Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, današnji zakon, odnosno izmene Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, je relativno kratak zakon i on se prevashodno odnosi na članove osnovnog zakona 34. i 52. suštinski samo na član 34, obzirom da član 52. zapravo redefiniše kaznene odredbe.
Moji prethodnici, većina kolega su govorili o elementima teksta ovog zakona. Ja bih svoje obraćanje u Skupštini i vama ministre, fokusirala na zapravo na ono što je moja osnovna profesija i moje delovanje u projektovanju i u propagiranju potrebe izjednačavnja svih građana i u fazi projektovanja i izgradnji, a u smislu poštovanja jednakosti svih građana Srbije.
Mislim da osnovni zakon kroz segment koji se zove diskriminacija u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina, a u članu 13. u stavu 1. kaže – zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama.
U stavu 3. kaže – Pod objektima u javnoj upotrebi u smislu ovog zakona, smatraju se objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma i objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine.
U tačci 4. kaže – Pod javnim površinama u smislu ovog zakona, smatraju se parkovi, zelene površine, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajne površine i slično.
U segmentu 5a. stav 3. kaže se kao sublimacija zapravo šta je to diskriminacija? Diskriminacija je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekata, neophodna za pružanje usluga korisnicima sa invaliditetom.
Meni je jako drago da je neko od kolega pomenuo i jako mi je drago da ste vi gospodine ministre lično nas obavestili o svemu onome što je ministarstvo, vaše ministarstvo učinilo u tom smislu.
Sami ste rekli, a i naravno svi smo svesni da je to relativno malo nedovoljno i da naše delovanje mora da bude mnogo šire. Namerno sam pobrojala šta to sve spada u javne objekte, javne površine i šta je to sve što mi moramo učiniti dostupnim građanima sa invaliditetom.
Godine 2012. Vlada je usvojila pravilnik o tehničkim standardima o pristupačnosti. Taj pravilnik je, da kažem, za moje mišljenje, profesionalno mišljenje relativno kasno donesen, ali dobro, hvala Bogu da je i donesen, ali od 2012. godine, jasno su definisani delovi objekta, delovi javnih površina, delovi prostorija unutar svih tih objekata kako moraju biti projektovani, dizajnirani da bi svi oni bili dostupni građanima sa posebnim potrebama.
Ovaj pravilnik definiše kako treba da izgledaju prilazi do objekta, rampe za pešake, invalidska kolica, stepenica i stepenište, liftovi, podizne platforme. Definiše kretanje, pravila kretanja u zgrada mu skladu sa dimenzijama prostora kroz koji se kreću invalidna lica.
Korišćenje pojedinih prostora u zgradama, definiše kako projektovati i graditi javne toalete. Zatim, elemente opreme. Znači, da bi korisnici, danas govorimo o tome kako lica sa posebnim potrebama, slabovida lica ili lica koja imaju nemogućnosti korišćenja potpisa na način kako ga mi koristimo, govorimo o njima, ali treba da se setimo da treba i sve šaltere učiniti dostupne tim licima.
Pravilnik između ostalog kaže kako treba da bude i dizajnirana oprema, kako treba da izgledaju šalteri, pultevi, javne telefonske govornice. Naravno, definiše kako treba da izgledaju i javni prostori, spoljni prostori, trotoari, pešačke staze, mesta za parkiranje.
Mislim da se što se tiče ovih pešačkih staza, parkirališta, čini mi se da se možda najviše i učinilo i dobro je da je tako. Zatim, treba implementirati u opremu i sisteme za orijentaciju.
Ja sam namerno pobrojala sve ono što kaže pravilnik, prosto da bih prozvala, sve nas podsetila, prozvala sve one koji rade na prvo projektovanju, izgradnji, a onda i na rekonstrukciji objekata koji su javni, koji moraju biti dostupni i osobama sa posebnim potrebama.
Ja bih želela da na kraju samo kažem da svesni smo kako izgledaju neki od objekata koji koriste lica sa invaliditetom.
Vi znate da čak i zdravstvene ustanove, znate da čak i neki od rehabilitacionih centara nemaju sve prostore podjednako dostupne svim korisnicima tih ustanova. Dobro je i lepo je kada u RH centru imamo izgrađen bazen, ali nije dobro kada taj bazen, da kažem uslovno rečeno, više se koristi za rekreaciju nego za rehabilitaciju pacijenata. Vi morate omogućiti pacijentu koji se kreće u invalidskim kolicima da može da uđe u taj bazen i da ga neko iznese iz tog bazena i to, naravno, ne treba da budu zdravstveni radnici koji će to raditi, za to mora da postoji posebna oprema.
Znam da ovo možda nije glavna tema današnjeg zakona, ali sam imala potrebu da u svom obraćanju posebno naglasim na arhitektonske barijere i naravno, nećete mi zameriti, to je posao kojim em što se bavim, em se baš izrazito i često bavim afirmacijom redizajniranja prostora, a u pravcu dostupnosti svim građanima Srbije.
Gospodine ministre, ja želim da vam kažem da će, naravno, poslanici SDPS podržati ovaj zakon, izmene osnovnog zakona. Ali, takođe želim da vam kažem da se članovi naše stranke na terenu već i sada aktivno bave promocijom ovog pravilnika, jer postoji i svest o neznanju, neobaveštenosti i mi kroz svoje delovanje na terenu pokušavamo da lokalnim samoupravama, odgovarajućim brošurama ukažemo na to kako bi zapravo trebalo da se dizajnira prostor za javnu upotrebu. Pravilnik je, na sreću, predvideo jako veliki broj grafičkih priloga. On je dosta jasan i mislim da bi dobro bilo kada bi se u skladu sa tim svi ponašali.
