suprotnosti sa datim sporazumom.

Kaže se da Republika Srbija nije konstruktivno angažovana u pokretanju uspostavljanja IBM prelaza u Jarinju, Mučibabi i Končulju, što je dovelo i do suspenzije fondova EU.

Zahteva se u izveštaju da Srbija treba u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim … mehanizmima za krivične tribunale i na potpuno prihvatanje, izvršavanje njihovih presuda i odluka. Srbija se kritikuje da i dalje daje prostor osuđenim ratnim zločincima i da dozvoljava govor mržnje. Izveštaj traži od Srbije delotvorno suočavanje sa nasleđem prošlosti, ali i istinsku posvećenost u istrazi i osudi u predmetima ratnih zločina.

Poštovani građani, proces članstva u EU ne treba shvatiti kao običnu harmonizaciju kriterijuma, ključno pitanje je kako zamišljamo Evropu i kavu Evropu želimo. Ako bismo shvatili kako zamišljamo Balkan i Srbiju, i kakav Balkan i kakvu Srbiju želimo.

Svedoci smo danas da i u EU ima onih koji se zalažu za integraciju Srbije, ali su sami u suštini neki antievropejci u pogledu vrednosti koje zastupa ideja Evrope.

Neki od njih se zalažu za manje demokratsku Evropu, manje socijalnu, manje multietničku, manje multikulturalnu, što manje multinacionalnu. Zalažu se za ksenofobnu Evropu, što više autoritarnu, što više identitarnu.

Ako pažljivo pogledate, takvi su najbolji prijatelji predsednika Vučića. Autoritaristi svih zemalja, ujedinite se unutar Evropske unije, pre svega unutar EU, ali dok se u EU svakim danom čuju glasovi o potrebi redefinacije demokratije, ustavne reorganizacije u EU, Srbija ponovo kasni kako bi ponovila istoriju.

Vlast kaže da treba da se promeni Ustav kako bi se usaglasio sa kriterijumima EU. Toliko, samo toliko. Toliko, jer, kao i njegovi prijatelji, predsednik Vučić se angažuje za manje demokratsku Srbiju, manje socijalnu, manje multietničku, manje multikulturalnu, više autoritarnu i više identitarnu Srbiju.

Zato i današnja parlamentarna debata o ispunjenosti kriterijuma Republike Srbije u EU ne predstavlja izraz volje evropeizacije vlasti. Takva će biti onda kada u Srbiji bude pokrenuta evropska debata o pitanjima kakav ustav želimo, kakvu demokratiju trebamo kao zemlja i kao region.

Možda mi kao narodni poslanici ne znamo dovoljno o EU, ali mislim da to nije najveći problem ove zemlje. Najveći problem je da oni koji najviše znaju o EU trebalo bi više nešto da učine.

Još samo rečenica, ako mi dozvolite. Kada se radi o kolektivnim pravima manjina, samo ću citirati Ustav Republike Srbije, član 75. koji kaže da pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajamčena svim građanima, jemče se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju pojedinačno, a kolektivna u zajednici sa drugima u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom. Hvala.

Trebalo bi šest minuta da imam sad.

Tri. Dosta mi je.

Dobro, pre svega ja ću se odnositi na ovo što je zadnje rekla ministarka Joksimović - moje učešće ovde je dokaz demokratije. Moje učešće ovde je dokaz participiranja na izborima koji su održani u ovoj državi i učešća moje stranke na ovim izborima. Demokratija u Srbiji mi nije poklonila mandat. Ovaj mandat pripada meni zato što su me glasali moji sunarodnici, odnosno birači. Tako da to nije neki nivo poklonjenih prava koje država tako velikodušno daje pripadnicima manjina.

Ako se sloboda, demokratija u jednoj državi, merilo za to bude kriterijum, odnosno kriterijum za to bude sloboda narodnog poslanika da slobodno govori u parlamentu, mislim da smo mi u ozbiljnom problemu, ozbiljnom problemu demokratije, gospodo. Stalno se ističe to da evo narodni poslanik ima pravo da govori. Zašto ja nemam pravo? Koji član ovog Ustava pojedinom narodnom poslaniku bilo koje stranke, bilo koje manjine ili većinskog naroda zabranjuje da se slobodno izjašnjavamo? Jel to demokratija koju SNS poklanja? Vi ne poklanjate meni ništa. Učestvovao sam na izborima, dobio ovaj mandat i ja predstavljam građane koji su me izabrali.

