Hvala.

Dame i gospodo, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i guverneru NBS postavljam sledeća poslanička pitanja.

Da li postoji odluka Vlade Republike Srbije, NBS, Ministarstva finansija ili bilo kog drugog državnog organa kojim se ograničava, zabranjuje ili blokira realizacija donacija koju Nacionalni savet Albanaca dobija iz budžeta Kosova preko komercijalnih banaka u Republici Srbiji? Ukoliko takva odluka postoji, po kom zakonskom osnovu je doneta? Koji državni organ je doneo takvu odluku ili instrukciju?

Da li se navedene mere odnose isključivo na Nacionalni savet Albanaca ili i na druge nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji? Da li je Nacionalni savet Albanaca stavljen na bilo kakvu internu ili zvaničnu listu ograničenja ili pojačanog nadzora u vezi sa finansijskim transakcijama? Posebno ukazujem da su sredstva namenjena funkcionisanju Nacionalnog saveta, kao i podršci civilnom sektoru, lokalnim medijima, sportskim klubovima, studentima, učenicima i drugim korisnicima programa koji se finansiraju iz ovih donacija.

Zarad javnosti treba da pomenem da su blokadom direktno pogođena 3.500 učenika osnovnih škola koji ne mogu dobiti besplatne udžbenike, 700 studenata ne može dobiti jednokratnu pomoć, 100 kandidata sa visokoškolskim diplomama ne mogu započeti program stručnog usavršavanja, 957 malih farmera ne dobija subvencije, 139 nevladinih organizacija, 25 sportskih organizacija, 80 kulturnih organizacija, 15 lokalnih medija, 13 organizacija koje se bave pravom na upotrebu jezika, šest organizacija koje se bave decom sa smetnjama u razvoju, još dodatno 600 lica koji bi preko ovih projekata bili angažovani.

Dugotrajna blokada transfera ozbiljno ugrožava ostvarivanje prava albanske nacionalne manjine na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Ovo predstavlja direktan napad na egzistencijalna pitanja nacionalnog saveta, ali i svih pomenutih korisnika. Takođe podsećam da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa mogućnost finansiranja nacionalnih saveta iz donacija, pored sredstava koja se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.

Ali imajući u vidu rezultate popisa stanovništva iz 2022. godine, dodatno zabrinjava činjenica da se Nacionalni savet Albanaca i dalje finansira po parametrima koji ne odražavaju stvarni broj Albanaca u Republici Srbiji, odnosno po parametrima iz popisa 2011. godine, dok se zanemaruju parametri popisa 2022. godine.

Molim da se na navedena pitanja dostavi jasan, i precizan i transparentan odgovor u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, kako bi Nacionalni savet Albanaca mogao da preduzme odgovarajuće korake u zaptiti svojih interesa, ali i interesa korisnika ovih donacija. Hvala.

Hvala.

U Republici Srbiji je već pokrenuta inicijativa i uveliko se odvijaju pripreme za uvođenje obaveznog vojnog roka. U vezi ove inicijative kod albanske zajednice u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog toga što prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca. Albanci koji su kao građani SFRJ bili obavezni da odsluže vojni rok u JNA često su se suočavali sa etničkom diskriminacijom, političkom stigmatizacijom i kulturnom represijom unutar vojske.

15/2 TĐ/IR

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je značajan broj smrti albanskih vojnika pod sumnjivim okolnostima, koje su vlasti često klasifikovale kao samoubistva, nesreće ili kršenja vojne discipline. Porodice žrtava često nisu verovale zvaničnim verzijama i prijavljivali su tragove nasilja nad telima koja su im vraćena. Nedostatak nezavisnih istraga i transparentnosti dodatno je podstakao sumnje da je reč o ubistvima iz etničkih i političkih motiva.

Mnogi istoričari, novinari, aktivisti za ljudska prava sugerišu da su albanski vojnici ciljano bili izloženi nasilju zbog svoje etničke pripadnosti, naročito u kontekstu rastućeg srpskog nacionalizma i antialbanskog stava. Albanci su se često doživljavali kao nepouzdani ili čak kao pretnja za federalnu strukturu države.

Tokom tog perioda 135 mladih Albanaca je doživelo smrt dok su bili na odsluženju vojnog roka u JNA. Ovaj fenomen je ostavio duboku ranu u kolektivnom sećanju Albanaca na Kosovu i u Preševskoj dolini. U različitim periodima su postojali pokušaji da se svi ovi slučajevi dokumentuju i da se traži pravda za žrtve, ali nikada nisu sprovedene sveobuhvatne zvanične istrage. Državne vlasti u Srbiji nikada nisu zvanično priznale da su Albanci ubijani iz etničkih motiva tokom služenja vojnog roka u JNA. Pojedinačni slučajevi su tretirani kao samoubistva, nesreće ili kao izolovani incidenti bez političke i diskriminatorne pozadine. Nijedna zvanična istraga nije pokrenuta ni od strane vojnih, ni od pravosudnih institucija o sumnjivim smrtima vojnika. Vojni arhivi iz jugoslovenskog perioda su zatvoreni naročito oni koji se tiču JNA i bezbednosnih službi.

