Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, u Srbiji ako hoćete da budete na stubu srama postignite rezultat, imajte rezultat, uspeh i onda je to u Srbiji najveći greh. Neće vam niko spomenuti rezultat, neće vam niko spomenuti uspeh, ali će zato govoriti o svemu drugom, a kao što sada ovde raspravljamo o budžetu, niko se ne vraća na budžet, na cifre, niko se ne vraća šta se ovde radi u našem budžetu.

Čekam da se malo poslanici umire. Mogu da sačekam. Ne žurim nigde. Hvala.Ono što želim da kažem to je da se ja danas osećam relaksirano. Zašto? Zato što imamo izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. Recimo, samo da se vratimo u 2014. godinu. U 2014. godini mi smo imali deficit budžetski 256 milijardi. Sada imamo suficit krajem novembra od 80 milijardi samo za tri godine. Molim vas, za tri godine smo od 256 milijardi koji su bili deficit došli do suficita od 80 milijardi. To nije došlo samo od sebe. To je došlo upravo dugim mukotrpnim radom, znanjem naše Vlade, znanjem ministra finansija i zato odajem puno priznanje prethodnoj i ovoj Vladi, a posebno priznanje odajem ministru finansija, gospodinu Vujoviću. Te rezultate je malo zemalja u Evropi i šire postiglo, a mi o njima i ne govorimo.

Šta znači ovaj naš budžet? Ovaj naš budžet iz restrikcija prelazi u razvojni budžet, 128.000.000.000 realnih sredstava se upumpava u ovoj zemlji u investicije, u plate i u dalji razvoj. To niko neće ovde da kaže. Ovde mi ne vidimo rezultate, ali se zato stalno vraćamo u prošlost, jer u toj prošlosti nalazimo neke naše pluseve ili minuse, a niko neće da priča šta nas čeka sutra.

Mi možemo da govorimo i o tome šta znači Koridor 10. Molim Boga da se Koridor 10 završi. Četrdeset godina govorimo o njemu. Dajte, biću najsrećniji čovek kad budem mogao da idem i do Grčke i do Bugarske na auto-putu.

Koridor 11, govorimo o železničkim prugama.

Govorimo i o tome šta znači ulazak u EU, niko neće da kaže, svima su bila puna usta Evropske unije. Nijedno poglavlje nije bilo otvoreno. Mi danas imamo 10 otvorenih poglavlja i još ćemo 11. dobiti dva. Nisam zadovoljan, želim mnogo više poglavlja. Ali, pošto, kad imate rezultat onda idu u javnosti priče – ne, Srbija nije zainteresovana da uđe u EU.

Socijaldemokratska partija Srbije je uvek naglašavala – da, želimo da uđemo u EU. I sve ovo što radimo i finansijska konsolidacija, dalji razvoj, to je samo zato da u EU uđemo pripremljeni, da znamo šta hoćemo i da znamo gde hoćemo da idemo.

Rekao sam da smo mi 2014. godine imali deficit, pad društvenog proizvoda, veliku nezaposlenost, inflaciju. Sada to nemamo, sada imamo jedan održivi budžet, razvojni budžet. Ministar je juče izjavio da je to ambiciozan budžet. Ja smatram da to nije ambiciozan budžet. Ako malo bolje pogledamo stavke prihoda, stavke rashoda, videćemo da postoji još više mogućnosti da i ovaj deficit od 0,6 zaista nije, on neće biti na kraju godine, ukoliko bude sve onako kako je trebalo da ide, jer, jednostavno to je nešto što ovom budžetu daje održivost.

Niko ne želi da kaže i sledeći rezultat. Mi smo 2104. godine imali preko 70% BDP, imali smo dug, sada je on na 65%. Sledeće godine on će spasti na 63% BDP. Idemo ka masterskim uslovima na 60%. Pa, sačekajte, to je za nas nekad bio san, a on je danas java, pa recite brojke ne lažu, brojke govore istinu, samo ih treba blagonaklono gledati, treba ih gledati na način kako je istinito i realno, a ne samo tražiti ono što je negativno i ono što daje mogućnost da se napada.

Još nešto želim da kažem, rezultate koje smo postigli, udeo plata i penzija 2014. godine, penzije su bile na 13% DBP, a plate su bile na 11%. Mi smo stigli do onih ekonomskih parametara koji su poželjni, koji svi u EU priznaju za zemlje ovakvog nivoa razvoja. Stigli smo, što se tiče penzija na 11,2%. To znači dostigli smo onaj parametar kojem smo težili. Isto tako, što se tiče plata stigli smo negde na 8,3% BDP. Šta to znači? To znači da smo pravilnim radom došli do onih kvaliteta koji su se od nas očekivali i zato je za mene ovaj budžet i za Socijaldemokratsku partiju ovaj budžet održiv budžet, koji trasira put za budućnost, koji će značiti da će nam svake godine biti sve bolje i bolje.

Zašto ovo govorim? Govorim i zbog činjenice da mi sada povećamo plate i penzije. Procenti kojima to povećavamo jesu 10% za plate onih koji rade u obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti, govorimo o 5% u državnim službama itd. i govorimo o penzijama koje se sve povećavaju za 5%.

Oko plata dobro je, povećavamo ih 10, odnosno 5%. One će biti veće. Neću ovog puta da kažem da se u Srbiji dobro još uvek živi, da se lako živi, ali Srbija ima put, održiv put koji će značiti u narednom periodu sve bolje i bolje. Još nešto, sve ovo što radimo, radimo iz sredstava koje smo zaradili, sredstava koje imamo. Dakle, ne trošimo budućnost generacija, već ono što smo stvorili. Suština i jeste u tome, da stvaranjem nove vrednosti sebi dajemo osnovu da možemo bolje i više živeti.

Znam još nešto, 2020. godina nije daleko. Jedna od faza koju očekujem da će biti u narednom periodu je faza da ćemo dalje brusiti ekonomske instrumente, ono što još ima minus u našem ekonomskom razvoju. Ne treba da naglašavam, imamo još uvek preduzeća koja nismo privatizovali, neću da spominjem „Resavicu“, MSK, Azotaru, „Petrohemiju“, RTB Bor, tu odlaze značajna sredstva, ali tu radi i značajan broj ljudi. Ako smo našli rešenje za jednu železaru u Smederevu, potpuno sam siguran da mogu naći rešenja za neka od tih preduzeća. Konačno, očekujem da smo našli rešenja i za „Galeniku“. Prema tome, naći ćemo rešenja i značajna sredstva koja država daje, moći ćemo da usmerimo u dalji razvoj.

Ovde se govorio i o zapošljavanju. Kaže da mi fingiramo statističke rezultate. Čitao sam neke podatke i odmah ću vam reći. U novembru je stopa nezaposlenih bila 11,6% i negde oko 622.000 ljudi je bilo bez posla. Znate li da u ovoj Srbiji postoje mesta gde nema dovoljno radnika. Idite u Rumu, Pećince, pa će vam ljudi odmah reći da nemaju dovoljno radnika da zaposle u novim pogonima. Neko će reći – neće neko da radi za manju platu. Ja ću vam reći da mnogi ljudi hoće da rade.

Standard se povećava i platom, ali se standard povećava i većom zaposlenošću u okviru porodice. Kada smo sada stvorili mogućnost da imamo viška radnih mesta u pojedinim sredinama, budite uvereni da ćemo na taj način i povećavati plate. Jer, vlasnici tih preduzeća će morati da plaćaju više, ako žele da stvaraju profit.

Da smo socijalno odgovorna država govori činjenica da smo minimalnu cenu rada sa 131 dinar povećali na 143 dinara. To veoma poštujem. To je dogovoreno između sindikata i poslodavaca socijalnim dijalogom. To je veoma dobro. Treba to činiti i dalje, jer povećanjem minimalne cene rada stvara se mogućnost da i ostale plate idu gore. Isto tako, prvi put je ova Vlada uspela u dogovoru sa poslodavcima da povećava neoporezovani deo na plate, što je vrlo značajno, ali to je bilo moguće učiniti onda kada se stvorio prostor da ono što je zarađeno može da se deli. To je ono što neće niko ovde da vidi, a govorimo o svim drugim stvarima. Ja uvek gledam u budućnost.

Mogu da kažem da ćemo dati punu podršku budžetu. Sa zadovoljstvom ćemo glasati za njega i daćemo punu podršku i daljim reformama. Zapamtite, reforme, strukturne reforme nisu završene. To je jedan maraton, mi smo na samom početku, treba još dalje ići i raditi, ali ako smo uspeli za tri godine da uradimo ono što smo uradili, a zašto sebi ne damo ciljeve da u naredne tri godine napravimo još veći iskorak dalje, gde će Srbija biti primamljiva zemlja sa putevima, železnicama, sa pristojnim platama. Sa platama od kojih se može dostojanstveno živeti.

Kada govorim o platama, uvek sam se kao socijaldemokrata zalagao da oni koji imaju najmanje imaju toliko da mogu da žive, da prežive, da žive dostojanstveno. Ali, budite uvereni, u Srbiji se već sada mnogo više radi, a ja sam siguran da će za tri godine to biti znatno bolje zato što smo trasirali put, jer ako smo ove godine izdvojili 128 milijardi, onda tih 128 milijardi za javne investicije su veoma velika cifra naša, iz naših sredstava. To je ono što će nam sigurno u narednom periodu dati rezultate.

Još nešto. Niko neće da govori da mi povećavamo javne investicije opšte države za 3,6%. U svim normalnim zemljama, ja se nadam da će Srbija bar u ekonomskom pogledu, u političkom jeste stabilna, u ekonomskom biti još stabilnija. Za investicije treba da ide 5% bruto društvenog proizvoda, mi smo stigli do 3,6%. Sići ćemo mi i do tih 5%, ja sam siguran, 2020. godine.