Što se opštine Bujanovac tiče, gospodine ministre, mislim da izvrćete teme. Mislim da je potrebno više vremena da o ovome razgovaramo. Zaboravili ste da pomenete opštinu Medveđa gde su Albanci totalno izbačeni iz lokalne samouprave. Mislim da niste dovoljno radili za Srbe u Bujanovcu kada su oni 18 godina bili deo lokalne samouprave.

Samo da podsetim na jednu činjenicu. Pre nekoliko dana vaši tabloidi su me razapeli na krst, zato što sam navodno, nikada nisam stao u „Nais“, stao u „Nais“ da pregovaram, citiram - prevarantom Tončevim oko uključivanja SPS u vlast. Dakle, nije vama do Srba, vama je do SNS u Bujanovcu. Što ne kažete otvoreno? Recite onda to otvoreno.

U svom govoru sam citirao ono što izveštaj Evropske komisije govori o procesu evrointegracija, pokušao da citatima kažem. Ne mogu da kažem koja strana, jer smo dobili izveštaj bez stranica ovde, tako da ne mogu da se orijentišem. Ne mogu da brojim ja sve strane, ali ono što sam ja naveo nalazi se ovde povodom svakog pitanja. Moji politički komentari koji se odnose na političku situaciju su moje pravo i ja to pravo hoću da koristim ovde. Bez obzira da li se slaže manjina ili većina, to je moje osnovno pravo kao narodnog poslanika i ja ću to da kažem. Zahvaljujem.

Nije replika, samo jedno objašnjenje.

Da li manjine uživaju prava ne zavisi od toga da li oni mogu da pričaju na svom jeziku, već da li ih neko sluša tamo gde pričaju? Primedbe koje mi iznosimo, na žalost do sada nisu naišle na odjek s druge strane i ne može biti kriterijum moja sloboda govora na mom jeziku, odnosno uopšte moja sloboda govora ovde kriterijum za demokratiju. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na tačku – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Naravno, kao i zakon koji je u skladu sa međunarodnom borbom protiv terorizma, protiv jednog globalnog zla, vidimo i angažman Republike Srbije u tom cilju. U načelu nemamo ništa protiv zakona.

Ono što kod nas ostavlja nedoumicu, a jeste način na koji će se taj zakon u praksi primeniti u situaciji kada je poverenje institucija koje će ga sprovesti, na nekom niskom nivou. Opšta slika demokratije u Srbiji za manjine, posebno za Albance koji se svakodnevno sataniziraju i koji se smatraju nekim dežurnim teroristima navodi nas na opravdane nedoumice kako će se zakon primeniti? Kako će se primeniti i prema političkim neistomišljenicima, opoziciji, organizacijama civilnog društva?

U zadnjoj godini stanje institucija demokratije u Republici Srbiji dosta je nazadovalo. Održani izbori ove godine se mogu smatrati kao najspornijem od 2000. godine, piše u Izveštaju Beogradske otvorene škole, koji je odrađen u saradnji sa Kraljevinom Švedskom.

Godina obeležena vanrednim stanjem u kojem se parlament neopravdano nije sastajao. Nazadovanje institucije nije promaklo ni međunarodnim posmatračima, Fridom Hausu u 2019. godini npr. svrstavao je Srbiju u delimično slobodne zemlje, umesto slobodne, a godine 2020. definisao Srbiju kao tranzicioni hibridni režim u svom indeksu zemalja u tranziciji.

Iako je pristup Evropskoj uniji ostao glavni spoljnopolitički cilj pojedine izjave državnih funkcionera za vreme vanrednog stanja smogle su ozbiljno uticati na urušavanje poverenja građana u Evropsku uniju. Na primer pominje se izjava predsednika Vučića o vekovnom i čeličnom prijateljstvu sa Kinom ili o tome da ne postoji evropska solidarnost, da je ona samo bajka.

Prostor za delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, zaključuje taj isti izveštaj. Uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, nazadovanje je obeležila i Međunarodna organizacija civilnog društva „Civikus“ koja je prostor za delovanje OCD-a, znači Organizacija civilnog društva u Srbiji okarakterisala kao ometen. Srbija je svrstana u red zemalja sa najozbiljnijim preprekama za slobodno delovanje organizacija civilnog društva.

Najozbiljniji pokušaj ugrožavanja slobode Organizacija civilnog društva se dogodio krajem jula ove godine kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma zatražila od poslovnih banaka podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija i 20 pojedinaca. U javnosti je stvoren utisak da se radi o procesu progona i zastrašivanja 275 organizacija civilnog društva. Ovim povodom se oglasila i misija OEBS-a, ambasada SAD, Evropska komisija, Zaštitnik građana je najavio kontrolu zakonitosti ove provere.