U javnom diskursu i srpskoj istoriografiji ova tema se uglavnom zaobilazi. Kada se pomene to je obično u širokom kontekstu patnje svih naroda Jugoslavije. Glavni mediji na srpskom jeziku ne izveštavaju o ovoj temi. Javno mnjenje u Srbiji nema široko znanje o ovom fenomenu, a često izostaje interesovanje za kritičko suočavanje sa prošlošću, posebno kada su u pitanju zločini ili diskriminacija prema Albancima. Obzirom da je u Srbiji ova tema prećutana, nedokumentovana, ne zastupljena ni u zvaničnim ni u javnim narativima, što odražava ozbiljan nedostatak suočavanja sa prošlošću i institucionalne diskriminacije prema Albancima u jugoslovenskom periodu, u skladu sa članom 40. stav 6. Poslovnika Narodna skupštine podnosim ovaj predlog za formiranje posebne komisije radi utvrđivanja istine u slučajevima smrti 135 Albanaca u redovima JNA tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, danas govorimo o nekim suštinskim temama izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, tačkama koje direktno koče evropske integracije, stanje ljudskih i manjinskih prava, procesuiranje ratnih zločina, napredak u dijalogu sa Kosovom i Poglavlje 23. i 24.

Ove teme nisu apstraktne. One određuju da li Srbija zaslužuje mesto u EU i, što je još važnije, kakvo društvo gradimo za sve građane.

Izveštaj naročito ukazuje na usporavanje reformi i na strukturalne probleme koje pogađaju ranjive grupe i manjine. Kao predstavnik albanske zajednice moram istaći da se brojni problemi ponavljaju – nedovoljna primena Zakona o upotrebi jezika, nemogućnost službene upotrebe nacionalnih simbola, nedovoljna zastupljenost u državnim institucijama.

Izveštaj upozorava da tempo reformi značajno usporava i da su potrebne konkretne akcije, a ne obećanja da bi se prava sprovela u praksi.

Pozivam Vladu i nadležne institucije da usvoje i sprovedu jasne rokove i mehanizme nadzora kako bi se zaštitila prava svih manjina u Srbiji.

Evropska komisija konstatuje zabrinjavajuće pojave kao tolerisanje ili čak glorifikacija osuđenih počinilaca ratnih zločina u javnom i u političkom prostoru, te nedovoljni napredak u individualnom procesuiranju i pomirenju u društvu. To nije pitanje samo prošlosti, to je pitanje vladavine prava i temeljne evropske vrednosti, suočavanja sa istinom.

Što se dijaloga sa Kosovom tiče, izveštaj jasno konstatuje da Srbija nije ispunila određene obaveze iz sporazuma koji vode ka normalizaciji odnosa, uključujući nepriznavanje diploma, prihvatanje dokumenata i administrativnih akata koji su deo sporazuma, kao i IBM za Končulj i DFC, dakle, u opštini Bujanovac i Preševo. Na Srbiji leži odgovornost za kršenje Sporazuma o principima normalizacije zbog povlačenja kosovskih Srba iz kosovskih institucija i ovom prilikom mogu da kažem da normalizacija nije ustupak, ona je preduslov stabilnosti i evropske budućnosti svih građana Srbije.

Takođe, Srbija je odgovorna zato što nije procesuirala nikoga za teroristički napad u Banjskoj.

Posebno želim da se osvrnem na poglavlja 23. i 24. koja su srž evropskih integracija. Bez vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i bezbednosti nema stvarnog napretka ka EU. Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu jasno konstatuje da Srbija i dalje beleži ograničen ili nikakav

8/3 GD/JG

napredak u poglavlju 23, posebno u nezavisnosti pravosuđa, selektivnoj primeni zakona, stvarnoj zaštiti manjinskih prava u praksi.

U poglavlju 24. Komisija ukazuje na nedostatak poverenja u institucije, naročito među manjinskim zajednicama, kao i na slabu kontrolu nad postupanjima državnih organa.

Albanci u Srbiji se i dalje suočavaju sa nedovoljnom zastupljenošću u državnim institucijama, neprimenjivanjem prava na službenu upotrebu jezika, uprkos jasnim zakonskim obavezama, problemom pasivizacije adresa koja direktno utiče na biračko pravo, zdravstveno osiguranje, socijalna prava i slobodu kretanja, kao i na ekonomsku i infrastrukturnu zapostavljenost regiona. To nisu samo izolovani problemi, to su strukturalni propusti države koja krši standarde poglavlja 23. i 24. Evropske integracije se ne mere brojem usvojenih strategija, već životom građana.