Zahvaljujem vam se što razmišljate i što kroz zakon redefinišete prava i obaveze i unapređujemo stalno prava i obaveze, ali vas takođe molim da u okviru svojih mogućnosti pokušate da uspostavite kontrolu nad izgradnjama, rekonstrukcijama javnih objekata i prostora, jer kada rekonstruišemo neki objekat, mislim da bi trebalo ipak prioritet da damo rekonstrukcijama u pravcu dostupnosti, a manje redizajnu nameštaja, opremanju kabineta i kancelarija. Naravno ne kažem da to ne treba, ali ovo sigurno treba da bude prioritet. Kada adaptiramo i rekonstruišemo javne toalete, kako ste i sami rekli, trebali bi prevashodno da budu redizajnirani, rekonstruisani tako da budu dostupni ljudima koji se kreću u invalidskim kolicima, a prioritet ne bi trebalo da nam budu skupe pločice ili kvalitet opreme.
Još jednom, SDPS će podržati ovaj zakon, a vama se zahvaljujem što unapređujete realizaciju prava osoba sa posebnim potrebama.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, svoje izlaganje o izmenama Zakona o kulturi započeću opštim stavovima Socijaldemokratske partije o ovom Predlogu zakona,
Osnova za izmene zakona je zakon iz 2009. godine i to je bio dovoljno dobar zakon da bude samo izmenjen, te je on sa ovim svojim izmenama i dobar osnov za uređenje oblasti kulture. Kada neki zakon suštinski ne menjamo, već ga samo unapređujemo, preglednije je doneti zakon o izmenama, jer je jasno iz takvog koncepta šta se iz prethodnog zakona menja, šta se briše, a šta se zadržava.
U postupku izrade zakona vođena je široka javna rasprava. Ovo govori da je veliki broj umetnika, stručnih radnika, predstavnika institucija kulture želeo da se uključi u izradu izmena zakona. Socijaldemokratska partija Srbije podržava ovu praksu, jer ko može bolje znati šta su problemi i potrebe kreatora kulture od njih samih. Jasno je da su ponekad stavovi oprečni, ali je na Ministarstvu i ministru da sublimira i sačini finalni predlog zakona.
U ime svoje poslaničke grupe želim da istaknem stav da je kultura i kulturni identitet jedne zemlje podjednako važan kao i ekonomija te zemlje. Oporavak ekonomije jedne zemlje je dug i težak proces, traži puno odricanja i rada, ali je moguć.
S druge strane, kulturno osiromašenje, urušene vrednosti, odsustvo opšte društvene pristojnosti, često je nemoguće oporaviti. Svaka pročitana knjiga je odgledana pozorišna predstava, pogledan dobar film, koncert, uživanje u likovnim umetnostima, u dizajnu i arhitekturi, snaži naš opšti, pojedinačni kulturni status i identitet.
Ne smemo prihvatiti stav – prvo ekonomija, pa kultura. Razvoj mora biti jednovremen i paralelan. Siromašno društvo ima siromašnu kulturu, ali ne osiromašenu i jeftinu. Kulturno nasleđe može i mora biti bogato. Ova zemlja ima i kulturnu istoriju, ali i aktivne vrhunske umetnike.
Na Vladi Srbije i na vama lično gospodine ministre, je istorijska odgovornost da zaustavite, bolje da kažem zaustavimo, procese devalvacije pravih kulturnih vrednosti i sprečite poplavu prostote, vulgarnosti, jeftinih sadržaja koji se nude naciji, a prevashodno putem pisanih i elektronskih medija.
Gospodine ministre, poznajemo se privatno skoro 15 godina i znam da delimo slične vrednosne stavove. Neodgovarajuća nadležnost ne može biti opravdanje ni vama ni nama. Svaki ministar je član Vlade, a poslanik deo parlamenta. Vlada ima integrisanu nadležnost, svi imamo mogućnost formiranja radnih grupa, podnošenja inicijativa. Vlada donosi uredbe, parlament donosi zakone, znači, odgovornost nam je velika, a propuštena istorijska odgovornost nenadoknadiva.
Zakon o kulturi, kao izmene Zakona o kulturi samo su osnov za sprovođenje kulturne strategije, očuvanje nasleđa, unapređenje kulturne infrastrukture i afirmacija stvarnih kulturnih vrednosti. Zakon je osnov, važno je njegovo sprovođenje. Zato se vraćam na temu, zajedničko angažovanje na marginalizaciji banalnih i spornih sadržaja elektronskih medija, posebno onih koji imaju nacionalnu frekvenciju.
Jedna druga tema, možda malo više lična, u ime svoje profesije, u svoje lično ime, želim da vam uputim molbu da u okviru svojih nadležnosti, znam da niste jedino nadležni, vratite u praksu institut javnih arhitektonskih konkursa. Deo nacionalne kulture je i arhitektonsko nasleđe. Najvrednija arhitektonska zdanja koja su nas međunarodno afirmisala bili su predmeti i rezultat internacionalnih konkursa. Ovo nije samo naša praksa već su mnogi gradovi u svetu poznati po građevinama. Šta je Pariz? Ajfelova kula, Bobur, Vence piana, kad kažete Bilbao prva asocijacija je Gugenhajmov muzej Frenka Gerija. Sve su to bili međunarodni konkursi i prve nagrade. Ovo nedostaje Beogradu i Srbiji, provera arhitektonskih vrednosti i međunarodna afirmacija.
U ime Socijaldemokratske partije Srbije želim da istaknem i neke naše sugestije vezane na odredbe ovog zakona. Dobro je što će se u sastavu Nacionalnog kulturnog saveta naći predstavnik Beogradskog univerziteta i predstavnik filmske umetnosti. Dobro je definisana procedura konkursa za izbor direktora ustanove kulture, ali imamo sugestiju na član zakona koji definiše razloge za razrešenje člana Upravnog i Nadzornog odbora ustanove kulture. Kaže se da osnov za razrešenje može biti – sprečavanje potencijalno štetnih posledica po ustanovu. Po mišljenju poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije ovo je previše široka definicija i može biti lako zloupotrebljena, zato smo kao poslanički klub podneli amandman na ovaj član.
Takođe smo podneli amandman na član koji kaže da osnov za razrešenje može biti pokrenut krivični postupak protiv člana upravnog ili nadzornog odbora. Smatramo da je celishodnije da osnov za razrešenje bude pravosnažna sudska presuda jer predloženo rešenje takođe može biti predmet neke zloupotrebe. Naravno, nezavisno od ovih naših amandmana i njihove sudbine za koju bismo naravno voleli da ih razmotrite i da ih prihvatite, poslanici Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za zakon o izmenama Zakona o kulturi. Hvala vam.

