Hvala gospođo predsednice.
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo, narodni poslanici, danas imamo jednu raspravu o odgovornosti u političkom životu Srbije, pa makar to bilo i za izgovorenu reč.
To je nešto novo u Srbiji, nešto novo u političkom životu Srbije i to znači da se Srbija menja. Srbija se menja na bolje, uvodi evropske standarde i možda mi to ne primetimo dovoljno, čini mi se da drugi to primete mnogo više i mnogo bolje od nas.
Ja sam ponosan što je juče u Evropskom parlamentu usvojena rezolucija koja daje reči pohvale o onome što je urađeno u Srbiji i što je urađeno u ovom periodu. To niko ne spominje, a to je veliki rezultat koji nam je priznala EU.
Povod zbog kojeg mi danas raspravljamo i zbog kojeg zasedamo jeste razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića. Odmah da naglasim da će SDPS glasati za predlog Aleksandra Vučića za razrešenje i smatramo da je izjava koju je dao Bratislav Gašić nesmotrena i ovom vremenu neprimerena.
Međutim, poznajući ministra Gašića, znam da je pošten i da je odgovoran čovek i njegovo izvinjenje je bilo iskreno. U to uopšte ne sumnjam. Sama ta činjenica govori da ipak poštujemo određene standarde. Ti standardi su u Srbiji sada visoki. Visoko postavljena lestvica znači ispod određenih standarda, a to su standardi EU, ne može se više ići. Jedna od stvari jeste i odgovornost za javnu reč.
Molim vas, ta odgovornost za javnu reč ne može da bude samo za određenu grupu ljudi i to posebno one koji su u Vladi ili koji su poziciji. Moraju postojati jednaki aršini. Ta odgovornost mora da bude za sve učesnike javnog života. Biti javna ličnost znači odgovornost. Znači odgovornost u svom radu, u svojim izjavama i znači odgovornost kada radimo za našu zemlju, za Srbiju. To je ono što ovog trenutka moram da naglasim i to je ono što insistiram.
Isto tako mene veoma raduje, premijer je u svom izlaganju rekao neke reči koje bih voleo da često čujem u ovom parlamentu. Ja ću njih ponoviti, to je poštenje, to je moralnost, to je pristojnost, to je učtivost i to je odgovornost. Često te reči zaboravljamo i u ovom parlamentu one nemaju onu težinu koju treba da imaju u svakodnevnom životu. Ako se Srbija menja, a menja se, to mora biti u javnosti Srbije, mora biti gde živimo, u našem okruženju, na svakom mestu gde živimo i radimo.
Razrešenje ministra Gašića je i prilika da kažemo nešto i o njegovom radu. Socijaldemokratska partija Srbije smatra da je Bratislav Gašić veoma dobro radio i obavljao funkciju ministra Vojske. To se mora naglasiti. Isto tako, mora se naglasiti šta je u ovoj oblasti urađeno što se tiče vojske, posebno od 2012. godine pa na dalje. Znate, vojska je bila u drugom planu u nekom vremenu. Bila je otuđena. Ova vojska, vojska države Srbije poprima jedan novi naziv – narodna vojska. Steći taj naziv „narodna vojska“ treba mnogo rada, mnogo truda svih onih pripadnika Vojske Republike Srbije, svih onih koji žive i rade.
Vojska Srbije nam je potrebna. Ako Srbija želi da bude ozbiljna država ona mora da ima dobro organizovanu vojsku, modernizovanu vojsku. Isto tako, ono što je već rečeno, ta vojska, a ima epitet „narodna vojska“, jer pomaže narodu, neću da naglasim u poplavama, neću da naglasim sve gde sam išao od Krupnja pa na dalje gde su mi ljudi pokazali šta je u kratkom vremenu urađeno, prosto za neverovati. Treba otići na lice mesta i videti šta je to urađeno. Taj ugled nije došao sam od sebe. To je rad mnogih koji su u Vojsci Srbije, a samim tim i ministra Vojske koji je bio na čelu tog organa.
Želim još nešto da naglasim da Srbija treba da ima vojsku, modernu vojsku, dobro organizovanu. Isto tako Srbija neće imati vojsku koja će ići negde da ratuje. Srbija mora da ima vojsku koja treba da brani državu Srbiju, a isto tako organizovanu da može da bude pomoć i raznoraznim stranim misijama. To je Srbija koja mora da pokaže svoje lepo lice. Ta vojska ne može i ne sme da bude otuđena od naroda i ako želi da zadrži taj epitet, to je taj epitet narodne vojske, ja želim da budući ministar zaista nastavi putem koji je dobro zacrtan.
Naravno, znajući i poštujući gospodina Gašića želim da na nekim novim poslovima ima rezultate, u to ne sumnjam, jer je vredan, odgovoran i znaće uraditi što se od njega zahteva, znam njegove poglede na život, na sve ostalo i zato mu želim uspeha u radu, a odgovornost snosi, a on sam zna kako mu je zbog svega ovoga što je bilo. Hvala.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, SDPS, kao partija koja je deo koalicije koja deli vrednosti u koaliciji, koju smo mi naglasili a to sam rekao u svojoj diskusiji, poštovanje, moral, istina, to je ono što rukovodi SDPS, pre svega poštovanje. Pošto toga danas nije bilo u ovoj raspravi mi se pridružujemo našim koalicionim partnerima i mi ćemo napustiti salu. Moram naglasiti to činimo iz poštovanja, jer reč poštovanje, moral, mora da dominira ovim parlamentom. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove duge rasprave, gde je mnogo toga rečeno, ja ću samo ponoviti neke od stvari koje mislim da su bitne u vezi ovog zakona.
Na samom početku, da odmah naglasim, da će Poslanička grupa SDPS glasati za oba ova zakona, a posebnu pažnju ću posvetiti zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Zašto? Pa zbog činjenice da ovaj zakon bolje uređuje ono što imamo, to je državno poljoprivredno zemljište. Državno poljoprivredno zemljište je bilo meta svih mogućih manipulacija do sada i uvođenje reda za mene znači da će država i te kako imati koristi od onoga što će činiti.
Poljoprivreda za koju mi kažemo da je naša razvojna šansa, je sistematski uništavana. Ja neću govoriti, a kolege su već govorile o tome kako su uništavani veliki poljoprivredni kombinati, ne zbog toga da bi se tu nešto unapredilo, već da bi se došlo do veoma kvalitetne zemlje. Ti koji su to uništavali, ti su sada bogati, njih sad nazivamo tajkuni, ja bi ih pre nazvao latifundisti, jer su zaista došli do velikog bogatstva za malo uloženih sredstava, malo uloženih para. I uvek sam se borio u svim svojim izlaganjima da sve zaštite koje su išle i sve pomoći, ne treba tim bogatima, oni imaju dovoljno para, dovoljno mogućnosti da ulažu, čak više ne ulažu u našoj zemlji, idu u inostranstvo gde imaju plodno tle da taj svoj kapital multiplikuju. Kod nas su izgleda završili.
Ja bih se vratio na one male i srednje poljoprivredne proizvođače o kojima mi trenutno govorimo. Zašto to kažem? Osim tih velikih, ja govorim o Vojvodini, pošto dolazim iz Vojvodine, dobro poznajem, imate jedan broj tih tzv. srednjih koji su koristeći politiku, političke veze, došli do zakupa velikih količina državnog poljoprivrednog zemljišta. Ja njih nazivam falsifikovani seljaci. Zašto? Pa nisu zemljoradnici, ne bave se zemljom, bave se u gradu nekim drugim poslovima, ali koristeći političke veze, došli su do zakupa poljoprivrednog zemljišta i to velikih površina.
Navešću jedan primer koji je bio ukazan u jednom mestu, jedan komad državne poljoprivredne zemlje od 80 hektara dobio je pojedinac koji nema nikakve veze sa poljoprivredom, živi u gradu, tu je prikazao da ima dugogodišnji zasad vinograd, a tu nema ni „v“ od vinove loze. Država mu je davala 12 hiljada podsticaja kada se davalo. On je državi plaćao samo sedam i po hiljada. Naravno, on je tih 80 hektara odmah dao u zakup, a zakup je tada iznosio 200 evra.
