Predlažem da se odbije i ovaj amandman. Da vidimo u čemu se sastoji taj napor prethodnog govornika da na kvalitativan način popravi ovaj zakon.
U članu 15, u izmenjenom članu 74. stav 1. menja se i glasi – u Republici Srbiji priznaju se ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca, koje je izdala država članica EU ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarska Konfederacija. Tako je predložen amandman.
U tekstu predloženog zakona kaže se - ovlašćenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca, koja su izdata od strane država članica EU ili država ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarske Konfederacije, priznaju se u Republici Srbiji.
Dakle, ovde smo dve reči koje su bile posle nje u predloženom tekstu zakona stavili kao prve dve reči i u tome se sastoji amandman. Čisto radi građana, radi javnosti, da vidimo u čemu se sastoji taj kvalitativni pomak o kome prethodni govornik govori.
Želeo bih još jedanput da apelujem na savest prethodnog govornika, da Skupština nije nešto sa čime treba da se igra, da građani Srbije nisu zaslužili ovo od strane gospodina Pavićevića. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman. Dakle, amandman na član 20. predloženog zakona.
U nedostatku argumenata, u nedostatku osnova za suštinsku kritiku, u nedostatku realnih činjenica mi se danas, evo već jedno ozbiljno vreme bavimo gramatikom, bavimo se pravopisom i sve to ne bi bio problem, ali to ni na koji način utiče na suštinu predloženih zakona, ne menja ih, ne vrši se ta kvalitativna promena gospodine Pavićeviću.
Ima ona narodna, o onom dokonom popu koji u nedostatku posla krsti jariće, itd. I, sada, ovde se jedan narodni poslanik celo jutro ponaša u skladu sa tom narodnom izrekom, ali problem je u tome što to sve košta građane Srbije i košta ih mnogo. Ali je važno istaći ovde ko je kriv za ovu situaciju, ko je uzrokovao dodatne troškove za građane Srbije danas?
Nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman i sve ostale amandmane koji ni na koji način ne doprinose boljitku zakona. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako visoko cenim intenciju gospođe Biljane Hasanović Korać i gospođe Branke Karavidić da jednim suštinskim amandmanom poprave ovaj predloženi zakon, moram da predložim da se odbije i ovaj amandman. Pridružujem se Vladi Republike Srbije u svom mišljenju kojim poziva da odbijemo ovaj amandman, sa obrazloženjem koje glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je poslovanje posledično i pojam lučki agent je predmet uređenja Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, a detaljnije će biti uređeno zakonom kojim će se urediti privatno pravna materija u oblasti plovidbe.
Dakle, ko je pažljivo pročitao ovo obrazloženje, samim tim može da shvati da ne postoji prostor u ovom zakonu da se tretira jedan termin koji se zove lučki agent, ali, ponavljam, visoko cenim intenciju i zaista podržavam ovakve amandmane.
Ne mogu da se ne osvrnem na situaciju da se opet u nedostatku argumenata danas pominjao i Žeželjev most i da se komentariše emotivno stanje ministarke rečima kako je ljuta. Ja vas pitam, kako da ne budemo ljuti, ne samo ministarka, nego svi mi ovde, kada prethodni govornik pet minuta, možda i više, potroši na sve ono nije predmet ovog zakona, pa priča i ocenjuje neke stvari kojima nema mesta, koje nisu predmet ovog zakona? Zaista mislim da trebamo i zbog dana žalosti da pokušamo danas da ovu raspravu privedemo kraju u jednom primerenom tonu. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva, gospođo Sojić, gospodine Kovačeviću, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, očigledno je da postoje neki poslanici nekih stranaka bivšeg režima koji se vode onom narodnom – ja zakon nisam čitao, ali zakon je takav i takav. Ali, to je nešto što govori o njima, ne bih trošio vreme na to.
