Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, danas raspravljamo o rebalansu budžeta koji je za nas iz SPO i DHSS na neki način napravljen iz nužde zbog teške ekonomske krize koja, nažalost, već dugo traje u našoj zemlji, ali i posledica ne baš sjanog planiranja, ne samo kada je u pitanju rad u poslednjih godinu dana, nego kada je u pitanju rad u poslednjih nekoliko godina i nekoliko Vlada, kada je u pitanju rad Ministarstva za finansije.
Nažalost, mi smo na to upozoravali i prilikom usvajanja ovog budžeta, a sada su te stvari jasnije nego ikada. Takođe, smo upozoravali da je neophodan nastavak reformi o kojima smo jednim delom danas imali prilike da čujemo izlaganje gospodina Dinkića. Najviše smo govorili o tome da je neophodna reforma javnog sektora i da faktički bez te reforme, ozbiljnog ulaska u te reforme, koje nisu popularne ni jednoj političkoj stranci, mi jednostavno iz ove krize ne možemo izaći krupnim koracima.
Zapošljavanje u javnim preduzećima preko stranačke pripadnosti je dostiglo takav nivo da više ni jedno javno preduzeće ne može da izdrži takav teret politike, tolika plaćanja i tolike gubitke koji su, nažalost, evidentni u svim gradovima i opštinama naše zemlje. Dokle god se tu ne promeni sistemski način, ne samo poslovanja, nego načini razmišljanja, mislim da ne možemo govoriti o ozbiljnoj reformi javnog sektora, samim tim ne možemo govoriti ozbiljno i o ekonomskom preporodu naše zemlje.
Ono što je takođe, važno i o čemu smo vrlo često govorili, to su izmene Zakona o carinama, bez kojeg takođe nema ozbiljnih reformi. Svi jako dobro znamo da 50% robe koja ulazi u ovu zemlju je roba bez carine ili sa nižom carinskom stopom, što je naravno ogroman gubitak za budžet.
Takođe, neophodne su izmene Zakona o radu. Kao što je rekao gospodin Dinkić, taj zakon mora biti mnogo fleksibilniji, jer je neprirodno da u javnim preduzećima imate ljude koji gotovo da ne dolaze, zaštićeni političkim raznim bojama političkih stranaka, na radna mesta, da im ne fali dlaka sa glave, a da u isto vreme privatnici gotovo rade šta hoće u privatizovanim preduzećima, naravno, o pojedincima govorim, i takav je primer, recimo, danas u mom Somboru, što ću opet da kažem u fabrici akumulatora, gde su radnici potpuno obespravljeni.
Kada govorimo o samom budžetu, možemo reći da je Zakonom o budžetu za 2013. godinu predviđeno da ukupni prihodi, primanja iznose 965 milijardi ili 80 milijardi dinara mesečno. Za prvih pet meseci ostvareno je 312 milijardi, prosečno 26 milijardi, što je samo jedna trećina od planiranih prihoda. Prihodi podbacuju za 67% mesečno. To je činjenica. Rebalansom se predviđaju primanja budžeta od 873 milijarde dinara, što umanjeno za ostvarene prihode za prvih pet meseci znači da ćemo u periodu jun – decembar 2013. godine prihodovati 80 milijardi dinara mesečno. To je povećanje prihoda od preko 300% u odnosu na prosečno ostvarene prihode u prvih pet meseci, a jun je već prošao.
Smatramo da je ovo nerealno pumpanje prihoda, bez osnova, na žalost, bez ideje kako ćemo to ostvariti. Kada govorimo o rashodima, za prvih pet meseci rashodi iznose 405 milijardi mesečno. U proseku je to 81 milijarda ili 90% od planiranih izdataka je realizovano. Znači, na rashodnoj strani štedimo 10%.
Planira se da se uveća planirano trošenje za 2%, a realno ostvareno trošenje za 13%.
