Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rečeno, budžet je jedna od najvažnijih odluka koje se donose u toku jedne kalendarske godine i, zbog poštovanja principa demokratičnosti, budžet mora uključiti i građane. On mora kroz javne politike da obezbedi pravdu, sigurnost i opšti razvoj. Dakle, budžet je vrh političke participacije građana. Da li je to u praksi tako, to nije tema kojom ću se danas baviti, ostavljam javnosti nek o tome ima svoje kritično mišljenje.

Ono što mene zanima jeste da, iako se govori da će budžet biti razvojni i da će imati najviše kapitalnih investicija, ja ne vidim pomake u pogledu poboljšanja budžeta za nacionalne savete nacionalnih manjina, niti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje se finansiraju, odnosno čiji se projekti finansiraju preko budžeta Koordinacionog tela. Šta više, imamo manje osam miliona u odnosu na prošlogodišnji budžet za Koordinaciono telo za kapitalne investicije, a takođe je malo sredstava u odnosu na potrebe koje Nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju.

Iskoristiću podatke samo jedne od ovih opština, ali, obzirom da su oni slični, ti podaci vrede i za Preševo i za Medveđu.

Moram istaći da od 2014. godine transferna sredstva, redovni transferi opštinama nisu povećani. Bujanovac je, na primer, primio ili prima i danas 391.927.649,00 dinara, odnosno 32.660.000,00 dinara mesečno. Sada, mesečna masa sredstava za plate 2014. godine iznosila je 20.300.000,00 dinara. Danas, 2020. godine ta masa iznosi 25 miliona, što znači da su potrebe te opštine povećane.

Priznavanjem prava na naknadu putnih troškova za sve radnike mesečno opština izdvaja šest miliona, četiri i po miliona dinara za predškolsku ustanovu i osnovne i srednje škole i 1,5 miliona dinara za ostale korisnike.

Posebnim kolektivnim ugovorom u obrazovanju priznaje se pravo na jubilarne nagrade za 10, 20, 30 i 35 godina, pomoć u medicinskom lečenju i pomoć u slučaju smrti člana porodice.

Veliki broj sudskih presuda za predmete iz osamdesetih godina, takođe, opterećuje budžet ovih opština, a naravno i posledice pandemije se najviše osećaju u nerazvijenim opštinama.

Mi smo pokušali amandmanima da utičemo na poboljšanje budžeta i to da se ekonomska klasifikacija 4.81, dotacije nevladinim organizacijama, odnosno nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama poveća sa 267 miliona na 534 i, takođe, glava 3.12, služba Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, treba uvećati sa 382 miliona na iznos od 465 miliona, odnosno za 30%, zbog potreba koje postoje u ovim opštinama.

Nadam se da će Vlada pozitivno sagledati naše amandmane i da će prihvatiti one koji imaju za cilj da pomognu ovim opštinama da završe projekte koji su započeli, a sve u cilju da se našim građanima poboljšaju uslovi življenja.

To su naši predlozi i nadam se da će oni biti prihvaćeni. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra unutrašnjih poslova. Radi se o procesu pasivizacije prebivališta građana u opštini Medveđa.

Kao što je već nekoliko puta rečeno, u ovoj opštini se vrši masovan proces pasivizacije prebivališta građana zbog kojih oni gube svoja građanska prava, a između ostalog i pravo glasa. Na ovaj način su zadnji izbori održani u ovoj opštini 2018. godine pokazali da se ovaj proces najdrastičnije odvijao prema građanima albanske nacionalnosti, te je imalo direktan uticaj u predstavničku snagu albanske zajednice u ovoj opštini.

Od osam odborničkih mandata, koliko su pre 2018. godine imale albanske stranke u ovoj opštini, na izborima 2018. godine su uspele da dobiju samo tri mandata zbog brisanja iz evidencije velikog broja birača. Dakle, ovo je, po meni, jedan nedemokratski, antiustavni proces koji se odvija i koji direktno utiče na promenu etničke strukture stanovništva ove opštine.

Moje pitanje za ministra unutrašnjih poslova glasi – koliko je građana pasiviziralo prebivalište u ovoj opštini tokom 2017, 2018, 2019. i 2020. godine u sledećim naseljenim mestima: Medveđa administrativni centar, Sijarinska banja, Tupale, Svirce, Grbavce, Rama banja, Stara banja, Sijarina, Đulekare, Lapaštica i Kapit?