Poglavlja 23. i 24. se ne zatvaraju izveštajima, već pravdom, jednakim pravima i poverenjem u institucije.

Evropska komisija jasno poručuje – manjinska prava nisu folklor, već merilo demokratije. Srbija ne može govoriti o evropskim vrednostima dok se prava čitavih zajednica sprovode selektivno ili simbolično, ali možemo to gledati i drugačije. Izveštaj nije samo kritika. On predstavlja i mapu za napredak. Jasniji rokovi i nadzor za sprovođenje preporuka iz Izveštaja Evropske komisije u oblasti manjinskih prava i jezika su rešenje. Dame i gospodo, evropski put Srbije nije luksuz, to je civilizacijska i bezbednosna potreba.

9/1 TĐ/IR 11.25 – 11.35

Ako se stvarno i ozbiljno misli o članstvu u EU, onda treba odraditi ono što je najteže - suočiti se sa istinom, zaštititi pravo manjina i ispuniti međunarodne obaveze. Kao poslanik, smatram da je naša obaveza da tražimo brzu i konkretnu primenu preporuka Izveštaja. Evropski put Srbije neće biti završen dok prava ne budu jednaka za sve, dok pravda ne bude neselektivna i dok se prošlost ne sagleda istinom, a ne negiranjem. Postavlja se pitanje - da li mi stvarno želimo da budemo deo EU? Politika sedenja na četiri stolice malo Moskva, malo Peking, malo Brisel, pa malo i Amerika…

Završavam rečenicu.

… Amerika ti da ključ od Bele kuće, ali odmah ti promeni i bravu. Hvala.

Hvala.

10/3 JD/JG

Dame i gospodo, pred nama je Zakon koji ide u samu srž onoga što znači pravedna, funkcionalna i moderna država, jednaka dostupnost pravosuđa za sve građane, bez obzira na to gde žive i kojem narodu pripadaju.

Danas govorimo o ispravljanju jedne višegodišnje nepravde, o usaglašavanju pravosudnog sistema sa Ustavom Republike Srbije i usklađivanju sa međunarodnim standardima koje je Srbija sama prihvatila.

Ovaj Zakon je u potpunosti zasnovan na Ustavu Republike Srbije, a Ustav stavlja obavezu da obezbedimo delotvornu mrežu sudova, da garantujemo jednak pristup pravdi i da manjinskim zajednicama pružimo posebnu zaštitu radi potpune ravnopravnosti.

Ako je to ustavna obaveza onda je naš posao vrlo jasan, da to sprovedemo u praksi, a ne samo na papiru. Kada je 2013. godine ustanovljena sadašnja mreža sudova napravljena je ozbiljna sistemska greška. Najviše su zapostavljene opštine u kojima Albanci i Bošnjaci čine većinsko stanovništvo.

11/1 GD/IR 11.50 – 12.00

Imamo situaciju u koju ne možemo racionalno opravdati. Tutin sa više od 33.000 stanovnika nema osnovni sud. Preševo i Bujanovac nemaju adekvatnu mrežu sudova i tužilaštva. Manji gradovi i opštine širom Srbije imaju posebne prekršajne sudove, iako imaju manje stanovnika nego Preševo, Bujanovac i Tutin. To je pravna nelogičnost, institucionalni nesklad i realna prepreka pristupu pravdi.

Ovim zakonom se ispravljaju te jednakosti kroz osnivanje Prekršajnog suda u Tutinu, Odeljenje Prekršajnog suda u Bujanovcu, Osnovnog suda u Preševu, Osnovnog suda u Tutinu, Višeg suda u Bujanovcu, Privrednog suda u Novom Pazaru, osnovnih javnih tužilaštva u Bujanovcu, Sjenici i Tutinu, Višeg javnog tužilaštva u Bujanovcu. Ovo nije administrativno rasterećenje, ovo je reorganizacija koja stvara mrežu institucija u skladu sa Ustavom, demografijom i realnim potrebama građana.

Popis iz 2022. godine dao nam je jasnu sliku - Bujanovac sa preko 41.000 stanovnika, Preševo preko 33.000, Novi Pazar preko 106.000, Tutin preko 33.000 stanovnika, Sjenica preko 24.000 stanovnika. To su realne i nesporne činjenice. Iako imaju veliki broj stanovnika, ove opštine su infrastrukturno potcenjene u pravosudnoj mreži.

S druge strane, oblasti sa mnogo manjim brojem stanovnika imaju punu sudsku infrastrukturu. OEBS-ove ljubljanske smernice iz 2012. godine naglašavaju da stabilna država mora obezbediti institucionalnu vidljivost manjina, pristup pravosuđu na maternjem jeziku, decentralizaciju sudova u osetljivim mešovitim sredinama. Ovaj zakon je upravo to, implementacija međunarodnih standarda koje smo sami prihvatili i kojima težimo.