Osnov je replika na izlaganje koleginice Suzane, prozvala me je direktno imenom i prezimenom.

Prvo i ujedno da se  zahvalim koleginici što me je prozvala. Ja sam zapravo htela da podsetim na svoje izlaganje prilikom donošenja osnovnog Zakona o „Beogradu na vodi“, gde sam ja zapravo navodila i predlagala da se uvede faznost u gradnji zbog kompleksnosti konstrukcija, zbog očekivanja raznovrsnih vrsta radova i svega ovog što nam se sada zapravo, sa čime smo se suočili.

Ja sam i predlagala da se faznost uvede u osnovni zakon, te sada smatram da ovo što sada korigujemo je zapravo u duhu onog što sam i tada govorila, te u tom smislu pretpostavljam da je to i razlog zašto je koleginica pomenula moje ime.

Gospodin Babić, kolega Babić nije, zapravo me je prozvao da komentarišem ono što je on rekao, ali bih volela da kažem i nešto vezano za predloge standarda, uvođenje standarda, inostranih i prihvatanje inostranih standarda.

Mi nažalost u Srbiji još uvek delimično projektujemo po JUS i za očekivati je da stranci koji dolaze i uvode konstrukcije koje ovde nisu viđene, očekujemo da će zapravo i projektovati po standardima koje mi nismo imali prilike da sretnemo, te u tom smislu predlažem i da se ostane pri onom delu, onom članu koji zapravo uvodi prihvatanje inostranih standarda u ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima je sistemski zakon, jer on ostvaruje pretpostavke za sveukupna privredni razvoj. Takođe, obezbeđuje energetsku nezavisnost zemlje, ali i obezbeđuje održiv razvoj društva i privrede jedne zemlje i zaštitu životne sredine. Zbog toga će SDPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
U svom današnjem izlaganju osvrnuću se na one delove zakona koji se prevashodno odnose na moju profesiju, a to je arhitektura i graditeljstvo, ali osvrnuću se na temu energetske efikasnosti, obzirom da je to tema kojom se bavim skoro 20 godina. Govoriću o delu zakona koji definiše geološka istraživanja, a to su zapravo članovi od 16. do 57.
Geološka istraživanja se dele na osnovna geološka istraživanja i to su istraživanja od javnog interesa i oni se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. S druge strane postoji primenjena geološka istraživanja, koja su zapravo i predmet sa moje današnje analize u današnjem obraćanju, i ona predstavljaju prilično široku paletu istraživanja, utvrđivanje mineralnih resursa, geoloških istraživanja, hidrogeološka, geotermalna.
Cilj ovih primenjenih istraživanja može biti analiza resursa i eksploatacioni razlozi, ali može biti prostorni i urbanističko planiranje i prevencija od nepogoda, projektovanje u skladu sa geomehaničkim svojstvima nekog terena, zaštita životne sredine i naravno održivi razvoj.
Geotermalna istraživanja mogu dati i seizmičke podatke te bih nešto danas u današnjem izlaganju akcentovala na tu temu. Molim vas, gospodine ministre da date svoj lični doprinos u izradi geotermalnog atlasa koji u stvari predstavlja skup predistražnih radnji o potencijalnim geotermalnim energijama, ali ono što je bitno on daje dosta podataka o seizmičkim rizicima. Beograda je jedna od dve prestonice u Evropi koja nema ovaj seizmički atlas.
U svom izlaganju, gospodine ministre, vi ste istakli značaj energetske nezavisnosti. Mislim da sam na tu temu dosta pričala i kada smo govorili o prethodnom zakonu, ali mislim da je danas vrlo bitno da naglasimo koliki su energetski geotermalni potencijali Beograda. Beograda prosto leži na geotermalnim izvorima i mislim da je cela Srbija sa Mađarskom zapravo najbogatija ovim potencijalima u Evropi. Ovo su kvalitetni energetski izvori. Oni su prevshodno obnovljivi, oni su Srbiji vrlo dostupni i oni su ekološki idealni. Aerodrom Beograda je svojevremeno izgradio studiju o potencijalima geotermalnih izvora u slojevima ispod njihove parcele i dobili su rezultate da bi ti potencijali mogli da pokriju energetske bilanse potrebne za grejanje i hlađenje svih njihovih objekata.
Zakon o rudarstvu i o geološkim istraživanjima ukida nadležnost nad rentom za geotermalne izvore, međutim, on zadržava nadležno na proceduri. Želim da vam na veoma kompleksnu, komplikovanu proceduru koja često obeshrabrujuća. U svojoj praksi poslednjih skoro 20 godina učestvujemo u projektovanju objekata koji koriste geotermalnu energiju u bušotine na parceli kao izvor energetski za te objekte.
Dosta iskustva imam i ovo što vam kažem da ta kompleksna procedura često obeshrabruje investitore. Saglasna sam, da naravno mora postoji odgovarajuća procedura i da mora da postoji precizna evidencija, u protivnom imaoci dozvola bi možda bili hendikepirani u odnosu na one koji bez dozvola koriste iste hidrogeološke slojeve te bi se moglo doći u situaciju da zapravo oni koji plate i dobiju dozvolu budu ugroženi od ovih nesolidnih.
Na kraju, analize zakona, želim da kažem nešto u ime SDPS o trenutno veoma aktuelnoj temi.
U Parizu se održava Samit sa Temom - globalnih klimatskih promena i na kraju tog Samita, očekujemo jedan finalni dokument koji bi trebao da bude zapravo nadgradnja Kjoto protokola i trenutno se na Samitu raspravlja o globalnim rizicima.
Osnovni problem je prekomerna emisija karbondioksida. Najrazvijenije, svetu svoj doprinos smanjenju te misije ne mogu dati kroz izmene ili nekada ne mogu dati kroz izmene svojih proizvodnih procesa te se na druge načine uključuju.
Jedan od načina je trgovina karbon-kreditima i mislim da Srbija nije iskoristila svoju šansu na svetskoj berzi karbon-kreditima, te vas ministre molim da u okviru kapaciteta svog ministarstva inicirate aktivnosti koji bi mogli da dovedu do aktiviranja u tom smislu, jer mislim da korišćenje tih kredita koja su zapravo donatorska sredstva, mislim da možemo da iniciramo i finansiramo projekte koji su nam dosta važni.
Evo, kao što recimo, danas sam pomenula to su neka geotermalna istraživanja, ali i izrada seizmičkog atlasa Beograda, potpuno je izvesno da ta sredstva mogu da budu upotrebljena za to i da je to možda jedan od načina o kojem treba da razmišljate.
Sa svoje strane, SDPS u danu za glasanje će podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Uvažena ministarko i saradnici, poštovane kolege, kada govorimo o spisku objekata koji bi trebalo da budu predmet legalizacije, vezano za ovaj amandman, želim da kažem da ukoliko bi se prihvatio, mi bismo praktično jedan veliki broj objekata koji bi trebalo da budu ozakonjeni ovim zakonom izgubili sa spiska, obzirom da je veliki broj objekata dobio građevinsku dozvolu i u fazi gradnje je došlo do bilo izmena, bilo probijanja urbanističkih parametara, te smatram da treba da ostane sve u skladu sa predloženim članom.
Pridružila bih se pitanju svojih kolega Suzane Spasojević i Neđe Jovanovića. Čini mi se da i objekti sa privremenom dozvolom u svemu odgovaraju situaciji u kojoj se trenutno oni nalaze. Čak mislim da za veliki broj objekata sa privremenom dozvolom imamo situaciju da su u fazi dobijanja te dozvole oni poštovali odgovarajuće uslove, jer su po određenim zadatim parametrima i dobijali te dozvole. Mislim da bi možda dobro bilo da se i oni nađu na spisku tih objekata. Hvala.