Moje drugo pitanje za predsednicu Vlade i predsednika vladine Komisije za nestala lica, gospodine Odalovića. Naime, kako su nas mediji već obaveštavali, dana 16. novembra na lokaciji kamenoloma Kiževak u blizini Raške pronađeni su posmrtni ostaci 15 do 17 n.n. lica za koje se sumnja da bi mogli da budu tela Albanaca sa Kosova.

Kao što je za RTS rekao gospodin Odalović, predsednik vladine Komisije za nestala lica, ovo je jedna od lokacija koja se pretražuje po informacijama dobijenim iz Prištine.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, odnosno gospodina Odalovića jeste da li su izvršne potrebne DNK analize koje bi utvrdile identitet osoba iz te masovne grobnice i koje su druge lokacije u pitanju koje bi trebalo pretražiti? Ukoliko u ovom trenutku nije urađena konačna analiza, molim vas da, kada je budete dobile, obavestite ovu Skupštinu i mene kao podnosioca pitanja. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i članovi Vlade, uz jezik, nacionalni simboli predstavljaju elemenat posebnosti jednog naroda preko kojeg pripadnici tog naroda, odnosno njegove nacionalne manjine mogu da predstavljaju, odnosno izražavaju svoj nacionalni identitet.

Polazeći od ovog načela, danas zastava Republike Srbije slobodno vijori u Gračanici, u Kotoru, Kumanovu, gde ondašnji Srbi uživaju status nacionalne manjine. Ni vidim ništa loše u tome da manjina, na osnovu zakona, ostvaruje pravo slobodne, javne i službene upotrebe svog nacionalnog simbola. Ali isti standard ne važi u Republici Srbiji.

Iako u Ustavu član 79. priznaje pravo nacionalnim manjinama i na upotrebu svojih simbola na javnim mestima, kao načinu čuvanja njihovog identiteta, Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina u stavu 2. člana 14. ograničava ovo pravo formulacijom da njihovi simboli ne mogu biti identični sa simbolima drugih država. Jednostavno, dok zastava Republike Srbije može slobodno da vijori na teritorijama susednih država, zastave susednih država ne mogu da vijore na teritoriji Republike Srbije.

Koja se poruka šalje na ovaj način? Da i druge države mogu da ograniče nacionalnim manjinama da slobodno i javno upotrebe svoje simbole. Ne, ne mislim da je to rešenje. Rešenje nije u zabrani ispoljavanja nacionalnog identiteta, već u postavljanju standarda koji nas čine ravnopravnim.

I pored zakonske zabrane službene upotrebe nacionalnog simbola Albanaca u Republici Srbiji, mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali da istovremeno pripadnici manjina u Republici Srbiji mogu slobodno da koriste svoje simbole. Jednakost je da ono što želim za sebe priznam i drugima. Dakle, da ova zastava može slobodno da vijori u Gračanici ili drugim mestima na Kosovu, ali isto tako da i ova zastava može slobodno da vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Ne jednakost u diskriminaciji nacionalnih manjina, već jednakost u poštovanju njihovih prava. Dok zabranjuje pravo službene upotrebe nacionalnih simbola, samo se ugrožavaju prava Srba u regiona koji uživaju status nacionalne manjine.

Kako biste reagovali ukoliko sutra parlament iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova hoće da usklade svoje zakone po pitanju upotrebe nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Republici Srbiji? Zato izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Srbiji nameće se kao neophodnost koja ide u dobrobit i srpske manjine u regionu. Postavljanje simbola drugih država na reverima sakoa predsednika država u bilateralnim susretima predstavlja samo lažnu iluziju demokratije, sve dok ne priznamo pravo jedne nacionalne manjine da slobodno i službeno koristi svoje nacionalne simbole. Jednakost u pravu na korišćenje simbola nacionalnih manjina predstavlja stabilnost i mogućnost za pomirenje i održivi mir. Suprotno tome predstavlja samo izvor daljih nestabilnosti i mržnje među narodima.

Zato u svojstvu predsednika parlamentarne grupe Ujedinjena dolina i SDA pitam predsednicu Vlade Republike Srbije i ministarku za ljudska i manjinska prava – da li će Vlada pokrenuti postupak izmene Zakona, odnosno brisanja ograničenja iz stava 2. člana 14. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Zahvaljujem.

