Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministre, poštovani saradnici ministra, pažljivo sam slušao svoje uvažene kolege i zaista su oni o predloženom zakonu, pre svega o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, rekli sve njegove glavne karakteristike. Mnogi su i ukazali na neke od glavnih problema naše poljoprivredne proizvodnje.
Ono što bih ja rekao za predloženi Zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje jeste da je on više jedan tipičan zakon, možda leks specijalis u svojoj oblasti, jer se tiče finansiranja ugovornog, jedne bitne privredne grane, koja je i do sada na ovim osnovama funkcionisala, ali nije imala, da kažem, razrađeniju normativu.
Taj zakon u pravničkom smislu na dosta jasan način reguliše direktno finansiranje poljoprivredne proizvodnje. On će sigurno imati neki značaj poljoprivrednike koji imaju stalan problem da obezbede sredstva pre svega za jednogodišnju proizvodnju, ali ono čega se ovaj zakon ne dotiče, a što uređuju druge oblasti iz Strategije razvoja poljoprivrede, to je dugoročno finansiranje obrtnih sredstava u poljoprivredi i dugoročno finansiranje i povoljno kreditno finansiranje sredstava za kupovinu zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju.
U svakom slučaju, do sada su banke, zbog tih nemogućnosti da na adekvatan način obezbede plasmane svojih kredita, izbegavale da daju poljoprivrednicima svoje kredite, a ovi krediti koje zakon tretira, najveći deo tih kredita će ići preko velikih organizatora poljoprivredne proizvodnje. Oni koji nisu, da kažemo, direktni proizvođači, već su više u organizaciji proizvodnje, oni će od svega ovoga imati i najveću korist.
S druge strane, dobra su rešenja koja ukazuju na nove oblike obezbeđenja vraćanja uloženih sredstava, odnosno po osnovu zaključenih ugovora sa poljoprivrednicima i uvode se neke novine kroz mogućnost da se sredstva vraćaju i kroz poljoprivredne proizvode, i to je nešto što je dobro.
Ono što sam ja želeo da kažem u ime moje poslaničke grupe jeste da smo mi svim ministrima poljoprivrede, računam pre svega period posle 2000. godine, ukazivali na jedno isto i to što smo ukazivali tim ministrima poljoprivrede, danas ću sa velikim poštovanjem i uvažavanjem ukazati i vama, ministre, i vašim saradnicima.
Naprosto, mi smo doneli Strategiju razvoja poljoprivrede u Srbiji, Akcioni plan za sprovođenje Strategije, doneti su i zakoni o subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje i tako dalje, a na terenu se ništa posebno bolje nije desilo kod većine poljoprivrednika. Oni su i dalje, bez obzira što je poljoprivreda ovakva kakva je, a ona je u velikoj meri na kolenima, naša najveća izvozna privredna grana. Mislim da nismo uradili ono što su uradile druge ozbiljne zemlje.
Ministre, vi možete završiti vaš mandat sa istim odnosom kao što su imali prema poljoprivredi vaši prethodnici, ali možete ući i u anale srpske poljoprivrede kao ministar koji je napravio značajne reforme.
Značajne reforme se, pre svega, tiču onoga što je, recimo, u tranzicionom periodu, a tranzicija je uvek teška, posebno za poljoprivredu, uradila Slovenija. Ona je imala stalno iz godine u godinu stalno uvećanje poljoprivrednog budžetu, stalno povećanje subvencija. U dobrom periodu su aplicirali za pristupanje EU i dobili dosta sredstava po tim osnovama. Na vreme su prilagodili institucije zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici. Ono što smo videli kada smo bili u poseti slovenačkim poljoprivrednicima to je strašan disbalans u odnosu na ono što vidimo kada obilazimo naše poljoprivrednike.
Zaključak jednog mog prijatelja iz Šumadije je vrlo jednostavan. Kažete, vidite Slovenci, koji su radni i odgovorni, kako na ovoj plitkoj i posnoj zemlji žive kao gospoda, a mi na našoj crnci pored naših reka crkavamo od gladi. Ko je tu zakazao? Ne poljoprivrednici, nisu ništa vredniji slovenački poljoprivrednici od naših, već država, država koja sa svojim strateškim planskim dokumentima nije uradila ono što mora da uradi svaka država.
Bez obzira što mislim da je ovaj zakon dobar, nema se njemu bilo šta prigovoriti, mislim da će posledice primene ovog zakona biti mali boljitak možda kod veoma malog broja poljoprivrednika. Voleo bih da me demantujete. Videćemo, recimo, za godinu ili dve dana da li će posledice ovog zakona biti takve da je proširena poljoprivredna proizvodnja, da je obnovljena mehanizacija, da su poljoprivrednici proširili svoje posede i ukrupnili, kao što rade u zemljama EU, koje su radile ono što mi nismo radili.