Bruto društveni proizvod koji mi sporo dižemo, on trenutno iznosi, kao što je ministar rekao, četiri hiljade 755 milijardi dinara, prihodi budžeta su hiljadu 178 milijardi, rashodi su hiljadu 207 milijardi, 28 milijardi je taj deficit 0,6%. Pre tri godine, neverne tome su rekle – nećemo nikad ovo postići, pa postigli smo. Recite – postigli ste, da, budžet je sada stabilan, na čvrstim osnovama, da, budžetski deficit je, ove godine će biti suficit, a sledeće godine ja sam siguran da će opet biti suficit. Znam prateći i razgovarajući o nekim stvarima sa ekonomistima, siguran sam da će ovo biti ispunjeno.

Isto tako, vi znate da smo zaduživanjima davali ogromne kamate. Prošle godine je to bilo 133 milijarde. Ako za sve plate u ovoj zemlji, u državnim službama dajemo 208 milijardi, pa vidite koliko smo zbog ranijih zaduživanja, morali drugom da plaćamo samo kamate. Ove godine za kamate, sledeće godine ćemo dati 117 milijardi i to je značajan rezultat. Neko će reći – taj rezultat je postignut povoljno odnosa prema dolaru, prema evru. Izvinite, bio je i pre, bio je i povoljan, bio je i nepovoljan. Ovo je dobra okolnost. To nam daje mogućnost da dišemo punim plućima, da ulažemo dalje.

Mi smo ovim budžetom, koji sam rekao da je razvojni budžet, dali prioritet, mene veoma raduje što je poljoprivreda dobila dve i po milijarde više, to će značiti mnogo. Isto tako, mnogo mi znači što se ulaže u turizam, o tome je bilo govora, IT sektor i tu se planiraju najveća ulaganja. Dugoročnim ulaganjima u taj sektor, ja se nadam sledeće godine, imali preokret ulaganja, mnogo veće ulaganja u školstvo, u zdravstvo i to će nam dati mogućnost da 2020. godine stajemo na čvršće noge nego sada.

Želim da govorim i o ciljevima održivog razvoja. Prvi put u Skupštini, i prošli put sam govorio, a želim i sada da govorim, kasno je bilo za ovaj budžet 2018. godine da dajemo nekakve korekcije, ali ja se nadam da će ministar finansija u narednoj godini jasno naznačiti šta znače ciljevi održivog razvoja i šta je to što se iz budžeta finansira da imamo bolji kvalitet života, da imamo zdraviju životnu sredinu, i zato ću uvek podržati više sredstava za životnu sredinu, za bolji kvalitet života, za vodu, za kanalizaciju, a već sam govorio o školstvu i zdravstvu.

Naravno, gledajući ministra sporta, ja isto volim sport i želim da sportisti imaju rezultate. Oni to čine iako ih previše i ne nagrađujemo, njihova satisfakcija je ono što su uradili za svoju zemlju.

Ovde nije bilo govora o MMF-u. Mi smo imali MMF, osma revizija je završena, MMF je završio svoj posao. Lično smatram, moja poslanička grupa smatra, da bi se saradnja sa MMF trebala nastaviti. Ne u onom smislu sredstava, jer nama sredstva ne trebaju, sami ih stvaramo, već nadzorna funkcija. Znam ja nas, mi kada dođemo do nekih rezultata, vrlo brzo smo u stanju da ih pokvarimo. Nadzorna funkcija Srbiji je još uvek neophodna i mislim da bi trebalo da razmisli. Predlažem Vladi da razmisli da nastavimo saradnju sa MMF i to u smislu nadgledanja svih naših javnih finansija kao i do sada.

Još nešto, rekao samo to na samom početku, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj budžet, za rezultate koji su postignuti u 2017. godini, odnosno koji se produžavaju u 2018. godini. Isto tako, ja očekujem da ćemo u 2018. godini voditi neke rasprave oko nekih rešenja u budžetu za 2019. godinu, pritom mi smo vodili raspravu oko penzija na Odboru za finansije, da vidimo da li se neke stvari mogu profiniti, da li su neka rešenja možda bila bolja za građane Srbije ili ne, da izbegnemo linearne stvari u odlučivanju, iz prostog razloga, profinjenje nekih odluka u ovoj fazi gde se nalazi Srbija je vrlo značajna.

Sa željom da ovaj budžet znači korak dalje ulaska u EU, da je on napravljen i prema merilima EU, ja zahvaljujem još jednom Vladi Republike Srbije i ministru finansija kome odajem priznanje, jer je izuzetan stručnjak. Ovakvi kakvi smo i kakve su nam bile do sada finansije, bilo je teško utegnuti i dovesti do ove situacije u kojoj se nalazimo. Hvala vam.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici ovoliko koliko vas ima, poštovana gospođo potpredsednice, veliko mi je zadovoljstvo da mogu da govorim o ova četiri sporazuma. Upravo se obraćam građanima Srbije. Ovi sporazumi su upravo namenjeni građanima Srbije da im bude bolje, da imaju bolju povezanost sa zemljama regiona da manje stoje na granicama, da manje čekaju na granicama, da imaju bolje vodosnabdevanje, da imaju bolju kanalizaciju, da, dakle ono što će im značiti bolje sutra. To i jeste zadatak Narodne skupštine da donosi zakone i sporazume da bi građanima bilo mnogo bolje. Građani nemaju ništa od političkih svađa, imaju i gledaju ono od čega žive. Upravo, poslanička grupa SDPS će sa posebnim zadovoljstvom glasati za ove sporazume.

Prvi sporazum, to je Transportna zajednica Jugoistočne Evrope. Zašto je ona nama dobra? Šta ona nama donosi? Ona nama donosi povezivanje sa regijom, sa našom regijom koja se zove Jugoistočna Evropa. Čitajući ovaj zakon nisam mogao da razumem dva termina. Jedan termin je Jugoistočna Evropa, drugi termin je zapadni Balkan. Molio bih da dobijem odgovor na to pitanje. Čitajući mnogo materijala, ja sam shvatio da ta dva termina ne znače uvek jedno te isto. Pa, bih molio da mi neko da objašnjenje. Ovde se radi o zemljama o kojima smo govorili. Prema tome, odmah da vam kažem, ja nemam dilemu Kosovo sa zvezdicom podrazumeva da je to u skladu sa Rezolucijom 1244 i to nigde ne stoji da smo mi bilo kojim elementom priznali Kosovo. Prema tome, ne bih tu priču širio. Ona ovog trenutka nije u prvom planu.

U prvom planu je da govorimo kako poboljšati saradnju sa našim susednim zemljama. Ne zaboravite da najviše izvozimo u te zemlje. Veoma je važno i bitno da naše robe ne stoje na granicama. Veoma važno je i bitno da imamo dobre puteve, da lako i brzo možemo stići i do Sarajeva, do Podgorice, do svih ovih mesta, do Skoplja i manjih mesta, jer mi tu izvozimo robu. Mi tu imamo najveći izvoz i naša roba upravo u našim susednim zemljama ima dobru cenu. Zbog toga, dragi građani Srbije, mi moramo i trebamo prihvatiti ovaj transportni sporazum iz prostog razloga što će to za nas značiti bolje i bolji život.

Još nešto, ovde kada činimo, mi činimo tu drugu stvar mi naše zakone upodobljavamo sa pravnim tekovinama Evrope. To znači sve što radimo, znači radimo da bismo sutra postali deo Evropske unije. U Narodnoj skupštini moram ponovo da naglasim, u javnosti često idu i druga pitanja, da strateški cilj države Srbije jeste pridruživanje EU i jeste da bude članica EU. To moram stalno naglašavati jer imam utisak da često u javnosti se proturaju te teze da mi to ne želimo.

Mi smo konačno i dobili prvi datum, odnosno jedan od datuma gde je taj put ka EU već vidljiv i vidljiv njegov kraj, to je 2025. godina, može da bude i ranije. Ja znam da je naša zemlja spremna da mi imamo takvu administraciju koja može potpuno tehnički i stručno da uradi sve poslove i da završimo proces pregovora i da prihvatimo obaveze da bismo bili članica EU.

Socijaldemokratska partija se uvek za to zalagala. Ostaće dosledna, insistiraćemo da što pre, što kvalitetnije uđemo u EU. Ne to zbog EU već zbog nas, jer ćemo uvesti standarde koji će nam značiti bolji život, bolje standarde koje imamo i to će značiti da ćemo biti deo jedne velike evropske zajednice naroda.

U vezi toga, kada postanemo i kada formiramo ovu Transportnu zajednicu, bićemo spremni da nudimo projekte, da dobijamo sredstva od Evropske zajednice, IPA fondovi će nam biti otvoreniji i konačno ćemo biti ono čemu težimo. Težimo ka zemlji koja će biti priključena EU, deo EU, koja će imati završene auto-puteve, koja će imati dobre železnice. Upravo to mi je i sledeći put, a to znači u potpunosti podržavamo potpisivanje Ugovora sa Kineskom bankom za tih 34 kilometra železničke pruge od Beograda do Stare Pazove. To će biti brza pruga.

Isto tako mi znamo da od Stare Pazove do Novog Sada mi imamo ruski kredit, da su tu radovi u toku i neko ko živi u Novom Sadu čeka taj dan. Uveren sam, a voleo bih da mi i ministarka saobraćaja da potvrdu, da ću u ovom mandatu, a smatram da će naš mandat biti do 2020. godine, ja voziti se brzom prugom i da ne moram više voziti automobil od Novog Sada do Beograda. Biću ponosan i biću jedan od prvih putnika na toj brzoj pruzi, odnosno to je deo pruge od Beograda do Budimpešte, a to znači dalje povezivanje i to znači ono što je za nas vrlo bitno i vrlo važno.

Treće pitanje koje je ovde isto važno, bitno je da će sedište stalnog Sekretarijata biti u Beogradu. To je veliko priznanje za Srbiju. Dakle, Srbiju koja je centralni deo zapadnog Balkana, za Srbiju gde će ta Transportna zajednica imati svoje sedište i naravno to će značiti da ćemo mi u njoj imati i daleko veći uticaj nego što smo imali do sada.