Dakle, tom iks, ipsilonu koji je samo bio povezan sa političkom strankom, političkom partijom smo svake godine u džep davali 20 hiljada evra. Pa naravno da je on sada uspešan privrednik, dobro poznat, ali zato mnogi pojedinci koji se zaista bave poljoprivredom, koji žive na selu sve su više siromašniji, jer su morali za njega da rade, da koriste svoju mehanizaciju i još da mu daju tih 20 hiljada evra u njegov džep.
Upravo zbog tih falsifikovanih seljaka, kako ih nazivam, uvođenje reda u ovoj oblasti je nešto što je veoma bitno, nešto što je veoma važno.
Koleginica je govorila o našoj hrani, o našoj hrani koja je izvanredna. Ja sam nedavno bio u Rusiji, u Moskvi gde su nam prvo rekli – da, vaša hrana iz Srbije je izvanredna. To je nešto što ćemo koristiti i što želimo da imamo, ali isto tako dajte one prave poljoprivredne proizvođače koji proizvode tu hrane, a ne oni mešetari koji uvezu pa prodaju pod srpskom hranom.
Naravno, u Rusiji su veoma brzo pronašli način da otkriju šta se to dešava. Dakle, naše zalaganje je za selo, za malog i srednjeg poljoprivrednika koji živi od poljoprivrede, koga treba stimulisati i koga treba uvezati u zemljoradničke zadruge, u obavezni otkup nekih proizvoda koji su veoma bitni, da on zna koja je cena koja ga čeka i takve ljudi stimulisati. To će biti način da mlade ljude zadržimo u selu.
Ja se apsolutno slažem sa otkupom državnog poljoprivrednog zemljišta i upravo je to ono što želim da naglasim. Istina, tih pet godina je mali period, ako bude bankarskih stimulacija, to će biti dobro.
Pre ove rasprave, jedan moj poznanik sa sela me je nazvao i rekao – molim te, govori o tome, jer ja želim da moj sin ostane na selu, želim da radi i da živi od poljoprivrede. E, zbog toga smatram da ovi zakoni koje danas donosimo, odnosno koje ćemo doneti, znače korak napred.
Naravno, neko će reći – da, pa ima protesta. Hajdemo da vidimo ko to protestuje. Da li su to oni koji obrađuju zemlju ili oni koji svoje radnike nateraju da umesto njih protestuju? Hajdemo i to otvoreno reći. Da li mi treba da stimulišemo nekog ko već ima 100 hektara svoje sopstvene zemlje? Ja za takve neću da se borim. Ja ću da se borim za onog koji živi od svog rada, koji ne manipuliše, koji na pošten način dođe i zaradi svoju platu, zaradi ono što može od zemlje.
Isto tako, ovaj drugi Zakon o zaštiti poljoprivrednog zemljišta ćemo podržati, jer onaj pravi seljak, ne falsifikovani seljak, veoma dobro zna, da bi od zemlje dobijao u zemlju moraš ulagati, zemlju moraš štititi, jer će ti ona onda višestruko vraćati. Ako to ne činiš, tada ćeš vrlo brzo doći u situaciju da nemaš ništa od toga.
Pošto su moje kolege mnogo toga rekle, ja se zaista slažem sa njima. Na samom kraju da kažem ponovo SDPS će glasati za oba ova zakona. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja smatram da ovaj član 18. treba da ostane. Ja mislim da je on, bez obzira na nezgrapnost formulacije, dobar. Zašto to kažem? Naša država uvodi red u svim oblastima. Mi do pre nekoliko meseci nismo znali koliko imamo zaposlenih u javnoj upravi. Govorili smo 400, 500 hiljada i na kraju kada smo napravili popis, zahvaljujući gospođi ministarki Kori Udovički, imamo 780.000 zaposlenih.

Isto tako, kada govorimo o poslovnom prostoru, ova država to do sada nije napravila. Država će napraviti potpuni popis svega onoga što ima, znati sa čime upravlja i budite uvereni da će sa tim upravljati veoma ekonomično. Neće se moći više koristiti državni poslovni prostor, a da se ne zna ko kome plaća, da privatnici ili neki drugi zakupci ubiru enormne rente, a država ostane kratkih rukava.

Zalažući se u ovom budžetu za 2016. godinu, država je ta koja će strogo voditi računa o svojim ekonomskim prioritetima. Ja smatram i SDPS smatra da ovaj amandman, ovakav kakav jeste, treba da ostane u ovom budžetu.

Zahvaljujem.
Uvaženi potpredsednici, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se ipak vratio na budžet. Sada je rasprava o budžetu, jednom od najvažnijih dokumenata koje ova Narodna skupština donosi u jednoj godini. Upravo bih počeo raspravu o tome. Čim ne govorimo o budžetu, to i govori o budžetu. Znači da se radi o dobrom budžetu, o dobro napravljenom budžetu. Zato mi imamo raspravu o svemu drugom, osim o onome šta to valja ili ne valja u budžetu. To je dobro. Zato smo možda u ovoj dilemi i relaksirani.
Zašto je to tako? Zbog činjenice da smo doneli dobar budžet u 2015. godini, da smo u 2015. godini doneli budžet koji je reformski, budžet koji je dobro procenio i prihode i rashode, da smo doneli budžet gde nismo ništa skrili ispod crte i da je sve bilo jasno i transparentno. Mnogi su govorili da ga nećemo uspeti realizovati, da ćemo praviti rebalanse. Međutim, na našu veliku radost, mi smo verovali da ćemo ga realizovati. Za mnoge je to bilo neočekivano. Mi smo postigli veoma dobre rezultate. Te rezultate nam odaju i MMF, to treba naglasiti, Svetska banka, pa čak i Fiskalni savet veoma pozitivno govori o onome što je urađeno u 2015. godini.
Ovaj budžet u 2016. godini nije ništa drugo već nastavak tog puta koji smo zacrtali u 2015. godini. Upravo zbog toga taj budžet po mom mišljenju, po mišljenju SDPS je jedan realan budžet. Zašto? Zato što smo dobro sagledali i prihodnu stranu i zato što smo dobro sagledali i rashodnu stranu. On je stabilan, drugim rečima, tačno je predviđeno kad, šta stiže u taj budžet. Dobro je procenjeno i on je održiv, to je veoma važno naglasiti, jer vi možete u budžet staviti šta god želite, a ako ne bude ostvarenja, tada vam džaba, to budu samo lepe želje.
Ovaj budžet 2016. godine, čvrsto verujem da će biti ostvaren i da će postići iste rezultate, posebno u finansijskoj konsolidaciji, kao što je to bilo i 2015. godine.
Samo da vas podsetim, 2015. godine mi smo predvideli budžetski deficit od 191 milijardu, a ona je, kao što znate, negde sada već na 120 milijardi. Dakle, 70 milijardi je ušteđeno. Tih 70 milijardi, nažalost, morali smo da plasiramo tamo gde nismo želeli, na nešto što se pojavilo kao dug. Tu, pre svega, mislim na vojne penzije i mislim na dug „Srbijagasa“. Ali, pazite, to je jednokratna isplata i mi zbog toga nismo pozajmljivali. To je velika stvar. Kada ne pozajmljujete, a vraćate na bazi onoga što ste dobili, to je znak da se Srbija u ekonomskom, finansijskom pogledu nalazi na dobrom putu. Taj put moramo nastaviti. Ali, isto tako, da se ne zavaravamo, mi se nalazimo u reformama. Reforme ne traju samo jednu godinu. One će trajati 2016, 2017. godine.
Ovo moram reći zbog građana Srbije. Zašto? Nije lako. Ovo sve što smo postigli, postigli smo pod veliku cenu, smanjenjem plata i penzija. Isto tako, postigli smo činjenicom da smo otpuštali jedan broj ljudi na radnim mestima. To je velika cena koju smo platili i koju ćemo platiti, a bolje je i to, nego da dođemo u situaciju da na kraju imamo krah budžeta, a to bi se desilo jer bi dug rastao, a mi sada naš dug imamo pod kontrolom i budite uvereni, vrlo brzo ćemo doći u situaciju da će taj dug padati, a to je naš cilj, to je naša perspektiva.