Samo bih htela da kažem, mislim da kada sam predložila da se možda uvaže objekti sa privremenom dozvolom, mislila sam da bi dobro bilo da oni po istoj proceduri obave postupak ozakonjenja. Mislim da oni ne bi trebalo da budu sankcionisani, naprotiv. Samo toliko. Hvala.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade i saradnici, pa mislim da prihvatanjem ovog amandmana zapravo bi se možda došlo u suprotnost sa nekim od zahteva koji smo danas čuli, a to je da ova legalizacija i razgovor o ovoj legalizaciji koji traje već par meseci, da se time omogućava nesolidnim a da na brzinu u zadnjem momentu grade, te smatram da bi ova formulacija trebala da ostane ovakva kakva je u zakonu, obzirom da bismo time što eventualno predvidimo rok 31. decembar, zapravo bili u suprotnosti sa članovima zakona a to je da danom stupanja na snagu ovog zakona, svaki naknadno izgrađeni objekat ne može biti ozakonjen.
Stvorili bismo jedan prostor od mesec dana kada bi stvarno svako pohitao da nešto izgradi i da nekim satelitskim snimkom sa kraja godine dobijemo neku ne odgovarajuću sliku u odnosu na članove zakona koji su propisani. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege, u duhu zahteva amandmana da se redefinišu rokovi za evidenciju, želela bih vrlo principijelno da iznesem svoj stav, da mislim da je ovo zakon koji apsolutno nema stranačka obeležja, on nema stranačke boje. Ovde se ozakonjuju objekti koji pretpostavljam da su gradili bilo građani koji nisu članovi nijedne stranke, bilo građani koji su članovi različitih stranaka. Sasvim je izvesno da će ovo što danas ozakonjujemo, ili što ćemo recimo sutra izglasavanjem zakona ozakoniti, biti pogodnost državi Srbiji da prestane sa nezakonitom gradnjom.
Ovde smo čuli različitu argumentaciju. Sa obe strane je iznošena neprincipijelnost i selektivan pristup zakonu. U duhu toga, želela bih da napomenem još jedan vid, da tako kažem, selektivnosti. Trenutno je na snazi u različitim beogradskim opštinama akcija ekspresnog donošenja rešenja o rušenju objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju. Naravno, nema potrebe da sada iščitavam ono što mi građani kažu, ali je vrlo bitno da ako smo krenuli u postupak ozakonjenja objekata, da onda ne zloupotrebljavamo situaciju od narednih par dana, kada je moguće doneti takva rešenja. Utoliko zaista molim kolege koji su predlagali promene rokova iz opozicionih stranaka, da se pozabave i situacijama koje imamo trenutno u opštinama, gde se zaista selektivno pristupa ovoj mogućnosti da se po starom zakonu donose brzopotezna rešenja. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade i saradnici, poštovane kolege, vezano za član 8. želela bi samo da istaknem zadovoljstvo za redefiniciju onog dela člana koji se odnosi na osnov za legalizaciju objekata koji su drugačije spratnosti u odnosu na odgovarajući planski dokument. Takođe bi želela da pohvalim saradnju sa kolegom Babićem i spremnost Vlade da prihvati ovaj amandman. On je zapravo u duhu onog što smo i mi želeli svojim amandmanima.
Samo bi htela, vezano za ovaj naš član, da istaknem, taj amandman nije prihvaćen i on se odnosi na deo člana 8. u kome smo želeli da u popis situacija objekata koji će biti ozakonjeni uvrstimo i objekte koji se nalaze u zoni za koju ne postoji odgovarajuća planska dokumentacija.
Svi stavovi člana 8. referišu se na situacije kada je planski dokument definisao mogućnosti ozakonjenja. Jedino nije naveden slučaj da je podnet zahtev za ozakonjenje objekata u zoni za koju ne postoji planska dokumentacija. U tom smislu je bio naš član, pa sam želela da obrazložim šta je bila ideja kolega poslanika i mene. Hvala.

Da, kao ovlašćeni predstavnik SDPS.
Želela bi da prosto objasnim šta je bila ideja ovog amandmana. Amandman zapravo menja samo jednu svezu u iskazu, u stavu, u kome piše – predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu. Koleginicin, zapravo naš amandman je bio da se sveza „ili“ menja svezom “i“.
Iskoristiću priliku da obrazložim i svoj amandman na isti član 10, te se neću javljati kasnije. Zajednička ideja je bila da se dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu uključi u obaveznu dokumentaciju, a zapravo ideja je bila da se to prevashodno odnosi na podnošenje prijava o ozakonjenju, na Zakon o posebnim pravima. Kako je amandman na član 10. u delu koji definiše baš ovu oblast prihvaćen, mi onda smatramo da je zapravo ono što smo mi kao podnosioci amandmana želeli da postignemo zapravo i postignuto. Utoliko se zahvaljujemo što je prihvaćen jedan deo ovog člana, te se ja, kada bude došao na red moj amandman, neću javljati za reč. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, zapravo ovaj amandman je u stvari konsekventna izmena člana 29, a na osnovu izmenjenog člana 8.
Ovaj amandman nama nije prihvaćen, ali mislim da je ono što smo želeli da postignemo zapravo ispunjeno kroz prihvatanje amandmana kolege Babića. Samo ukratko da kažem da se radi o proceduri za objekte za koje ne postoje urbanistički uslovi i mislim da je izmena člana 8. u stvari definisala odstupanja od važeće planske dokumentacije. Naravno, to je trebalo primeniti i u članu 29, gde je konsekventno primenjen predlog izmene kolege Babića. Mislim da je ono što smo mi predložili zapravo isto što je i kolega Babić želeo da postigne. Hvala.

Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gosti iz Ministarstva i RGZ-a i gospodine predsedavajući, u svoje ime i u ime SDPS-a, danas bih želela posebno, u okviru ovog dosta obimnog dnevnog reda, da iskažem stavove vezano za verovatno dva najvažnija zakona iz seta zakona o kojima danas govorimo, a to je, naravno, Zakon o ozakonjenju objekata i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.

Naravno, Zakon o ozakonjenju izaziva dosta kontroverzi. Kao arhitekta i neko ko se urbanizmom i projektovanjem bavio ceo svoj radni vek, naravno, imam podeljene stavove, a i u skladu sa ovim što ste upravo rekli, gospođo ministarko. Dakle, ta jedna strana koja, naravno, ima profesionalni bunt, a i sam naziv Zakona o ozakonjenju ukazuje da ovim zakonom mi praktično ozakonjujemo one koji su radili nelegalno. Dajemo praktično aboliciju onima koji su kršili zakona i znamo da je to trajalo godinama. Znamo da su ili radili tako što nisu plaćali odgovarajuće troškove za uređenje građevinskog zemljišta, ili su se kada su gradili oglušavali o urbanističko-tehničke uslove, pa su gradili ili više, a ponekada urgožavajući što okruženje, što svoje sustanare, svoje komšije. To je ta neka crna strana, to je ta neka loša slika i to je taj neki profesionalni bunt, koji svako od nas ima kada krenemo u postupak donošenja ovakvog zakona.