Pred nama su tri važna zakona, dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi i Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastavlja se proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva i prakse sa transportnom politikom EU u oblasti vodnog transporta. Transponovanje propisa EU u domaćem zakonodavstvu i njihova primena u ovoj grani saobraćaja pokazao se kao izuzetno težak proces u našoj zemlji. Ovde prevashodno mislim na sektor lučkih usluga Republike Srbije, gde u periodu od 2001. do 2006. godine je sproveden potpuno neprimeren proces privatizacije lučkih preduzeća u kome su luke kao javna dobra tretirana kao i svako drugo preduzeća u privatizaciji, čime je napravljen jedan od najnegativnijih presedana u celokupnom uporednom pravu.
Problemi nastali takvom sprovedenom privatizacijom počeli su delimično da se rešavaju 2010. godine, usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Međutim, brojna pitanja ostala su nerešena u tom zakonu, što je prouzrokovalo zastoj u daljem razvoju lučkog sektora Republike Srbije.
S tim u vezi, ovim predlogom zakona predlaže se promena klasifikacije luka sa ciljem da luke koje su danas otvorene za međunarodni saobraćaj zadrže mogućnost da to i dalje ostanu, dakle, da i dalje ostanu otvorene za brodove svih zastava sveta, ali i da se istovremeno domaće zakonodavstvo harmonizuje sa zahtevima Uredbe EU 1315/2013, o smernicama za razvoj trans-evropskih transportnih mreža.
Posledično, predloženo je napuštanje dosadašnje klasifikacije na luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj i ista se zamenjuje klasifikacijom od međunarodnog značaja, nacionalne luke od pokrajinskog značaja i nacionalne luke od lokalnog značaja, odnosno od značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će sve tri kategorije luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Zahteve Uredbe 1315/2013. o minimalnoj količini od 500 hiljada tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve moraće da ispune luke koje će biti klasifikovane baš kao luke od međunarodnog značaja.
Nadalje, ovim predlogom zakona napravljen je prvi korak u cilju usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa odredbama direktive EU 2014/23, o dodeljivanju koncesionih ugovora u delu koji se odnosi na dodeljivanje lučkih koncesija. S tim u vezi, izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija, i to – lučke koncesije za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, i lučke koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. U skladu sa odredbama direktive 2014/23 Predlogom zakona propisana je procenjena vrednost usluga, odnosno javnih radova, koja obavezuje agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka dodavanje lučke koncesije i to je onih pominjanih 5.186.000 evra.
Koristim ovu priliku da ukažem da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je pripremilo ovaj predlog zakona, pokazalo da ume da sluša i da ume da razume zahteve koji dolaze od strane privrede.
S tim u vezi, značajno je istaći da je ovim predlogom zakona smanjen broj lučkih naknada i to samo na dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju, umesto dosadašnjih četiri. Pored ove dve naknade, lučki operateri, koji će tek ući na tržište lučkih usluga Republike Srbije, plaćaće naknadu za operativnu upotrebu luke kao dobra u opštoj upotrebi i ležarinu kao posebnu vrstu lučke naknade plaćaće samo brodovi koji koriste operativnu obalu luke u neku drugu svrhu, osim ako je to slučaj sa pretovarom tereta.
Takođe, Predlogom zakona preciziran je postupak za utvrđivanje lučkih područja luka i pristaništa. S tim u vezi, instituta proglašenja lučkog područja, te mogućnost proširivanja lučkih područja u većini luka, koja je prepoznata Strategijom razvoja vodenog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, koju je Vlada nedavno usvojila, 31. decembra 2014. godine, otvaraju mogućnost za ulazak novih lučkih operatera na domaće tržište.
Ovde je interesantno ukazati i na to da je Lučki sektor Republike Srbije izuzetno interesantan i za sve svetske lučke operatere. S tim u vezi, sa pažnjom smo pratili informacije o potencijalno velikom ulaganju kineskog konzorcijuma lučkih operatera, finansijskih institucija i konsultanata u izgradnji nove luke u Beogradu, gde se u medijima kao nova lokacija spominjala pozicija kod Pupinovog mosta. Takođe, u medijima smo mogli da vidimo da postoji zainteresovanost velikih lučkih operatera iz država članica EU, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata za ulazak na domaće tržište lučkih usluga.