Takođe, ovaj zakon predstavlja sprovođenje obaveza iz planova od sedam tačaka što se Preševske doline tiče u decentralizaciji pravosuđa u tom regionu.

Ovaj zakon nije ustupak i ne predstavlja ništa što ugrožava bilo koju opštinu u Srbiji. Ovaj zakon je ispravljanje nepravednih i nelogičnih rešenja, uspostavljanje ravnopravnosti pristupa pravde i investicija u stabilnost i integraciju, a to je srž stabilnog, demokratskog i modernog društva.

Pozivam vas da glasate za ovaj zakon ne zbog dnevne politike, ne zbog parcijalnih interesa, već zbog toga što je ovaj zakon jednakosti, pravde, ustavnosti i ravnopravnosti. Usvajanjem ovog zakona pokazujemo da je Republika Srbija država sivih građana i da institucije pripadaju jednako svima.

Hvala.

Dana 5. septembra ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo sam inicijativu da se opštini Preševo dodele posebne registarske tablice u cilju boljeg administrativnog razdvajanja registarskih područja i efikasnije identifikacije vozila po teritorijalnoj pripadnosti.

Imajući u vidu broj registrovanih, 12.387 motornih vozila i 373 priključnih vozila, na 33.000 stanovnika koje ova opština ima, mislim da je to opravdano.

Do danas nisam dobio odgovor od Ministarstva, pa zato pitam ministra policije zašto nema odgovora po ovom pitanju?

Sledeće pitanje se ponovo odnosi na neku inicijativu koju smo zajedno sa poslanicima Ahmedinom Škrijeljom i Minelom Kalender podneli u Vladi Republike Srbije, a u cilju da se otvori poseban program prihvatanja odnosno primanja kandidata iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u strukture lokalne policije, po posebnom programu. Do danas nemamo odgovor. Zašto Vlada Republike Srbije nije dala odgovor?

Dana 21. avgusta 2025. godine podneo sam ponovo Vladi Republike Srbije inicijativu za formiranje posebnog razvojnog fonda za Preševsku dolinu u iznosu od milijardu i 200 miliona, odnosno oko 10 miliona evra. Fond je neophodan kako bi izrazito nerazvijene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa izašle iz statusa nerazvijenih devastiranih područja kroz finansiranje kapitalnih projekata koji se ne mogu finansirati kroz nedovoljne lokalne budžete. Do danas nisam dobio odgovor i zato pitam zašto nema odgovora?

Treće pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera - zašto je blokiran fond koji vlada Kosova daje Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine? Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, danas vodimo raspravu o Predlogu budžeta Republike Srbije za 2026. godinu i čitavom paketu poreskih, finansijskih, socijalnih i regulatornih zakona koji prate ovaj budžetski okvir. Ova rasprava obuhvata sve iz ključne oblasti, od PIO zdravstvenog osiguranja, preko poreske izmene, do energetskih zakona koji se razmatraju po hitnom postupku.

Upravo zato ova rasprava je najvažniji politički trenutak u kome treba da se vidi ko ostaje van prioriteta ovog budžeta, čiji se glas ignoriše i koje regione država napušta.

Ujednačavanje razvoja iz člana 94. Ustava Republike Srbije obavezuje Republiku Srbiju da se stara o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, ali ovaj budžet ne vidi nerazvijene opštine, niti manje manjinske zajednice.

Predlog budžeta za 2026. godinu još jednom potvrđuje ono što govorimo godinama. Država sistematski ignoriše potrebe nerazvijenih regiona, pogotovo jug Srbije i posebno Preševsku dolinu.

Iako se Vlada hvali rekordnim rastom, taj rast se ne vidi tamo gde je najpotrebniji. Nema povećanja transfera za nerazvijene i devastirane lokalne budžete, nema posebnih programa za infrastrukturno oporavljanje opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, nema sredstava za rešavanje pitanja školstva, zdravstva i administrativne diskriminacije manjina, nema investicionih programa za otvaranje radnih mesta u multinacionalnim sredinama, nema povećanja budžeta za nacionalne manjine. Budžet koordinacionog tela ponovo ostaje na istom nivou. Istovremeno, budžet nastavlja da se puni sredstvima za projekte koji su netransparentni, centralizovani i politički selektivni.

U ovom Predlogu budžeta nema mesta za ljude koji žive u opštinama četvrte kategorije razvoja. Za njih su rezervisane samo statistike, ali ne i finansije i razvoj.

Kako su deo budžeta i finansijski plan PIO Fonda, RFZO i Nacionalne službe za zapošljavanje, u ovim dokumentima takođe nema ni jedne politike usmerene na ravnomerni razvoj.

U Preševskoj dolini postoji nedostatak lekara. Zdravstvene ustanove su kadrovski i infrastrukturno devastirane. Nezaposlenost je dvostruko veća od republičkog proseka, mladi masovno odlaze, a ovi fondovi ne nude programe koji bi realno promenili stanje.