Samo bih vas zamolio da pogledate Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji opisuje način na koji se može upotrebiti zastava drugih država, član 8, član 33, član 30, član 41. U skladu sa tim, ja sam ovo primenio.

Ukoliko nema tolike tolerancije…

Zahvaljujem na odgovoru.

Nadam se da će barem proces evrointegracija u kojoj se Srbija nalazi doprineti tome da se podrazumevaju osetljiva pitanja koja znače identitet jedne manjine i da taj proces pomogne da se ovo pitanje reši. Ja se nadam da taj proces koji ste vi sa nacionalnim savetima pokrenuli prekjuče dati konkretne rezultate iako do sada nije bilo naročite volje da se ovo pitanje reši. Evo, vidimo i po reakciji kolega narodnih poslanika.

A ja vas samo podsećam na Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije koji u članu 8. kaže – da grb, odnosno zastava strane države mogu se isticati u Republici Srbiji samo uz grb, odnosno zastavu Republike Srbije. Što sam i učinio.

Član 30. – ako se zastava Republike Srbije ističe u Republici Srbiji zajedno sa drugim domaćim ili stranim zastavama zavisno od načina postavljanja tih zastava., pa stav 4. istog člana kaže – na prvom mestu uvrsti, odnosno sa leve strane spreda gledano ako su zastave poređane u vrstu. I kada je zabranjeno da se ona ističe jeste, ne sme biti izložena da dodiruje tle, niti kao podloga, podmetač, prostirka, zavesa ili draperija. Zastavom se ne mogu prikrivati vozila ili drugi predmeti niti se mogu ukrašavati konferencijski stolovi ili govornice, osim u formi stone zastavice.

Dakle, vi meni uskraćujete pravo da ovo koristim. Na neki način pokušavate uvesti monopol i cenzuru nad slobodnom rečju. Ako neće ministarstvo sigurno će naša poslanička grupa da pokrene inicijativu za izmenu tog člana u vrlo bliskoj budućnosti. Hvala vam.

Što se tiče pomoći Koordinacionog tela mislim da to nije neki pokloni koji se daje već je to obaveza Republike Srbije na osnovu programa tadašnje savezne i republičke vlade iz 2001. godine koja traje i danas.
Što se tiče činjenice da se danas deli u Bujanovcu 30 miliona za malu privredu. U redu je to, to pozdravljam. Ja sam kao član predsedništva Koordinacionog tela to podržavao i na moju inicijativu je taj deo u budžet ušao.
Međutim, istovremeno imamo pre nekoliko dana, pre nedelju dana smo iz budžeta naših opština skinuli po 20 miliona, baš iz tog Koordinacionog tela, što za opštine kao što je Preševo, Bujanovac i Medveđa zaista znači mnogo. Ako je, kako vi kažete, kordinacija saveta nacionalnih manjina u jednom partnerstvu sa Vladom onda ne znam zašto je zadnji sastanak pre godinu dana održan. Takvo partnerstvo nije garancija nekom uspehu. Onda bi trebalo što češće da se sastanete sa predstavnicima saveta nacionalnih manjina kako biste saslušali njihove probleme i imali razumevanje.
Ja ne znam gospodo predsednice ima li važnijeg pitanja za čoveka od svog identiteta. Možemo mi imati i pare, možemo imati i zaposlenje, ako nemamo identitet, a bez identiteta, rekao sam, uz jezik, nacionalni simbol predstavlja deo identiteta albanskog naroda.
Da se razumemo, zastava koju Albanci koriste nije iz 2012. godine, to je zastava koju Albanci koriste od 1443. godine i ona je više narodna zastava, nego što je državna zastava. Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na deo amandmana koji se odnosi na finansiranje Koordinacionog tela.

Naime, predloženim rebalansom je smanjeno finansiranje dela budžeta koordinacionog tela za 50 miliona i to upravo onog dela iz kojeg se finansiraju i kapitalni projekti za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Znate, ove opštine su najsiromašnije na celoj teritoriji Republike Srbije i jedina sredstva koja imaju za kapitalne investicije jesu ovo što stiže iz Koordinacionog tela.