S druge strane, tu je ta neka bitna i pozitivna želja svakog profesionalca da se taj postupak završi, uz punu svest da nisu uvek građani bili ti koji su bili vinovnici kršenja zakona. Znamo da je velik broj onih koji su gradili bez odgovarajućih uslova i građevinskih dozvola to morao da radi zbog toga što lokalna uprava nije obezbedila odgovarajuće planske dokumente, da su građani imali svoje parcele, imali mogućnost da grade i sami sebi reše stambeno pitanje, ali da im odgovarajuća uprava nije omogućila, nije dala preduslove. Ako vi ne možete da dobijete urbanističke uslove za parcelu da gradite, vi onda, ako želite sebi da rešite stambeno pitanje, gradite bespravno. Utoliko država mora biti svesna i svoje odgovornosti.

S druge strane, treba da znamo da je u posleratnom periodu, pri tom mislim da Drugi svetski rat, veliki broj građana bio u prilici da dobije stanove od svojih preduzeća ili od državne uprave, da je ta svoja stanarska prava za relativno jeftin novac pretvarao u svoje vlasništvo, a da su, s druge strane, brojni građani kroz participaciju u stambenim fondovima praktično plaćali građanima koji su bili favorizovani, naravno pod uslovima favorizovani, građanima koji su došli do besplatnih ili jeftinih stambenih kredita ostali nenamireni. Znači, oni građani koji su ponekad i po nekoliko generacija učestvovali kroz stambene fondove u ulaganju u tuđe stanove su svoje stambeno pitanje rešavali svojim sopstvenim novcem. Sada se opet vraćam na to da u velikom broju slučajeva za to nisu imali odgovarajući odgovor države, nisu imali odgovarajuće urbanističke uslove.

Sa punom svešću da postoji i treća kategorija onih koji će biti abolirani ovim zakonom i za koje jedino nemam previše razumevanja, tačnije nemam uopšte razumevanja, mi moramo ovaj zakon da podržimo i da ga donesemo, jer zapravo stavlja tačku na bespravnu gradnju. Ta treća kategorija građana su investitori koji su gradili za tržište, koji su ne poštujući zakone ili gradili bez dozvole na lokacijama gde za to nisu imali uslove, a naravno nisu ni imali svoje nasušne životne potrebe kao običan građanin, ili su gradili van uslova probijajući urbanističke parametre i na taj način, naravno, dolazili do značajne finansijske koristi. Nažalost, i ova treća kategorija građana će ovim zakonom biti nagrađena, ali tu, da tako kažem, povratka nema. Svi prethodni zakoni o legalizaciji su imali punu svest da potpuno pravedno neće biti bilo kakvo zakonsko rešenje da se donese.

Ovaj zakon je izuzetno dobar, zato što je vrlo sveobuhvatan i zato što je rešio nekoliko prethodnih zakona i zapravo završio proceduru svih onih prethodnih zakona koji tu proceduru iz različitih vremenskih ili drugih tehničkih ograničenja nisu bili u stanju da završe.

Predmet ozakonjenja su objekti koji su građevinski završeni, u smislu da imaju temelje, zidove, stubove i, naravno, koji su ukrovljeni. Tačnije, to su objekti koji su tehnički prikladni i opremljeni tako da se u njima mogu boraviti. Vrlo je bitno da su ti objekti građeni od čvrstog materijala i da se mogu smatrati trajnim objektima. S druge strane, ne mogu biti predmet ozakonjenja objekti koji su izgrađeni na nestabilnom terenu, močvarnom, klizištima, sem u slučajevima da podnosilac zahteva dokaže da je objekat dodatno stabilno obezbeđen i da je u njemu bezbedno živeti.

Takođe, ne mogu se legalizovati objekti izgrađeni na površinama javne namene, izgrađeni u zaštićenim područjima, bilo da se radi o prirodnim dobima, ili da se radi o zonama infrastrukturnih objekata, ili da se radi o zonama koje su pod zaštitom kao kulturna dobra.

U članu koji definiše ovu oblast, ovu materiju, postoji jedna mogućnost, da se ipak ozakone vikendice i kuće za odmor. Mislim da je zakon dosta široko ostavio ovu definiciju, jer nije za svakog isto vikendica i kuća za odmor. Mislim da je možda tu moglo da dođe do nekakvih ograničenja. Ne pretendujem da budem zakonopisac, ali mislim da je tu možda nešto moglo da se malo preciznije izdefiniše, tj. razvrstaju oni koji zaista to koriste kao neku elementarnu skromnu vikendicu i oni koji uživaju u kućama za odmor od nekoliko stotina kvadrata, sa garažama i bazenima.

Takođe, članom 28. data je mogućnost da se ozakoni objekat koji pribavi saglasnost upravljača javnim dobrom ili organizacije nadležne za zaštitu prirodnih i kulturnih dobara. Mislim da je i ovde dosta široko ostavljena nadležnost, jer reći – upravljača javnim dobrom, to je prilično neprecizno. Želim da vam kažem da, recimo, u Beogradu imamo u opštini Grockoj društvo koje upravlja rečnim obalama i ono daje sebi neku određenu nadležnost. Znači, vrlo je bitno da preciziramo ko je nadležan za davanje tih saglasnosti.

Zakon je vrlo dobro i sveobuhvatno definisao završetak svih do sada nezavršenih procedura po prethodnim zakonima. Mislim da ta neka informacija da postoji negde oko milion i po nelegalnih objekata, za kojih je negde oko 750.000, čini mi se da u opticaju ti statistički podaci, da je 750.000 već u nekakvim dosadašnjim procedurama, zaista je bilo potrebno veštine pokriti ovim zakonom. Želim da pohvalim rezultat, da je to uspešno realizovano.

Predmet ozakonjenja su i objekti koji su rešavani po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima, a koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Mislim da tu treba zaista da budemo vrlo, vrlo obazrivi, jer je taj zakon dao vrlo široku mogućnost upisa prava. Mislim da je tu ukrštanje sa imovinom principijelno i neophodno.

Popis nezakonito izgrađenih objekata vrši organ lokalne uprave i istovremeno se izrađuje satelitski snimak, koji je zapravo korektivni faktor podataka koje će prikupiti lokalna samouprava. Nakon završetka popisa, inspekcijske službe donose rešenje o rušenju za sve nezakonito izgrađene objekte. Mislim da je ovo važno dosta publikovati, dosta često kroz medije objašnjavati građanima, jer je ovo zakon za koji će se zainteresovati veliki broj građana, ali će takođe ostati i veliki broj onih do kojih ova informacija neće stići, te se bojim da će biti građana koji kada dobiju rešenje o rušenju za svoj objekat po ovom zakonu, iako se radi samo o jednom od stepenika u procesu legalizacije, odnosno ozakonjenja tog objekta, mislim da za neke to može biti šok iznenađenje.

U tom smislu, mislim da kroz medije treba dosta objašnjavati ovu proceduru i preduprediti moguću sekiraciju građanima.