Kada govorimo o budžetskom deficitu za ovu godinu, ukupan deficit planiran za celu 2013. godinu je 121 milijarda 872 miliona dinara. Za prvih pet meseci u 2013. godini deficit je 93 milijarde 648 miliona, što je 76% od planiranog za celu godinu. Deficit je mesečno iznosio u proseku 18 milijardi 729 miliona dinara. Ako se ne menja, deficit će iznositi 224 milijarde 755 miliona dinara ili 185% od planiranog. Rebalansom se deficit povećava na 173 milijarde dinara ili za skoro 17%.
S obzirom na već ostvareni deficit u prvih pet meseci, ovako planirani deficit znači da će u periodu jun – decembar deficit na mesečnom nivou biti šest milijardi 641 milion ili skoro tri puta manje od prosečnog mesečnog deficita za prvih pet meseci, a jun mesec, kako sam već rekao, tek ćemo da vidimo.
Čini nam se da je osnovna ideja, nažalost, i dalje zaduživanje građana. Prihodi su realno manji, nego što treba, a o čemu je i sam gospodin Dinkić rekao. Troši se mnogo više nego što se može. Deficit je dupliran i biće problem da se novi deficit održi. Usudio bih se da kažem, iako sebe ne smatram nikakvim ekspertom, niti stručnjakom, da bi smeo da se opkladim u 100 evra da će do kraja godine još jednom da se poveća deficit.
Doprinosi za PIO, kod većine korisnika predviđeno je da se planirani iznosi za zarade i doprinose na teret poslodavca neće menjati. Stopa osnovice da doprinose za PIO fond je uvećana za 2%, ali se ta promena ne vidi u planiranim iznosima za socijalne doprinose.
Ako se radi o doprinosima na teret zaposlenog, a masa zarada za zaposlene se takođe menja, da li to znači, gospodine Dinkiću, da će neto iznos zarade koji će zaposlenima biti isplaćen biti niži za 2%?
Ono što u našem poslaničkom klubu smatramo takođe da je loše, to je da je ostavljena na istom ekonomska klasifikacija 411 – plate, bez obzira što je porez na zarade smanjen za 2%. Isto to je urađeno i za poziciju 412 – socijalni doprinosi, iako je stopa povećana za 2%, što nažalost takođe govori o planiranju rashoda. Možemo slobodno da izrazimo bojazan i to je stav našeg poslaničkog kluba, da može doći do neisplaćivanja doprinosa za PIO.
Troškovi putovanja su, moram reći, u nekim situacijama nerealno povećani. Povećani su za 6,5 miliona dinara, recimo, u Ministarstvu finansija ili skoro 50%, usluge po ugovoru se povećavaju za 10 miliona ili skoro 20%, a tekuće popravke i održavanje se povećava za 50 miliona dinara ili skoro za 1000%. Moram pitati – zašto se povećavaju ovi troškovi u opštoj krizi kada se svi ostali smanjuju? Ovi troškovi naročito nastaju kada se putuje po zemlji, tj. kada je kampanja. Da li je možda odgovor na ovo – da se priprema predizborna kampanja?
Smanjenje PDV i smanjenje agregatne tražnje, prihod od PDV je u prvih pet meseci bio za 2/3 manji od planiranog, što se u obrazloženju rebalansa ne pominje. Navodi se da je došlo do smanjenja agregatne tražnje na malo za nekih 10%, to je činjenica. Ne daje se odgovor – šta je dovelo do male agregatne tražnje? Mislim da bi to bilo jako interesantno čuti. Agregatna tražnja zavisi od raspoloživog dohotka i proizvodnje, a sa druge strane smanjenje agregatne tražnje utiče na smanjenje dohotka i povećanje nezaposlenosti, što nažalost i dalje traje.
Moje pitanje je, posle ovoga rečenog – šta će da se uradi na povećanju tražnje i da se ostvare planirani prihodi od PDV, a da pri tome se ne poveća inflacija?