Kada govorim o železničkoj pruzi moram da kažem sledeću stvar. Vi znate kakve su nekad bile, a sedite sada u voz, videćete iako ide malo duže nego što ide autobus, uzmimo do Novog Sada, imate kulturnu mogućnost da sedite, da čitate i da se lepo vozite do Novog Sada. Šta je interes građana Srbije? Pa, da imaju dobar prevoz, da imaju evropske železnice. Zbog toga se i borimo i zbog sedimo kao narodni poslanici ovde u parlamentu da im omogućimo da bolje i kvalitetnije žive.

Ako ste pažljivije čitali, ovde u ovom sporazumu stoji da će se voditi računa o zaštiti životne sredine, borbi protiv klimatskih promena. Isto tako, ono što je naš osnovni zadata, a to je da se aktivno uključujemo u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja. Ne treba da naglašavam da su UN 2015. godine donele ciljeve održivog razvoja, gde su ova pitanja upravo ubačena i inkorporirana. To je ono zašta se Srbija zalaže i ovaj parlament zajedno sa svojom fokus grupom će insistirati da svaki zakon koji se donosi upravo naglašeno stoji da se tu ostvaruju i ciljevi održivog razvoja. To je ono što Srbiju trenutno stavlja u privih deset zemalja koje pokazuju izuzetno interesovanje za ciljeve održivog razvoja.

Ovde postoje i zajmovi o kojima smo govorili, a to su zajmovi oko vodosnabdevanja, zatim prerade vode, fabrika za preradu vode, za kanalizaciju i tako dalje. Tu se radi o četiri opštine.

Građane Kikinde veoma zanima da li će piti i kvalitetnu dobru vodu. I to je jedan od ciljeva održivog razvoja. Kvalitetna voda.

E, tu se dobijaju zajmovi, i, uzmimo Kikinda dobija šest miliona od banke iz Frankfurta na Majni sa kamatom koja je 1,1% godišnje i pazite, od tih šest miliona 70% je zajam, a 30% je donacija. Zapamtite 30% je donacija. Dakle, od šest miliona 1,8 miliona evra je donacija.

To što se zadužujemo neće plaćati država Srbija. Ovih šest miliona plaćaće Kikinda, građani Kikinde koji će dobiti kvalitetniju i dobru vodu, jer će u budžet uplaćivati deo od sredstava.

To isto imaju i građani Vrbasa sa 4,7 miliona evra, Paraćin za 3,45 miliona evra i Knjaževac za 3,45 miliona evra. Dakle, uzimamo zajmove da bi napravili bolju i kvalitetniju vodu, bolju i kvalitetniju kanalizaciju, i da bismo uradili ono što nije urađeno u nekom ranijem vremenu.

Godine 2017. gde se mi sada nalazimo, sa ovim kreditima koji imaju značajan grejs period znači, bićemo u situaciji da ćemo stvoriti bolji, kvalitetniji život i upravo, to je ono što motiviše poslanički klub SDPS da glasa za sva ova četiri sporazuma i da se izvrši ratifikacija ova četiri sporazuma. To je sve zbog toga, jer to znači bolji, kvalitetniji život građana Srbije. Hvala vam.

Zaista, osećam se veoma loše slušajući ovu raspravu. Dugo se odlučujem da kažem nekoliko rečenica ili reči o pseudo-nacionalistima, pseudo-tradicionalistima, isto tako o turbo-religioznim članovima pokreta Dveri.

Turbo- religiozni, zašto to kažem? Zbog toga što nam ovde prodaju nešto što je davno prevaziđeno. Zato što hoće da nametnu ono što je prevaziđeno, ono što je regres. Srbija koja ide u EU, dakle, evropska Srbija će zaista biti i mi ćemo se na tome zaista truditi i mi ćemo uspeti. Zašto ovo kažem? Zato što oni žele da mi stalno obučemo jelek, opanke, da uzmemo frulicu i da čuvamo ovce. To nećemo. Mi hoćemo elektronsko poslovanje. Mi hoćemo da budemo zajedno sa drugim zemljama konzistentni, da možemo da budemo u Evropi. To i jesmo, moderna Srbija. To je ono zašta se zalaže SDPS.

Mi imamo rezultate, ti rezultati su veoma jasni, a rezultati u politici jeste ono što narod kaže. Zato je narod u glasanjima rekao šta misli o nama, o vladajućoj poziciji. Zato je i Evropa rekla šta misli o nama, jer smo zaista otvorili poglavlja, zato su i sve ozbiljne zemlje i Rusija, i Kina, i Amerika i te kako gledaju šta radi Srbija, ova nova, ova moderna Srbija kojoj mi težimo. Ona Srbija za koju se zalaže pokret Dveri, zaista ta država će izgubiti, u to budite sigurni i iza toga stojimo. Rezultati ministra LJajića su pokazali šta znamo i šta umemo.

Hvala, gospođo predsednice.

Malo ste me iznenadili, rekli su mi da sam kasnije, ali ipak ću govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja danas slušam puno o prošlosti, malo o sadašnjosti, a još manje o budućnosti. Često se ta prošlost lažira, prikazuje se da je bila bolja. O sadašnjosti se malo govori, a mene ona zanima zbog činjenice da vidimo kako smo živeli, kako živimo i kako ćemo živeti ubuduće. Toga ovde ima malo. Malo se govori o rezultatima, a ja bih se ipak vratio na rezultate, jer rezultati koje imamo, ova Vlada je Vlada kontinuiteta, znaće se šta nas čeka u budućnosti. Ovo naglašavam zbog toga jer mi ne možemo živeti od prošlosti, pogotovo od onih koji nam tu prošlost znatno ulepšavaju. Ulepšavanje prošlosti, obesmišljavanje sadašnjosti, znači ukradena budućnost. E, ja zaista želim da govorim o sadašnjosti i o budućnosti.

Hajdemo nešto malo o lepom, a ovde se malo toga govori o lepom. Od 193 zemlje, samo u 11 zemalja je na čelu Vlade žena. Srbija će biti dvanaesta zemlja od 193 zemlje na čijem čelu će biti žena. Zar to nije lepa stvar? Zar se Srbija ne menja? Zar Srbija nije drugačija? Neće niko da govori o rezultatima, a ja baš hoću da govorim o tim rezultatima. I ovo je jedan rezultat. Zašto ga vi niste napravili? Petnaesta Vlada ove države zaista ima ženu. Ja kažem, i ostajem pri tome, da sam ponosan na ovu činjenicu.

Odmah na samom početku da naglasim da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa puno odgovornosti glasati da predsednik Vlade bude Ana Brnabić i za njen kabinet. To naglašavam zbog toga što smatram da je kabinet dobro formiran i da će dati rezultate. Zašto stojim iza toga da ćemo dati podršku Ani Brnabić? Pa zato što je obrazovana, zato što je stručna, zato što je kompetentna i zato što u svom radu ima rezultate. Zaista, ima rezultate, a to je i pokazala. Zato što poštuje i ceni timski rad i zato što će postojati puna koordinacija između Vlade i predsednika Republike, a za Srbiju je to veoma značajno i znate da je svaka kohabitacija bila veoma loša i zato je dobro što će biti ta vrsta pune koordinacije između svih.

Reći ću šta će ovu Vladu karakterisati, naglasiću pet ključnih reči, to je stabilnost, kontinuitet, ekonomske reforme, EU i spoljna politika. Počeću od svake od ovih reči.

Stabilnost. Srbiji je potrebna dugoročna stabilnost na političkom, ekonomskom i spoljnopolitičkom planu. Na političkom planu tu stabilnost imamo, bez obzira na sva dešavanja koja smo imali. Nabrojaću samo neka od njih. To je migrantska kriza, briselski pregovori i Kosovo, saradnja sa susednim zemljama.

Kada govorim o migrantskoj krizi, vi znate da je milion ljudi prošlo kroz ovu zemlju da je to bilo zaista neprimetno u onom smislu da su svi bili i nahranjeni i medicinski zaštićeni i da i sad u ovoj zemlji imamo između šest i sedam hiljada migranata i da Srbija nema zbog toga nikakvih problema. Tu smo pokazali i svoje evropske kvalitete, jer mnoge evropske zemlje nisu pokazale ovaj stepen osetljivosti za migrantsku krizu.

O briselskim sporazumima i Kosovu teško da mogu šta reći, osim činjenice da je Srbija dosledno ispoštovala ono što je dogovoreno. Očekujemo da to uradi i ona druga strana, nažalost, tu nemamo te rezultate, posebno ne oko zajednice srpskih opština.

Dalje, saradnja sa susednim zemljama. Srbija jeste na zapadnom Balkanu, ali često i sami znate kada u drugim zemljama imate izborne aktivnosti, tada odmah u prvi plan dođe Srbija. Problemi, Srbija je problem, tamo, vamo itd. Srbija se u tim situacijama ponašala zaista dosledno, nije prihvatala bilo kakve provokacije i mi ćemo to i dalje činiti. Dakle, mi smo svim našim susednim zemljama stavili do znanja – jesmo za dobrosusedsku saradnju, ali vodimo računa o našim interesima. To je dugoročni interes za Srbiju, a ne da je to nekakva situacija da mi to iz ne znam kojih razloga. To je bitno i važno za Srbiju.

Idemo dalje, Srbiji je potreban kontinuitet. Zašto? Krenuli smo u bitne ekonomske reforme i političke reforme. Mi smo poznati po tome da krenemo u reforme i na prvoj prepreci mi odustanemo. Ne, Srbiji je potreban kontinuitet u ekonomskim reformama, ali je potreban kontinuitet i u političkim reformama, nema uspeha ekonomskih reformi ako istovremeno nema i političkih reformi.

Evo nešto o nekim rezultatima. Ovde je bilo malo govora i često se potcenjuju rezultati u finansijskoj konsolidaciji. Moram da naglasim sledeće. Znalo se gde se Srbija nalazi, ali nijedna politička garnitura nije imala hrabrosti da krene u finansijsku konsolidaciju. Znate, lako je napraviti budžetski deficit od 6,6%, hajte ga vi svedite lako i jednostavno na 1,7% BDP-a. E, to je ova Vlada, prethodna Vlada uspela, uspela je i dalje snižava budžetski deficit.