Ako znamo da je Preševo najmlađa opština u Srbiji po proseku godina, kako je moguće da nema programa za zapošljavanje mladih u regionima sa velikim udelom manjinskog stanovništva? Paket poreskih i finansijskih zakona je bez podsticaja za nerazvijene, iako međunarodne prakse jasno pokazuje da je poreska politika jedan od najefikasnijih mehanizama regionalnog razvoja.

Sa iznetog, u ime građana koje predstavljam, tražim da Vlada Republike Srbije u predlog budžeta ugradi poseban fond za razvoj nerazvijenih regiona sa jasno definisanim procentom, program infrastrukturnog oporavka Preševske doline, poreske olakšice za investitore u nerazvijenim opštinama, povećanje budžeta za nacionalne manjine, program zapošljavanja mladih u multietničkim sredinama, transparentne i ne diskriminatorske kriterijume za raspodelu kapitalnih investicija.

Budžet države mora da bude ogledalo društvene pravde, a ovaj budžet je ogledalo nejednakosti.

Zbog svega iznetog, a posebno zbog ignorisanih potreba nerazvijenih regiona i nacionalnih manjina, najavljujem da neću podržati Predlog budžeta 2026. godine u ovakvom obliku. Zato očekujem da Vlada pokaže političku volju, da uvaži amandmane koje smo podneli, da bi konačno država trebalo da brine o svim svojim građanima, a ne samo o privilegovanim regijama. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo, danas govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao glas desetine hiljada građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, ljudi koji već više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života.

Pred nama je rezolucija koja nije ni ekstremistička ni separatistička, već demokratska i evropska. Ona traži samo jedno, a to je da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi ono što im se već garantuje - jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje građanskih, političkih i nacionalnih prava. Zato, kada govorimo o ovoj rezoluciji govorimo o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.

Svi znamo da tamo postoji problem. Znamo da postoji institucionalna diskriminacija nad Albancima u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije kojom se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo. Znamo da postoji neprimena zakona o službenoj upotrebi jezika, nepriznavanje diploma, nepostojanje dvojezičnih natpisa, nepostojanje zastupljenosti u policiji, sudstvu, tužilaštvu i inspekcijskim službama. Znamo i to da se ekonomski razvoj regiona sistematski zapostavlja, dok mladi odlaze, jer ne vide budućnost u zemlji u kojoj se tretiraju kao građani drugog reda.

Zato, nemojmo danas govoriti da nije trenutak, jer trenutak se čeka više od 20 godina. Kada se traži da se zaustavi pasivizacija adresa, mi ne tražimo milostinju, već poštovanje prava. Kada tražimo službenu upotrebu jezika i simbola mi ne tražimo privilegije, već jednak tretman. Kada tražimo da Albanci budu ravnopravno u institucijama, mi ne tražimo funkcije, već pravednu zastupljenost u zemlji čiji su oni građani.

Ova rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela, koje će u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere vraćanja adrese hiljadama ljudi. Poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi ravnopravna zastupljenost u državnim institucijama. Zar to nije ono što svaka evropska zemlja radi?

Ako želimo da Srbija uđe u EU, ona prvo mora ući Evropu prava, ne samo u Evropu tržišta. Od 2001. godine, od potpisivanja plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, pa preko Sporazuma 2009, 2013. godine, do Akcionog plana iz 2022. godine, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu. Sve te obaveze postoje na papiru, ali u praksi su mrtvo slovo.

Danas, 2025. godine, funkcioneri koordinacionog tela javno negiraju postojanje Akcionog plana. To nije samo neodgovorno, to je poniženje i za one koji veruju u dijalog i u institucije.

Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost da dokaže, da pokaže da država nije neprijatelj prema svojim građanima, već garant njihovih prava, da vrati poverenje koje se decenijama urušava.

Preševska dolina traži poštovanje pravila, ne traži nova obećanja, već sprovođenje onih datih pre 20 godina. Ne traži više, ali neće pristati ni na manje od jednakosti. Zato danas podržavajući ovu rezoluciju mi ne donosimo akt u korist Albanaca, već akt u korist pravde, demokratije i evropske Srbije.

Hvala.

Kao što je juče i rekao šef naše poslaničke grupe mi nećemo podržati izbor ove Vlade, a pokušaću i da navedem i neke razloge zašto.

Izbor ove Vlade predstavlja politiku kontinuiteta, a ne suštinsku promenu u političkom pravcu ove zemlje. Dakle, nastavak politike koja je dovela do brojnih kriza, kako političkih, društvenih, tako i institucionalnih. Zato njen izbor deluje više kao pokušaj režima da održi privid reformi nego kao istinska tranzicija.