Što se slobode izražavanja tiče, u Srbiji u 2020. godini nastavlja se trend pada te slobode. Prema poslednjem izveštaju „Reportera bez granica“, ona zauzima 93 mesto. Najniža pozicija od 2013. godine i pad od 30 mesta. U Izveštaju se kaže da je Srbija postala država u kojoj je često opasno biti novinar i da lažne vesti alarmantnom brzinom dobijaju vidljivost i popularnost. Fridom Haus za 2020. godinu ocenio je da Srbija podriva slobodu medija nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i visokom cenzurom koja je karakteriše.

Dakle, zbog svega toga naša opravdana sumnja jeste u nepristrasnost primene ovog zakona. Inače, načelno rekao sam na početku da je ta globalna borba protiv jednog globalnog zla kao što je terorizam, nemamo u načelu ništa protiv. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, dan kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, čime je po prvi put u istoriji priznato pravo svih ljudi za život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika, dan koji svet obeležava kao podsetnik kako se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.

Kao i svake godine, ovaj dan je prilika da se osvrnemo i na situaciju u vlastitoj zemlji.

Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti rezultatima koji bi bili u skladu sa očekivanjima svih njenih građana.

Danas vlast karakteriše, između ostalog i urušavanje ostvarenih prava, odsustvo javnog dijaloga, tolerancije, slobode izražava i prihvatanja kritičkog mišljenja. Dok nam je država partija partikularna, univerzalnost nam je zajednička. Kao ljudi, imamo čoveka sa njegovim slobodama i pravima.

Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na lestvici prioriteta države i zbog toga što se ljudska prava percipiraju kao imperijalni koncept zapada na kojem insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.

Srbija nakon raspada Jugoslavije stvara etnonacionalnu homogenu državu, što isključuje kompromis sa manjinama. Balans sa manjinama je neophodan, kako bi se podržali kulturna i etnička različitost.

Politički i ekonomski pritisak, cenzura, doveli su gotovo do potpune deprofesionalizacije medija. Veliki broj njih je sveden na propagandno sredstvo vlasti. Pritisak, cenzura, širenje neistina i poluistina, kreiranje paralelne stvarnosti, izmišljanje i vređanje stvarnih i navodnih protivnika režima staljinističkim metodama, vulgarizaciji, javno napisane i izgovorene reči, negiranje ratnih zločina i diskriminacija ranjivih grupa su svakodnevnost današnje Srbije.

Izveštaj Komisije iz Saveta Evrope konstatuje da je uključenost građana i civilnog društva u procesu donošenja odluka u Srbiji veoma nizak, što predstavlja još jedan veliki problem i prepreku za punu primenu standarda ljudskih prava na domaćem nivou.

Neshvatljivo odsustvo napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija čine 2020. godinu kao godinu bez ijednog otvorenog poglavlja u pregovorima sa EU.

Posebno su na udaru oni koji se kritički izjašnjavaju o Vladi, kao i oni koji se bave suočavanjem sa prošlošću i korupcijom. Na udaru je i mali broj kritički orijentisanih medija. Odsustvo vladavine prava onemogućava se, uprkos pritiscima iz društva, funkcionisanje institucija, posebno sudstva.

Urušavanje ideje profesionalizacije institucija traje i dalje, poprimajući pogubne dimenzije. Voluntarizam i partizacija pretvorili su državne institucije u bastion naprednjaka. Kampanje protiv onog dela civilnog sektora koji zastupa evropske vrednosti kao što su vladavina prava, tržište, ljudska prava, nekažnjivost, traju u kontinuitetu i po sadržaju ne predstavljaju novost.

Tokom ove godine, Vlada Republike Srbije nije preduzela gotovo ništa da poboljša ljudska i manjinska prava. Na adekvatno predstavljanje manjina u javnom sektoru zakonom zabranjena i javno korišćenje nacionalnih simbola, posebno za Albance, nepriznavanje diploma sa Kosova u Srbiji, pored obaveze koje je predsednik Vučić preuzeo Vašingtonskim sporazumom, neustavna izmena etničke strukture stanovništva u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje se vrši u ime zakona na osnovu pasivizacije adresa, predstavljaju samo neke od konkretnih slučajeva kršenja ljudskih i manjinskih prava.

Poštovani građani, 30 godina od pada jednopartijskog sistema i 20 godina od 5. oktobra Srbija je daleko od izgradnje moderne, građanske i demokratske Republike. Daleko od toga da je ona Republika ravnopravnih građana. Daleko od toga da bude Republika koja se bori protiv diskriminacije drugog, bez obzira što taj drugi može biti žena, opozicionar, Albanac, Rom, Musliman, agnostik i drugo. Daleko je od Republike koja uspostavlja jednak tretman prema radniku, nezaposlenom, siromašnom, neobrazovanom, bolesnom, penzioneru, kao što ga ima prema svemogućem bogatašu.