Mi ćemo ove godine sigurno imati manje od 1% BDP-a, a ja očekujem u 2019. godini da će taj budžetski deficit biti 0,5% BDP-a. To je održivi budžetski deficit koji je bolji nego u mnogim evropskim zemljama. Naravno, to sa sobom nosi i pad naših dugovanja koje imamo u odnosu na BDP. On već sada ide ispod 70%, a budite uvereni da je pre samo tri godine bio iznad 76%. Niko o tom rezultatu ne govori, a to je rezultat koji se tiče građana ove zemlje. Oni su platili najveću cenu. Najveću cenu su platili penzioneri, kojima su penzije smanjene, i najveću cenu su platili zaposleni, ali oni su svesni te činjenice jer su znali – ukoliko nema finansijske konsolidacije, država Srbija ima bankrot. Da smo nastavili onako kako smo išli, ne bismo bili u situaciji da plaćamo milijardu i 300 miliona za kamate, dokle bi to došlo na dve, dve i po milijarde i država Srbija bi bila u bankrotu. E, to je rezultat, to je životni rezultat o kojem se ovde ne želi da priča. Priča se o svim drugim stvarima, a o tome ne. I još nešto, BDP, vi znate da je on padao, da mi imamo pad od 2009. godine pa nadalje, da smo ga uspeli, i pored poplava 2015. godine, da podignemo na 0,8%, 2016. godine na 2,8%, ove godine idemo na 3%. Zašto govorimo o BDP-u?

Znate li vi da 7,2 miliona građana Srbije proizvodi negde u svim ovim godinama između 30 i 34 milijarde evra. E, to je naš BDP, to što smo proizveli možemo i da delimo. Država Slovačka, koja ima 5,4 miliona građana, proizvodi 74 milijarde. E sad, ako govorimo kakva nam je Srbija, 5,4 miliona građana Slovačke ima BDP od 74 milijarde evra. To nam govori gde se nalazimo, koliko treba još dugo i uporno u kontinuitetu raditi, razvijati se, ulagati u investicije, ulagati u radna mesta da bismo išli dalje i otišli dalje.

Mi često govorimo šta i gde treba ulagati. Mandatarka je u svom uvodnom izlaganju rekla da oblasti gde imamo kvalitete jesu poljoprivreda, energetika, IT sektor, saobraćaj, turizam. Odmah ću reći, molim vas, IT sektor, ma koliko je ovde bilo potcenjivanja, ja ću čak ispraviti mandatarku, imam podatak da se od IT sektora dobija 740 miliona evra, a da se od izvoza malina dobije 700 miliona evra. Isto tako i od izvoza kukuruza, otprilike tu je ta ista cifra, prema tome, IT sektor je naša budućnost. Mogu sa ponosom da kažem da je jedan broj mojih studenata napravio vrlo veliki biznis upravo radeći za strance, a to su samo prodaja pameti i preko interneta idu programi.

Da ne bih dalje još govorio o nekim podacima, oni su poznati, hajdemo malo o zaposlenosti. Znate li vi da smo 2008. godine imali dva miliona zaposlenih, dva miliona i nešto, da smo dalje padali i padali, da smo tek 2016. godine došli do cifre od dva miliona i devet hiljada zaposlenih?

Da ne biste mislili da ja sad govorim da se u Srbiji dobro živi, da je Srbija jedna prosperitetna zemlja, odmah da vam kažem, da se u Srbiji i dalje teško živi. Ne može se živeti bolje ukoliko BDP ne povećamo, ukoliko nemamo već rezultate u tom delu.

Upravo Socijaldemokratska partija Srbije će se zalagati da se povećavaju i plate i penzije, ali iz održivih izvora, dakle, ono što je realnost, iz onoga da to može biti dugo i održivo, a ne nekakvim pozajmljivanjem i daljim zaduživanjem.

Još nešto, mi hoćemo jednu socijalno uređenu zemlju. Socijaldemokratska partija Srbije insistira na jednom širem društvenom konsenzusu gde to ide Srbija. Da li ćemo ići ka tome da manjina dobro živi, bogato živi, a da većina živi teško. Naš stav je bio, uvek će biti da moramo imati širi društveni konsenzus. Da oni koji najmanje imaju, moraju da imaju, da imaju jedan dostojanstveni život. To se može ukoliko imamo nova radna mesta, nove investicije i sve ostalo.

Rekao sam malopre, nema uspeha ekonomskih reformi, ukoliko nema političkih reformi. Ovde nije bilo govora o promeni Ustava. Smatram da Ustav koji smo doneli 2006. godine je Ustav 20. veka. On je donet u jednom turbulentnom vremenu i on je odslužio svoje. Srbija treba Ustav 21. Veka. Srbija treba Ustav jedne moderne evropske zemlje, gde ćemo imati vladavinu prava, samostalnost institucija države, aktuelnu podelu vlasti, da građani žive dostojanstveno i da imamo socijalnu državu. Ali, ako otvorimo ta pitanja, moramo imati širi društveni konsenzus. Ne moramo otvarati ta pitanja, ako se ne možemo dogovoriti, ako ćemo ići u podele, ako ćemo ići u razlike, koje su inače kod nas karakteristične.

Sad nešto o Evropskoj uniji. Odmah da vam kažem, mi imamo 10 otvorenih poglavlja. To je veliki rezultat. To je krupan rezultat koji imamo. To su krupni koraci ka Evropskoj uniji. Imamo dva zatvorena poglavlja. To je dobro. Formiranjem ministarstava ja očekujem dalje iskorake, očekujem otvaranje novih poglavlja i budite uvereni da krajem 2018, početkom 2019. godine očekujem otvorena sva poglavlja i veći broj zatvorenih. Krajem 2019. godine mi moramo završiti svoj posao. Kada ćemo ući u EU, to će tada, posle toga, biti politička odluka, ona neće zavisiti od nas.

Naravno, pohvaljujem činjenicu da je u ekspozeu mandatarka naglasila da će ova Vlada nastaviti dalje da vodi uravnoteženu spoljnu politiku. Jeste nama EU strateški cilj, ali mi smo veoma okrenuti i prema Rusiji, prema Kini i vođenju te spoljne politike i stalno moramo voditi računa da je Srbija mala zemlja i da u tim turbulentnim uslovima mora voditi računa o svom sopstvenom interesu, dokle može i dokle joj mogućnosti dozvoljavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada, za koju sam rekao da je Vlada stabilnosti i kontinuiteta, nastavlja put prethodne Vlade, koja je postigla veoma dobre rezultate i ima zadatak da nastavi taj put i da prevodi, da ovo malo kažem, Srbiju iz jednog analognog stanja u jedno digitalno stanje. To je ta nova Srbija o kojoj govorimo ili, što bi rekli političkim rečnikom, hoćemo da Srbiju prevede iz prošlosti, podela, razjedinjenosti, slabe razvijenosti, u jednu modernu evropsku državu.

U potpunosti sam siguran da će ova Vlada odraditi svoj pun mandat. Na kraju mandata ove Vlade želeo bih, i želim, da vidim, i to sam siguran da ću videti, da će biti završen Koridor 10, sa sve ipsilon krakom, obilaznicom oko Beograda, južnim krakom i istočnim krakom; da će biti završen Koridor 11 do Čačka, da će biti započeta pruga Beograd-Budimpešta i biti već pri kraju; započet Fruškogorski koridor i tunel kroz Frušku Goru. Ja bih voleo da bude završen, kao neko ko živi u Novom Sadu, ali ga bar započnite.

Isto tako, ja očekujem da će Srbija biti i boljeg životnog standarda na realnim osnovama i da će biti poželjno za življenje svih građana ove Srbije, ali i naših okolnih zemalja.

Socijaldemokratska stranka Srbije će sa odgovornošću glasati za Vladu koju predlažete i daće podršku svim vašim naporima da sprovedete namere iz ekspozea. Znam, da neće biti lako, ali kada je reformatorima bilo lako. NJihov rad se ceni i poštuje mnogo kasnije, a ne onda kada su u aktuelnoj Vladi.

Želim vam dobre rezultate, puno rada, a i sreće, jer sreća će vam trebati. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, vidim da ste jedini, ali biće govora i o zaštiti čovekove okoline, baš mi je drago što ste ovde, poštovani narodni poslanici, želeo bih da govorim o tačkama dnevnog reda koje imamo danas. Sednica izgleda kao tehnička sednica. Radi se o sporazumima, radi se o protokolima, radi se o nekim ugovorima. Međutim, kada vidimo teme koje sporazumi imaju, kada vidimo da se tu govori o zaštiti čovekove okoline, kada se govori o obrazovanju, kada se govori o socijalnoj sigurnosti, kada se govori o plovnosti reka, to su pitanja koja su vrlo značajna za građane Srbije. Upravo zbog toga mislim da treba posvetiti pažnju ovim pitanjima i treba o tome razgovarati.

Radi se o međudržavnim sporazumima. Za nas je to veoma bitno, veoma važno. To znači da Srbija nije zatvorena zemlja. Srbija je zemlja koja je otvorena, spremna da prihvati sve dobre ideje, sve ono što je dobro iz ostalog sveta, a isto tako da tom svetu ponudi i ono što ima. Ovo govorim zbog toga jer ću vrlo veliku pažnju posvetiti zaštiti čovekove okoline. Smatram da kod nas u Skupštini ovde nema mnogo govora o zaštiti čovekove okoline. Kada to kažemo, obično govorimo o jednoj činjenici – da bismo zaštitili našu okolinu treba previše sredstava, često se barata sumom od deset milijardi evra, što je za ovu zemlju zaista jedna veoma velika suma. Međutim, ako govorimo o sredstvima, ako govorimo o tome kako menjati stvari u zemlji, onda prihvatam jedan stav koji se zove korak po korak.

Mi ovde govorimo o Kjoto protokolu i o efektu staklene bašte. Veoma dobro znamo šta znače klimatske promene, šta znači efekat staklene bašte, šta znači smanjenje gasova koji čine efekat staklene bašte. Isto tako, kada čovek pročita sva ova objašnjenja koja su u ovom zakonu prosto se zaprepasti. Kako oni koji su najbogatiji, oni koji imaju najveću industrijsku proizvodnju se nonšalantno odnose prema činjenici da se životna sredina na taj način veoma zagađuje, da životna sredina postaje takva da se vrlo teško živi i da se može preživeti u ovim situacijama.