Vlada se formira u senci izbornih nepravilnosti, narušene vladavine prava, atmosferi nazadovanja demokratije, jezikom mržnje prema neistomišljenicima, čak i kada su pitanju pripadnici većinskog naroda. Kažem, čak i pripadnici većinskog naroda zato što je jezik mržnje prema pripadnicima manjinskih naroda postao svakodnevnica predstavnika Vlade.

Srbija bira svoju osmu Vladu za 13 godina. U proseku svaka Vlada je trajala kraće od dve godine, što dosta govori o političkoj nestabilnoj atmosferi u zemlji i privremenosti njenih institucija.

Premijerov ekspoze na žalost negira aktuelnu političku krizu, niti nudi jasnu viziju za rešavanje ogromnih problema. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su pitanja manjinske politike ostala gotovo potpuno marginalizovana jer se u programu ne nude nikakva rešenja za decenijama nagomilavane probleme.

U trenutku kada su međunacionalni odnosi i položaj manjina teški ovakav pristup ne doprinosi ni inkluziji, ni stabilnosti, niti njihovoj ravnopravnoj i ravnomernoj integraciji u državne institucije.

Kod Albanaca je pitanje integracije u državne institucije, priznavanja diploma i prestanka procesa selektivne pasivizacije posebno izraženo.

Ono što dodatno diskvalifikuje ovu Vladu jeste nedostatak političke hrabrosti da se suoči sa nasleđem prošlosti. Nijedna rečenica nije izgovorena o nasleđu prošlosti, ratnim zločinima i procesuiranju odgovornih.

Prema Kosovu se nastavlja politika neprihvatanja činjenica i odbijanja suočavanja sa realnošću. Dakle, glava u pesak.

Umesto da inicira proces suočavanja sa političkim i društvenim problemima koji su obeležili prethodne mandate, režim insistira na kontinuitetu izbegavajući odgovornost i bilo kakvu ozbiljnu autorefleksiju.

U celini nova Vlada više liči na kozmetičku rekonstrukciju dosadašnjih vlada nego na neku novu političku eru. Režim, jasno je, nema nameru da se zaista menja, već samo da održi status kvo po novim etiketama.

U tom smislu, građani i društvo u celini ostaju taoci jedne političke strukture koja sistematski izbegava odgovornost i dijalog, a umesto vizije nudi lojalnost partijskoj hijerarhiji i stabilokratiji, koja je urušila institucije i stvorila defakto hibridnu demokratiju.

Po svemu sudeći manjine će nastaviti da budu marginalizovane, diskriminisane bez jasnog plana za njihovu integraciju u društveni život ove zemlje. Kolektivna prava se ne ostvaruju deklarativnim persononalnim rešenjima, nego konkretnim programima i konkretnim merama.

Kao pripadnik albanske nacionalne manjine i kao njihov jedini politički predstavnik u ovom domu ističem da kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava predstavlja jednu od najkontroverznijih kadrovskih rešenja. Njegovo imenovanje izaziva zabrinutost ne samo zbog njegove političke prošlosti, već i zbog poruka da je lojalnost režimu važnija od stručnosti, integriteta i političke odgovornosti.

Vaš kandidat se u javnosti percipira kao političar bez jasnog programskog profila, ali sa snažnim vezama unutar vladajuće strukture, što ga čini primerom kadrovskog oportunizma. Njegovo prisustvo u Vladi se temelji na političkom pragmatizmu i potrebi za simulacijom inkluzivnost, naročito u pogledu predstavnika manjina. Korišćenje ovog kandidata kao alibi za navodnu zastupljenost Albanaca u institucijama države će biti štetno za stvarni interes Albanaca preševske doline, ali i za njihov odnos sa ovom državom.

Zato se ja u ovom momentu distanciram od ovakvog izbora. Ovakav izbor postaje simbol instrumentalizacije manjinske politike u korist režimskog marketinga. U trenutku kada je potreban autentičan dijalog, iskrena integracija svih građana ovakvo imenovanje deluje kao ciničan potez koji služi jedino režimskoj propagandi.

Ali, bez brige, vetrovi promena duvaju ovim prostorima. Oduvaće i vas. Mi ćemo biti strpljivi i uporni u našoj borbi za pravedniji položaj, a vi što se više opirete, tako će brže doći kraj. Hvala.

Hvala.

Ni 23 godine od našeg nastojanja da kroz dijalog sa centralnim vlastima u Beogradu rešimo životne probleme nisu dale ozbiljne rezultate. Kao posledica toga, imamo nizak stepen participacije albanske manjine u državnim institucijama, visoku militarizaciju regiona, postojanje 48 mini-baza u zoni kopnene bezbednosti, pretežno u albanskim naseljima, siromaštvo i nizak ekonomski razvoj regiona, kosovske diplome se ne priznaju, pasivizacija adresa se nastavlja, o čemu je pisao i američki „Stejt department“ u poslednjem izveštaju, uvek prisutna albanofobija, u kojoj se sinoć ogrešio i mandatar, zakonska zabrana javnog i službenog isticanja nacionalnih simbola, te sistematskog kažnjavanja onih koji su isticali simbol kao metod političkog pritiska i discipline.