U cilju preciziranja pojedinih odredaba predloga zakona, poslanička grupa SNS je podnela nekoliko amandmana na predlog zakona i verujemo da će isti biti prihvaćeni od strane predstavnika predlagača, zato što imaju za cilj poboljšanje ovih zakonskih predloga.
U odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona jeste nastavak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom o radu pomoraca, kako bi se rešio problem sa kojim se suočavaju domaći državljani koji rade kao pomorci.
Naime, poslednjih godina naši državljani se suočavaju sa problemom, da prilikom pristajanja pomorskih brodova na kojima rade ne mogu da privremeno napuste brod i izađu na kopno kao i ostali pomorci, jer ne poseduju identifikacionu kartu pomoraca u skladu sa navedenom konvencijom. Ovim predlogom zakona ovaj nedostatak će konačno biti otklonjen, te će državljani Republike Srbije uživati ista prava kao i pomorci iz ostalih zemalja.
Konačno, Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, te je uređena jedna specifična situacija u odnosu na rad pomoraca na domaćem pomorskom brodu. Naime, kako ovi brodovi nikada ne ulaze na teritoriju Srbije, propisano je da tim pomorcima nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa Zakonom o strancima, kao i dozvola za rad, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca.
Želeo bih da se još malo zadržim na jednom dokumentu koji se zove Strategija razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine, koji je nedavno, kako smo i rekli, usvojila Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja vodnog saobraćaja je obiman i sveobuhvatan dokument, koji predstavlja šansu koju Srbija može i mora da iskoristi da osnaži sve svoje privredne i infrastrukturne kapacitete u oblasti vodnog saobraćaja, a između ostalog i uz pomoć opredeljenih finansijskih sredstava EU. Sledeći korak, uz Strategiju razvoja vodnog transporta, je i donošenje pratećeg akcionog plana, koji ima zadatak da prepozna konkretne mere za dalje unapređenje ovih ciljeva.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SNS snažno podržava ova predložena rešenja i u Danu za glasanje će glasati za ove zakonske predloge. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o ministarstvima.
Gospođo predsedavajuća evo nas opet u jednoj nemiloj, rekao bih situaciju u koju smo došli zahvaljujući potpunoj neodgovornosti i rekao bih odsustvu elementarne pristojnosti nekih poslanika. Jer, kako drugačije da prokomentarišemo činjenicu da opet imamo toliki broj amandmana potpuno istovetnih amandmana koji glase „briše se“, a koji nemaju mnogo veze sa suštinom ovih predloga zakona, nemaju mnogo veze sa željom da se ovi zakoni poprave na taj način. Ako mene pitate, nemaju mnogo veze ni sa zdravom logikom, a ni sa zdravim razumom.
Gospođo predsedavajuća ispred mene je jedan izveštaj medijski, iz Blica koji nosi naslov – Pavićević, pa pod navodima Nova Stranka podnela 186 amandmana sa tekstom „briše se“. Onda u tekstu kaže da će poslanici Nove Stranke svaki put kada Vlada pokuša da degradira Skupštinu zahtevom za razmatranje predloženih zakona samo nekoliko sati pošto ih je uputila u proceduru reagovati velikim brojem amandmana sa tekstom „briše se“. I, nije ga sramota da daje ovakve izjave. Ne oseća ni malo stida. Moram onda da podsetim na onu narodnu – čega se pametan stidi, gospodin Pavićević se ponosi. Nadam se da ćemo odbiti ove amandmane i hvala vam unapred.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije i ovaj amandman, dakle amandman na član 7. predloženog zakona, koji glasi, kako drugačije nego „briše se“.
Ono što mi takođe smeta, gospodine predsedavajući, to je i obrazloženje ovog Predloga amandmana, koje je, rekao bih, krajnje opskudno i pročitaću ga – ovaj amandman podnet je kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja.
Naravno, ni ovde nije reč o želji za popravljanjem ovog zakonskog rešenja, ni ovde se ne ulazi u meritum, nema suštinskih zamerki, nema suštinskih primedbi, nema suštinske kritike. A zašto nema? Zato što predlagača ovih amandmana to ne zanima. Njih ne zanima da li će i kakvi će pozitivni efekti ovog zakona biti, njih to ne interesuje, kao što ih ne interesuje ni fiskalna konsolidacija, ni finansijska stabilnost, ni privredni oporavak naše zemlje.