Naravno, u ovom rebalansu ima i dobrih i loših stvari. U svom izlaganju bih se mnogo više osvrnuo na ono što mislim da je loše, ali ne možemo reći da ovde nema stvari koje su iznuđene, koje su dobre u ovom momentu, da bismo se bar koliko-toliko pokušali izvući iz ove ekonomske krize koja nam sve više steže omču oko vrata.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu predviđa se smanjenje fiskalnog deficita sa 5,7% na 4,7% BDP. Uzimajući u obzir izvršenje budžeta u prethodnih pet meseci, jasno je da bi deficit do kraja godine dostigao celih 213 milijardi dinara, što je strašno, što su podaci koje je objavilo Ministarstvo finansija. Imajući ovo u vidu, ne mogu a da se ne zapitam – zbog čega Vlada i ministarstvo nisu i ranije izašli sa ovakvim predlogom, jer verujem da bi mogle da se postignu i veće uštede od planiranih, koje su na nivou od 36 milijardi dinara. Podsetiću da smo sve ovo, naravno, postoji stenogram, govorili i prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu.
Dobro je što je predviđeno smanjenje subvencija za javna preduzeća za dve milijarde dinara. Ova preduzeća uglavnom imaju monopolski, tj. povlašćeni položaj na tržištu i pored toga nisu u stanju da posluju pozitivno, nego su praktično na teretu svih građana, poreskih obveznika, pa tako dolazimo u situaciju da i ona preduzeća koja imaju cenu svojih roba i usluga na nižem nivou od realnog, praktično kroz subvencije, nadoknade nedostajuća sredstva na teret građana. Tu se jasno vidi da poslodavstvo ovih preduzeća, pričama o jeftinim uslugama i robama građana, zapravo prodaje maglu i demagogiju, što je slučaj gotovo od početka višestranačja. Ova vlada zato mora odlučno i bez odlaganja da se uhvati u koštac sa svim problemima u upravljanju velikim sistemima koji umesto tereta za državu moraju da postanu motor razvoja, tu na prvom mestu mislimo na EPS i "Srbijagas" i u potpunosti podržavamo resornu ministarku, kada su u pitanju ovi problemi.
U budžetu se vidi da će dobar deo i umanjenih subvencija za javna preduzeća od 2,4 milijarde dinara otići na otplate kredita ovih preduzeća, pa bi bilo dobro da nas ova preduzeća obaveste o projektima koji su urađeni iz sredstava tih kredita. Bilo bi jako interesantno da poslanici koji su birani ovde od građana i koji na neki način kontrolišu sve ono što se dešava i što radi Vlada, konačno imaju uvid u projekte tih preduzeća koja su konstantno gubitaši, koja su na teretu svih građana koji izuzetno loše žive.
Često čujemo različite podatke o broju zaposlenih u javnom sektoru na pitanje – koliko u nekom državnom organu ima zaposlenih? Odgovor se čeka danima, umesto da se dobije za par minuta, pa čak i kada su u pitanju poslanici koji traže taj odgovor. To znači da niko u ovom trenutku nema potpunu kontrolu nad zapošljavanjem u državnoj upravi, organima AP Vojvodine i lokalnim samoupravama, fondovima i raznim agencijama koje još uvek nisu ugašene. Zato je dobro što je Vlada predvidela uspostavljanje registra kod korisnika javnih sredstava, kako bi se ovde konačno zaveo red i to je jedna od izuzetno pozitivnih stvari.
Predlog ovog zakona izazvao je veliku pažnju javnosti u delu koji se odnosi na indeksaciju plata i penzija, ako znamo da će neto efekat ograničene indeksacije biti 12,4 milijardi dinara, odnosno 0,3% BDP, jasno je da su izdvajanja za ove namene i dalje velika i da predstavljaju teret za privredu i društvo u celini. Nažalost, još uvek niko ozbiljno neće time da se bavi. Pri tome je jasno da bi eventualno smanjenje plata i penzija još više imalo negativnih posledica i smanjilo tražnju, čime bi se samo produbila kriza. Jedini izlaz iz ove situacije, mi u SPO i DHSS smatramo, jesu investicije i nova radna mesta i zato je dobro što stavka za subvencionisanje otvaranja novih radnih mesta nije pretrpela neke veće izmene.
Uz poboljšanje poslovne klime, što se nadam da će se desiti, pa i zbog najnovijih odluka EU, nazire se svetlo na kraju tunela, a uz generalnu ocenu da se Ministarstvo finansija i cela Vlada dosta hrabro hvata u koštac sa svim problemima, ostaje i moje uverenje da je rebalans mogao i ranije i da je sad jasno da kod donošenja ovog budžeta nije bilo dobrog planiranja i realnog sagledavanja stanja u privredi.
