Hvala gospođo predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, kao i moji prethodnici odmah ću na samom početku reći, poslanička grupa SDPS daće punu podršku rebalansu budžeta. Daće iz više razloga, navešću neke od njih.
Prvo, on je iznuđen, rebalans je nešto što je neminovnost. Istina taj rebalans, kao što je ministar Vujović rekao, nema neki veći efekat. Efekat će dati za jedan mesec, ima ograničen domet, ali je on prvi korak fiskalnoj konsolidaciji.
Ta fiskalna konsolidacija iza koje stojimo znači da u budućnosti Srbija ne može trošiti više od onoga što zaradi. Ne možemo očekivati da u Srbiji koja ima BDP nešto malo veći od 33 milijarde evra, 7,5 miliona Srba to stvori, a 4,5 miliona građana Hrvatske stvori više od 50 milijardi BDP.
Ne možemo imati i školstvo i zdravstvo na nivou ako toliko malo proizvodimo, i zbog toga se apsolutno slažem sa onim što je premijer Vučić rekao da treba mnogo truda, mnogo rada, da bismo BDP samo podigli za jednu milijardu. To ne dolazi sa neba, to ne pada s neba, zato treba puno uporno raditi i upravo zbog toga cela naša podrška će biti upravo u tom smeru fiskalne konsolidacije koju očekujemo, koju već imamo u ovoj 2014. godini, koju očekujemo u 2015, i sve do 2017. godine.
Zašto o tome govorim? Naš deficit sada je velik. Neću s njim licitirati on je preko svih granica koje imamo. Međutim, ako hoćemo normalnu Srbiju, taj deficit mora biti između 2%, 2,5% procenta BPD, a to znači da onda za penzije ćemo izdvajati 10% BDP, a ne kao sada 13,5% . To znači da ćemo za plate u javnom sektoru izdvajati 8% BDB, a ne kao sada iznad 10% sa daljom tendencijom da se to povećava, povećava, jer stalno se vrši zapošljavanje u javnom sektoru. Isto tako znači da ćemo i subvencije sa sada 3% BDP svesti na evropski nivo, a to je negde 1,5%.
Mi ove godine imamo pad BDP. Ja sam sinoć slušao ministra Vujovića, on je rekao 2% da očekuje, još to nije konačno rešenje, a danas se ispravio, čini mi se, 1,2%, što mislim da je malo realnije od onoga što se očekuje. Ovo govorim i zbog toga jer mi idemo u mere za koje su svi ovde govorili, zbog kojih prvo nismo srećni.
Smanjenje plata i penzija, to nije nešto što bilo koja vladajuća struktura može da kaže da smo zbog toga srećni. Mogu da koristim dalje epitete - da, to su bolne mere, one i jesu bolne mere, ali da znate tih 25.000, ma koliko izgledalo malo i koliko je teško živeti sa 25.000 dinara, ipak njih ne diramo. Da nema neko tih 25.000 dinara znao bi koliko je ta suma velika i koliko ona znači za život.
Socijaldemokratska partija Srbije je uvek insistirala da se teret krize, a kriza u Srbiji nije mala, mnogo toga je nasleđeno iz narednog perioda. Znam kako je išlo u 2000. godini, znamo kako je išla privatizacija, znamo kako se veštački stvarao privid visokog standarda, a da iza toga nije stajao rad.
Prema tome, cena koju plaćamo sada je veoma velika. Možda smo je trebali platiti 2008. godine. Tada bi ova cena bila manja, možda smo trebali i pre dve godine, tri godine, možda bi bilo mnogo bolje i mnogo lakše. Ako budemo reforme odlagali biće mnogo teže, mnogo više ćemo morati da dajemo, mnogo više da se lišavamo svega onoga što imamo i zato mi insistiramo da se sve ovo do kraja sprovede i SDPS će zaista biti ta koja će podržati reformske procese.
Isto tako moram da naglasim, svi govornici koji su pre mene govorili, i te kako su stali iza reformskih zahvata, to je ono što moram da naglasim. Zato i neću ponoviti neke stvari koje su moje kolege govorile, jer se s njima apsolutno slažem. To znači da u okviru pozicije imamo jedinstvene stavove, stavove koji znači reforma, jedna nova Srbija, Srbija koja će 2017. godine, pa možda i kasnije, ali bar za sada 2017. godine, ne volim da dajem lagana obećanja, izgledati bolje, kvalitetnije.
Želimo da Srbija bude normalna zemlja, i samo to, ništa više od toga, gde će se živeti i moći živeti od rada, gde će penzioneri moći da žive od svojih penzija, a da onda jednostavno idemo dalje. E, to je ono zašto mi opravdavamo sve ovo što se dešava i to je kao jedan set mera.
Fiskalna konsolidacija ne znači samo smanjenje plata i penzija to se u javnosti mora jasno reći. Fiskalna konsolidacija znači još mnogo više. Da vidimo gde su te subvencije, gde idu, apsolutno se slažem sa mojim kolegom i Petrovićem i Jovanovićem, koji su govorili da subvencije trebaju i poljoprivredi, ali zašto mi da subvencionišemo nekog ko ima više od 20 hektara? Zašto ne pomažemo one koje imaju do 20 hektara? Zašto nemamo zadruge, organizovan sistem da se njihovi proizvodi otkupljuju i da ti ljudi koji žive u ruralnim područjima mogu da ostanu, mogu da žive.