U odnosu na Albance Preševske doline Republika Srbija krši kako njeno domaće zakonodavstvo, tako i međunarodne konvencije koje je ratifikovala. Manjinska prava su sastavni deo međunarodne zaštite ljudskih prava, a delotvorno učešće nacionalnih manjina u procesu odlučivanja suštinski je deo miroljubivog demokratskog društva. Zato smo neprestano tražili preduzimanje mera koje bi otklonile ekonomske, socijalne, političke prepreke koje sputavaju delotvornu ravnopravnost manjina.

U svakoj komunikaciji sa vlastima u Beogradu tražili smo bezrezervnu realizaciju plana od sedam tačaka, čija je centralna tema integracija. Preduslov ostvarenja te teme jeste priznavanje diploma sa Kosova, zaustavljanje selektivnog i etnički motivisanog procesa pasivizacije, donošenje novog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, izmene i dopune Zakona o području i sedištu sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o upotrebi nacionalnih simbola, preduzimanje mera za razvoj opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. I nakon 23 godine dijaloga i 12 godina vlasti SNS, Bujanovac, Preševo i Medveđa ostaju najnerazvijenije opštine.

Mandatar je govorio da je Vlada inkluzivna. Možda je Vlada delimično, formalno inkluzivna, ali Republika Srbija i njene državne institucije ostaju ekskluzivne, samo za građane prvog reda, pripadnike većinskog naroda, odnosno da budem precizniji, članove SNS.

Koliko je danas integrisana albanska manjina, zbog vremena ne mogu ovde da predstavljam podatke, ali ću novom premijeru poslati dopis u kome će detaljno biti obavešten o stanju participacije.

U programu premijera nisam uočio ništa konkretno u pogledu poštovanja prava manjina. Ono što sam zaključio nakon njegovog ekspozea jeste da je on manjinska prava sveo na molitvu jezan, izbegavajući preuzeti ozbiljnu odgovornost i za njihovu ravnopravnu i ravnomernu integraciju.

Mislim da Republici Srbiji treba Vlada koja poštovanje ljudskih i manjinskih prava ima u prioritetima svoje politike, a ne ona koja ljudska i manjinska prava percipira kao imperijalni koncept Zapada. Treba joj Vlada koja će činiti sve da integriše manjine u heterogenoj Srbiji i prestati da sprečava integraciju Srba u mnogo homogenijim državama.

Rekli ste da je ovo Vlada kontinuiteta. Za nas kontinuitet znači diskriminaciju, ne integraciju, pasivizaciju. Mislim da, radi svoje evropske budućnosti, Srbiji treba Vlada diskontinuiteta, totalni raskid sa prošlošću. Ne treba joj Vlada koja je u konfrontaciji sa Evropskom unijom, treba joj Vlada koja će voditi ka zapadnom konceptu demokratskog liberalizma, a ne ka konzervativizmu, autoritarizmu i agresivnom nacionalizmu.

Što se spoljne politike tiče, možete izabrati između strateške potrebe – Zapad i destruktivnih emocija – Istok. Vaša je odgovornost kuda ćete dalje. Ali ovom prilikom moram da citiram bivšeg visokog komesara Evropske unije za proširenje Olija Rena, koji je jednom prilikom rekao: „U zagrljaju medveda je toplo, ali možete lako da budete ugušeni od njegove ljubavi“.

Što se Kosova tiče, vi nastavljate da negujete nerealnu politiku, politiku zasnovanu na dogmama.

Stalno Republika Srbija pokušava da izvršava preuzete obaveze nakon sporazuma koji je zaključila.

Osnovno načelo međunarodnih odnosa se ne sprovodi. Govorili ste o Kosovu i kosovskom premijeru kao zločincu. Kako se niste setili da jednu reč kažete o terorističkom napadu u Banjskom? Kako se niste setili da jednom rečju pomenete srpske zločine na Kosovu, o hladnjačama sa leševima albanskih civila koji su na nastojanju prikrivanja tragova zločina prevezeni po raznim lokacijama u Srbiji.

Imperijalistička politika prema Kosovu, politiku koja podržava rušenje dejtonske Bosne i remetilačku politiku u Crnoj Gori ne zaslužuje podršku.

Ja pozivam mandatara kada bude izabran da poseti Bujanovac, Preševo i Medveđu i da se sam uveri kakvo je tamo stanje.

Nemojte pratiti primer gospođe Brnabić i predsednika Vučića, da dođete u sedište SNS ili u nekom srpskom kafiću ili lokalu. Dođite i sretnite se sa svim političkim akterima tamo i onda može krenuti dijalog.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, odmah ću na početku da naglasim da ja neću podržati Izveštaj, ali da zbog evropske perspektive i Srbije i Kosova podržavam svaki napor da se sporazum sa Kosovom sada u ovom trenutku postigne.