Ponekad u Srbiji nismo strpljivi, a moramo sačekati, jer reforme nisu ni lake, a ni brze. Strpljivost je ono što će nas voditi ka činjenici da zaista idemo, da stanemo na ono što nam treba, na ono što na bude.
Ja bih govorio šta nas čeka u 2016. godini. Godina 2016, već sam naglasio, neće biti laka, ali ono što mogu kao poruku iz Narodne skupštine da pošaljem javnosti Srbije jeste činjenica da imamo stabilan budžet, da će penzioneri dobijati penzije uvek kao i dosada 10 i 25, plate zaposlenih u javnim službama će biti petog i 20. Prosto možete navijati časovnik, oni koji primaju preko banke, kad vam stigne poruka da je legla ili plata ili penzija. To je veliki rezultat u ovim teškim okolnostima, u okolnostima šta imamo, kako smo, šta smo zatekli i šta je od onoga što naša privreda može da da u ovim uslovima. Penzije nisu velike, plate nisu velike, ali budite uvereni da ćemo vremenom, kada postignemo rezultate, stići do toga.
Naravno, da bismo sve ovo realizovali, potrebno je još mnogo toga uraditi. Ono što niko ovde ne naglašava, da, imali smo veoma dobru naplatu poreza i doprinosa. To je veoma veliki rezultat poreske uprave. Zbog toga nam je prihodna strana u 2015. godini bila veoma dobra. Istina, mi u poreskoj upravi moramo završiti reformu koju smo započeli, jer moramo biti uvek u uverenju da se porez mora platiti.
Još nešto, borba protiv sive ekonomije. Ne treba zaboraviti da 30% naših sredstava nestaje u sivoj ekonomiji i onda, kada ne dobijete fiskalni račun, a platite nešto, budite uvereni da ste oštetili državu, a ne samo državu, već ste oštetili i obrazovanje i zdravstvo, oštetili ste i penzionera, jer jednostavno neko je te pare koje ima država stavio u svoj džep.
Niko još nije ovde istakao, a ja to želim da kažem. Radi se o sledećem. Niko ne kaže da privatni sektor ima rast u ovoj zemlji. Rast privatnog sektora, rast investicija u privatnom sektoru, rast plata u privatnom sektoru, pa to je ono što smo želeli.
Dakle, privatni sektor koji mora da zaživi, gde moramo da imamo veću proizvodnju, a veća proizvodnja će značiti veći izvoz. Nema čarobnog štapića. Ne možete vi napraviti bilo kakav budžet i ne možete biti u bogatoj zemlji ukoliko ne razvijamo tržišnu privredu, privatni sektor, i ako tu ne dajemo podsticaje. Zadatak države jeste da u privredi samo da okvire, a dalje tržište treba da reguliše sve ono što ima.
Cifre, neću govoriti o ciframa. Naravno, građani Srbije znaju da je ukupan prihod 997 milijardi, da je rashod hiljadu i 100 milijardi. To je ono što je veoma dobro znati. Šta to znači? Nudimo stabilnost, stabilnost koja će značiti da imamo kontrolisanu inflaciju, da imamo vrlo nizak budžetski deficit i da imamo rast proizvodnje, rast BDP. Možda nekom to čini se malo od minus tri, minus 1,5, 0,5. Da, idemo na 1,8. To je veoma veliki rezultat za ovu zemlju i to moramo ovog puta naglasiti i posebno staviti do izražaja.
Želim da kažem nema realizacije ovog budžeta, ukoliko ne budemo završili proces privatizacije, da znamo konačno koja preduzeća mogu da nastave da rade, a šta da uradimo sa onih 17 preduzeća koja su u restrukturiranju. To posebno pitanje uvek postavljam ministru privrede, očekujući da će on održati svoje obećanje da ćemo do maja meseca znati gde smo, šta smo. Jeste to teško, jer veliki broj ljudi će ostati bez posla i zato smo predvideli i tranzicioni fond za otpremnine, ali konačno da završimo tranziciju. Ja mislim da smo jedna od zemalja u Evropi kod koje je tranzicija najduža. Upravo ta najduža tranzicija ne može da nam daje mogućnosti da imamo siguran, stabilan ekonomski sistem, siguran, stabilan budžet i da idemo napred.
Dalje, veliki sistemi, često govorimo da ćemo ih restrukturirati, da ćemo ih transformisati, da ćemo doći u situaciju da nam veliki sistemi donose prihod. O tome često govorimo. Neću da spominjem EPS, neću da spominjem „Srbijagas“, neću da spominjem PTT. Dakle, to su veliki sistemi, koji se transformišu i koji moraju dobrim upravljanjem, profesionalnim upravljanjem da daju rezultate ovoj državi, da daju rezultate i da doprinose budžetu. Jedino tako nešto možemo očekivati da nam se desi u budućem periodu.
Ono što mi moramo da uradimo, to jeste šta su naše prednosti, gde možemo šta uraditi što je naša prednost da budemo u EU, da nam to prolazi. To je poljoprivreda. Ja se slažem da je poljoprivreda naša razvojna šansa i možda je ovde bilo dosta nejasnoća da li su smanjene subvencije poljoprivredi ili ne. Ja vam moram odmah reći da poljoprivrednu proizvodnju treba subvencionisati, ali treba da ode onom proizvođaču kome to treba. Ne trebaju te subvencije da idu onima koji su bogati, ne treba te subvencije da idu onima koji, kad smo doveli do 100 hektara, se razvode, dele zemlju ne znam kome da bi naplatili pare od države. Nekako se često očekuje da se od države uzima, a ne da se državi daje.
Ja se nadam da ćemo vrlo brzo imati i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, da ćemo ponovo i tu ovo pitanje otvoriti ko i kako obrađuje naše poljoprivredni zemljište, naš najveći privredni resurs, ko i kako se na račun toga bogati, a država od toga nema ništa. Suština cele priče o poljoprivrednom zemljištu je upravo u tome da država ima korist od svega toga.
Očekujem da će građevinarstvo dati svoj deo. Uspeh svake Vlade ću meriti prema tome koliko je kilometara autoputa završeno. Biću veoma srećan da ova Vlada traje dotle da završi Koridor 10. Koridor 11 neću ni pominjati. Dajte jedan da završimo, pa onda da završimo drugi. Nemojmo stalno otvarati i pola toga ostaviti nezavršeno i po tome da merimo uspeh Vlade. Ova Vlada će to, ja verujem, u potpunosti završiti.
Još jednu stvar. Ovde se malo govori o tome. To je turizam. Mi smo u prošloj godini imali značajan rast turizma. Taj značajan rast turizma se osetio, kako stranog, koji je veći za 30%, tako i domaćeg. Taj domaći turizam je gde smo mi delili vaučere, gde su građani Srbije konačno počeli da upoznaju i svoju zemlju.
Mene raduje što su u budžetu za 2016. godinu data značajna sredstva. Ja bih daleko više voleo da se za turizam, koja je naša velika razvojna šansa, upravo daje i za strane turiste, da ih primamimo da dođu u našu zemlju. Prosto mi je drago kada vidim okićen Beograd i znajući koliko će ljudi doći za Novu godinu i da shvatimo da mi od toga živimo. Živimo od turizma, od usluge i od toga koliko smo mi ljubazni prema svakom turisti koji dođe kod nas da potroši svoje pare, a mi prodajemo samo ono što smo mi proizveli, a ne ono što smo uvezli, već ono što mi proizvodimo, i to je ono što će ovu zemlju izvući iz krize u kojoj se nalazi.
Naravno, mi smo zemlja koja je postala kandidat za ulazak u EU. Mi 14-og dobijamo otvaranje poglavlja. Ne možemo biti deo EU, ako ne uredimo svoj ekonomski i finansijski sistem u skladu sa zahtevima EU. Upravo tu očekujem da ćemo u narednom periodu velikim koracima ići napred i to će biti rezultati o kojima ćemo govoriti.