Što se tiče nastavka procedure, nakon završetka popisa i nakon donošenja rešenja o rušenju, a u toku od sedam dana za donošenje tog rešenja, nakon tri dana se to rešenje dostavlja organu koji izdaje rešenje o ozakonjenju. Znači, preduslov za donošenje rešenja o ozakonjenju je prevashodno u usaglašenosti sa satelitskim snimkom, takođe u usklađenosti sa planskim aktom za tu zonu. Ovde bih se zahvalila na vašem odgovoru na izmeni člana 8, a vezano za neku toleranciju spratnosti objekata. Videla sam amandmane koji su podneti i zahvaljujem što ste rešili to na način koji ste malopre istakli.

Takođe je u postupku potrebno dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu. Član kaže – dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu. Mi smo, kao poslanička grupa, dali amandman. Mislim da treba umesto „ili“ da stoji „i“. Ovo se posebno odnosi na ozakonjenje predmeta po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava jer, kao što sam malopre istakla, tu je jako, jako veliki broj objekata evidentiran. Mogu iz ličnog iskustva da vam kažem da u svoj praksi imam objekte koji su evidentirani delimično na tuđim parcelama, da tu 20, 30, 50 centimetara ulazak u tuđu parcelu satelitom nije ni moguće sagledati. Evidentirani su čitavi delovi objekta na tuđoj parceli i mislim da je tu potrebno, utoliko da vas zamolim da razmotrite da ovaj amandman izmene veze „ili“ bude zamenjena vezom „i“.

Što se tiče obima projektne dokumentacije, zakon je tu stvarno bio izuzetno tolerantan i predusretljiv, a sve, naravno, u skladu sa finansijskim mogućnostima građana. Znači, potrebno je u okviru dokumentacije pribaviti kopiju plana, izveštaj o zatečenom stanju objekta, elaborat geodetskih radova, uz izjavu odgovarajućeg projektanta ili izvođača, naravno, licenciranog. Oni izjavljuju da su ispunjeni tehnički uslovi za korišćenje objekta.

Na osnovu ovako kompletirane dokumentacije nadležni organ utvrđuje ispunjenost uslova za ozakonjenje, a naravno u skladu sa svim ranije navedenim procedurama. Nadležni organ obaveštava vlasnika objekta da u roku od 30 dana dostavi nedostajuću dokumentaciju i tako kompletirana dokumentacija zapravo je sada preduslov za izdavanje rešenja o ozakonjenju. Nakon definisane procedure zapravo se sada definiše i visina takse. Bilo je dosta reči o tome kolika treba da bude taksa za ozakonjenje nezakonitih objekata. Mislim da su tarife po kojima je za stambeni objekat do 100 kvadrata potrebno platiti taksu od 5.000, za objekte od 100 do 200 kvadrata platiti 15.000 dinara, a za objekte od 200 do 300 kvadrata potrebno je platiti 20.000 dinara. Za stambene i poslovne objekte od 500 do 1.000 kvadrata plaća se 250.000 dinara

i za objekte od preko 500 do 1.000 plaća se 500.000 dinara. Mislim da je Ministarstvo, stvarno sagledavajući mogućnosti građana napravilo izuzetno male, niske takse i mislim da zaista neće biti građanina kome to neće biti prihvatljivo.

Nakon plaćanja takse stiču se uslovi za upis prava u svojine u javnoj knjizi i evidenciji nepokretnosti, odnosno u katastru. Ono što je novina, to je da nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja pravosnažno rešenje o ozakonjenju direktno katastru i on vrši upis prava svojine na objektu. Mislim da je ovo jako dobro, poznajući loše navike građana i poznajući našu nemarnost. Mislim da je ovo zakonsko rešenje i u susret zapravo krajnjem i finalnom rešavanju uređenja popisa nekretnina.

Zato, u ime SDP i u svoje lično ime, želim da kažem da verujem da će ovaj zakon da dovede do finalnog, trajnog rešenja prestanka gradnji bez građevinskih dozvola, bez urbanističkih uslova jer mislim da je to, osim što je preduslov za uređenje svake države, istovremeno i preduslov za dolazak kvalitetnih investitora, preduslov za investiranje, ulaganje u ugradnju, a naravno znamo da to generiše i razvoj celog društva.

Što se tiče izmena Zakona o državnom premeru i katastru, važno je istaći da je ovo jedan od ključnih zakona kojim se podstiče takođe investiranje i gradnja, problemi sa katastrom znate koliko su bili često uzrok što odlazaka investitora ili pak nedolaženja investitora u našu zemlju. Mislim da će ovaj predlog izmena zakona dodatno uvesti red u evidentiranje nepokretnosti.

Ukratko ću samo reći šta se postiže ovim zakonom. Mislim da je dosta važno što se ovaj zakon usaglašava sa ostalim u međuvremenu donetim zakonima. On uvodi savremene metode rada, prevashodno digitalizaciju, obezbeđuje javnost podataka, ali istovremeno obezbeđuje i zaštitu prava pojedinca za tajnost određene vrste podataka. Skraćenim rokovima dolazimo do ubrzavanja procedura. Znamo koliko se svi žalimo na dugačke postupke i dugačko čekanje za rešavanje pitanja u katastru i duboko sam uverena i znajući prvo ljude koji rade i spremnost za izmenu zakona i usaglašavanje sa ostalim zakonima, duboko sam uverena da će se tu bitno stvari promeniti.

Takođe je novina da se uvodi stručni nadzor nad geodetskim radovima, što je zapravo i pravo i odgovarajuće mesto odakle to treba i da se sprovede. Zato još jednom želim da kažem da će sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu Socijaldemokratska partija Srbije podržati i glasati za njih.

Želim samo da vama, gospođo ministarka, kažem da smo mi dali nekoliko amandmana i nadam se da ćemo biti u prilici da o njima pričamo. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, uvaženi gosti iz ministarstva, poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, turizam je svakako najpropulzivnija grana privrede, jer ulaganje u turizam generiše razvoj saobraćaja, infrastrukture, prehrambene industrije, poljoprivredne industrije, nameštaja, tekstila, itd. Ali, istovremeno, razvoj turizma mora biti posledica sinergije različitih društvenih aktivnosti, jer nema, kao što je upravo ministar i sad rekao, nema turističke destinacije bez dobrog puta, bez hotelsko-ugostiteljskih komplekasa, ali, istovremeno i dobro osmišljene politike kulture, kao i brige o kulturnom nasleđu. Potrebni su nam dobri obrazovni programi, kako bi se pravili odgovarajući programi đačkog i omladinskog turizma.

Uloga Ministarstva turizma je da izrađuje strategiju razvoja ove grane, da razvija i promoviše turističke potencijale Srbije, kao i da u saradnji sa Turističkom organizacijom Srbije koordinira sve teritorijalne turističke organizacije i druge učesnike u turističkoj ponudi.

