Moram da odgovorim kolegi iz DSS. Često se imputira zaštitnik imena i ugleda ministra Rasima Ljajića. Svako odgovara za svoj posao i samim tim ministar Ljajić, koji je bio ministar rada i socijalne politike u prethodnoj Vladi, ne može biti odgovoran za prethodnih 12 godina. Podsetio bih kolegu da je iz njihovih redova, takođe, ministar rada i socijalne politike bio gospodin Lalović, pa ni tada to nije bilo urađeno. Mi ne služimo ovde da štitimo ministre, već da uradimo neke poslove najbolje što možemo za državu i sistem u kojem se nalazimo.
Znate da su prethodne vlade bile koalicione. Nije bilo sluha ni razumevanja za adekvatnu socijalnu politiku. Da je bilo imali bi sistemski rešeno, imali bi sve što treba. Nažalost, to nismo imali. Imali smo privatizaciju gde je rečeno privatizujmo, uradimo sve to, ova zemlja će procvetati. Privatizacije su prošle, zemlja je pala u veliko siromaštvo. O tome pričam i to je prethodnih 12 godina.
Ono zašto ću se zalagati jeste jačanje institucija sistema, donošenje jasnih politika, pa jedna od tih politika jeste socijalna politika i dinar koji se odvaja za socijalnu politiku mora da ide onima kojima je to najvažnije i najpotrebnije. Za to ćemo se zalagati i to je naša želja kao SDP. Samo to i ništa više. Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ja bih dao jednu opasku. Stalno slušam u našem političkom životu, kad neko dođe na vlast, da su oni koji su bili pre ostavili katastrofu, da nisu ništa uradili i da – od nas sve ponovo počinje. Hoćemo li jednom u našem političkom životu doći u situaciju da kažemo – ova vlada, ovi prethodnici su radili to i to, mi idemo dalje, radićemo bolje. Ovako, od lokala pa do državnog nivoa slušamo istu priču. Ja je bar slušam u Novom Sadu, a dva i po dana slušam i ovde. Izgleda da je to naša politička kultura i trebaće nam dugo vremena da to prevaziđemo.
U ime Socijaldemokratske partije, odmah moram da kažem da ćemo mi ovaj budžet podržati. Podržaćemo rebalans, iz prostog razloga što smatramo da je on jedna iznuđena mera, mera koja je morala biti doneta zbog onoga što smo imali i što se zateklo.
Nismo zadovoljni ovim budžetom i rebalansom. Zašto? Mi smatramo da veći deo tereta opet ide na one slojeve našeg stanovništva koji imaju manje. Sama činjenica da se PDV povećava sa 18 na 20% znači da zahvatamo ona sredstva koja nedostaju od onih koji nemaju i koji imaju najmanje, a da ovog puta opet nismo zakačili one koji imaju najviše. Zašto to kažem?
Kažem to iz proste činjenice da smo i penzije i plate povećali samo za dva procenta. Ako znamo da će inflacija biti 10%, kao što se najavljuje, znači, opet oni koji imaju najmanje davaće najviše u ovu prihodovnu stranu, što znači da će snositi teret ove krize koja je sasvim očigledna, vrlo jaka i vrlo izražena u Srbiji, u ime onih koji rade u javnom sektoru, u ime sindikata koji su razgovarali sa resornim ministrima i u ime onih koji su na socijalno-ekonomskom savetu implicitno dali neku podršku, uz jednu veoma veliku cenu da će im standard ići niži, ali uz jedan prećutan dogovor da neće biti otpuštanja.
Moram da naglasim da u mnogim zemljama u okruženju, na primer u Rumuniji, kada se krenulo u reformske zahvate, plate i penzije su smanjene za 25% odmah, a isto tako, bilo je najavljeno i otpuštanje. I u Sloveniji, jednoj zemlji koja je nama veoma bliska, ako ništa, po našem uređenju, mi smo imali jednu težnju da se smanje plate za 15%, ali u dogovorima sa sindikatima plate su ipak smanjene za osam procenata, uz uslov da nema otpuštanja.
Znači, ova vlada ipak ostvaruje neke stvari, a one se ogledaju u činjenici da ipak poštuje socijalni dijalog i da ipak želi da sa sindikatima, sa socijalnim partnerima, nađe jednu vrstu dogovora i razgovora.
Veoma me raduje, a ja to i očekujem u Srbiji, da mi realno i istinito govorimo. Treba da kažemo da se u ovoj zemlji veoma teško živi, da jedna velika grupacija ljudi koja je postala u ovom vremenu neka vrsta srednje klase sad naglo klizi prema onome da zaista budu opet u jednoj vrsti socijalnih potreba.
Naglašavam da ovaj rebalans, koji nas baš u potpunosti ne zadovoljava, ipak ima svojih prednosti, prednosti koje ćemo podržati i za koje smatramo da je ova vlada dobra ocenila. Pre svega, velika je vest i novost za ovu Srbiju da ćemo plate i penzije imati do kraja ove godine sigurno. Pogotovo što su išle pretnje da toga neće biti i da ćemo vrlo brzo doći u situaciju da ćemo to prolongirati, kao što smo činili i ranije. Isto tako, veoma nas raduje što ćemo moći da imamo i jednu vrstu ove 13. penzije, iako za to može neko reći da je populistička mera. Moram vam odmah reći da onaj koji ima 12 ili 15 hiljada, a 530 hiljada penzionera ima manje od 15 hiljada, a ako malo bolje pogledamo, negde od prosečne penzije koja je 22 hiljade ima oko milion penzionera, bogme, te pare znače veoma mnogo. Da li su te pare dobro raspodeljene i da li je svako ko je bio u situaciji socijalne potrebe, moramo i možemo razgovarati o tome.