Na kraju, da naglasim da će SDPS sa zadovoljstvom glasati za budžet za 2016. godinu i za sve prateće zakone. Hvala.

Molim vas, poslanici zahtevaju da bude prisutan ministar. Ja mogu da pričam ako je ministar prisutan ovde, ako oni dozvole ja ću nastaviti da pričam.

Ne pravim nikakav problem, traže ministra.

Govoriću, jer mislim da će ministar čuti, ali ste prekinuli damu, a ja poštujem dame.

To ja nisam rekao, to vi izvodite, ali ja ću nastaviti pa vi dajte reč dami posle kada dođe ministar.

Da, nastaviću.

Poštovani potpredsedniče, poštovani saradnici ministara, a ujedno očekujem i ministra, govoriću o promenama Zakona o budžetu. Ono što želim da kažem da su to male promene budžeta, ali su vrlo značajne promene budžeta. Zašto? Prvi put stavljamo do znanja da dajemo određenu sumu ljudima iz realnih sredstava, iz sredstava koje smo uštedeli fiskalnom konsolidacijom. To se ovde stalno osporava. Želim da naglasim da smo prošle godine imali budžet manji za 6,7%, da ove godine fiskalni deficit iznosi 3,2%.
To je veliki rezultat. To je ogroman rezultat i to želim da naglasim. Taj rezultat prihvata i Fiskalni savet, čiji je izveštaj ovde i koji sam veoma dobro proučio.
Naravno, tu se nalaze još neke stvari, nešto što je nasleđeno, što dolazi, to su pitanja isplata vojnih penzija i u pojedinih dugovanja NIS. Sve će to biti isplaćeno iz realnih sredstava, veoma je važno i veoma bitno da se zna da se ovo isplaćuje iz onoga što je ušteđeno. Ušteđeno je nekoliko desetina milijardi. To je veliki rezultat.
Zašto to naglašavam? Građani Srbije moraju znati da je samo na kamate ova država za ranije uzete kredite daje milijardu i 300 miliona evra. To vam je suma koja je pet puta veća od svih ovih povećanja koje ćemo davati u 2016. godini.
Želim da naglasim s kojim problemima, s kojim teškoćama se susrećemo, ali isto tako hrabro idemo u fiskalnu konsolidaciju, u ekonomske reforme, upravo zbog činjenice da ćemo konačno ovu zemlju dovesti na onaj put koji znači – stabilne finansije, stabilna ekonomija, stabilno življenje u državi Srbiji.
Ovo naglašavam iz prostog razloga što i sam Fiskalni savet kaže da su postignuti veoma dobri rezultati. To kaže i MMF, to kaže i Svetska banka. Ne zaboravite da fiskalna konsolidacija traje samo jednu godinu, a da smo sebi zacrtali tri godine, to znači 2016. i 2017. godine mi očekujemo, takođe, i velike probleme, ali i želju da nastavimo dalje i da budemo dosledni onome što se radi.
Ono što je ovog trenutka veoma važno reći, ja to ne želim da krijem, cena ovih reformi je velika, ali je Vlada bila socijalno osetljiva i zato je SDPS podržavala reforme i podržavaće reforme. Zašto? Pa, najmanje posledice snose oni koji najmanje imaju. To je ono što smo insistirali kada smo donosili sve zakone i to je ono na čemu ćemo insistirati i zato ćemo podržati sve one namere Vlade koje znače da oni koji su najviše oštećeni, a to mislim na obrazovanje, to mislim na zdravstvo da čak i ovoj skali koja je juče data dobijaju najviše. To je dobro.
Ja ne kažem da je to ogromno i veliko, ali zbir malih poboljšanja na kraju će dati jedno veliko poboljšanje onda ako verujemo sebi jesmo u stanju da uradimo ono što se od nas očekuje.
Socijaldemokratska partija će uvek podržavati i povećanje plata i penzija, ali iz realnih izvora, ne iz zaduživanja, ne iz populističkih razloga da se zadužujemo da bi nekom davali, već iz realnih izvora može se podeliti samo ono što je zarađeno. To je ono što ćemo mi insistirati i što stalno insistiramo.
No, Socijaldemokratska partija Srbije insistira i dalje. Ona insistira na činjenici da mi dalje moramo ići u reforme. Mi smo tek počeli. Ne treba se zavaravati, moramo ići dalje, moramo ići napred.
Postoje dubinske reforme u mnoštvo oblasti, u obrazovanju, u zdravstvu. Isto tako imamo viška zaposlenih ljudi i u državnoj administraciji. Dakle, to je sve ono što do sada nismo uradili, a što nas očekuje. Te dubinske reforme značiće da mi imamo održivi rast za budućnost, a to je ono na čemu insistira SDPS iz prostog razloga, jer to je ono što svaka odgovorna vlast, svaka socijalno odgovorna Vlada mora da učini i da radi.
I još nešto da kažem, nekako našoj zemlji od države se stalno očekuje da se nešto dobije. Ja moram da naglasim da se državi mora i dati. Moraju se dati porezi, moraju se dati sve ono što, doprinosi, a ne da gledamo da državu uvek oštetimo, a da nam traži, ali da uvek tražimo da država sve reši sama.
To znači, moramo sami uraditi ono što se ona zahteva, a mislim da smo to u stanju i da ove i sledeće dve godine, 2016. i 2017, moramo biti strpljivi, uporni i da nas očekuju još duboki rezovi, tek tada 2018. godine možemo slobodno reći da idemo napred, da, stabilizovali smo naše finansije, našu ekonomiju i država Srbija biće u prosperitetu.
Još nešto, ne, ne mislim da će to biti neke velike stvari, ali znamo šta nas je čekalo da smo nastavili, da smo se i dalje zaduživali, tada više ne bi bile kamate milijardu 300, bile bi milijardu 600, 700 i na kraju bi bio bankrot.
Socijaldemokratska partija Srbija će glasati za izmene ovog zakona i podržaće sve one reformske zakone, sve ono što znači da se živi od realnih sredstava, od onog što je zarađeno i da se troši samo ono što je zarađeno. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, tema privatizacije je mnogo prisutna u ovom domu i to već mnogo godina. Drugim rečima, prvi zakoni su doneti 1979. godine. Mnogo zakona je doneto posle 2000. godine. Ja sam nabrojao negde osam izmena i dopuna zakona, ovo je deveti, što znači da se dugo bavimo jednom temom.
Kada se bude pisala ekonomska istorija Srbije, mislim da će to biti istorija lopovluka, istorija beščašća, da će imati mnogo Tomova, a da će generacije moći da proučavaju kako se jedno bogatstvo, koje su stvarale generacije, pretočilo u privatne džepove, na volšebne načine, na načine koje čak mašta pojedinca ne može ni da zamisli.
Upravo zbog toga bih želeo da se prvi osvrnem na jednu reč koju je rekao ministar, a koja se odnosi na reč odgovornost. Hrabro kažete da ste vi odgovorni. Da, ali ste vi odgovorni od 03. septembra 2014. godine. Ne možete prihvatiti odgovornost za druge. To bi za mene bila formalna odgovornost, ali ja želim stvarnu odgovornost za sve one privatizacije svih onih ministara koji su to radili, a posebno od 2000. godine.
Dobro se sećam tog vremena, bio sam na jednom radnom mestu koje se zove sindikat. Išao sam u te fabrike, slušao sam te ministre i slušao sam stručnjake, a posebno one koji su došli iz belog sveta, koji su samo govorili – privatizacija. Spavali su na tetkinom kauču, a odjednom postali enormno bogati. Govorili su – kad privatizujemo biće izvanredno, imaćemo mala i srednja preduzeća, živeće se bolje. Kad ono, mi 2015. godine živimo gore i imamo BDP koji je negde 60 i nešto procenata od onog BDP-a iz 1979. godine. Imamo jednu veliku armiju, koju mi sada kolokvijalno zovemo gubitnika tranzicije, a imamo jedan mali broj ljudi koji su se enormno obogatili, koji su upravo uzeli to veliko bogatstvo koje su generacije stvarale. Nisu oni to uzeli svojom pameću, svojom sposobnošću, niti svojim parama.