Obzirom na posledice korona virusa, da je lokalna ekonomija bila slaba, prihodi lokalne samouprave su, takođe, slabi, biće nemoguće da projekte koji su započeti ove opštine i isprate i izvršavaju.

U periodu kada je uvedeno vanredno stanje zbog korona virusa mislim da smo se i mi svi složili da budemo solidarni, jer nismo znali koje će biti posledice u prilivu i lokalnih budžeta, ali i republičkog budžeta.

Međutim, kada smo prekjuče čuli da je budžet uspešno realizovan da se ni jedan kapitalni projekat neće obustaviti onda se postavlja pitanje – zašto baš u onim najsiromašnijim delovima ove države, u tim siromašnim opštinama se smanjuje za 50 miliona? Pedeset miliona dinara i to 20 Preševo, 20 Bujanovac, 10 miliona Medveđa. Nisu velika sredstva koja bi oštetila republički budžet ili uopšte realizaciju tog budžeta.

Zato predlažem ministru i svim poslanicima da naš amandman prihvate, jer će to značiti da i opština Preševo, Bujanovac i Medveđa će moći tokom ove godine da izvršavaju svoje obaveze za započete kapitalne projekte. Zahvaljujem.

Ne znam da li je do sada bila praksa u ovom parlamentu da samo jedan amandman bude u rebalansu budžeta i da ne bude solidarnosti sa njim.

Postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor od ministra finansija o vraćanju sredstava Koordinacionog tela, niti sam nešto politizirao, niti sam rekao da će to ići ovoj ili onoj zajednici. Ako mi trebaju pravni saveti, verujem da ova Skupština ima pravne timove od kojih mogu zatražiti. Nije potrebno da neko drži predavanja ovde na sednici. Čekam konkretan odgovor - da li postoji mogućnost da se Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa vrate 50 miliona za kapitalne projekte?

Ovo kažem iz razloga zato što smo mi bili solidarni u vreme kada je nastupila pandemija. Opština Bujanovac je preko 10 miliona svojih sredstava ili sredstva iz donacija poklonila Domu zdravlja u Bujanovcu, ali je obustavila kapitalne projekte. Ukoliko smo prekjuče čuli priču da finansijski Srbija stoji bolje od mnogih zemalja, ne samo u okruženju, nego i u Evropi, onda ne vidim razloga da se baš tamo gde je najtanje ukidaju sredstva. Hvala.

Gospodine predsedniče, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 1, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Kao što smo do sada čuli od onoga što je ministar za finansije rekao, pred nama je tačka dnevnog reda – rebalans budžeta. Niti ja, niti bilo ko od poslanika je čuo da su Šiptari tema ovog dnevnog reda, tako da ukazujem na prethodnog govornika, da je time povredio dostojanstvo Albanaca uopšte, i nas, narodnih poslanika koji predstavljamo Albance. Taj termin koristi ne samo narodni poslanik, već i određeni ministri. Javnosti radi, Nacionalni savet Albanaca je pokrenuo sudski postupak protiv ministra Vulina, upravo zbog onoga, kako on kaže, da pežorativno tako zove Albance.

Želim da se Skupština izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Da, želim da se Skupština izjasni.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan, sudeći prema reakcijama na moj prethodni govor sa prošle sednice, i ako bih poslušao savet koji Meša Selimović daje čoveku kome želi dobro da ne govori uvek ono što misli, ja bih danas trebao da ćutim. Međutim, ja nisam ovde izabran da bih ćutao, nego upravo suprotno, da bih rekao ono sa čim se ne slažem.

Ovde sam zahvaljujući glasovima Albanaca Preševske doline, a čast mi je da predstavljam i građane koji su svoj glas dali jednoj autohtonoj bošnjačkoj stranci u Novom Pazaru SDA Sandžaka. Dakle, ja ne predstavljam ni žute, ni plave, ni crvene, ni crne, već diskriminisane Albance Preševske doline.

Od nas se danas traži da podržimo izbor nove Vlade Republike Srbije, nove Vlade sa istim premijerom, sa istim šefom, stanja u kom je predsednik i premijer i Vlada i parlament, „leta semua“. Ovakav parlament je drugačiji od Vlade, parlament je novi, poseban, jedinu opoziciju u njemu čine poslanici Ujedinjene doline i SDA Sandžaka. Ko bi mogao pomisliti da jednog dana jedinu parlamentarnu opoziciju u Srbiji mogu činiti Albanci Preševske doline i Bošnjaci iz Sandžaka. Šest od ukupno 250 poslanika. Baš tužno za demokratiju.

Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Ova koalicija, sastavljena od tzv. desnog i levog centra, proizvela je kao nikad do sada u pluralističkoj Srbiji totalitarnu vlast, naravno, preko izbornog procesa, kao i svi moderni totalitarizmi i autoritarizmi.

Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama, ali kako godine prolaze retuširani radikali se brinu za svoj imidž. Ko bi najbolje predstavljao njihov proevropski imidž nego predsednik Vlade žena, liberal, školovana na zapadnim univerzitetima i poreklom iz civilnog društva. Vlada sa 11 žena. Multietnička vlast donekle, a bez i jednog ministra iz redova manjina.

Šlag na torti je sada i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kako lepo izgleda, perfektan scenario. Dobrodošli u raj stabilnosti i progresa. Srbija mirotvornija od Švedske i Nemačke sa neonacističkim pretnjama ili Španija sa svojim separatistima. Nema više fotografija sa planina oko bombardovanog Sarajeva. Nema više govora 100 muslimana za jednog Srbina od ministra informacija i šefa propagande Miloševićevog režima, idemo i po kancelarijama u Vašingtonu i Briselu za potpisivanje sporazuma i sa čelnicama bivše UČK. Po neka fotka sa drugarom Čedom Jovanovićem, po neki verbalni duel sa Vojislavom Šešeljem, koji se maestralno koristi za prikazivanje prividne pretnje da postoji i gora opcija od nas. Jučerašnji piromani su tranformisani u današnje vatrogasce, obučeni u odelo demokratskih reformatora. Zašto da ne, kada opozicija u Beogradu svakim danom pokazuje nesposobnost da proizvede realni diskontinuitet sa bivšim režimom.

Danas Srbija ima vlast koja je navodno garant regionalne stabilnosti i mira sa modernim političkim diskursom, kako se kaže. Mažena od svetskih centara moći, kojima je draža stabilokratija, nego li demokratija. Srbija cveta.

Sa jedne strane sastanci i zabave sa Donaldom Trampom, Angelom Merkel, Emanuelom Makronom, Redžepom Tajipom Erdoganom, Vladimirom Putinom, Bakirom Izetbegovićem, Andrejom Plenkovićem, Milom Đukanovićem, Josipom Borelom, pa i sa Hašimom Tačijem i Edi Ramom. Sa druge strane, „deep state“ i „capture state“, svakodnevni jezik mržnje i seksizam, linčovanje i ocrnjivanje, pretnje opoziciji i manjinama, ksenofobija cveta, Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, svakodnevni žargon propagandne mašinerije.

U takvom psihološkom ratu ko bi bio bolji za zadatak ministra policije nego bivši portparol Mire Marković, tzv. ratni huškaš 90-ih koji u ratu izbegava odsluženje vojnog roka. Levičarski radikal, crne košulje, pseudočegevarista koji se diči uvredama koje upućuje manjinama, čime na najbolji način potvrđuje onu Filip Davidovu da primitivizam zarazan.

Hoćete li mi računati i ovo vreme?