Ministarstvo i Turistička organizacija Srbije ostvaruju regionalnu saradnju, integrišu Srbiju u svetska, evropska i regionalna turistička udruženja, unapređuju nivo turističke ponude i proizvoda i istovremeno kontrolišu, nagrađuju, podstiču ali i sankcionišu sve delatnike u ovoj oblasti.

Turizam je privredna grana koja je podložna relativno čestim promenama, fleksibilna je, prilagođava se savremenim trendovima, koristi moderne savremene tehnologije i prati potrebe i zahteve korisnika.

Zbog svega ovog, Ministarstvo je izradilo Predlog izmene Zakona o turizmu. Naravno, govorimo o Zakonu koji je iz 2009. godine i koji je zbog svega ovoga što sam rekla i menjan 2010, 2011. i 2012. godine, a evo, danas imamo najnovije izmene.

Šta sve novo donosi ovaj zakon? Zakon se prevashodno usaglašava sa međunarodnim propisima i u međuvremenu donetim zakonima u Republici Srbiji. Zakonom se uvode novi savremeni metodi, pojmovi i oblasti poslovanja kroz te nove tehnologije, vrši se preraspodela nadležnosti, ojačava se upravljačka i kontrolna funkcija lokalne samouprave, ali istovremeno se turističke destinacije mogu poveriti na upravljanje destinacijskoj menadžment organizaciji, naravno, sve sa ciljem da se što veći broj turističkih sadržaja ponudi korisnicima.

Strategija razvoja turizma donosi se na minimalnih pet godina, po predlogu ovog zakona, a njena realizacija definiše se kroz akcioni plan, više puta pomenut, s pravom, jer mu je dat značaj.

Strategija razvoja turizma je sigurno najvažniji dokument kojim se prevashodno analiziraju preduslovi i sagledavaju prednosti i ograničenja jedne zemlje, trendovi i potencijali, međunarodni i lokalni, definišu se ciljevi i strategije. Novo u ovom zakonu je obavezna izrada tog akcionog plana i evo, da se ne bih ponavljala, sve ono što su rekle i kolege, strategija prethodna verovatno i nije zaživela zbog toga što nije ni postojao akcioni plan.

Najbitnija novina u predloženom zakonu je planiranje posebnih podsticajnih sredstava u budžetu Srbije za promotivne, razvojne i edukativne programe u turizmu. Trenutno se iz budžeta Srbije odvaja, ako se ne varam, ministre, rekoste 450 miliona evra, ja sam našla možda neku drugačiju, manju statistiku, ali dobro je da je 450 miliona evra za unapređenje turizma i ovo, bez obzira…

(Rasim Ljajić, s mesta: Dinara.)

Naravno, radi se o dinarima. I naravno da je ovo svakako nedovoljno.

S druge strane, zakonom je proširena nadležnost TOS-a jer TOS ima svoju nadležnost kako na promociji domaćeg proizvoda u inostranstvu, ali, s druge strane, on, prema svojoj sistematizaciji i poslu bi trebalo da mnogo aktivnije učestvuje na poboljšanju kvaliteta domaćeg proizvoda.

Mislim da je važno reći da Turistička organizacija Srbije je ostavila svoj trag kroz različite promotivne skupove i sajmove, predstavljajući privredu Srbije, ali mislim da je relativno malo uradila na koordinaciji, poboljšanju kvaliteta turističke ponude Srbije.

Šta kažu naša i svetska statistika? Vidni su rezultati i napredak u prihodima od turizma u prethodne dve godine. Direktni prihodi od turizma u 2013. godini bili su 1,053 milijarde dolara, u 2014. godini je ostvaren skok od 4,5% na 1,1 milijardu dolara, a u 2015. godini, čitala sam neke vaše izjave, očekuje se 1,3 milijarde dolara prihoda od turizma.

Da li smo u potpunosti zadovoljni? Sigurno da nismo. Kao što malo pre rekoste da je prihod od turizma u bruto društvenom proizvodu nekih 1,8% ili 1,9%, što je svakako nedovoljno kada uporedimo sa zemljama u okruženju i kada znamo da je, recimo, u Hrvatskoj taj procenat 12,2%, mada oni jesu prevashodno zemlja turizma, u Crnoj Gori je 9,8%, ali i u Bosni i Hercegovini 3%. Evropski prosek prihoda od turizma je 10%. Mislim da je ovo ministarstvo u ovom sastavu uradilo jako puno i dosta. Naravno, u uverenju smo da će se taj pozitivni trend i nastaviti. Broj zaposlenih u turizmu Srbije je negde oko 35.000, a sa povezanim granama 86.000.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, da neke skeptike razuverimo, kaže se ovako - u periodu januar-jul 2015. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 1.376.000 turista, što je 13% više u odnosu na period januar-jul 2014. godine. Domaćih je bilo, da ne brojim cifre, 13% više, što je ukupno 55% od ukupnog broja gostiju, a inostranih je isto 13% više. Ali, taj se odnos, koji je ranije bio uvek mnogo više u korist domaćih gostiju, sada nekako izbalansirao, pa je taj odnos 55% na prema 40% malo uravnoteženiji. U Beogradu je više 10% stranih gostiju, a u banjskim mestima 36, no polazište je relativno malo, radi se o 42.000 gostiju. Ima dosta porasta i u poseti planinskih mesta - 15%, i tako redom.

Statistike su prilično dobre. Dosta sam razmišljala, ministre, i reći ću vam nešto što sigurno nećete voleti da čujete. Očekujem da se na lestvici vaših prijatelja spustim za jedan stepenik niže, ali sam od jako mnogo ljudi koji se bave turizmom, kako stranih tako i domaćih, čula jednu rečenicu, a to je – najlepše što je moglo da se dogodi turizmu, to je Rasim Ljajić. Znam da ne volite, a ni ja ne volim ovakvu komunikaciju, ali eto, prosto, moje je bilo da kažem, ne radi vas, ne radi poslanika, ne radi Ministarstva, nego radi javnosti.

Šta kažu svetske statistike? Kažu da od 2000. do 2014. godine porast prihoda od turizma stalno raste, sem nekog izuzetka u 2009. godini, te je sa nekih polaznih 475 milijardi dolara u nekoj 2000. godini, zaključno sa 2014. godini, porastao na 1.245 milijardi dolara.

Naravno da je sada jasno zašto toliko svi pričamo o turizmu i zašto svi akcenat stavljamo na razvoj turizma, 10% svetske privrede bez prihoda zapravo otpada na turizam. Dobro bi bilo kada bi taj procenat uspeli da ostvarimo u našoj zemlji. Od 184 zemlje, Srbija je trenutno na 102. mestu i nadam se da, od promena zakona pa i malo više ozbiljnosti u svim segmentima turističke privrede, će se to mesto popeti naviše.