Mogu da vam nabrojim sijaset firmi, tačno kako su pljačkane tzv. koncentričnim krugovima. Prvo se u firmu primi neko ko od svog znanja ima neku osnovnu školu, a najviše je naučio na ulicama i u ratnim dejstvima, čiji je zadatak bio da firmu ogoli, upropasti i izvuče kapital. Kada je dovede do stečaja, javi se pravi, onaj koji je bio u pozadini, koji kupuje tu firmu iz stečaja i onda prodaje imovinu, prodaje zemljište. To je posebno bilo karakteristično za poljoprivredne kombinate. Praktično ti ljudi koji su sada veliki kraljevi svega i svačega, veliki tajkuni, oni su se sada obogatili na taj način, govoreći svojim znanjem, svojim sposobnostima. Ne, već su bili blizu nečeg što se zove krčmenje bogatstva, bili blizu nečega što im je određena vlast, određeni političari omogućili da dođu do toga. Nisu unapredili proizvodnju, već kupe hektar zemlje za dve i po hiljade evra, a posle prodaju za osam hiljada evra i na taj način su sposobni.
No, ta privatizacija je iza nas. Ja se nadam, kada govorimo o odgovornosti, da ćemo upravo dočekati vreme da imamo zakonsku odgovornost tih ljudi koji su ovu zemlju doveli gde jeste. Zbog toga i vama to govorim. Neću da vi formalno prihvatite odgovornost za njih, a vas ću pitati od 03. septembra 2014. godine šta ste uradili, gde ste došli i da vidimo koje su to nezakonitosti. Naravno, ima tu instrumenata. Očekujem da ćemo brzo doneti zakon o poreklu imovine. O njemu ćemo raspravljati i o tima koji su došli do nekoliko stotina miliona evra upravo uzimajući ono što su generacije stvarale na način na koji su stvarale.
Znate, oni su se služili već poznatom stvari - naše ideje a vaš benzin. To znači, nije to ništa novo, bilo je toga i ranije, upravo su oni davali ideje, ali su uzeli naše pare. Ja se nadam da će kad-tad vratiti. Zašto ovo kažem? Zato što sada idemo u završetak privatizacije. Ova država je mnogo dala, ali za održavanje u životu tih preduzeća davali su građani Srbije, upravo oni koji najmanje imaju. Putem poreza smo davali da bi sačuvali radna mesta.
Socijaldemokratska partija Srbije, da odmah naglasim, podržaće ove izmene zakona i ovog drugog zakona o standardizaciji, iz prostog razloga što moramo završiti ovu priču. Moramo je završiti jer se nalazimo u situaciji da ne možemo beskonačno nešto raditi. Ali, očekujem i ono vreme da samo posledice loših politika neće snositi građani Srbije, već i ovi koji su se obogatili, kako ih mi kolokvijalno nazivamo tajkuni, da će neko početi da pita otkud vam tolika imovina, kako ste do nje stigli i morate ono što ste uzeli od naroda vratiti narodu, ne dobrovoljno, već zakonskim regulativama, raznoraznim porezima, što su druge zemlje već uradile i rade. To će u Zakonu o imovini biti vrlo jednostavno, pogledajte imovinu koju su imali 2000. godine i pogledajte imovinu koju imaju 2015. godine i tačno ćete znati gde su i šta su.
Ja podržavam sledeće stvari. Vi ste ovde izabrali 17 preduzeća koja su od strateškog značaja za Srbiju. Ja mislim da su ta preduzeća dobro odabrana. Meni je jako drago što ste o njima razgovarali na Socijalno-ekonomskom savetu i što ste dobili podršku sindikata za ta preduzeća. Njima dajemo šansu još godinu dana. Mislim da ta preduzeća imaju dobru prođu i imaće dobru prođu. Vi ste sami govorili o PKB. PKB jeste bitno preduzeće, jeste važno za Beograd i za Srbiju i mislim da će upravo posle ovih godinu dana naći adekvatnog strateškog partnera.
Govorili ste i o Galenici. Postavljam pitanje – kako to da smo imali manju firmu koja se zvala Hemofarm, koja je dobro privatizovana, koja donosi profit a imali smo veliku firmu Galeniku, koja je došla na ovako niske grane gde se nalazi. Svi mi koji koristimo lekove jako dobro znamo šta znači lek domaće proizvodnje. Njegova cena je znatno niža od one koju imamo kada kupujemo lekove od onih koji se uvoze iz inostranstva. Nekome je odgovaralo da se veliki kapital izvuče iz Galenike, nadam se da će se i tu postaviti pitanje odgovornosti, zakonske odgovornosti, sudski procesi traju, a oko njih neću govoriti.
Govorili ste o Petrohemiji. Nekoliko puta sam bio u njoj. Znam kako radi, znam kako diše. Dobro je, mislim da će ona moći da se izvuče, pa čak iz te činjenice da je čitava proizvodnja zasnovana na energentima koji nisu skupi, ali mislim da će ta firma moći da opstane i da radi.
Posebno mi teško pada Azotara iz Pančeva. Azotara iz Pančeva, koja je bila veliki proizvođač đubriva, koja je privatizovana i, gle čuda, čim je privatizovana neko se setio da najvitalniji deo odseče koji je srce te Azotare i proda za 30 miliona dolara i niko nije kriv. Mi onda uvozimo đubrivo iz drugih zemalja, skupo plaćamo, a neko je uzeo 30 miliona dolara iz te Azotare, a bio sam i u njoj toliko puta i znam kako dišu i kako rade.
Znate, mogao bih pričati o mnogo firmi. Ovde ću citirati Tolstoja, koji je rekao – sve srećne porodice liče jedna na druge, a svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način. Svaka od ovih firmi je drugačije postavljena. Ne možemo tu naći nešto zajedničko, ali uz veliki trud Ministarstva privrede ali i drugih faktora, moramo naći rešenja za njih, jer to su firme koje su i razvoj, da ne govorim o „Prvoj Petoletci“, da ne govorim o FAP-u, o njima je bilo mnogo razgovora. Vi ste govorili o „Jumku“, znamo šta znači „Jumko“ na jugu Srbije. Znamo šta znači, kada ga i pozitivno diskriminišemo. To znači da mu damo mogućnost da šije uniforme i za vojsku i za policiju jer na taj način mi hiljadu i nešto ljudi zapošljavamo na jednom siromašnom jugu koji mogu da zarade svoju platu.
Socijaldemokratska partija Srbije će uvek insistirati da svako radno mesto se zadrži koliko god je moguće, koje ima perspektivu i koje može da ima održivi opstanak, toliko da radnih radi, zaradi i da izdržava sebe i svoju porodicu jer lako je ukinuti radno mesto, teško je stvoriti novo radno mesto. Zbog toga se mi zalažemo, znamo da to košta. Ova Vlada je socijalno odgovorna vlada. Spremna je da plati tu cenu. Svi građani Srbije moraju platiti tu cenu da bi sačuvali radna mesta jer smo mnogo firmi uništili koje su čak imale i perspektivu, a nismo ih sačuvali. Mogli smo, uz malo dobre volje.
Meni nikako ne ide u glavu i to sebi neću nikad moći da objasnim kako smo mogli da uništimo poljoprivredne kombinate, a sad tajkuni kažu – da, budućnost Srbije je u poljoprivrednim kombinatima. Kako smo mogli? Bar smo hranu znali da proizvodimo, imamo kvalitetnu zemlju, imamo ljude koji znaju svoj posao. Isto tako, nije mi jasno kako smo uspeli da uništimo putarska preduzeća. Gradimo puteve, gradimo autoputeve, a putarska preduzeća su nam uništena. Dovodimo ljude sa strane koji dobijaju tendere, koji upravo ta uništena putarska preduzeća angažuju da bi završili posao. Postavlja se pitanje – zašto smo to uradili, kada smo tu mogli zaposliti naše ljude, a gradićemo puteve i 400 miliona evra ćemo samo ove godine dati u puteve? Zašto to naši ljudi da ne zarade?