Zato me veoma raduje što je Srbija jedna od zemalja koja je prihvatila u svakom pogledu i 2008. godine i prihvata sada Kjoto protokol. Istina, tužno je reći da mi nemamo kvantifikaciju jer nismo industrijska zemlja, nismo zemlja koja ima veliku proizvodnju da može da učini da gasovi idu u atmosferu, da budu takvi da zagađuju čovekovu okolinu. Međutim, samo prihvatanje Kjoto protokola, njegova ratifikacija znači da u Srbiji postoji svest zaštite čovekove okoline. To je ono što želim da naglasim i zato podržavam ovu odluku da smo jedna od 18 država koje su do sada, da ćemo im biti 19. država koja će ratifikovati ovaj sporazum i gde ćemo ići dalje. U okviru toga mi imamo i razgovora o šumama, odnosno tačka koja kaže da se uključimo u evropsku grupu država koje će razmenjivati iskustva oko pošumljavanja, zaštite šuma i svega ovoga što ide.

Veoma dobro je poznato da u ovoj zemlji nema dovoljno šuma, da je Vojvodina jedno područje koje ima najmanje šuma u Evropi. Sama ta činjenica govori da se mi moramo uključiti u evropske tendencije pošumljavanja, zaštite šuma, i ono što je najvažnije u ovom trenutku razmene naučnih informacija. Naši naučni instituti u Beogradu, zatim u Novom Sadu, zaista su već bili uključeni i ovo je jedan dalji put još većeg povezivanja i onoga što znači da idemo dalje.

U okviru toga, mi imamo jedan set zakona oko razmene studenata, odnosno set zakona i jedan Sporazum koji se zove oko reforme obrazovanja. Svako ko se bavi obrazovanjem veoma dobro zna da je veoma značajna razmena studenata. Veoma značajna, da naši studenti koji se školuju na univerzitetima odlaze u druge univerzitete u inostranstvu da vide kako se tamo uči, da steknu nova znanja i da ta znanja upravo primene u našoj zemlji. Ali, isto tako Srbija i univerziteti u Srbiji mogu ponuditi i Evropi mnoge dobre stvari, mnoge dobre naučne istine i naučne vrednosti koje naši naučnici, koji često u tišini rade, koji se mnogo ne slikaju, mnogo ne učestvuju u javnom životu, a postižu vrhunske rezultate.

Upravo zbog toga mislim da treba postići, treba dozvoliti da se ratifikuje ovaj sporazum da bismo mogli i dalje vršiti tu razmenu studenata, a to je jedan od osnova Bolonjskog proseca, jer svako od nas koje išao na stručno usavršavanje u inostranstvo veoma dobro zna šta znači biti u drugoj zemlji i nešto naučiti.

Jedno od pitanja koje se ovde spominje jeste i pitanje bezbednosti. Potpisivanje sporazuma sa zemljama kao što je Nemačka, Poljska, Bugarska, znači, da bezbednosti dajemo veoma veliki značaj. Dajemo veoma veliki značaj iz prostog razloga, jer bezbednost zemlje je u prvom planu. Mi imamo migracije, imamo da su međunarodni kriminalci mnogo brže povezuju nego što to čine policajci i samim tim davati prave odgovore. Znači, ići napred.

Jedno od pitanja, to će biti jedno od poslednjih pitanja koje želim da spomenem, a to je Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Republikom Rumunijom. O čemu se tu ogleda? Mi imamo činjenicu da naši ljudi rade u Rumuniji, posebno iz Banata idu u Rumuniju i veoma su često i nezaštićeni. Isto tako, jedan broj Rumuna radi u Srbiji i zato je veoma dobro pravno urediti tu oblast da bi ljudi mogli da imaju i ostvaruju svoja prava.

Prekogranična saradnja koja će u narednom periodu biti znatno veća znači će i veću pokretljivost, značiće i mogućnost da se konkuriše u evropske fondove da bismo dobili znatno više sredstava, jer EU upravo takvu saradnju podstiče.

Kolega iz SVM govorio je o plodnosti reke Tise. U potpunosti podržavam, jer reka Tisa postaje međunarodna reka, za međunarodni transport, a to znači reka koja će povezivati zemlje kao što su Mađarska i Srbija, a mi kao što znamo sa Mađarskom ovog trenutka zaista imamo odnose na najvećoj visini.

Prema tome, sve su sporazumi koji nam puno znače i upravno za građane Srbije znače da će im život biti lakši, da će dobiti mnogo više informacija, da će im biti bolje. Upravo i naš zadatak, kao narodnih poslanika, jeste da upravo takve sporazume prihvatimo, da ih podržimo i SDPS će podržati ove sporazume sa zadovoljstvom kao što je i dosad podržavala.