Očekujem od Ministarstva rada i socijalne politike da ćemo konačno imati socijalne karte, da vidimo ko je to u ovoj zemlji u situaciji socijalne potrebe i kako njima da pomognemo. Tada bismo mogli da razgovaramo i o drugim parametrima. Zašto da svi plaćaju jednako jeftinu struju, jeftino centralno grejanje, a da oni koji to mogu, ipak koriste te beneficije? Ako hoćemo da budemo socijalna država, a to su naglasili svi oni koji su učestvovali u predizbornoj kampanji, mi moramo završiti tu priču oko socijalnih karata, ma koliko to koštalo i da imamo te kapacitete u jednom skorem periodu da se to završi.
Moram da pohvalim i činjenicu da se prihvatio zahtev roditelja oko pojeftinjenja odnosno oko davanja dotacija za bebi opremu. To je nešto što moramo da imamo stalno, pogotovo zbog naše demografske situacije u kojoj se nalazimo.
Prihodovna strana se može i bolje puniti. Ovde nije bilo govora o povećanju poreza na dohodak građana. Taj porez, mislimo, može se znatno povećati, posebno za one koji imaju mnogo veća primanja nego što je realnost ovakve Srbije, ovakva kakva jeste.
Isto tako, porez na imovinu. Svedoci smo činjenice da je mnoštvo ljudi u ovoj zemlji za vrlo kratko vreme došlo do značajne imovine. Pogledajte kuće na obodima Beograda, Novog Sada, pogledajte sve te kuće koje postoje, pa se postavlja pitanje da li imamo pravilno oporezivanje imovine? Ili, da li imamo ono unakrsno ispitivanje porekla imovine? Nažalost, to još uvek nemamo i to je ono što mi moramo učiniti, ne bismo li na ovaj način pravilno raspodelili krizu koja ide i koja je teška.
Svesni smo činjenice da ova kriza neće proći u 2013. godini, a nisam siguran da će biti bolje i u 2014. godini. Upravo, ako takvu poruku šaljemo, onda moramo reći kako i na koji način će oni najsiromašniji slojevi, oni koji žive od svog rada, uspeti da prežive sve ovo što se dešava?
Ministar je u svom izlaganju napomenuo oko preduzeća u restruktuiranju. U potpunosti se slažemo. Tu je negde oko 100 hiljada ljudi koji su zaposleni i mislimo da tu priču moramo završiti, da ono što može da proizvodi, ono što može da stvori robu koja će biti spremna za izvoz – to treba zadržati.
Isto tako treba pomoći njima da opstanu, a oni koji to ne mogu, oni mogu slobodno da idu u stečajeve, jer nemamo razloga da održavamo u životu nešto što neće dati rezultate.
Stalno razmišljam kako je to moguće da se jedan PIK "Bečej", koji ima 1.400 zaposlenih, jedan "Merkur" iz Bačke Palanke i dalje nalaze u vrlo teškoj situaciji, a iza sebe imaju ogromno zemljište i isto tako dobre uslove za proizvodnju. Mislim da će se upravo tu naći mogućnost da se pomogne tim preduzećima koja imaju budućnost, da konačno priču o privatizaciji završimo i da krenemo nekim tokom koji ide napred.
Mi smo insistirali upravo na ovim maksimalnim platama. Socijaldemokratska partija je i podnela amandmane. Smatramo za ove najviše plate, koje su predložene, da je to dobar reper, jer Srbija je u krizi i upravo u toj krizi moramo voditi računa da pojedinci, koji se sticajem okolnosti nalaze na određenim položajima, mogu da dođu do velikih plata. Smatramo da treba ograničiti gornje iznose plata. Dakle, oni koji su izuzeti, da to bude faktor tri, odnosno da one ostale stvari, varijabilni deo bude ograničen na 30%. Nadam se da će se naši amandmani usvojiti i da pošaljemo poruku da u ovoj zemlji svi oni koji znaju šta je kriza ipak snose svako u svom delu.
U ovom delu isto tako imamo situaciju da se ukida mnoštvo agencija i fondova. Mislim da je to veoma dobro. Ne treba ukidati sve. Treba napraviti ipak neku procenu šta je bitno i šta je važno. Mi smo u toku noći dobili značajan broj mejlova od naših iz dijaspore, gde su nam ukazali na činjenicu da se ukida matica iseljenika, nešto što postoji od 1949. godine i gde je naša dijaspora imala znatne koristi od svega onoga što se dešava.
Kao što je već rečeno ovde, mi smatramo da je ovaj budžet ipak jedna nužnost, da on samo znači dalje preživljavanje, a očekujemo da ćete u budžetu za 2013. godinu dati naznake reformskih zahvata. Ova zemlja ne može ići napred ukoliko nema jasnih reformskih zahvata, ma koliko oni bili bolni, ma koliko se oni ticali pojedinih delova ovog društva, a mislimo da upravo tu možemo da nađemo svoj izlaz i upravo tu očekujem vaš rukopis, tu očekujem rukopis ove vlade, koja će reći – da, ići ćemo u ovom smeru, hrabro, otvoreno, realno, pošteno, uz sve ono što ste i naglasili i što je premijer u svom ekspozeu naglasio. Ova zemlja je deo Evrope, mora biti deo Evrope i ne može biti u ovakvom stanju socijale, ona može da ide napred, ima predispozicije i upravo očekujem da tu svoje kvalitete, upravo ono što ste izlagali i što su vaši prethodnici izlagali, pokažete. Ako to ne pokažete, biće opet teško kao što je i sada teško. Samo ćemo tražiti kredite. Kao što znamo, dug je zao dug. Toliko, hvala.