Govoriću o jednoj maloj firmi. Ta mala firma se zove Poljostroj, iz Odžaka. Jedan biznismen, kralj puteva, ne znam čega sve nije bio, je tu firmu uništio. Firma koja radi za izvoz, firma gde trenutno radi 50 ljudi, zarađuju, izvoze i mogu sebe da izdrže. Da, ali je ona opterećena sa deset miliona evra. Postavlja se pitanje – ko će, kad odgovarati zašto je neko opteretio tu firmu za deset miliona evra?
Dakle, dobićete punu podršku za ovih 17 firmi za godinu dana i mislim da je tu kraj. Ne možemo, tih godinu dana, sledeće godine 1. juna tačno znamo gde jeste. Biće teško. Znamo da će biti teško, iz prostog razloga što će neke od firmi morati ići u stečaj. Imamo socijalni program, jeste 200 evra po godini, nije to dovoljno, da se ne lažemo. S tim neki veći biznis početi teško da se može. To su pare da bi se preživelo. To su mogućnosti ove Srbije i ona ih daje. Uostalom, znamo i sami, kada je NIS privatizovan, ljudi su dobijali po 700 evra pa opet su, eno, sad socijalni slučajevi.
Dakle, suština nove ekonomske politike reformi jeste otvaranje novih radnih mesta, i to otvaranje novih radnih mesta, udruživanje, ali tu država mora imati jasne programe, znati šta želi. Nema malih i srednjih preduzeća ako nema velikih preduzeća. Ta mala i srednja preduzeća moraju da rade za velika preduzeća. Zbog toga, moraju imati prioritet, šta su to velika preduzeća i kako će ići.
Još neke stvari želim da kažem. Imamo preduzeća čija je imovina na Kosovu i Metohiji i čija je pretežna delatnost na Kosovu i Metohiji. Mislim da tih 18 preduzeća da je dobro da i za njih damo mogućnost da vidimo kako će se sprovoditi Briselski sporazum. Kao što znate, Vlada Republike Srbije poštuje i sprovodi Briselski sporazum, međutim, kosovska Agencija za privatizaciju prodaje imovinu nezakonito. Kad-tad to će biti ništavno. Ako ništa drugo, Evropska unija kojoj strateški težimo će sigurno poštovati imovinu. Sama ta imovina kaže da je to ono što mi moramo poštovati.
Govoreći o svemu ovome, kada ste 3. septembra 2014. godine, polagali zakletvu, u svom izlaganju sam rekao da sedate u užarenu fotelju. Imaćete podršku od SDP za posao koji ste pokrenuli. Želimo što pre da se završi ova privatizacija koja zaista, predugo traje, a kada se završi privatizacija, pitaćemo vas za nove programe, pitaćemo vas za ono šta znače mala i srednja preduzeća, povezivanje, šta je to novo što nudite i koliko ćete dovesti i stranih investitora, odnosno kakve ćete uslove kao ministar privrede stvoriti da Srbija bude primamljiva za strane investitore. Pri tome, da nudimo znanje i kvalitet, a ne samo jeftinu radnu snagu, jer Srbija ima šanse u mnogim oblastima i nadam se da ćemo te šanse iskoristiti.
Naravno, ima još mnogo stvari koje bi želeo da pričam ali su kolege već rekle. Na samom kraju želim da vam kažem i sledeće, zaista ćemo dati podršku, budno ćemo pratiti dešavanja. Svako radno mesto koje sačuvate mi ćemo posebno naglasiti, posebno vrednovati, a još više ćemo vrednovati i ona radna mesta koja budete otvarali. Zbog toga i SDPS zajedno sa svojim koalicionim partnerima u ovoj vladi, sa željom da Srbija konačno stane na zdrave noge, da krene pravim putem koji će značiti da građani žive, rade i žive od svog rada. To je osnovna politika SDPS. Hvala.

Hvala gospodine potpredsedniče.
Vratiću se na temu. Mi imamo autentično tumačenje jednog člana Zakona o visokom obrazovanju koji kaže da dekan može da bude samo dva mandata. Mislim da je to dobro rešenje i SDP će prihvatiti ovo rešenje sa zadovoljstvom. Zašto? Dekan visokoškolske ustanove je samo prvi među jednakima. Njegov osnovni zadatak je da organizuje nastavno-naučni rad. Dekan nije, kao što neki sada shvataju i prihvataju da je obrazovanje samo profit, da treba donositi novac, dekan je čovek koji mora da vodi računa pre svega o činjenici kako da organizuje nastavno-naučni proces na fakultetu, odnosno na visokoškolskoj ustanovi koju vodi.
Obzirom da imamo najkvalitetnije ljude na fakultetima i u visokom obrazovanju, mislim da će ovo dati mogućnost da imamo veću pokretljivost, da imamo više ljudi koji će moći da iskažu svoje sposobnosti. Zato je ovo dobro tumačenje i mislim da će akademska javnost ovo tumačenje u potpunosti podržati.
Želeo bih da kažem još nekoliko stvari. U ovoj Skupštini, kada se govori o visokom obrazovanju, često se vrši banalizovanje. Naime, često se želi staviti nekim rečima, neistinama i poluistinama, da je naše visoko obrazovanje u jednoj veoma teškoj situaciji, da je potpuno ispolitizovano i da tu nema nikakve nauke, a da se diplome samo prodaju. Nije tačno.
Oni koji rade na državnim fakultetima to veoma dobro znaju, da su ljudi koji rade na visokoškolskim ustanovama časni ljudi, naučnici koji znaju svoj posao, koji su do svojih diploma stigli na način koji je najkvalitetniji, koji je najbolji. Naše visoko obrazovanje u evropskim razmerama bilo je u ranijem periodu na vrlo visokom nivou. To svi znamo kada smo išli na međunarodne konferencije, kada sa svojim kolegama razgovaramo. Oni su tačno govorili da smo mi zaista dobro obrazovani.
Ovde se vrlo često govori o jednoj visokoškolskoj ustanovi koja se zove Fakultet političkih nauka. Radi se o ustanovi gde radi veoma mnogo, mislim tri –četiri hiljade zaposlenih, ne znam tačan broj, ali znam ih veoma mnogo, i veoma veliki broj studenata. Radi se o jednom najkvalitetnijem fakultetu, odnosno nizu fakulteta koji školuju zaista vrlo kvalitetan kadar. Neće niko ovde da kaže da taj fakultet proizvodi, odnosno daje najbolje informatičare, da stvara naučne parkove, da mi tu imamo 2.500 ljudi koji rade na informatici, čiji je izvoz softvera veći nego što je izvoz maline u Srbiji. Hajmo jednu ustanovu gde rade hiljade ljudi, vrlo kvalitetnih naučnika, koji znaju svoj posao, hajmo reći da takvi fakulteti nama trebaju, takve ustanove nama trebaju. Treba tu da ulažemo pare. Mi govorimo o znanju, o kvalitetu znanja i umesto da to činimo, mi sve banalizujemo i često svi poslanici, i pozicije i opozicije, kada govore o visokom obrazovanju često koriste reči sa kojima se zaista ne zaslužuje da govori. Govorim u ime svih onih ljudi koji rade na fakultetima, za koje znam i sa kojima sam radio, koji su zaista vrlo kvalitetni i koji znaju svoj posao.