Bio sam nedavno u jednom selu, poljoprivrednik je došao i rekao – daj molim te reci da se državna zemlja daje onim ljudima koji žive na selu, mladim ljudima koji žele tu da žive, koji žele da rade, a ne onim koji su najbogatiji, koji žive u selu, pa onda bilo koje mere mi donesemo oni nešto izvrdaju, imaju dobre apanaže o renti, od arende, a ljudi moraju da idu u velike gradove, jer tu ipak ima nešto što se dešava, nešto što se može živeti.
Mi smo puno govorili i danas se puno govori o javnim preduzećima. To je još jedan deo koji moramo dobro pogledati, videti kako se tu dešava, šta se tu dešava. Naime, javna preduzeća imaju svoje neke pravilnike. Bojim se, a i upozoravam ovog trenutka, o tome smo sinoć na Odboru za finansije pričali, da se ove mere u javnim preduzećima ne zloupotrebe, da nam se ne dešava situacija kao u ranijim periodima da se plate za noć povećaju, da se podignu koeficijenti, da se neki bonusi izmisle, pa na kraju dođemo u situaciju da se izigra dobra ideja da se svi žrtvujemo da mogli da naš budžetski deficit smanjimo.
Osim toga, fiskalna konsolidacija zahteva i nešto drugo. Zahteva povećanje poreza, poreza na imovinu. Krenite malo bilo gde van Beograda, po Fruškoj Gori, videćete ogromne kuće, videćete skupe automobile pred tim kućama. Postavljam pitanje – koliko se one oporezuju, kako su došli do tih bogatstava i zašto da ne – zašto da ne ispitujemo i poreklo imovine nekih ljudi, jer to su još mogućnost da ova zemlja bude zemlja socijalne pravde?
Kada smo insistirali da imamo pristup da bogatiji snose najveće posledice svih ovih reformi, SDPS je uvek insistirala da oni koji imaju manje moraju manje davati.
Imamo značajnu društvenu imovinu, državnu. Imamo malo društvene, ali imamo značajnu državnu imovinu. Da vidimo kako se tom imovinom gazduje, koliki je prihod od te imovine i kako i na koji način to unaprediti, unaprediti da u državni budžet dolaze veća sredstva, da možemo da pokrijemo sve ovo što nam se dešava.
Kao SDPS teško mogu da kažem da imamo viška zaposlenih u javnom sektoru. To znači otpuštanja. Predlažemo da se dobro sagleda gde imamo te viškove. Videćete da viškove imamo u kancelarijama, imamo tamo gde se ne radi. Tamo gde su potrebni izvršioci, tu nemamo dovoljan broj zaposlenih. Zbog toga da vidimo kako možemo drugačijom orjentacijom dovesti do situacije da oni koji rade ostanu, a oni koji su višak da uz neke otpremnine odu i otvore privatni biznis i nešto drugo što se dešava.
Ovde je nama sasvim jasno, fiskalna konsolidacija znači uštedu od 2,5 milijarde evra. Velika su to sredstva. To treba uraditi u naredne tri godine i mislim da za to imamo mnogo i sposobnosti i mogućnosti.
Ono što su već neke kolege rekle, a to je da je ovaj rebalans budžeta i budžet transparentan, jasno stoji gde šta ide, pa čak i oni prihodi ispod crte, o kojima sada ovde otvoreno pričamo. Svestan sam činjenice da to ne može sada odmah da ide u budžet, da iskažemo mnogo veći deficit, ali se nadam, a to očekujemo kao SDPS da pri kraju ovog perioda imamo jasan, potpuno otvoren budžet, budžet koji će biti u skladu sa svim evropskim zemljama, da neće više biti ispod i iznad crte, da će biti sasvim jasno šta i na koji način se u ovoj državi plaća, da se zna red i da se zna ono što treba.
To ćemo verovatno učiniti u ovom periodu koji imamo pred sobom. Raduje i ovo, a zašto to ne istaći, postoje indikatori da neke stvari idu na bolje. Govorim o akcizama, akcizama na duvan, na naftu, dakle, indikatori koji kažu da imamo povećanje u tom delu. Isto tako, zašto ne reći, imamo smanjenje broja nezaposlenih od 20,3 i to je ono što se dešava. Jesu to indikatori, možda to nisu oni brojevi koje bismo očekivali, ali bitno je da preokrećemo trend ka boljem, ka većem, ka kvalitetnijem.
Odmah da naglasim poslanička grupa SDPS će učestvovati i ubuduće u svim reformskim zahvatima koji se budu dešavali, u izmenama zakona, ali smo svesni činjenice – nema promene dok se svi mi ne promenimo, kvalitetnije, bolje, da više radimo i da je rad jedino merilo vrednosti. U tom smislu, mi ćemo glasati i za ovaj rebalans budžeta, kao i kada dobijemo budžet za 2015. godinu, za koji smatramo da mora da bude urađen na bolji, kvalitetniji način u smislu da on bude realniji i da ne radimo rebalanse odmah na samom početku budžetske godine, već da on bude realniji, a to je ono što smo građanima i obećali. Hvala.