Replika zato što je rečena jedna stvar koja nije tačna. Lepo birana reč – nije tačna. Naime, emisionu tehniku iz RTS-a nije izneo Rasim LJajić, izneli su prethodni ministri, konkretno Mlađan Dinkić, odnosno Jasna Matić. To je jedna činjenica koja se mora ovde naglasiti.
Dalje, ja ne bih dalje govorio oko nekih stvari, da li se nekom sviđa ili ne sviđa javni servi, da li je on dovoljno stručna, informativan ili nije. Znate, ako govorite o nečemu, onda morate biti utemeljeni. Ja hoću Javni servi RTS i RTV evropski orijentisanu, utemeljenu sa znanjem o hoću da imam što manje rijaliti programa. Želim takvu televiziju i kao građanin Srbije spreman sam za tu televiziju da platim.
Da li je 150 dinara mnogo ili malo? Spreman sam da platim i 350 dinara, jer hoću kvalitetan televizijski program javnog servisa, a to je ono što želim da naglasim. Ako želimo evropsku Srbiju, moramo imati i evropske televizije. To je ono što moramo da znamo i za šta su građani Srbije, bar onaj deo građana Srbije koji je okrenut ka EU, veoma zainteresovani, a takvih građana je veoma mnogo. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ipak ću se vratiti na temu, na 27 tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo.
Neki su govorili da se radi o mnogo tačaka, da je teško pročitati, a ja vam odmah moram reći da se radi o izmenama i dopunama zakona, da se radi o izmenama i dopunama, dakle, ne nekim suštinskim promenama, već sa onim malim promenama koje se mogu brzo savladati i shvatiti. Isto tako, radi se i o usaglašavanju sa pravnom regulativom EU.
Ono što je veoma važno reći, nismo ponosni što se rokovi moraju produžavati. Tu ima i objektivnih razloga, ali ima i dosta subjektivnih. Gde su objektivni razlozi? Jedan od zakona, kao što je Zakon o sistemu plata je dosta složen zakon, nije ga lako napraviti, treba usaglasiti mnoge koeficijente, treba razgovarati sa socijalnim partnerima, sa sindikatima. Treba sve te stvari usaglasiti i dobiti takav zakon koji će biti primenjiv i koji će biti dugoročan. Mislim da tu postoji opravdanje.
Postoje razlozi koji su subjektivne prirode. Najčešće mi olako prihvatamo rokove, olako ih dajemo, često donosimo zakon sa nekim rokom svesni činjenice da ga nećemo sigurno ispoštovati. No, to je pitanje i našeg mentaliteta. Nismo samo takvi u zakonima, često smo i u mnogim drugim stvarima, kod završetaka gradnje zgrada i svega toga. No, nadam se da ćemo radom naš mentalitet menjati i da ćemo tim promenama dobiti jednu drugačiju Srbiju.
Upravo zbog toga se Socijaldemokratska partija Srbije zalaže za evropske perspektive, za EU. Bez obzira kada ćemo ući u nju, nama trebaju standardi EU. Zbog toga se u ovim zakonima na njih pozivamo, zato usaglašavamo ove zakone, jer će građanima Srbije biti bolje, što će živeti kvalitetnije i zato što je to potrebno ovoj Srbiji, ovakva kakva jeste.
Da budem odmah jasan, mi se ne udvaramo građanima Srbije, mi smo došli ovde i dobili smo poverenje građana da uradimo određene poslove. Zatekli smo, što smo zatekli. Neću govoriti za neke vlasti do 1990, 2000. i 2012. godine. Ne, govoriću da su nam građani dali poverenje u ovom vremenu i mi se trudimo da sve probleme koje imamo rešimo na najbolji mogući način. Građani će na najpošteniji način, izborima, reći šta misle o nama, da li smo dobro radili ili loše radili.
E, to je ono što želim da naglasim. Dakle, mi se ne udvaramo, nećemo se ni udvarati, ali ćemo raditi. E, to je ono što je naš osnovni motiv i motiv koji mi imamo u radu u ovoj većini koju imamo i ovo poverenje koje su nam građani dali.
Još nešto, želim da kažem prvo o ovim zakonima o javnim medijskim servisima. Tačno je, traži se prolongiranje još za godinu dana. Vrlo je jasno, radi se o taksi na brojila od 150 dinara i radi se o 4 milijarde koje su planirane u budžetu, koji smo mi usvojili pre nekoliko dana. Svesni smo mi činjenice da Javni medijski servis, to pre svega mislim na RTS i RTV, se moraju finansirati iz takse.
Međutim, mi znamo i zakonska ograničenja, da ona ne može biti veća od 500 dinara, ali se postavlja pitanje, da li građani u ovoj Srbiji mogu izdvojiti ta sredstva i zbog toga smatramo da je sasvim opravdano da ova dva zakona menjamo, da prolongiramo za godinu dana, a da u tom vremenu nađemo neka prihvatljivija rešenja. Zašto? Pa, vidite mi smo prošle godine doneli ove zakone i građani Srbije se nisu bunili. Pa, znate, 150 dinara, to je manje od kutije cigareta, a imamo ipak kvalitetan Javni servis i Radio televiziju Srbije, i posebno naglašavam Radio televiziju Vojvodine. Dakle, to su servisi koji su nama potrebni i neophodni. Zbog toga želim da naglasim da ćemo to podržati.
Ovde ima mnogo zakona. Neću govoriti o svim zakonima, osim o nekima, jer bilo je dosta već govora u toku ove rasprave, to je izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini. Zaista je potrebno uvođenje reda u ovoj oblasti. Tragično je, dugi niz godina ova država ne zna gde je vlasnik, koje stanove poseduje, koje poslovne prostore i koje poljoprivredno zemljište. Ovde je ministar poljoprivrede, i sam se iznenadio, da ne znamo koliko imamo državnog poljoprivrednog zemljišta. Naravno, to koriste pojedinci, bogate se na račun države. Šta je to loše, što hoćemo da uvedemo red u ovoj državi?
Priznajemo ide teško, ide veoma teško, ali moramo činiti nešto, moramo menjati iz prostog razloga, jer mora ova država znati šta ima, a od te imovine i zarađivati. Mora se puniti budžet, a to upravo, činićemo ovim zakonom, a ne samo zakonom, mnogo toga je potrebno učiniti iz prostog razloga jer smo takvi kakvi jesmo, imamo neko nasleđe koje kaže da je država „Alaj-begova slama“ i onda može od nje da uzima šta ko hoće. Moje je mišljenje, da bi imali dobru državu, bogatu državu, pa čak i oni koji govore o Švajcarskoj i drugim državama, bogami državi moramo dati da bismo od države i dobili. Naravno, u skladu sa zakonima i ono što zakoni to kažu oko svega toga.
Menjaju se i zakoni o tržištu kapitala, o malim akcionarima, o svemu onome što sam rekao i kapitala. Ono što želim da naglasim, to je Zakon o akcizama. Ovde ću biti vrlo pošten. Naravno, ovo nije dobra vest za one koji su pušači. Akciza će se povećavati. To je jasno, to vrlo otvoreno i iskreno kažemo. Zašto kažemo? Pa, zato što prihvatamo evropske standarde, zato što se zna da opterećenje akcizama na 1.000 komada cigareta, najminimalnije u Evropi je 90 evra, a u Srbiji je 54 evra. Naravno, odmah ćete reći – imovne mogućnosti u Srbiji nisu velike i samim tim ne možemo te ljude, koji su pušači, dovesti u situaciju da ne koriste neki svoj užitak, neko će reći porok, a neko će reći užitak. Lično mislim da ovo postepeno usklađivanje na svakih šest meseci, to usklađivanje na osnovu akciznog kalendara od 2017-2020. godine daće nam mogućnost da se prilagodimo, pre svega, zemljama u okruženju gde su cigarete skuplje, a naravno i zemljama u Evropskoj uniji.
Često mi ova trka između akciza i cene cigareta liči na onu poznatu trku između Ahila i kornjače. Sasvim je jasno ko tu pobeđuje, a sasvim je jasno ko igra kakvu ulogu. No, to je usud ovih ljudi koji su pušači i nadam se da će, i zbog svog zdravlja, učiniti nešto, bar da smanje to svoje uživanje. Isto tako, ovde ima i govora o kafi, kako će Zakon o dodatnoj vrednosti biti korišćen, ali to je poboljšanje svega onoga što imamo.
Naravno, u javnosti su dosta pažnje izazvale izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednosti. Mislim da je danas bilo dosta govora, i da je javnosti Srbije obrazloženo šta je urađeno, šta se dobija, šta je to bolje. Kao socijaldemokrata, uvek se zalažem da treba pomoći onima koji nemaju, koji su u situaciji socijalne potrebe, a oni koji imaju da moraju plaćati punu vrednost. Zašto bismo mi nekome ko je bogat, a u Srbiji ima bogatih ljudi, i dobro je što ima bogatih, treba da snose punu cenu i obdaništa, i zdravstvenih usluga i svega ostalog. Ko to ne može njemu država treba pomoći, a posebno ovoj osetljivoj oblasti kao što je rađanje dece, a to je ono što mi moramo zaista da poštujemo.
Zakon o poreskom postupku. Vi sami znate da volimo da taj zakon ne poštujemo, da volimo da izbegavamo neke obaveze, a isto tako moramo naglasiti da smo bar u 2016. godini postigli dobre rezultate. Stodeset milijardi prihoda je bilo više u budžetu za 2016. godinu. To je i odgovor zašto imamo i rezultate u borbi protiv crnog tržišta, zašto imamo rezultate u provođenju poreskih zakona. Tu ima još dosta problema. Problema koji se moraju rešavati i problema koji se će se sigurno rešiti pooštravanjem kaznenih odredbi, širim obuhvatom, širenjem lepeze poreskih obveznika i to je nešto što moramo da popravimo.
Kao socijaldemokrata, SDPS, nešto ću reći o HIP „Petrohemiji“. Ovde stoji da izdvajamo za njihove dugove 105 miliona evra. Odmah da naglasim, tih 105 miliona evra koje izdvajamo za smanjivanje dugova „Petrohemije“, to su sredstva koja su ušteđena u 2016. godini. To su sredstva koja smo dobrim radom, dobrom ekonomskom politikom uštedeli, i pomažemo ovoj firmi gde ima mnošto zaposlenih i firmi koje imaju perspektivu.
Mogu da kažem i sledeće, najlakše je sve firme zatvoriti. Najlakše je zatvoriti sva radna mesta. Šta će onda, šta ćemo sa tim ljudima? Od čega će živeti? Jedna od firmi koja ima perspektivu kojoj treba pomoći, kojoj treba dati mogućnost da stane na zelenu granu i koju treba privatizovati. To ima svoju cenu, tu cenu plaćamo, tu cenu plaćaju svi građani Srbije. Isto tako bilo je mnogo kritika i oko „Železare“ u Smederevu, a sada vidimo šta nam „Železara“ Smederevo donosi. Jedna od takvih firmi, po mom dubokom uverenju, je i „Petrohemija“ i ona zaista zaslužuje svu ovu pažnju da ona bude ono što jeste i što treba da bude.
Ono što imamo dalje, a to je oko koridora. Mi imamo ovde govora oko dva koridora, Koridor 10, koji treba da završimo. Znate, završetak Koridora 10 i puta E-763, su jedan od najvažnijih poslova ove Vlade.
Ako će se istorijski ova Vlada pamtiti po nečemu, a to je da će završiti ove koridore, neću da spominjem kada su započeti, neću da spominjem koliko su koštali, neću da spominjem koliko je tu bilo promašaja, ali Koridori će se zaista završiti.
U prethodne tri i po godine je otvoreno 110 prontera autoputa, isto tako u ovoj godini otvorili smo 40,4 kilometra autoputa i sva sredstva koja se uzimaju, naravno, uz racionalnu potrošnju će se iskoristiti za završavanje koridora.
Ima nešto novo, a da se na vratim na budžet Republike Srbije za 2017. godinu, mi u budžetu imamo jasno naznačeno projektno finansiranje. Svaki građanin Srbije će videti gde će ići ta sredstva, kako će se ta sredstva iskoristiti, a sigurno će videti kad ti autoputevi budu otvoreni.
Zato sam se uvek zalagao i uvek insistiram da završimo koridore, pa makar ništa ne uradili dalje, koridori su nešto što će ostati budućim generacijama, naravno, uz racionalnu potrošnju i sve ono što imamo.
Na kraju,neću više pričati, ima dosta zakona o proceniteljima koji znače poboljšavanje i znate i sami da smo i tu majstori da kad treba da platimo porez kad nešto prodajemo bitno smanjimo cene onog što prodajemo da bismo državi platili manje. Sad ćemo imati licencirane procenitelje, imaćemo jasnu strukturu šta vredi, u kom delu grada, u kom delu sela, u kom delu naše zemlje. To je dobro. Svi zakoni koje radimo i ono što nas prisiljava i ono što mi hoćemo kao budući članovi EU znači da idemo na poboljšanje zakona. Poboljšanje je na taj način da građanima Srbije bude bolje, da koriste standarde EU i naravno da sve završimo što smo započeli.
I nije potrebno da naglašavam da će Socijaldemokratska partija u danu za glasanje glasati za sve ove zakone. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Samo ću kratko. Zahvaljujem se.
Podneli smo na ovaj zakon četiri amandmana, sva četiri amandmana su usvojena. To je znak da ako ima dobre volje i želje da se zakon popravi to je moguće. Zahvaljujem gospođi ministarki i Vladi Republike Srbije na razumevanju da zakon bude bolji i kvalitetniji.
Naravno, ono što očekujemo, to je njegova primena, a njegova primena je moguća samo onda ako pođemo sami od sebe, da budemo bolji, da budemo kvalitetniji i ono, počeću da citiram i jednu latinsku sentencu – „se ipsum vincere pulcherrima res est“ - samog sebe pobediti, najlepša je stvar. To je moja poruka na kraju. Hvala.

Poštovana predsednice, moje kolege Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov i Nenad Konstantinović su objasnili suštinu našeg amandmana koji smo podneli Meho Omerović, Petar Petrović i moja malenkost u istovetnom tekstu.
Smatram da je dobro što je prihvaćeno i samim tim ovo što je ostalo u Krivičnom zakonu je dobro za dalje postupke koji će se dešavati.
Na ovaj set zakona, Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja, Socijaldemokratska partija je podnela pet amandmana i svi amandmani su usvojeni. Što bi se reklo profesorski – sedni, odlično, pet.