Počeo sam o Fakultetu tehničkih nauka. To je čitav niz fakulteta, čitav niz ljudi koji rade od građevine, arhitekture, do informatike, mašinstva, elektrotehnike i srodnih zanimanja. Umesto da to podstičemo, da nam to sutra bude univerzitet i nešto što će biti ponos ove zemlje, mi banalizujemo stvari, iznosimo neistine i poluistine. Odmah ću reći, bilo je reči ovde o dekanu Radetu Doroslovačkom. Ja nisam njegov advokat, jesam prijatelj, ali vrlo dobro znam njegov naučni uspeh i znam šta je u svom životu uradio. Završio je matematiku, magistrirao, doktorirao i vrlo je kompetentan i ima vrlo veliki naučni i stručni dignitet iz matematike. Taj isti čovek je završio i Mašinski fakultet vrlo regularno i sve ovo što se iznosi, to je samo jedna poluistina gde je bila jedna greška i taj čovek je, vrlo kompetentno ovde izjavljujem, završio i Mašinski fakultet. No, ja govorim o ovom delu koji se zove Prirodno-matematički fakultet, koji je zaista izvanredno završio i sa velikim naučnim i stručnim dignitetom.
Ovde je bilo govora šta se sve tu dešavalo. Ja neću da ulazim u te stvari. Bilo je govora o nekoj naučnici koja je …

Vrlo brzo ću se vratiti na temu, samo da završim, pošto je ovde bilo o fakultetu, a mene pojedinci ne zanimaju. Mene zanima ustanova, a ta ustanova na Univerzitetu u Novom Sadu zaista je vrlo visokog fakulteta. Ako je greška nekog čoveka, a neću ga imenovati, samo zato što je simpatizer ili član neke političke stranke, to ovde u Skupštine ne možemo govoriti. To možemo govoriti samo na partijskim skupovima, kada razgovaramo politički. Ovo je vrhovni zakonodavni dom i ovde smo dužni i obavezni da govorimo istine i samo istine, a ne poluistine i ne da blatimo ljude, ne da blatimo ustanove i čitave oblasti. To je naša obaveza i zato nas je narod bio i zbog toga mi ovde sedimo. Zbog toga moramo afirmisati sve ono što je dobro, bez obzira da li to pripadalo jednoj političkoj opciji ili drugoj političkoj opciji. Treba afirmisati što Srbiji donosi kvalitet, što Srbiju promoviše u Evropi, a to je upravo visoko obrazovanje i kao deo tog visokog obrazovanja je Fakultet tehnički nauka u Novom Sadu.
Zato vas molim, u ime svih zaposlenih na tom fakultetu, mojih kolega i prijatelja, da ne iznosimo neistine i poluistine ni o ustanovi, a isto tako ni o pojedincima, pogotovo što nemamo konkretnih podataka koji su ovde iznošeni. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o projektu „Beograd na vodi“, u suštini govorimo o jednom delu tog projekta koji se ogleda u činjenici o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije.
Odmah, na samom početku da naglasim da će SDPS podržati ovaj projekat. To čini sa zadovoljstvom iz sledećih razloga, zato što vidi razvojnu šansu, zato što vidi mogućnost da se zaposli 13.000 novih ljudi, zato što vidi šansu da se uredi jedan devastiran prostor i na kraju zato što vidimo šansu u razvoju turizma.
Ono što moram posebno da naglasim, ova zemlja u prethodnoj godini je prvi put prešla milijardu i 200 miliona zarade od turizma. To je naša šansa i tu šansu moramo da vidimo. Mi možda šansu u razvoju vidimo samo u poljoprivredi, vidimo je u IT tehnologijama, u energetici, u infrastrukturi koju razvijamo, ali isto tako šansu moramo da vidimo u turizmu. „Beograd na vodi“ je jedna velika šansa da razvijemo turizam, zbog toga ovaj zakon zaslužuje punu podršku.
On jeste leks specialis i treba da bude leks specialis, ne treba se toga bojati. Predsednik Vlade je u svom uvodnom izlaganju rekao da je ovaj dom usvajao mnogo leks specialisa. Ti leks specialisi imaju neki dobru istoriju, neki i nemaju dobru istoriju. Ja govorim o onima koji imaju dobru istoriju. To je ono što je radio Branko Pešić i svi će govoriti uvek dok postoji ovaj Beograd da je Branko Pešić uradi mnogo za ovaj grad, napravio je metropolu od jednog malog grada koji je tada bio Beograd. Zbog toga zaslužujemo da ovaj zakon usvojimo i da za njega glasamo.
Projekat „Beograd na vodi“ nije počeo danas, on je počeo još prošle 2014. godine kada je Vlada Republike Srbije usvojila prostorni plan. On je usvojen da bi se uredilo priobalje grada Save i da bi se uradio savski amfiteatar. Šta tu imamo? O tome je bilo mnogo govora. Imamo zapuštene zgrade, imamo gust tranzitni saobraćaj, imamo centralnu železničku i autobusku stanicu. Prostor se neadekvatno koristi i postoje znatna nehigijenska naselja.
Prema jednom podatku koji sam našao radi se da je stambeni fond veoma nekvalitetan. Od 135 evidentiranih stanova, govorim o popisu iz 2011. godine, to je ono što je ušlo u popis, 43% je sagrađeno pre 1946. godine. Postavlja se pitanje, pa kakvi su to bili stanovi, a bilo je govora i onih ljudi koji su već dobili namenske stanove, kako se sada osećaju i kako oni reaguju na ovo što ide. Drugo, vlasništvo zemljišta uglavnom je Republika Srbija, 95%, a 5% je samo privatno vlasništvo i jedan broj parcela je u zahtevu za restituciju.
Mi imamo deo grada koji je neiskorišćen i koji predstavlja samo ruglo. Šta dobijamo? Dobijamo kompleks javnih, stambenih i poslovnih objekata sa različitim dodatnim sadržajima trgovinskog, turističkog, ugostiteljskog karaktera. Maksimalno uređenu lokaciju pored reke, zatim dobijamo uređenu obalu, više nam se neće dešavati poplave, neću više gledati džakove kada prelazim Gazelu, gde svaka poplava, da strahujem, pa čak i ovog proleća, da li ću videti džakove ili neću videti džakove.
Dakle, uređujemo jedan prostor koji je za nas veoma značajan i veoma bitan. Šta još dobijamo? Premijer je obećao, a ja ga držim za reč za Svetog Savu dobijamo Železničku stanicu Prokop. Ona je počela da se gradi pre nekoliko desetina godina, svi su obećavali njen završetak, a ja verujem i siguran sam u to da ćemo za Svetog Savu biti zajedno na otvaranju Železničke stanice Prokop.
Dobićemo još nešto više, ima kao što je bilo govora, značajnih zgrada, kulturno nasleđe, mi ćemo to urediti i dobro je što ćemo urediti. Veoma volim ovu zgradu o kojoj je govorio kolega Krkobabić, to je zaista jedna izuzetno vredna i značajna zgrada koju su neki kada su je rekonstruisali uništili, ja se nadam da ću videti, da ću biti na otvaranju, da ćemo otvoriti jedan lep objekat u Savskom amfiteatru.
Ono što želim dalje da kažem ja ovaj projekat sagledavam kroz četiri ravni ili aspekta.
Prvi aspekt je politički. Momenat je dobar i ovakva mogućnost za investiranje u Srbiju će svakako mnogo toga promeniti. Reforme koje su započete i koje uveliko menjaju srpsko društvo su sveobuhvatne. Od nas se mnogo očekuje i moramo biti spremni da ih dovedemo do realizacije. To i realizujemo.
Kroz investicije koje imamo povećaćemo procenat zaposlenosti, ojačati naše privredne grane i ono što sam malopre govorio, Srbija će postati značajna turistička destinacija.
Kao zemlja kandidat za ulazak u EU i kao zemlja koja će sutra biti članica EU budite uvereni da će u Evropi znatno porasti interes za posetu Srbiji. Srbija je i sad in destinacija u Evropi, a budite uvereni da će kad sve ovo završimo, biti veoma velika i značajna turistička destinacija i ma koliko to nama izgledalo nevažno. Da, turizam je naša šansa i nemojmo to zaboraviti. Mnogo toga imamo da ponudimo.