Predsednik bi trebalo da ubedi svoje pristalice i simpatizere, koalicione partnere i javnost u ovoj državi da je u pravu kada kaže - treba prihvatiti francusko-nemački predlog. Naravno da to ubeđivanje neće biti lako zbog antialbanskog raspoloženja i negativnog narativa o Kosovu koji je posledica neprijateljske retorike koja se godinama koristi.

Ono što sam video juče i danas na ovoj Skupštini najbolje se može opisati rečima poznatih američkih astronauta - "Houston, we have a problem." Da, imamo problem totalnog odsustva od osećaja za realnost.

U Izveštaju koji smo dobili celokupna krivica za sve tenzije koje su u poslednje vreme podignute svaljuju se na kosovsku stranu. Cela kriza se personifikuje kroz ličnost Aljbina Kurtija. Niti je Aljbin Kurti, niti je terorista. On je legitimno izabrani predsednik vlade Kosova. Takvog ga treba prihvatiti i sa njim postići sporazum.

Žao mi je, gospodine predsedniče, što sam više puta vas slušao juče, što ste izneli žal da Aljbin Kurti nije i danas u srpskim zatvorima. Zar nije njegov slučaj i slučaj desetine hiljada Albanaca koji su bili po srpskim zatvorima dokaz pogrešne i represivne srpske politike na Kosovu? Uhapsili ste mladića. Dobili ste premijera sa kojim morate da razgovarate i pregovarate.

Svako objektivan je svestan da kosovska kriza nije nastala krajem prošle godine. Ona je posledica dugoročne pogrešne, represivno vođene politike. Činjenica je da je Kosovo bio prostor najduže državne represije u novoj istoriji Balkana. Sada smo došli do situacije da je sedenju na dve stolice došao kraj i da imamo potpunu sinhronizaciju stavova EU i SAD po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom. Taktika odlaganja više nema mesta. Zapadne države jasno stavljaju da znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma. Zadnje posete zvaničnika SAD i EU ukazuju da je u toku diplomatska akcija koja ima za cilj da Srbiju dovede do tačke kada treba definitivno da se odluči oko svog opredeljenja. Sada smo na raskrsnici suočeni sa pitanjem - kuda dalje?

U ovom ključnom momentu na vama je kao izabranom predsedniku ove države da pregovorima dođete do sporazuma.

Siguran sam da su pravi recepti za katastrofu iluzije onih da će se NATO i Amerika jednog dana raspasti i da zato treba čekati taj dan koji će biti povoljan za Srbiju. Pobornici tih iluzornih teorija, pobornici zamrznutog konflikta kao i oni koji najavljuju novi trijumfalni marš na Kosovu žive u iluzijama. Njihove patriotske opklade liče na onu mudrost Meše Selimovića - kada bismo imali masla, kao što nemamo brašna, dobar bismo kačamak napravili.

I Srbi i Kosovo u sporazumu otvaraju evropsku perspektivu. Čitavom regionu Zapadnog Balkana znači iskorak u odnosu na regresivne trendove. Zahtevi za unapređenje prava Srba na Kosovu su legitimni ako Srbija, rukovodeći se višim standardima, manjinama na svojoj teritoriji obezbedi ista prava.

Spomenuli ste potrebu sporazuma i poverenja sa Albancima. Ovo je dobra vest. Nadam se da je iskrena, ali je problematična da kada govorite o Kosovu govorite samo o teritorijama ne o ljudima. Albanci preševske doline se nadaju da će postizanje osnovnog sporazuma Srbije sa Kosovom imati direktan pozitivni uticaj u zakonskoj i političkoj afirmaciji njihovih prava.

Beograd treba da sporazum iskoristi za otvaranje jednog novog poglavlja i u komunikaciji sa Albancima preševske doline. Ni danas, skoro 22 godine od potpisivanja sporazuma iz 2001. godine, sporazuma 2009. godine i 2013. godine položaj Albanaca nije poboljšan iz razloga što Beograd nije ispoštovao preuzete obaveze.

Član 3. evropskog predloga osnovnog sporazuma kaže - u skladu sa Poveljom UN strane će međusobno sva sporna pitanja rešavati dogovorom i mirnim putem i da će se uzdržati od svakog oblika pretnje ili upotrebe sile. Siguran sam da će diskriminatorski položaj Albanaca preševske doline i u budućnosti predstavljati jedno od spornih pitanja između Kosova i Srbije.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posle …

Još sekunda. Nekoliko sekundi. Izgubili smo dosta vremena ovih dana.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posledica tenzija između Srbije i Kosova verujemo da je pronalaženje simetričnih i uravnoteženih aranžmana za zaštitu i unapređenje prava manjina u skladu sa evropskim standardima i međunarodnom …

… dobar iskorak u odnosima Srbije i Kosova.