Hvala predsednice.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, možda imamo ne veliki zadatak da izaberemo Komisiju za hartije od vrednosti, ali ja bih ipak malo šire pričao.
Zašto? Radi se o jednoj značajnoj komisiji, jednoj komisiji koja je samostalna, koja je nezavisna i ja bih malo govorio o nezavisnim telima. Mi jednostavno na plenumu vrlo malo o tome raspravljamo. Često o tim institucijama nezavisnim komisijama, agencijama, raspravljamo ili ne raspravljamo na odborima i retko kada imamo šansu da ovde raspravljamo unutar plenuma. Zato bih ja o tome nešto rekao.
Gospođa Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije je dala vrlo detaljnu proceduru kako smo došli do ovih kandidata ali ja bih rekao još nešto. Mi imamo mnoštvo nezavisnih i samostalnih agencija, komisija, a isto tako i drugih institucija. Nekako to shvatanje nezavisnosti znači da mi ne možemo ništa kako rade, kako poštuju Ustav i zakone, jednostavno sebe smatraju nedodirljivim. Jedna od takvih komisija je upravo i bila ova Komisija za hartija o vrednosti. Zašto to kažem? Pa, zbog toga jer smo se nalazili u situaciji da nam je trebalo dva izveštaja, dve godine, da izvršimo smenu jednog kandidata, jednog predsednika koji nije radio u skladu sa zakonom, tvrdeći da je on nezavisan i da mi nemamo pravo da govorimo o tome šta on radi i kako radi.
Odbor za finansije je i u prethodnom mandatu dosta pažnje posvetio ovoj komisiji. Posvetiće i u narednom mandatu, a isto tako i u svim onim agencijama za koje smo mi nadležni. Ovo naglašavam zbog toga jer često se u javnosti stvara slika da se ne dozvoljava rad nezavisnih institucija. Moram da kažem da će SDPS podržavati uvek rad nezavisnih institucija, agencija i komisija ali samo ako rade u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom i u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Isto tako, mi kao narodni poslanici, nadležni odbori, imamo pravo da kažemo mišljenje o njihovom radu na osnovu izveštaja koji nam podnose i to mora biti naša svakodnevna aktivnost. Isto tako, bilo bi dobro da o tome govorimo često i na plenumu, jer bismo došli do nekih stvari koje su nam vrlo značajne. Nema razvijenog demokratskog društva ukoliko nema dobrog i kvalitetnog rada nezavisnih institucija. To moramo stalno naglašavati, ali te institucije moraju raditi u skladu sa zakonom i mogu raditi i u skladu sa Ustavom.
Još nešto želim da kažem. Komisija za hartije od vrednosti je dosta specifična. Tu se traže posebna znanja, posebna iskustva i dugogodišnji rad upravo na hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Teško je tu naći kvalitetne ljude koji imaju dugo iskustvo, koji puno rade u toj oblasti i veoma je dobro što smo posle široke rasprave, razgovora sa kandidatima, došli, po mom mišljenju, do dobrih rešenja. Predsednik Komisije, prof. Dedeić, o kome je danas bilo mnogo reči, je zaista izuzetan stručnjak. Socijaldemokratska partija je želela da ga predloži, ali zbog nekih procedura to nismo uspeli, ali ipak nam je drago što je on izabran za predsednika i to je veoma dobro, jer smatram da će on preokrenuti rad te Komisije, jer se ta Komisija nije osećala i njen rad na finansijskom tržištu Srbije.
Zašto to kažem? Investitori traže sigurnost. Bez dobrog rada te Komisije mi nemamo sigurnost, a zemlja smo koja stalno poziva investitore i želimo da oni rade u našoj zemlji, da investiraju.
Drugo, izabrali smo i mlade stručne kadrove, dakle, kadrove koji nisu politički vezani, niti su vezani ni za jednu političku partiju. Isto tako, moram da naglasim da smo jednog mladog čoveka koji je radio u privatnom sektoru, koji je pokazao veliku želju za rad u ovoj Komisiji, kada sam mu postavio pitanje – a zašto sa pristojne plate dolazi na malu platu, on je rekao da želi izazov, želi da promeni stanje u ovoj oblasti. To je ono što je dobro.
Naravno, moram biti pošten da smo i mi predložili jednog kandidata, nije prošao, ali ja to shvatam kao poruku SNS da želi da preuzme punu odgovornost u ovoj oblasti iz prostog razloga, želi da promeni stanje u toj oblasti, da bude bolje i kvalitetnije. Najjača su stranka, to imaju pravo i nadam se da će u tom pogledu i biti promena.
Isto tako, želim da naglasim, ta Komisija koja ima samostalno finansiranje je došla u situaciju da mora da uzima i sredstva iz budžeta, što je veoma loše. Mi imamo institucije koje moraju raditi, koje moraju biti na tržištu, a ova institucija to ima mogućnosti. Sama ta činjenica, rasterećenje budžeta može da ide upravo na taj način što će bolje i kvalitetnije raditi i promeniti stanje na tržištu finansijskih isntrumenata za koje ekonomisti kažu da je u Srbiji nerazvijeno i dosta plitko. Možda tu trebamo u ovim reformskim zahvatima da napravimo jedan veći iskorak i ja se nadam da će Odbor za finansije, koji je do sada vrlo pažljivo pratio rad ove komisije i drugih komisija, raditi tako da će vrlo brzo moći da podnese izveštaj da je ova komisija postigla dobre rezultate u radu. Zato podržavam ove promene i SDPS će u Danu za glasanje glasati za kandidate koji su predloženi. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Predstavnik Dveri ili nije dobro čuo ili nije želeo da čuje šta sam govorio i rekao je, biraću reči, nekoliko nepreciznosti.
Prva nepreciznost, stranka kojoj pripadam zove se Socijaldemokratska partija Srbije, jer postoji Socijaldemokratska stranka Srbije, čiji je predsednik Boris Tadić. Ovo je Socijaldemokratska partija Srbije i molim vas da zapamtite, jer ste rekli jednu nepreciznost. Molim vas da to ispravite.
Drugo, mi u avgustu nismo bili na odmoru, mi smo u avgustu radili. Nadam se da ste i vi radili, ali, rekli ste tu drugu nepreciznost. U svom izlaganju sam vrlo jasno rekao, a koleginica Tomić je takođe to naglasila, zašto smo mi imali istog kandidata, jer taj kandidat je želeo da ide preko naše partije, pa je došao preko SNS. Nije član ni naše partije, nije član ni SNS.
Treće, direktno sam postavio pitanje tom mladom kandidatu. On je vrlo jasno rekao ono što sam ja rekao. Mi, i uvek ja, bar oni koji me znaju, govorim istinu i samo istinu, činjenice i biram reči. Neću koristiti nikad one reči koje bi nekoga povredile, vređale.
Tako nastupamo i Socijaldemokratska partija Srbije tako nastupa. Zato vas molim, dajte da u ovaj dom unesemo istinu, stručnost, znanje i da nastavimo raspravu i da se borimo tim argumentima. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Sa zadovoljstvom.