Zato vas molim i pozivam sve poslanike da odbijemo i ovaj i sve naredne amandmane u tekstu „briše se“. Hvala vam.

Gospođo ministre, dame i gospodo, narodni poslanici, naravno da mi neprihvatljiv ovaj amandman i ovako koncipiran amandman i naravno da predlažem se odbije navedeni amandman. Dakle, amandman na član 17. Predloga zakona.       
Sa istim epohalnim obrazloženjem i želeo bih da pročitam to epohalno obrazloženje. Dakle, ovaj amandman je podnet kako bi se tekst amandmana na član 1. uskladio u pogledu definisanog cilja. Predlagači ovog amandmana sa ovako genijalnim obrazloženjem su naravno poslanici Pavićević i Živković, ne znam sada ko je od njih dvojice pisao ovo obrazloženje, pretpostavljam Živković, ali to je manje važno.
Ono što je važno jeste da građani Srbije imaju priliku da vide kako se neki narodni poslanici ophodne prema zakonima, ophode i odnose prema amandmanima, prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije. Zato vas molim da ovaj i sve ostale amandmane u tekstu – briše se, u tekstu koji ni na koji način ne utiče i ne popravlja navedena zakonska rešenja i odbiju, hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije amandman na član 19. u tekstu – briše se.

Uprkos tome što sam potpuno saglasan sa obrazloženjem Vlade RS, sa obrazloženjem kojim ne prihvata ovaj amandman osetio sam potrebu da se javim i želeo bih da pročitam obrazloženje Vlade RS. Amandman se ne prihvata s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Mislim da ovo obrazloženje sve govori i mnogo toga govori o motivima predlagača da napiše ovakve amandmane.

Da vam kažem da ja nisam protiv opstrukcije. Mislim da je to nešto što je već viđeno već nekoliko puta. Mislim da je to nešto što je legitimno, ali to je najlakše radite. Gospodine predsedavajući, najlakše je napisati stotine i stotine amandmana u tekstu – briše se i tako maltretirati i narodne poslanike i građane Srbije što je najbitnije, ali za tako nešto nije potrebna ni naročita stručnosti, ni naročita pamet. To svako može.

Hajde jednom, gospodine Pavićeviću, jednom se prevarite i napišite neki amandman koji će doprineti nečemu, koji će učiniti nešto dobro i za finansijsku stabilnost i za fiskalnu konsolidaciju i privredni oporavak, za bilo šta. Hajde jedno se prevarite. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, opet ništa nismo čuli o samom amandmanu, o razlozima zbog čega bismo obrisali ovaj član zakona. Predlažem da se odbije ovaj amandman i istovremeno se pridružujem obrazloženju Vlade Srbije kojim ne prihvata ovaj amandman.
Ali, želim gospođo predsedavajuća još jednom da naglasim i da ponovim iako smo to nekoliko puta rekli, SNS nema ništa protiv i nema ništa protiv da prihvati smislene amandmane. Amandmane koje će proizvesti neki pozitivan efekat. Amandmani koji će služiti da se poprave neki zakoni. Ali, ovo nije taj slučaj, a mi smo našli dobru volju nekoliko puta i demonstrirali i u ovom sazivu. Ne možemo da prihvatimo ovakav amandman za koji lično smatram da predstavlja poigravanje sa zakonom, poigravanjem sa Skupštinom, ali i poigravanje sa građanima Srbije. Molim vas, da odbijemo ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Javljam se po članu 103. – narodni poslanik ima pravo usmeno da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika.
Predsedavajuća, mi smo već dosta dana svedoci ovde zloupotrebe člana 103. od strane samostalnog poslanika koji je govorio malopre. Mislim da ste trebali da reagujete. Sada vas molim da ubuduće, pošto postoje indicije da će se ova praksa nastaviti, reagujete pre javljanja za reč.