Ta nedoslednost u sprovođenju strategije, po našem mišljenju, je glavna kočnica poljoprivredne proizvodnje. Ono što je takođe jedan najveći možda problem, problem koji će nas u budućnosti skupo koštati kao naciju, i čini mi se da spadam u poslanike koji su najviše puta ukazivali na taj problem, a usko je vezan sa poljoprivrednom proizvodnjom, nje nema bez ljudi, to je strašno demografsko pražnjenje Srbije, strašan dizbalans u razvoju krajeva i regiona, opština u Srbiji. Mi smo, nažalost, posle 5. oktobra taj dizbalans povećali. On je sada, po nekim proračunima, 1:15, 1:20. Tim problemom se bavi Srpska akademija nauka i umetnosti.
Vlada je u svojim strateškim dokumentima, pre svega i prethodni premijer gospodin Dačić i gospodin Vučić je ukazao na tu problematiku, ali ono što je činjenica, to je da mi zaista za samo pet do deset godina, procene su, sa ovakvim napuštanjem sela, pražnjenjem sela, imaćemo u Srbiji negde oko 1.200 praznih sela, bez stanovnika. Ko će se u praznim selima baviti poljoprivrednom proizvodnjom, to je odgovor koji treba da da država.
Ako je negde oko 4.200 naseljenih mesta u Srbiji koja spadaju u mesta u ruralnim područjima, to znači da ćemo mi izgubiti blizu četvrtinu mesta u Srbiji. To ima strašan uticaj i na bezbednost zemlje i na ekonomiju zemlje. Poljoprivrednici naprosto očekuju od svake Vlade da napravi jedan radikalan zaokret na bolje.
Ono što vi, ministre, kao resorni ministar treba da se izborite u ovoj Vladi to je da, budući da EU u zajedničkoj agrarnoj politici EU najveću pažnju posvećuje poljoprivredi, se izborite naprosto, da skrenete pažnju svim ministrima i premijeru na alarmantno stanje, pre svega, u demografiji i u srpskoj poljoprivredi, o problemima, o usitnjenosti poseda, nenavodnjavanju, starosti mehanizacije, nepostojanju zemljoradničkih zadruga.
Ja sam pet puta postavljao pitanje resornim ministrima kada će zakon o zadrugama koji se, pre svega, tiče poljoprivrede i zadruga, znači, nepostojanje organizovane proizvodnje organizovanih otkupa, organizovane prerade itd. Dobili smo odgovor da će to biti u martu prošle godine, pa da će biti ove godine. Zakona još uvek nema, a poljoprivrednici, pošto zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, preko 130 godina, i pošto smo mi na početku Drugog svetskog rata imali oko tri i po hiljade poljoprivrednih zadruga u Srbiji, a zadrugarstvo je sada u potpunosti zamrlo, radi se nešto samo preko određenih udruženja građana, koji su na osnovu Zakona o udruženju građana i na osnovu samoinicijative građana, ali u ovom delu država mora da napravi jedan zaokret unapred.
Svi se verovatno slažemo da je zbog tog nepoštovanja, pre svega, Strategije razvoja poljoprivrede, poljoprivreda u zaista jako lošem stanju, da je tehnološki zaostala, da su prinosi jako slabi, s obzirom na naše potencijale, da je slaba kontrola poljoprivredne proizvodnje, da je mnogo proizvodnje, pre svega, oko sadnog semenskog materijala, u sivoj zoni, da ne postoji ni adekvatna kontrola uvoza i izvoza preparata, hemikalija, đubriva, da se ne primenjuju dovoljno potrebni standardi u proizvodnji i poljoprivredne proizvodnje itd.
Ti problemi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji nisu nastali od juče. To su višedecenijski problemi i oni su nekako problemi koji su svakoj predizbornoj kampanji od strane skoro predstavnika koji su činili buduće vlade uvek ukazivane kao problemi na koje će se rešiti itd. Sećam se u kampanji 2008. godine, kada smo obećali poljoprivrednicima da će imati 100 evra subvencija po hektaru obradive površine, verujte da nam niko nije verovao. Svi su pričali, ma to su pričali svi, nema pojma, to država nikada neće uraditi.
Onda se nekako tadašnja Vlada izborila za to. Kasnije su te subvencije porasle i na 13-14 hiljada po hektaru. Posle je donet zakon koji smo mi u tom delu kritikovali, 50 evra po hektaru obradive površine, što zaista ne može da doprinese konkurentnosti na naše poljoprivredne proizvodnje.
Ono za šta se mi zalažemo i mi znamo da je problem uvek novac, ali nekako postoje prioriteti i čini nam se da je ulaganje u poljoprivredu prvo najisplativije, a drugo, ulaganje u proizvodnju hrane, u opstanak ljudi na selu, porast prinosa naše najveće poljoprivredne grane je apsolutno duboko opravdan.
Zbog toga, vi ministre, treba da alarmirate Vladi na jako teško stanje. Ono ne sme nikada da se šminka. Ja sam očekivao i od vas, u vašim uvodnim izlaganjima da vi kao ministar kažete veći deo onoga što sam ja rekao i veći deo problema koje su istakli i ostali narodni poslanici.