U kakvo ste političko, socijalno, ekonomsko, kulturno, zdravstveno i obrazovno stanje doveli Srbiju samozvane patriote? Srbiju Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Bogdana Bogdanovića, Ivana Đurića, Borke Pavićević? Verovatno se i oni prevrću u grobu.
Ali, ova autokratija i kakokracije ima svoj vek trajanja. Neće pomoći ni taktika geopolitičkog balansa kao smešna kopija Titove Jugoslavije. Dovoljno je gledati sliku predsednika Vučića u ovalnoj sobi Bele kuće od 4. septembra da bi se shvatila realnost, bez ulaska u analize preuzetih obaveza onoga koji se 1999. godine zakleo da nikada neće amnestirati Amerikance za NATO bombardovanje.
Poštovane kolege, svestan sam da me slušate sa predrasudama i subjektivizmom zbog mog identiteta. Da, istina je. Ja sam Šaip Kamberi, Albanac iz Velikog Trnovca, opština Bujanovac. Predsednik sam Partije za demokratsko delovanje koja se od 90-ih institucionalno zalaže za prava Albanaca, kao što je i istina da imam pasoš Republike Srbije i plaćam poreze ovoj državi. Ali u današnjoj Srbiji više nema značaj državljanstvo i građanstvo, mada ni poznavanje srpskog jezika ako si drugačiji, a tamo gde državljanstvo i građanstvo nemaju značenje kako očekivati slobodu i jednakost.
Današnja Srbija je pre svega problematična za same Srbe. Srbija koja nije demokratizovana ni padom jednopartijskog sistema kada je srušen Ivan Stambolić, ni padom Miloševića 5. oktobra, ni kada je ubijen Zoran Đinđić.
Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije. Danas se ne može zamisliti Srbija ni kao kao Republika Srba, nego republika jednog čoveka, jednog čoveka čija vlast jača, dok potencijal Srbije pada, pre svega demografski. Ljudi su bežali zbog ratova, beži se danas zbog autoritarizma. Jadno je bilo juče, jadno je i danas. Ali, neka, važno je da Srbija ima svog gospodara od koga zavisi sudbina svakog od nas i sudbina ove Vlade koja je proglašena privremenom i pre nego što je izabrana.
Šta očekivati od Srbije koja nije u stanju da identifikuje antifašističke ličnosti i pokrete, od jedne Srbije koja izjednačuje partizane i četnike? Kako očekivati od Srbije koja ne prepoznaje granice svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta da odustaje od hegemonističke politike? Srbija koja nije u stanju ni postmortum da ceni Zorana Đinđića kako će ceniti manjine? Od Srbije koja nema volju da razjasni ubistvo Slavka Ćuruvije, kako očekivati da razjasni ubistvo braće Bitići? Od Srbije koja sebe smatra istorijskom žrtvom ne možemo očekivati da traži zvanično izvinjenje drugim narodima. Od Srbije koja veliča Ratka Mladića kako očekivati zvanično priznanje genocida u Srebrenici? Od Srbije koja štiti Ljubišu Dikovića i Božidara Delića nećemo očekivati priznanja ratnih zločina nad civilima u Račku, Meju, Korenici i Ćišku.
Kažete da se danas bira jedna progresivna Vlada, možda najdemokratskija u istoriji Srbije. Ako je tako, onda pozivam gospođu Brnabić u zajedničku posetu. Nisam je video na izložbi o ratnim zločinima počinjenim na Kosovu koja je pre nekoliko dana održana stotinu metara odavde. Pozivam gospođu Brnabić da zajedno posetimo Batajnicu gde se nalaze civilne žrtve za koje i danas ponavljate da su vaši građani. Budite drugačiji od vaših šefova. Izvolite gospođo Brnabić, pogledajte sami Batajnicu, Perućac, Petrovo Selo i Rudnice, Staro Sajmište i Jasenovac može poslužiti kao inspiracija, saslušajte prezimena Beriša, Durići, Bogojevci, Jašari, Hotić, Ćauši, zamislite decu i žene i starce koji su samo zato što su imali drugačija imena i kulturu monstruozno ubijeni, tajno prevezeni kamionima 400 km od mesta zločina od strane organizovanih državnih struktura koje su bile dužne da očuvaju njih i njihova dobra. Ovi ratni zločini su naređeni, organizovani i sprovedeni od državnih struktura, od zvaničnika Republike Srbije čiji premijer se danas bira ovde.
Imate priliku da dokazujete kolektivnu savest Srbije, da obezbedite majkama da ne umru dok ne sahranu svoju decu dostojanstveno, da deca saznaju kako su im ubijeni očevi, majke, dedovi, bake i drugi najbliži, da silovane žene ne moraju da se postide, jer ima takvih koje misle da je njihova krivica za ono što im se dogodilo. Dužni ste pre svega svom narodu. Dokažite smelost i odgovornost, ako ne za Albance, onda za Srbiju za koju kažete da je volite.
Nema prosperiteta u odnosima međunarodnim bez pomirenja. Nema pomirenja, nema mira i budućnosti bez suočavanja sa prošlošću u ni jednom društvu.
Što se Albanaca koji žive u Srbiji tiče dokazali ste tokom prethodnog mandata da niste zainteresovani da ih integrišete kao ravnopravne građane. Jedina razlika vaše vladavine jesu drugačije metode diskriminacije. Vlada Brnabić jedan nije preuzela ništa da bi realizovala tri sporazuma koje je Republika Srbija potpisala sa izabranim predstavnicima Albanaca Preševske doline. Niste deblokirali dijalog između Vlade i izabranih zvaničnika doline. Niste pokrenuli ni jednu značajnu zakonsku promenu, a kamoli ustavnu koja poboljšava položaj i prava manjina uopšte, a posebno Albanaca.
Preševo, Bujanovac i Medveđa, pa i Sandžak predstavljaju tipičan primer diskriminisanog regiona. Ranije metode diskriminacije su zamenjene nevidljivim modernim metodama. Region se nalazi pod legitimisanom vojno-policijskom opsadom, najnižim nivoom predstavljanja u državnim institucijama i obrazloženim nedostatkom investicija.
Čuli smo pre neki dan ovde da predsednik Vučić otvara fabrike od Subotice pa do Vranja, praktično do Vranja, ne Bujanovca i Preševa, Tutina ili Sjenice i nemojte mi se posle pravdati da u tim opštinama Albanci imaju lokalnu vlast ili Bošnjaci, jer ovde nije rečeno da te fabrike otvaraju predsednici opština od Subotice do Vranja, već da ih otvara predsednik Vučić. Pozivam predsednika Vučića da barem po jednu fabriku otvori i u našim opštinama.
Možemo koristiti i statističke podatke. Ovom prilikom vas pozivam, gospođo Brnabić, da vi lično nama poslanicima ovde predstavite etničku strukturu zaposlenih u regionalnoj bolnici u Vranju, bolnici koja pokriva i Preševo i Bujanovac ili pak službe za katastar nepokretnosti ili prostije – naplatne rampe u Bujanovcu. Za početak je i to dovoljno.
Poštovani poslanici, manjine, posebno Albanci i Bošnjaci su možda sa vašeg ugla gledanja crnci, Tatari, Alžirci, Ujguri današnje Srbije, ali oni nisu jedini diskriminisani. Stanje građana u opštinama na jugu Srbije najbolje oslikava vaša neoliberalna politika koja svakim danom produbljuje ne samo etničku podelu, već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije. I Goran i Slavica i Zoran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao i Iljir, Teuta, Jolca, Aljma i Muhamed iz Bujanovca, Tutina, Preševa i Sjenice.
Zbog svega toga, poslanička grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka ne može da podrži ovu Vladu. Mi čak smatramo da što kraći bude mandat ove Vlade i ovog parlamenta toliko su veće šanse i nade za jačanje slobode, demokratije i jednakosti bez vas i vaših političkih sijamaca. Zahvaljujem.