Dakle, imam potpuno razumevanje za gospodina Pavićevića, za činjenicu da mu nedostaje i fali njegovog kolega Zoran Živković, ali moram da vas pitam i tražim odgovor od vas. Da li to znači, s obzirom da mi očekujemo da Zoran Živković kada se jednom vrati u parlament, ako ima imalo morala i časti, podnese ostavku, kao što je obećao, kao što duguje ovom parlamentu, da li to znači da ćemo mi do kraja ovog mandata morati da trpimo zloupotrebu i reklamiranje Poslovnika i kuknjavu da mu nedostaje njegov stranački kolega? Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dužan sam da reklamiram član 103. Poslovnika i mislim da se već više dana ovde zloupotrebljava član 103. važećeg Poslovnika od strane samostalnog poslanika koji je govorio pre mene.
Očigledno da mu toliko nedostaje i fali prisustvo gospodina Zorana Živkovića, ali ja želim da mu skrenem pažnju da se polako navikava na odsustvo Zorana Živkovića, jer po povratku njegovog u parlament mi očekujemo, svi poslanici verovatno očekuju, da kao moralni čin gospodin Živković podnese ostavku. Podnese ostavku zbog javno izgovorene reči, zbog obećanja koje je dao, zbog opklade koju je izgubio, ali i zbog svog nedoličnog ponašanja.
Pa je gospodinu Pavićeviću pametnije da se polako navikava na jedno duže odsustvo gospodina Živkovića. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je, gospodine predsedavajući, da ste odlučili da se vratimo na ono što je tačka ovog dnevnog reda.
Pred nama su danas izuzetno važni predlozi zakona, Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani. Ono što bih voleo da odmah na početku svog izlaganja u načelnoj raspravi istaknem je da snažno podržavam ove predloge zakona, ali i sve ostale napore Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da se na najbolji način uredi ova veoma značajna oblast.
Za Srbiju je ova oblast još važnija činjenicom da se odnosi na onu sferu na koju možemo biti ponosni, pogotovo kada su sferu posmatramo iz ugla tradicije i istorije. Mislim da ne treba posebno i naročito napominjati koliko smo puta u istoriji imali mogućnost da budemo ponosni upravo na tu srpsku vojsku i upravo na tog srpskog vojnika. Samo protekla 2014. godina je godina kada smo obeležavali Stogodišnjicu velikog rata, Stogodišnjicu Prvog svetskog rata, kada smo obeležavali stogodišnjicu od dve velike bitke, Kolubarske bitke i Cerske bitke u kojima je Srbija svima pokazala i objasnila šta zapravo znači odbrambena sposobnost jedne zemlje, šta zapravo znači i šta je to motivacija da se zemlja brani i odbrani i konačno, šta je to moral i čast srpskog oficira i srpskog vojnika.
Podržavam donošenje ovih izmena iz zakona zato što smatram da će se time otkloniti i svi nedostaci i sve manjkavosti koji su do sada primećeni, zato što se ovim predlozima preciznije definiše, odnosno definišu mnogi pojmovi vezani za Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane, a sve u cilju boljeg, funkcionalnijeg i efikasnijeg delovanja Vojske Srbije, ministarstva, ali i celokupnog sistema odbrane naše zemlje.
Ne mogu a da se ne osvrnem i da ne istaknem kao poseban deo Zakona o odbrani koji se odnosi na uspostavljanje vojnog pravobranilaštva kao posebnu organizacionu jedinicu ministarstva koja će moći da zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije pred sudovima i drugim državnim organima, kao i da preduzima sve pravne radnje i sredstva u pogledu zaštite imovinskih prava i interesa Srbije, kao i sredstava Ministarstva odbrane i Vojske Srbije potrebne za odbranu i bezbednost. To je nešto što mislim da je dobro. To je nešto što mislim da je najznačajnija novina koju ovaj predlog zakona uvodi.