Na kraju, ekstremni nacionalizam koji je dominirao tokom devedesetih godina prošlog veka u suštini je promenio samo formu. Nacionalistički koncept države ne podrazumeva uspostavljanje stabilne i efikasne države, niti modernog društva.

Zato je Srbija nedovršena država, jer još uvek nije razrešeno pitanje njene budućnosti. Zbog teritorijalnih aspiracija koje su još uvek jake, Srbija nije u stanju da izvrši unutrašnju integraciju.

Danas, drugačije od vlasti, mi politički opozicionari i građani u ovom danu kada treba da se podsetimo reči Nelsona Mendele: „Biti slobodan ne podrazumeva samo skidanje lanaca. Biti slobodan podrazumeva, pre svega, i način mišljenja kojim se poštuje i uveličava sloboda drugih“. Za ovo nije potrebna samo drugačija vlast, već i drugačija republika.

Zbog svih ovih pojava koje stoje na putu napretka zemlje prema članstvu EU, moje pitanje za Vladu Republike Srbije je koje će mere preduzeti u otklanjanju svih ovih prepreka koje sprečavaju dalji i brži progres prema punopravnom članstvu u EU? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste bili dužni da prekinete govornika, jer je on povredio član 106. stav 1. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Pretres se vodi o amandmanu Vlade, ne o amandmanu naše poslaničke grupe i mislim da je prethodni govornik pogrešio.

Što se tiče Koordinacionog tela, postojanje Koordinacionog tela je obaveza Republike Srbije iz 2001. godine kada je usvojen program i plan tadašnje Savezne i Republičke vlade za rešavanje krize u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa i kao takav sigurno da ne može zbog jednog govora da se poništi.

Jeste, osam miliona je manje u Koordinacionom telu ove godine u odnosu na planirani budžet prošle godine, ali nama je u toku ove godine smanjeno 20% sredstava Koordinacionog tela za kapitalne investicije. Opštine su dobile po 10 miliona iz tekuće budžetske rezerve, ali ako je Bujanovcu skinuto 23 miliona i 700 negde, dobio 10 miliona opet tokom ove godine, Bujanovac je oštećen. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine ministre, pažljivo sam slušao vaš odgovor, ali naš amandman za više sredstava u Koordinacionom telu jeste u skladu sa jednim mini programom koji su naše opštine sačinile upravo sa predsednikom Koordinacionog tela pre dve godine, a kada je od nas traženo da kandidujemo kapitalne projekte za tri godine zaredom. Naravno, verujem da je blagovremeno ministarstvo bilo informisano o tome.

Što se tiče uspostavljanja nekog posebnog principa za dodelu tih sredstava koje je kolega Mitrović zatražio, mislim da ste trebali da odgovorite da se sredstva dele po zakonu, a ne po etničkom principu, jer kuda će nas to voditi ako država krene tim putem?

Vidim da kolegi Mitroviću smetaju moji govori, ali svako ko stvarno i iskreno želi evropske integracije, da ova zemlja bude sastavni deo EU bi podržao svaki moj govor. Naravno, oni smetaju samo onima koji nisu iskreno za evropske integracije, kojima evropske integracije služe samo radi održavanja na vlasti.

Verujem da ste imali kontakte sa predsednikom Koordinacionog tela, odnosno sa službom Koordinacionog tela i oni su u detalje upoznati sa tim projektima koje su opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa kandidovali još pre dve godine, da se finansiraju iz tog budžeta. U skladu sa tim je podnet i naš amandman za više sredstava upravo za takve projekte koji imaju za cilj poboljšanje uslova života naših građana. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, budžet je jedna od najvažnijih odluka koje se donose u toku jedne kalendarske godine i, zbog poštovanja principa demokratičnosti, budžet mora uključiti i građane. On mora kroz javne politike da obezbedi pravdu, sigurnost i opšti razvoj. Dakle, budžet je vrh političke participacije građana. Da li je to u praksi tako, to nije tema kojom ću se danas baviti, ostavljam javnosti nek o tome ima svoje kritično mišljenje.