Replika na izlaganje.

Zaista se pitam u kojoj zemlji živi, gospodin Jovanović, da li u siromašnoj Srbiji­? Meni se čini da gospodin Jovanović pati od sindroma Marije Antonete, što ovaj narod traži da jede hleba, bolje da jede kolače. Zašto to kažem? Govoriti o siromašnoj Srbiji neke velike, lepe stvari, a ne može da se živi, mislim da je to sada prevaziđeno. Ideologija za koji se on zalaže, liberalne ekonomije, Srbiju je i dovela do ove situacije gde se i nalazimo.
Govoriti o Rasimu Ljajiću koji je bio samo četiri godine ministar rada i socijalne politike, koji je obišao sto opština, koji je razgovarao sa više od četiri hiljade ljudi koji su u stanju socijalne potrebe, koji je razgovarao sa marginalnim grupama, sa Romima, socijalno ugroženima, i ono što sad ti socijalno ugroženi imaju, on je upravo svojim radom, svojim zalaganjem to podsticao.
Samom tom činjenicom, zalaganjem da idemo ponovo u liberalnu ekonomiju koja nas je od 2000. godine dovela dovde, znači da ćemo i dalje da tonemo. Zalažem se za ekonomiju koja će biti kombinacija i onog što se zove tržište, ali i socijalno odgovornog, a socijalno odgovorna država košta. Nećemo dozvoliti da se sutra ponovo otpusti 100 hiljada ljudi, da i ono malo što ostane da bi moglo da živi.
Zato mislim da ova primedba koju je gospodin Jovanović izneo nema svoje uporište. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine mandatoru, predsedik sam poslaničke grupe SDPS i mi smo prvi put u ovom parlamentu i prvi put govorim. Voleo bih da sam ponosan što mogu da govorim u najvišem domu.