Hvala, uvažena predsednice.
Nadam se da ću ovaj treći put i završiti svoje izlaganje. Treća sreća.
Uvažena predsednice, uvaženi kandidati za članove Vlade, uvaženi kandidati za potpredsednike, uvaženi budući predsedniče Vlade, pažljivo sam slušao vaš ekspoze i mogu da kažem da sam tu izvukao četiri ključne reči, a to su: stabilnost, kontinuitet, reforme i rezultati.
Upravo te četiri ključne reči karakterišu današnju Srbiju. Srbija je stabilna zemlja, bez obzira na sve izazove koje imamo, izazove u ovom turbulentnom svetu, izazovi koji su veoma veliki. U ovoj Srbiji nema suzavaca, nema nereda. U ovoj Srbiji postoji poštovanje Ustava, poštuju se zakoni. U ovoj Srbiji se na sve izazove nalaze pravi odgovori. Imamo migrantsku krizu koja potresa Evropu, a Srbija daje prave odgovore na migrantsku krizu. Kroz našu zemlju je prošlo 700.000 ljudi, smešteno, nahranjeno, lečeno. Ti ljudi nemaju nikakve primedbe kako se ponašaju prema njima u Srbiji. Čak naprotiv, hvale Srbiju. Mi nismo stavili žice i nećemo ih nikad staviti, ali isto tako ćemo znati da vodimo ovu našu zemlju, da je držimo i čuvamo stabilnom. Možda to nekom ne odgovara, ali moram vam reći da Srbija jeste stabilna zemlja.
Izazovi su veliki i od naših suseda. Uvek dajemo pravilne odgovore, nikad ne prihvatamo nekakve njihove izazove koji su bili za to da se poremeti situacija. Naprotiv, govorimo da mi imamo svoj put. Srbija je zemlja koja želi dobrosusedske odnose sa svima. Srbija je zemlja faktor mira na zapadnom Balkanu. Da, to je ta Srbija za koju se mi borimo.
Drugi kvalitet koji sam naglasio, druga ključna reč, jeste kontinuitet, da u aprilu građani Srbije su rekli da žele da ova Vlada nastavi svoj posao, da ova vlada nastavi da radi ono što je do sada radila, ali sa novom energijom, sa novim rezultatima, da se ti rezultati pojačaju. Taj kontinuitet su rekli građani Srbije, to oni žele, priznao to neko ili ne. Taj kontinuitet će biti, ja sam siguran, i u sledeće četiri godine, upravo te četiri godine, gde mi moramo da završimo sve ono što je zacrtano i što je prethodna Vlada 2014. godine počela. Naravno, sve smo to počeli kroz reforme. Reforme su zaživele. Da li dovoljno, možemo o tome razgovarati, ali osnovne reforme postoje i te reforme su u potpunosti promenile i menjaju ovu zemlju Srbiju.
Naravno, iza toga stoje rezultati. O tim rezultatima mi malo govorimo. Malo govorimo o tome kako smo uspeli da sredimo fiskalni deficit. Znate, 2014. godine, kada nam je fiskalni deficit bio 6%, ili kako nam je premijer rekao 8% sa opštim dugom države, mi smo stigli sada na manje od 3%, a već sanjamo da nam on bude između 0,5% i 1%. Taj rezultat retko ko pominje, ali je on veoma bitan, veoma važan. Niko ne pominje rezultat koliki nam je BDP i kako smo uspeli sa onih minusa da dođemo do plusa. To su rezultati o kojima moramo govoriti, iz prostog razloga što nisu došli sami od sebe, niti mogu da dođu sami od sebe. To je rezultat velikog rada.
Upravo zbog tih rezultata mi imamo veoma značajan rezultat oko evropskih integracija. San svih političkih stranaka koje su za EU jeste da se otvore poglavlja. Vi znate kada smo potpisivali SSP, kada smo sve radili, ali poglavlja nisu bila otvarana. Koliko je rada i koliko je truda trebalo da prođe da se otvore poglavlja 32, 35 i ova dva krucijalna poglavlja – 23 i 24. Otvaranjem ta dva poglavlja potpuno sam siguran da je put Srbije u EU neumitan, to znači nema više prepreka. Ostaje samo da radimo i da do kraja mandata ove vlade otvorimo i skoro većinu poglavlja i zatvorimo.
Naglašavam, a to namerno govorim ovde u Narodnoj skupštini, Socijaldemokratska partija Srbije je za EU i ostaćemo uvek za EU. Zašto? Mi znamo da to nije rajska bašta, ali nama EU treba jer Srbija je u Evropi i ona mora biti sastavni deo te zajednice naroda. Nama trebaju standardi i kriterijumi EU. Upravo tada će se Srbija promeniti, a mi hoćemo da je menjamo i promenili smo je. Zašto to naglašavam? Zato što ti standardi treba da žive ovde u ovoj našoj Srbiji, a Srbija je u Evropi. Zbog toga ćemo zaista uvek insistirati da se menjamo, da se menjamo, da budemo bolji. Naravno, doneli smo mi čitav set zakona, zakona koji su reformski, zakona koji su proevropski. Odmah da vam kažem, zakoni ne mogu sve da promene. Najteže je menjati našu svest. Najteže je menjati naše gledanje da smo mi specifični, da smo mi uvek nešto posebni i drugačiji od drugih. Ne.
Znate, reč reforma se puno pominje u Srbiji. Ja sam puno godina bio u reformi školskog sistema, reformi privrede, reformi reformi, ali se uvek negde odustajalo. Ova vlada, a ja verujem u nju, neće odustajati od reformi. Neće odustajati od evropskog puta i ono što smo zacrtali to ćemo i realizovati. Mislim da ima te kapacitete, da ima tu energiju i da će se to realizovati u narednom periodu. Ovo je upravo zbog Srbije, da ne postanemo nedovršena država, da uvek nešto započinjemo, a ne završavamo. Ako smo počeli Koridor 10, nismo ga 30 godina završili. Ako smo počeli Koridor 11, još ga nismo završili. Mnogo toga smo počinjali i odustajali kada smo naišli na prvu prepreku.
Isto tako, moram da naglasim da u našoj zemlji zaista se ne živi lako. Teško je. Životni standard ne možemo lako i brzo popraviti, ali ono što uvek Socijaldemokratska partija insistira, to je da se može trošiti samo ono što je zarađeno. Dakle, nema novih zaduženja, nema kupovine glasova, nema kupovine građana, može se samo trošiti samo ono što je zarađeno. To je alfa i omega svakog posla, svega onoga što mi radimo i što ćemo dalje raditi.
Isto tako, kad naglašavam šta smo sve menjali, a to znači da se moramo menjati i u drugim pogledima, posebno ističem jednu činjenicu koju je premijer u svom ekspozeu rekao. Rekao je reč socijalni dijalog. Pošto je moj bekgraund sindikalni, ja veoma poštujem i volim tu reč. Da, treba se dogovoriti najniža cena rada. Kao što je objašnjeno, najnižu cenu rada dogovaraju poslodavci i sindikati, a Vlada je samo neko ko posreduje da bi se do tog dogovora dolazilo.
Kad govorimo o socijalnom statusu zaposlenih, naravno da se on treba popravljati, ali postoji tržište i na tom tržištu moramo znati ko šta može da proda skuplje i gde šta više vredi, hoćemo li ići na one grane, na one oblasti gde se znanje može bolje prodati. Upravo na tome treba insistirati, a bilo je govora ovde i o IT tehnologijama i o svemu ostalom.
Kada govorim o svemu ovome, moram da naglasim jednu drugu stvar. Jutros su me iznenadile naslovne strane naših novina. Piše svugde – Vučić povećava plate i penzije. Nigde ne piše da to Vučić nije rekao. On je rekao – radili smo dobro, imamo sredstava i spremni smo, u skladu sa onim što smo zaradili, da povećavamo plate i penzije, da povećamo upravo onima koji imaju najmanje. E, to je mesto gde se naša svest najteže menja. Mi smo navikli da od države samo treba uzimati, državi ne treba davati. Od države ne možete uzimati ako vi ne date državi. Upravo tu svest mi moramo menjati u narednom periodu, a to je moguće, naravno. Mnogo toga je urađeno, ovde je bilo reči oko toga. Ja ne bih govorio koliko je bilo stranih direktnih investicija prošle godine, milijardu i 850 miliona, gde smo na Duing listi, šta smo sve uradili, koliko je radnih mesta otvoreno. Naravno, niko nije zadovoljan što plate nisu veće, ali dajte radna mesta, a dalje ćemo kroz konkurenciju tražiti i bolje plate.
Ono što je isto tako važno i što Srbija čini i radi, to je da smo primer u regionu, u saradnji sa našim susedima, u tome što izbegavamo sve razlike koje postoje, a vodimo računa o interesima naše zemlje. Isto tako, vodimo računa i o tome da imamo i nastavak dijaloga sa Prištinom, naravno, da nađemo najbolje rešenje koje možemo da imamo da bi nam bilo bolje. Kad govorimo o Srbiji, ne mogu kao socijaldemokrata da ne naglasim da postoje veoma velike razlike, socijalne razlike koje se sve više produbljuju. Ima načina, mnoga bogatstva su stvorena korupcijom i u ime Socijaldemokratske partije pozdravljam donošenje Zakona o poreklu imovine. To naglašavam zbog toga jer su mnogi došli do veoma velike imovine sa malim platama, a upravo to je ono gde postoji prostor da mnogo više i pravednije naplatimo od onih koji imaju, a da bismo onda mogli finansirati ono što nam treba. Tu mislim na zdravstvo, tu mislim na školstvo i na sve druge oblasti koje su nam u dosta teškoj situaciji, a za koje mislim da ćemo naći prava rešenja.
Naravno, prava rešenja postoje, postoje i mislim da ih tražimo. Ako se budemo orijentisali kako smo išli rezultati koje smo postigli biće sve bolji i bolji, jer imamo dobru osnovu, ali ne smemo odustati, ne smemo na bilo kojoj prepreci, bilo šta da se desi odustati od onoga što smo zacrtali.
Naravno, ovde je bilo govora šta su nam prednosti, gde su prednosti u poljoprivredi, ja bih posebno istakao prednosti koje imamo u turizmu. Znate, u našoj zemlji prvi put ćemo imati milijardu evra od turizma, u Novom Sadu i Beogradu, vi ne možete da prođete koliko je stranih gostiju. Dakle, nešto što smo uradili posebno i sa vaučerima, dakle, turizam kao jedna od razvojnih šansi, kao što su IT i tehnologije, sve je to što mi insistiramo.
Uvek sam naglašavao SDP je sastavni deo ove vladajuće koalicije. Mi smo partija koja se bori za društvo jednakih šansi, da svako svojim radom može da radi da zaradi i da izdržava svoju porodicu. Isto tako smo za konsenzus. Isto tako smo za mogućnost da oko nekih pitanja napravimo dogovora, a da možemo ići dalje i da možemo ići napred.
Rekao sam, ova Vlada ima rezultate, treba ih istaći. Ova Vlada je isto tako u vašem ekspozeu koji ste izneli juče, a ja imam ekspoze koji ste izneli 2014. godine, dobro sam ga čitao prethodnih dana, analizirao šta je sprovedeno, jasni su ciljevi i jasni su zadaci. Isto tako u ovom novom ekspozeu imamo jasne ciljeve i jasne zadatke.
Naglašavam SDPS daje punu podršku ovoj Vladi, očekuje novu energiju, realizaciju novih zadataka i očekujem da ću 2020. godine moći reći, da završen je Koridor 10, Koridor 11 do Čačka, zatvorena su sva poglavlja za EU i to je već istorijski uspeh.
Naravno, želim da joj u svim oblastima da imamo šansi, a to su i poljoprivreda, a gledam i novog ministra poljoprivrede, mog Sremca i veoma mi je veliko zadovoljstvo da se nadam da će puno učiniti pošto dobro poznaje šta znači poljoprivreda, šta znači stočarstvo i šta znači ostalo.
Još jednom naglašavam nema populizma, ova Vlada radi i ima rezultate i SDPS će sa zadovoljstvom glasati za novu Vladu. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedavajući, želim da kažem nekoliko reči, poslanička grupa SDPS je u okviru naše koalicije sa SNS dala svoje potpise da se za predsednika Skupštine izabere Maja Gojković. Mi smo to učinili sa punom verom da je gospođa Maja Gojković u prethodnom sazivu veoma dobro vodila Skupštinu, dostojanstveno i činila je čast ovoj Skupštini.
Ovo naglašavam zbog činjenice da moramo ovu raspravu privesti kraju, izabrati novu staru predsednicu, a budite sigurni da to i hoćemo na jedan dostojanstveni način. Ono što dalje želim da naglasim, a što nije bilo u raspravi u ova dva dana koja smo imali, veoma velike rezultate gospođa Maja Gojković je imala u parlamentarnoj diplomatiji. Kao član Interparlamentarne unije, naše delegacije, bio sam prisutan na mnogo međunarodnih skupova gde je gospođa Maja Gojković dostojno reprezentovala Srbiju. Mnogo predsednika parlamenata je tražila bilateralne sastanke i budite uvereni da svi rezultati koje je postigla naša spoljna politika je u činjenici da je tu veliki doprinos dala i gospođa Maja Gojković.
Ono što želim dalje da naglasim, demokratija znači i poštovanje fer pleja, poštovanja rezultata izbora. Izbori su završeni. Možda to još nekome nije jasno, oni su završeni i moramo nastaviti da radimo svoj posao. Zbog toga mi insistiramo da se rasprava privede kraju, da izvršimo svoj posao zbog kojeg sedimo ovde, a to je da izglasamo, da možemo raditi svoje poslove koji nas čekaju. Upravo to je ono što će učiniti poslanička grupa SDPS. Mi ćemo glasati za gospođu Maju Gojković, poštovati fer plej oko potpredsednika, gde smo kao pobednici izbora učinili jedan korak napred i tu ćemo glasati u paketu za sve potpredsednike. Hvala.