Još nešto, mi nismo ušli u reforme zato što nas na to tera EU ili to neko od nas želi da nešto mi reformišemo. Mi u reforme ulazimo zbog nas samih zbog toga što se moramo menjati i što moramo menjati ono što smo do sada radili. Moramo biti bolji i kvalitetniji. I još nešto, politički konsenzus i podrška građana ovoj proevropskoj Vladi, nosi veliku odgovornost za budući razvoj događaja i budući razvoj Srbije.
Priliku ne smemo da propustimo. Socijaldemokratska partija Srbije će uvek podržati sve zakone i sve projekte koji će ojačati naše društvo i doneti mu prosperitet.
Drugi aspekt o kojem želim da govorim jeste stručnost. Ovaj projekat je bio otvoren za kritiku u javnosti i komentare struke. Televizijske emisije, pa i sinoćna televizijska emisija koju sam posmatrao, govori da čak i ovaj postupak koji više nije hitan, već postupak koji je u redovnoj proceduri, daje mogućnost da struka i nauka kažu svoje.
Mislim da je za to bilo mogućnosti i da još uvek ima mogućnosti. No, znate kakvi smo, mnoštvo pojedinaca, mnoštvo stručnjaka, teško je usaglasiti sve stavove i zato je vrlo važno da ipak sednemo, slušamo i da razmislimo šta je moguće u hodu menjati.
Ovaj projekat je dugoročan i tako donosi mogućnost da se pravi neka fleksibilnost u radovima. Naime, moramo izabrati i najbolja rešenja u samom projektu, ne može niko očekivati da će ovo biti gotovo za jednu, dve, tri godine, ali budite uvereni da ćemo dobiti nešto što je veoma značajno i važno za nas.
Ja neću da govorim šta nas tamo sve čeka, od infrastrukture, komunalne opremljenosti, od samih trafostanica koje su u katastrofalnom stanju, sve ono što ćemo menjati i što će menjati lice našeg Beograda.
Treći aspekt jesu finansijska pitanja. Ovo je vid projektnog investiranja, nešto što je novo, nešto gde mi dajemo prostor, neko drugi ulaže, a mi menjamo.
Naravno, taj ko ulaže očekuje profit. Radi se o ljudima koji znaju taj posao, koji su svetski poznati u ovoj oblasti. Prema tome, mi moramo prihvatiti da to bude upravo ovo projektno investiranje i očekujemo značajna finansijska sredstva, ali ne samo u te zgrade i objekte, ne samo plate onih koji će raditi, već značajna finansijska sredstva u budžet Grada Beograda i značajna finansijska sredstva i u penzioni fond da nam sutra može biti lakše isplaćivati penzije.
Isto tako, a to je važno naglasiti, posle eksproprijacije, zemlja ostaje u vlasništvu Srbije, države Srbije. Dakle, neće nigde otići, stvorićemo prostor da možemo sutra i bilo kome drugom davati šanse da se tu razvija, jel običan naš čovek kada kaže, da, ako sam vlasnik zemlje, ja mogu da radim, što mislim da je najbolje. Ako zemlju otuđim, tada više nisam vlasnik i mogu da posmatram samo tamo šta će drugi raditi.
Četvrti aspekt jeste pravni aspekt. To je ustvari ono što je danas pred poslanicima i o čemu mi danas raspravljamo. Kao što sam već naveo, Vlada je usvojila prostorni plan, područja posebne namene, uređenje priobalja.
Sledeći korak ka ispunjenju svih preduslova za početak radova na terenu jeste raščišćavanje situacije na terenu i pitanje vlasništva i uređenja budućeg gradilišta. Rokovi koje je zadala Vlada se približavaju i radi sveobuhvatnog utiska koji Vlada Republike Srbije treba da ostavi na investitore, neophodno je zajedničkim naporima da svako iz svoje nadležnosti, na najbrži način obavi ovaj posao.
Pravno rešenje, kao što znamo, leži u ovom „leks specijalisu“. On nam daje vremenske rokove.
Pod jedan, za podnošenje predloga za eksproprijaciju, pod dva – rokove za odlučivanje u postupcima pred organima uprave, pod tri – rokove za postupanje nadležnog Ministarstva za finansije u drugostepenom postupku. Rokovi su skraćeni i to je dobro, jer brzo moramo raditi. Ovog puta utvrđujemo javni interes i samim tim možemo da radimo.
U javnosti se čuju i kritike pravne struke, a koje se tiču ustavno-zagarantovanog prava na imovinu.
Ustav kaže da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali Ustav kaže i da se pravo na imovinu može ograničiti kada za to postoji javni interes, što se definiše ovim zakonom. Zagarantovano pravo na imovinu biće ispoštovano kroz fer nadoknadu pod jednakim uslovima, kao na tržištu nekretnina. Isplaćena vrednost ne sme biti manja od tržišne vrednosti, tako da niko iz ovog postupka neće izaći oštećen.
Vlasnik celokupnog zemljišta postaje Republika Srbija i ona ga daje u zakup investitoru. To bih rekao, da je jedna dobra strana, jer zemljište ostaje u našem vlasništvu. Potražio sam kakva je praksa u EU i zemljama članicama kada se radi o usaglašenosti sa Evropskim zakonodavstvom, a EU je uređivanje ove materije prepustila i ona se nalazi u nadležnosti država članica.
Međutim, na evropskom nivou se zadaje pravni okvir i nacionalno zakonodavstvo i zakonodavna rešenja moraju da ispune nekoliko kriterijuma.
Prvo, da se eksproprijacija vrši po zakonu, a ne proizvoljno. Pod dva, da postoji javni interes, odnosno benefit za društvo, kao što je ekonomski razvoj i pod tri, da se daje adekvatna nadoknada u kojoj niko neće biti oštećen. „Leks specijalis“ upravo o tome govori. Prema tome, zadovoljene su sve regule zakonodavstva i preporuka EU.
Na kraju da zaključim, kao neko ko dolazi iz Novog Sada i ko predstavlja izbornu volju građana Novog Sada, možda ja i nisam najpozvaniji da govorim o investiciji koja se ne realizuje u gradu iz kojeg dolazim.
Međutim, ja ceo ovaj projekat posmatram šire, ja posmatram da je projekat na nivou države, da to nije lokalni projekat, već da je to državni projekat i da je to regionalni projekat. Da ovaj projekat jeste u Beogradu i gradi se u Beogradu, da najviše koristi će imati Beograd, budžet Beograda i Beograđani, ali će uticati na celu Srbiju.
Prvo, šaljemo odličan signal svim investitorima da se u Srbiju može ulagati, da vredi ulagati i da se isplati ulagati. Drugo, da u Srbiji imamo vladavinu prava, da smo napravili reformu građevinskog sektora i da Srbija kreće unapred.
Isto tako, kada drugi vide da je Beograd jedna zanimljiva, atraktivna i dinamična turistička destinacija, sigurno će posetiti Beograd, ali ne samo Beograd, već i moj Novi Sad i Golubac i Zlatibor i Kopaonik. Zbog toga, ja koji dolazim iz Novog Sada podržavam ovaj projekat, a naravno najviše volim svoj Novi Sad, ali volim doći i u Beograd i zato sam za ovo što sam govorio i ostaću da ovaj leks specijalis prođe.
Ono što još želim da apelujem, to jeste transparentnost. Ne postoji bolji parametar razvijene demokratije, pravičnosti i vladavine prava od transparentnosti. Kritičari će uvek kritikovati, a na nama je da postavljamo, da zato imaju što manje razloga.
Kao stranka koja ima odgovornost prema svojim glasačima i prema svim građanima Srbije, koja se nikada nije ustručavala da podrži sve proevropske i reformske poteze, kao stranka koja je preuzela i deo odgovornosti za vođenje državnih politika u cilju opšteg boljitka svih naših građana, mogu da naglasim da će SDP podržati ovaj predlog zakona i ne samo ovaj, već i sve druge koji će voditi Srbiju unapred, jer će nam dobrobit svih naših građana biti uvek prioritet i to onih koji žive u Beogradu, ali onih u Novom Sadu, Novom Pazaru, Leskovcu, Zaječaru, Subotici i Šidu, zato što je to moja opština gde sam rođen. Hvala vam na pažnji.