U svim statistikama Srbija stoji dobro. Međutim, mi smo postavili, vi kao ministarstvo, mi kao poslanici, kroz ovaj zakon postavili malo ambicioznije ciljeve jer treba prihodovati više, a za to je potrebno usvojiti novu strategiju razvoja turizma i akcioni plan, planski ulagati u turizam i infrastrukturu, ulagati u edukaciju, što naravno zakon donosi, aktivno učestvovati u konkursima za EU fonda u oblastima turizma, potrebno je pratiti svetske trendove i osluškivati zahteve savremenog turiste koji hoće aktivan i sadržajan odmor.

Ovaj zakon donosi izmene u odnosu na prethodne baš u pravcu svega ovog što sam navela. Znači, imamo finansijske podsticaje, imamo edukaciju, zaštita interesa turiste, principijelne sankcije prema počiniocima, uspostavljanje standarda i ostalo. Država stvara ambijent za ulaganje u turizam i dobro je, ali ne znam koliko je dovoljno, da se podstiče receptiva jer trenutno u Srbiji, od svih agencija, svega 4% se bavi receptivom. Potrebno je obezbediti stabilna budžetska sredstva i maksimalno se angažovati na konkursima za EU fondove.

S druge strane, razvoj turizma nije samo posao jednog ministarstva, već to mora biti strategija, opredeljenje države i potrebna je sinergija svih činioca o kome ste pričali, kako vi, ministre, tako i većina poslanika. Nema banjskog turizma bez dogovora sa Ministarstvom zdravlja, takođe nema bez dobre socijalne politike. Šta nam je sa sportskim turizmom, šta nam je sa prosvetnim turizmom?

Hrvatska je u svojoj strategiji razvoja turizma navela da prioritete daje turističkim granama koje donose siguran profit i za koje postoje finansijski podsticaji u EU, a to su: nautički turizam, tu mislim da nemamo mnogo šanse, poslovni, kulturni, zdravstveni, gastronomija, enologija, ruralni, golf turizam, poslovni i sportski turizam i eko turizam. Podvlačim da golf turizam navode kao potpuno odvojen od sportskog turima. O tome ću možda nešto malo više reći kasnije.

Predpristupni IPA programi planirani su i za infrastrukturu i za unapređenje ljudskih resursa kroz obrazovanje. Turizam je industrija zabave i užitka, te se sa ulaganjem u kadrove postiže jedan novi nivo turističke ponude. U Srbiji je u usponu kongresni turizam i mi imamo dosta preduslova da ga razvijamo, ali mislim da treba da obogatimo prateće sadržaje, kako bismo se kandidovali i bolje plasirali na tom spisku destinacija kongresnog turizma.

Svetska turistička organizacija je u junu ove godine organizovala u Antverpenu konferenciju gde su tačno definisani prioriteti pri izboru kongresnih destinacija. Gosti kongresa traže dodatni sadržaj i, recimo, jedno od pitanja je bilo – koliko grad ima golf terena u okruženju. Na žalost, cela Srbija ima samo dva terena sa po devet rupa, tako da koristim ovu priliku da malo ponešto kažem i iniciram eventualno razmišljanja na temu razvoja golf turizma.

Evo malo statistike. Prema „Oksford ekonomiks“, golf u Evropi ostvaruje prihod od 48,3 milijarde evra, od toga na golf turizam otpada – turizam - ovo generiše prihode ukupno golf, ali na golf turizam otpada 7,8 milijardi evra. U svojoj strategiji Hrvatska takođe navodi - golferi godišnje Irskoj donesu 240 miliona evra, Hrvatska želi zaraditi više. Ajde da mi zaradimo malo manje, ali da zaradimo nešto od toga. Hrvatska će uskoro imati osam golf terena. U Evropi ih ima 6.757 terena, golfera ima 7.800.000, najviše u Engleskoj 1,5 milion, 600.000 Francuska, Nemačka 400.000, Austrija i Italija po 100.000, Češka, recimo, 55.000, u Srbiji i Hrvatskoj ih ima po hiljadu. Bugarska, sa svega 1.500 golfera, ima sedam golf terena i već je svrstana u jednu od najpoželjnijih turističkih golf destinacija, a naravno, najbolji primer je Grad Belek u Turskoj, koji je bio jedno obično ribarsko mesto sa lepim plažama, loše posećen. Oni su napravili 20 golf terena. Zbog izuzetno velike tražnje, nedostataka termina za igranje, oni trenutno grade još tri golf terena. Antalija je jedna od naj, naj, najpoželjnijih golf destinacija.

Naravno, nisu uvek potrebni veliki projekti da bi se stalo na mapu svetskih turističkih destinacija. Svake godine u januaru mesecu, Svetska turistička organizacija UN-a dodeljuje nagradu za turističku izuzetnost. Ove godine je u Madridu podeljeno 14 nagrada. Ja ću reći samo neke, prosto da shvatimo o kom nivou se kandidovanih projekata radi nagrađenih. Recimo, Turistička organizacija Perua je dobila nagradu za projekat „A šta ti planiraš?“, Turistička organizacija Hrvatske „Ukusi i mirisi Lošinja“, kamp u Tanzaniji, eto, šta može pružiti jedan kamp, Amsterdam, naravno, kao kongresna destinacija.

Na samom kraju, želim da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, podržati ovaj zakon jer verifikuje bilateralne sporazume i regionalnu saradnju, planira zajedničke turističke proizvode, održivi razvoj i konkurentnost, afirmiše državne podsticaje u turizmu i privatni sektor i ulaže u edukaciju podizanja nivoa kvaliteta turističkih destinacija. Sve to, naravno, imaće za kraj kako bolje zapošljavanje, tako, naravno, i ekonomski razvoj. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, radi realnog sagledavanja pristupa analizi svih zakona kao i analizi potrebe usvajanja nekog amandmana, želela bih da u ime SDPS, ali i kao član Odbora, resornog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu, skrenem pažnju na način kako smo analizirali, kako smo usvajali amandmane.
Naravno da se ne radi ni o kakvom selektivnom pristupi nego prosto objektivnom i profesionalnom. Ovim amandmanom se proširuju obaveze Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju i obzirom da je predloženo da se doda član kojim Centar daje preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju, logično je bilo da i mi kao poslanici SDPS, ali i naravno mi poslanici koji smo članovi resornog odbora damo preporuku da se usvoji ovaj amandman. On je usvojen kroz odbor i samim tim postao deo ovog zakona, jer potpuno je logično prihvatiti ga, jer Centar je dobio dodatnu obavezu po principu – bolje sprečiti nego lečiti. Po principu bolje dati što više preporuka i razmišljati o preporukama, a ne baviti se post festum uzrocima i posledicama železničkih nesreća. Naravno to je bio jedan od motiva.
Javila sam se prosto da objasnim koji je princip, kako smo mi usvajali amandmane i da je zaista potpuno nebitno ko amandman predlaže. Zbog toga i SDPS će podržati ovakve amandmane, a naravno i resorni odbor. Hvala vam.