Slušajući sve ove diskusije, ponižavanja, istoriju, osećam se zaista vrlo tužno. Ovo je naša Srbija, moramo je učiniti boljom, kvalitetnijom, a ne stalno vraćanje unazad. Ne znam šta je bilo 1990, 1991, 1992, 2008. godine, nisam sa vama prijatelj, nisam bio sa vama na slavama, na skupovima i vidim da ste ovde svi najbolji prijatelji, malo se svađate između sebe, šta će biti dalje.

Hoću da se osvrnem na ono što je rekao u svom ekspozeu gospodin mandatar. Nadam se da će dati Bog da on bude premijer. U to sam siguran. Zašto? Zato što smatram da je ovaj ekspoze veoma realan, da je oslikao situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja. Govorimo o nezaposlenosti koja je 25,5%. Govorimo o veoma niskoj prosečnoj plati, govorimo o tome kako se teško živi i kako je veoma nizak standard. Kako ćemo ga unaprediti, ukoliko ne budemo radili, da ne koristimo sve ove političke smicalice, kako međusobno da se napadamo?

Okrenuću se jednoj drugoj stvari. Socijal-demokratska partija, zajedno sa sindikatima, koja je u ovom poslaničkom klubu, upravo se vraća realnom životu. Životu običnog čoveka, onog radnika koji nas sigurno sada ne gleda, ali će jutru ustati i razmišljati - da li će otići na posao, da li će dobiti platu i da li će, ne dobiti, zaraditi, ako i zaradi, da li će je neko isplatiti. Govorim i u ime onih penzionera koji isto tako razmišljaju - da li će u septembru dobiti penziju. Hoće je dobiti. Nije za to zaslužna jedna politička partija. Dobiće je zato što za penzije garantuje država i dobro je da imamo državu i zato čuvajmo ovu našu državu, jer ona će nam obezbediti mnogo toga.

Kada govorim o svetu rada, voleo bih i želim da se ovde malo više čuje reč "socijalni dijalog", da se čuje reč o tome kako sede i o privredi razgovaraju poslodavci, sindikati i, naravno, Vlada, koja će dati okvir da se tu traže rešenja.

Ova kriza, koja je duboka, ona će tražiti reforme. Svestan sam činjenice da će reforme biti bolne. Možda ćemo očekivati da imamo i redovne, i sigurne plate, da ih povećavamo, ali budimo svesni da ovom narodu moramo reći istinu. Da su te plate onakve kakve su, da je naš bruto društveni proizvod veoma mali i da nećemo moći imati takve plate.

Kad govorim o razvoju socijalnog dijaloga, voleo bih da na Socijalno-ekonomskom savetu, gde sede i poslodavci, sindikati i Vlada, mnogo se priča o svim reformskim potezima, a ne da to činimo tek post festum, kao što je bilo u narednom periodu. Nema izlaska iz krize. U to sam apsolutno siguran. Dok ne napravimo jedan socijalni ugovor, ugovor gde će se jasno precizirati šta su obaveze poslodavaca, šta su obaveze sindikata sveta rada i šta su obaveze Vlade, koja će to rešavati. U tom smislu očekujem novi iskorak i naglašavam da SDP je sigurno spremna da učestvuje u svim tim aktivnostima.

Ovaj svet rada očekuje mnogo veći polet. Ne bih komentarisao izbor mandatara za sastav Vlade, ali očekujem da će upravo u ovom resoru rada i socijalne politike ipak biti polet malo veći i to očekujem od našeg mandatara.

Puno smo govorili o lošim privatizacijama. Znate, kada smo 2000. godine mi iz sindikata govorili – privatizacije su loše, tada su nam rekli – ko ste vi da pričate o privatizacijama. Tada su došli neki ljudi koji su školovani na zapadu, u lepim lister odelima i rekli – e, ovo sve kad privatizujemo, mi ćemo vrlo brzo biti bolji. Gde smo to 2012. godine sa najvećom stopom nezaposlenosti, sa najnižim platama? Upravo to je ovo što je od 2000. godine bilo ovde gde smo se nalazili.

Govorim uopšte o budućnosti. Sviđa mi se činjenica da moramo unaprediti poreski sistem, da moramo uzimati od onih koji više imaju. Zašto? Nisu oni samo to dobili svojom zaradom. Kolega koji je sedeo ispred mene je govorio o Norveškoj, gde se različito plaća. Daleko je Norveška od nas. Treba da prežimo sledeće četiri godine, da stvorimo uslove da možemo ići napred.