Možemo mi da žmurimo pred stvarnošću, ali ona je takva kakva je. Ništa danas nećemo postići ako budemo hvalili normativno neko dobro rešenje jednog zakona, ako nam je stanje na terenu drugačije. Narodski rečeno, operacija je uspela, pacijent umro. Zbog toga kažem, ne da je ovo odnos naš personalno prema vama, ovo je naš odnos prema poljoprivredi. Čini mi se da je obaveza svih narodnih poslanika da tu stvarnost koja je takva kakva je ne šminkamo i ne predstavljamo drugačije.
Ne znam, poljoprivrednici koji sada gledaju ovaj prenos i ako ovde slušaju lepe reči kako smo mi dobri, kako sve to ide u dobrom pravcu, kako smo svake godine sve uspešniji, a njima je sve gore, oni će reći – čekajte, ovde postoji neko nesaglasje između stanja u poljoprivredi i onoga što se priča u Narodnoj skupštini. Zbog toga kažem, mislim da je vaš zadatak prilično težak. Pošteno, za nasleđeno stanje ne može biti kriv nijedan ministar koji je došao, ali ono što je zadatak ministra, to je da uskladi to stanje.
Mi jesmo u normativnom delu u velikoj meri uskladili našu Strategiju razvoja poljoprivrede sa zakonodavstvom EU, ali nemamo to stalno povećanje agrarnog budžeta. Uvek nekako postoje prioriteti i svaki se ministar bori da dobije što više za svoj resor.
Ono što sam gospodinu Dinkiću, kada je vodio resor finansija i privrede, stalno ukazivao, rekao sam – dajte, napravite jednu prostu analizu, davali ste 10 evra subvencija za jedno radno mesto. Hajde samo napravite jednu ozbiljnu analizu, kada biste toliko uložili u jedno poljoprivredno gazdinstvo, kakav bi rezultat bio, kakvi bi to efekti bili. Znam da mi nemamo dovoljno novca, ali i dalje mislim i to misle svi koji se bave ovom problematikom, da novac uvek može pravičnije, bolje, pametnije da se rasporedi i da se uloži.
Gospodin Dinkić mi je nekoliko puta rekao – to je vrlo lepo razmišljanje, odlično, napravićemo analizu, to je ozbiljno promišljanje. Nikada ta analiza nije napravljena, a poljoprivrednici kažu – ako je nekoj fabrici koja ima 100 zaposlenih po 10.000 evra dato po zaposlenom, da su toliko uložili u jedno poljoprivredno domaćinstvo, odnosno po 10.000 evra, efekti bi bili mnogo bolji.
Ono što je takođe zadatak i države i lokalnih samouprava, to je ulaganje u infrastrukturu, ono što će koristiti svim poljoprivrednicima. Država je i u tom delu zakazala. Opet ću navesti primer Slovenije. Vrtići u selu, struja svuda trofazna, asfalt, voda, pošta, ambulanta, obnovljeni domovi kulture. Ljubljana izgubila 30.000 stanovnika, odselili se u lokalna mesta, lepše im da popodne budu na selima, uživaju u tom ambijentu, pre podne rade, zadovoljni svi.
Šta je poenta na čemu je nastala EU? Ravnomeran razvoj Evrope, a unutar jedne zemlje ravnomeran razvoj svih njenih delova, a prvo pomoć najugroženijima. Ko je kod nas danas najugroženiji? Ugroženi su mnogi, ali poljoprivreda je u jednom alarmantno teškom stanju.
Vi kada obiđete, a svi smo često na terenu po srpskim selima, svi kažu – vidite li da ovde neće biti za pet, deset godina žive duše? Država mora tu nešto da preduzme. Fiskalni savet je, kada je analizirao u jednom svom poglavlju demografsku situaciju u Srbiji, ukazao na krajnje dramatično stanje. Zbog toga, kažem, mi nećemo imati problem da podržimo ovo što zaista treba da se podrži, ali je pitanje kakvi će efekti svega toga biti?
Ono za šta vi morate da se izborite i ja sam kritikovao vašeg prethodnika zbog smanjenja subvencija, taman su poljoprivrednici malo dobili poleta, država je odmah rekla – imamo preča mesta za investiranje, ne možemo toliko vama da dajemo, 50 evra za nekoliko godina će biti u potpunosti skoro obezvređeno. To je, ako se pogleda usput i stanje mehanizacije, ako je prosečan traktor starosti 25, 30 godina, ostala mehanizacija je jako stara, ne ide se u korak sa najnovijim tehnološkim razvojem itd, onda su perspektive poljoprivrede prilično sumorne.
Naravno, neću završiti svoju diskusiju sa totalnim pesimizmom. Nije ni ovo pesimizam, ovo je, po mojoj skromnoj proceni, jedna slika realnog stanja, koju možemo ako analiziramo svaku posebnu oblast još i dalje razrađivati, ali mislim da je generalna ocena takva i da niko me ne može u Narodnoj skupštini ubediti u nešto drugačije.
Zbog toga mi mislimo da je zaista krajnje vreme da onu strategiju, kojoj se nama šta mnogo prigovoriti, primenimo dosledno, da sve zakone i akcione planove sprovedemo na vreme i da vidimo konačno da smo sa mrtve tačke krenuli ka gore, a ne ka dole. Hvala.