Hteo bih samo još da kažem neke opšte stvari ili neka opšta mesta koja bih izvukao kao interesantna. Kao što smo već rekli, subvencije su uvek bile velika stavka u budžetu. Procene su, kako ste i sami rekli, gospodine Dinkiću, da u svetske banke upumpavamo skoro 750 miliona evra godišnje i naravno da se može uštedeti samo na krupnim stavkama, a većina subvencija je, sa ekonomske tačke gledišta, čisto bacanje para ili politikanstvo i kupovina glasova ili kadrova za određene stranke.
Subvencije javnim preduzećima su smanjene za dve milijarde dinara. U pitanju su subvencije za kredite, za likvidnost, zatim za obaveze država po osnovu ranijih programa Vlade za ublažavanje efekata ekonomske krize, za program podrške malim i srednjim preduzećima, za nabavku opreme i za rast inovacija. Osim za javna preduzeća, smanjene su i subvencije privatnim preduzećima sa 13,9 na 12,6 milijardi, pri čemu je ovaj novac mahom namenjen Fiatu, ali i za privlačenje direktnih stranih investicija i za druge mere podsticaja domaće privrede.
Subvencijama za preduzeća u restrukturiranju održavaju se firme koje, svi to jako dobro znamo, nemaju nikakvu poslovnu budućnost, a one koje su mogle nešto da urade su prodate ili su same stale na noge. Da je bilo više hrabrosti i pameti i manje političkog potkusurivanja, te subvencije ne bi bile davane ni prethodnih godina, odavno bi bile ukinute, ako bi se, naravno, bavili isključivo interesima građana.
S jedne strane se smanjuju subvencije preduzećima u restrukturiranju, a sa druge strane se zaposlenima u ovim preduzećima daje novac iz novoosnovanog tranzicionog fonda, što je oko 300 evra po godini radnog staža. To takođe smatramo nelogičnim.
Rebalansom budžeta pogođeno je i socijalno stanovanje, pa će umesto 250 miliona dinara, koliko je trebalo da bude izdvojeno za izgradnju i trošak ovih stanova, sada biti potrošeno samo 100 miliona dinara, što na neki način možemo da razumemo, jer ipak država se nalazi u izuzetno teškoj krizi.
Prvobitnim budžetom za ovu godinu planiran je trošak od osam miliona dinara za aktivnosti povodom Dekade Roma, ali se u rebalansu ova stavka uopšte ne spominje. Moj je poziv i gospodinu Šajnu i svima onima koji sa ovom populacijom izuzetno lako manipulišu kada je predizborna kampanja, da objasne zašto su ovo uradili. Za oko dve milijarde dinara smanjena su izdvajanja za turizam sa 4,76 na 2,62 milijarde dinara, dok su subvencije u turizmu pale sa 2,65 na 1,86 milijardi dinara, što smatramo više nego realnim.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Knežević insistira da direktne subvencije poljoprivrednicima ne bi trebalo da budu umanjene, iako će budžet za poljoprivredu biti smanjen za 3,6 milijarde dinara, odnosno za 8%.
Srpski pokret obnove i DHSS u potpunosti podržavaju ovakav stav i mogu reći da će to biti jedna od najvažnijih stavki, tj. tema i u daljoj raspravi i prilikom usvajanja amandmana, što će nas opredeliti da li ćemo podržati ovakav rebalans budžeta ili ne.
Želim samo još za kraj reći to da se nadamo da će se ubuduće budžeti bolje planirati kada su u pitanju i prihodi i rashodi, da dolazimo u vreme kada se rebalans neće raditi na svaka tri meseca, da se nećemo zaduživati, već da ćemo svoje dugove finansirati i samim tim da ćemo imati vidljive rezultate u toku godine za šta su potrošena sredstva. Ako svega toga nema, dugovi će, nažalost, biti veći, a građani će živeti lošije ili bar loše kao što su živeli do sada. Hvala.