Hvala.

Ako je ovo pokušaj da se zataška i ovo malo opozicije, ružno je za demokratiju.

Gospodine predsedniče, podsećam vas na stav 37. Zakona o Narodnoj skupštini, da se narodni poslanik opredeljuje, stupa i glasa po sopstvenom uverenju.

Podsećam vas na član 106. stav 3. Poslovnika ove Skupštine, koji govori o potrebi obezbeđivanja slobode govora svakog govornika.

Ako hoćete konkretno da se bavimo, gospođo predsednice, računam da ćete biti predsednik Vlade ponovo, ja ću pomenuti što se Preševske doline tiče, tri sporazuma koje Albanci imaju sa Republikom Srbijom.

Prvi je program republičke i savezne Vlade iz 2001. godine, kojim su bile predviđene mere za rešavanje kriza u tom regionu. Najbitnija mera u tom regionu jeste integracija Albanaca u državne institucije. Dajte nam vi, neću ja, dajte nam vi tabelarni prikaz ovde da pokažete koliko su Albanci integrisani.

Drugi sporazum potiče iz marta, sa Vladom ponovo, Republike Srbije, uz prisustvo i garanciju ambasadora tada šefa misije OEBS-a, Hans Ole Urstada, koji govori o reafirmaciji plana iz 2001. godine.

Treći sporazum, moram ponovo da pomenem gospodina Dačića, jer je on, dok je bio predsednik Vlade, doneo zaključak kojim se prihvata izveštaj sa sastanka između predstavnika koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, koji je sastavni deo ovog zaključka, da ostvari sve zahteve koji su bili predviđeni u onom, u javnosti poznatom, planu od sedam tačaka.