Ono što mene zanima jeste da, iako se govori da će budžet biti razvojni i da će imati najviše kapitalnih investicija, ja ne vidim pomake u pogledu poboljšanja budžeta za nacionalne savete nacionalnih manjina, niti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje se finansiraju, odnosno čiji se projekti finansiraju preko budžeta Koordinacionog tela. Šta više, imamo manje osam miliona u odnosu na prošlogodišnji budžet za Koordinaciono telo za kapitalne investicije, a takođe je malo sredstava u odnosu na potrebe koje Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju.

Iskoristiću podatke samo jedne od ovih opština, ali, obzirom da su oni slični, ti podaci vrede i za Preševo i za Medveđu.

Moram istaći da od 2014. godine transferna sredstva, redovni transferi opštinama nisu povećani. Bujanovac je, na primer, primio ili prima i danas 391.927.649,00 dinara, odnosno 32.660.000,00 dinara mesečno. Sada, mesečna masa sredstava za plate 2014. godine iznosila je 20.300.000,00 dinara. Danas, 2020. godine ta masa iznosi 25 miliona, što znači da su potrebe te opštine povećane.

Priznavanjem prava na naknadu putnih troškova za sve radnike mesečno opština izdvaja šest miliona, četiri i po miliona dinara za predškolsku ustanovu i osnovne i srednje škole i 1,5 miliona dinara za ostale korisnike.

Posebnim kolektivnim ugovorom u obrazovanju priznaje se pravo na jubilarne nagrade za 10, 20, 30 i 35 godina, pomoć u medicinskom lečenju i pomoć u slučaju smrti člana porodice.

Veliki broj sudskih presuda za predmete iz osamdesetih godina, takođe, opterećuje budžet ovih opština, a naravno i posledice pandemije se najviše osećaju u nerazvijenim opštinama.

Mi smo pokušali amandmanima da utičemo na poboljšanje budžeta i to da se ekonomska klasifikacija 4.81, dotacije nevladinim organizacijama, odnosno nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama poveća sa 267 miliona na 534 i, takođe, glava 3.12, služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, treba uvećati sa 382 miliona na iznos od 465 miliona, odnosno za 30%, zbog potreba koje postoje u ovim opštinama.

Nadam se da će Vlada pozitivno sagledati naše amandmane i da će prihvatiti one koji imaju za cilj da pomognu ovim opštinama da završe projekte koji su započeli, a sve u cilju da se našim građanima poboljšaju uslovi življenja.

To su naši predlozi i nadam se da će oni biti prihvaćeni. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Radi se o procesu pasivizacije prebivališta građana u opštini Medveđa.

Kao što je već nekoliko puta rečeno, u ovoj opštini se vrši masovan proces pasivizacije prebivališta građana zbog kojih oni gube svoja građanska prava, a između ostalog i pravo glasa. Na ovaj način su zadnji izbori održani u ovoj opštini 2018. godine pokazali da se ovaj proces najdrastičnije odvijao prema građanima albanske nacionalnosti, te je imalo direktan uticaj u predstavničku snagu albanske zajednice u ovoj opštini.

Od osam odborničkih mandata, koliko su pre 2018. godine imale albanske stranke u ovoj opštini, na izborima 2018. godine su uspele da dobiju samo tri mandata zbog brisanja iz evidencije velikog broja birača. Dakle, ovo je, po meni, jedan nedemokratski, antiustavni proces koji se odvija i koji direktno utiče na promenu etničke strukture stanovništva ove opštine.

Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koliko je građana pasiviziralo prebivalište u ovoj opštini tokom 2017, 2018, 2019. i 2020. godine u sledećim naseljenim mestima: Medveđa administrativni centar, Sijarinska banja, Tupale, Svirce, Grbavce, Rama banja, Stara banja, Sijarina, Đulekare, Lapaštica i Kapit?

Moje drugo pitanje za predsednicu Vlade i predsednika vladine Komisije za nestala lica, gospodine Odalovića. Naime, kako su nas mediji već obaveštavali, dana 16. novembra na lokaciji kamenoloma Kiževak u blizini Raške pronađeni su posmrtni ostaci 15 do 17 n.n. lica za koje se sumnja da bi mogli da budu tela Albanaca sa Kosova.

Kao što je za RTS rekao gospodin Odalović, predsednik vladine Komisije za nestala lica, ovo je jedna od lokacija koja se pretražuje po informacijama dobijenim iz Prištine.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, odnosno gospodina Odalovića jeste da li su izvršne potrebne DNK analize koje bi utvrdile identitet osoba iz te masovne grobnice i koje su druge lokacije u pitanju koje bi trebalo pretražiti? Ukoliko u ovom trenutku nije urađena konačna analiza, molim vas da, kada je budete dobile, obavestite ovu Skupštinu i mene kao podnosioca pitanja. Hvala.