Često govorimo o tome kako smo se ovako raslojili. Zaista smo se raslojili. Da li je to krivica poreskog sistema? Da li neko razmišlja da ponovo razmišljamo o zakonu o ekstra profitu, ali da sad to više ne bude dobrovoljno ili da se vratimo još unazad i da pravimo zakon o poreklu imovine. Apsolutno se slažem da su se mnogo obogatili u ovom periodu. Nemam ništa protiv da se ukrste primanja i imovina. Ja bih na primanja koja ima dao još 100%. Možda neko bolje okreće dinar, a preko toga bih oporezovao, jer ako to ne dokaže, onda je on to stekao na nezakonit način. Uostalom, ne govorim ništa novo. O tome se radi u mnogo ozbiljnijim državama, nego što je ovde.

Rekao bih nešto o nezakonitim privatizacijama. Često se spominje 24, koje nam je dala u amanet EU da preispitamo. Mislim da može preispitati još mnogo više tih privatizacija. Isto tako moramo učiniti i sa onim preduzećima, koja to nisu učinila. Imamo preduzeća u restrukturiranju. Jedan veliki broj ljudi koji radi u tim preduzećima, koji nemaju budućnost, a koji puno koštaju ovu državu. Založiću se za to i u ime SDP i sindikata da se ta preduzeća što pre stave u pogon i da država pomogne onoliko koliko to može. Da ne biste pomislili da će nas iz ove situacije izvući samo da nešto oporezujemo, da nešto činimo, neće nas ništa izvuči ukoliko ne unapredimo realan sektor, ono što proizvodi za izvoz, mala i srednja preduzeća, zadruge, sve ono što imamo. Naši potencijala stoje uspavani na način da ne proizvode i ne čine ono što je trebalo.

Prvi test i ove vlade i budućnosti, jeste, imamo veliku sušu. Govorili su prethodnici, hoće li ova vlada proglasiti elementarnu nepogodu. Očekujem da će to uraditi novi ministar poljoprivrede, koji je iz Vojvodine i dobro poznaje šta se tamo dešava.

Kao socijal-demokrate, podržavamo pristup da u zdravstvu svi imaju jednake šanse. Svesni smo da to košta. Svesni smo isto tako da i u obrazovanju, gde imamo besplatno osnovno i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje mora da teži ka tome. Kada? Kada vam bude rastao BDP, kada budemo imali sredstva da dozvolimo mogućnost da svi mogu da se leče i školuju, posebno na visokim školama, fakultetima, oni ljudi koji nemaju sredstva, a sada je veoma skupo. Najveće razlike upravo tu nastaju. Ko može da plati obrazovanje, ko ne može da plati obrazovanje? Zbog toga kao SDP ćemo podržavati da najtalentovaniji mogu da budu na državnom trošku. Iz prostog razloga, jer ovu zemlju mogu izvući upravo oni koji su talentovani.

Isto tako smatram da je mandatar verovatno nehotično propustio da govori o kulturi. Kultura je značajni segment nečega što imamo, što moramo razvijati. Jesmo siromašna zemlja, jesmo zemlja u kojoj se teško živi. Kultura, stvaralaštvo je nešto što nam je neophodno, nešto što će nam pomoći da sve ove teškoće i svu ovu krizu prođemo znatno lakše i znatno brže.

Naravno, tu neću zaboraviti sport, i sam sam ljubitelj sporta. To su stvari koje ćemo sigurno tražiti da se urade.

Jesmo pozicija, ali naglašavam da ćemo zajedno sa našim kolegama iz pozicije, ali i opozicije tražiti prave stvari, upravo na bazi onoga što stoji u ekspoze. Mislim da je on veoma dobar i pratićemo rad. Bićemo i žestoki kritičari, ako nešto bude loše, a isto tako ćemo pohvaliti ono što je dobro, bez ikakvih sujeta.

Bojim se da ovde ima mnogo sujete. Na kraju, ali neću iskoristi svojih 20 minuta kao šef poslaničke grupe, jer mi ne treba promocija koja će biti na jeftine političke poene, već hoćemo da imamo promociju na rad, zalaganje oko zakona i zato želim novoj Vladi, mandataru, budućem premijeru mnogo uspeha u radu, ali i sreće, jer u ovakvoj Srbiji i to je neophodno. Hvala.