Kada je reč o Predlogu zakona o Vojsci podržavam sve one predložene izmene, odnosno sve ono što taj Predlog zakona i definiše. Precizno i funkcionalno se uređuje nadležnost Vojske, organizacija, sastav i načela službi u Vojsci, specifična vojna služba i služba pod otežanim uslovima, zatim komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije, zatim deo kojim se uređuju činovi u Vojsci Srbije, simboli i obeležja vojske, zatim vojni praznici, nazivi jedinica i ustanova, verska služba i sve ostalo.
Mislim da je na adekvatan način uređena i oblast koja obuhvata odgovornost za nastalu štetu, demokratsku i civilnu kontrolu, javnost rada i sve ostalo.
Nalazim za shodno da istaknem i vraćanje nekih tradicionalnih naziva. Naime, reč je o nazivu - ratno vazduhoplovstvo, kao i vraćanje mornaričkih činova oficirima rečne flotile za koju lično smatram da su primereniji i adekvatniji nego dosadašnji predlog.
Ne mogu a da se ipak ne osvrnem na jednu temu koja se danas nametnula u toku rasprave, a odnosi se na prislušni uređaj u VBA, odnosno u Vojno bezbednosnoj agenciji i ja želim da postavim neka pitanja, a to je, obzirom da je kupljen u vreme bivšeg režima, želeo bih da znam i moram da pitam - da li ministar ili neko od predstavnika ministarstva ima saznanja da li je on kupljen na osnovu nekih validnih odluka, na primer, na osnovu odluke Vlade ili je kupljen na osnovu privatne želje tadašnjeg ministra odbrane?

Vraćam se na dnevni red.
Ovo su vrlo značajna pitanja i mislim da zaslužujemo odgovore, gospodine predsedavajući. U najmanju ruku onoliko koliko zaslužujemo odgovor na pitanje – koliko je koštala izrada ovog odlikovanja o kome ste malopre i govorili.
Na samom kraju, uz sve navedene dobre strane koje karakterišu ove zakone, dodajem i jedan lični sud da je prikazanom ozbiljnošću u izradi ovog teksta Vlada Srbije pokazala da visoko uvažava Vojsku kao instituciju, njen značaj i njenu poziciju u državi. Ovakvim odnosom Vojsci Srbije se pre svega od strane države vraća važnost i uloga koja joj i pripada. Iz svih ovih razloga želim da pozovem sve poslanike da podrže ove zakone za koje mislim da će vrati Vojsku Srbije na mesto koje joj zasluženo i pripada. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se odbije ovaj amandman, ali i svi ostali amandmani u tekstu – briše se. Žao mi je što smo opet došli u ovu situaciju da imamo ovakve amandmane, tako napisane i tako formulisane amandmane, ali bože moj.
Ono što mi posebno smeta, gospođo predsedavajuća, to je obrazloženje predlagača ovog amandmana ili barem deo gde se kaže da predloženim izmenama i dopunama zakona država potpuno skreće sa reformskog kursa, odnosno reformskog pravca, kako su oni to formulisali. Optužba da mi skrećemo sa reformskog pravca bi bila smislena kada ne bi dolazila od stranaka bivšeg režima. Zahvaljujući neodgovornosti i bahatosti upravo stranaka bivšeg režima dok su vršili vlast, mi smo danas primorani upravo na te reformske mere. Mi danas nemamo drugi put. Mi danas nemamo drugi izbor. Mi moramo da sprovodimo reformske mere, ali smo primorani i na neke nepopularne mere, kao što su mere štednje koje sprovodimo, kao i ostale mere, a sve u cilju fiskalne konsolidacije, finansijske stabilnosti i privrednog oporavka. Zato vas molim da odbijemo ova i sve naredne amandmane koji su napisani u tekstu – briše se. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, danas su veoma značajne teme, odnosno tačke na dnevnom redu, od čega naročito izdvajam Predlog zakona o energetici, koji nam predlaže Vlada Republike Srbije.
Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važna ova tema. Mislim da je nepotrebno da naglašavam koliko je važno da afirmišemo i predstavljamo svoje korake ka uspostavljanju jednog kvalitetnog, modernog i efikasnog energetskog sistema u Srbiji.
Ovaj zakon, po mom mišljenju, upravo to ima za cilj i zato snažno podržavam ovaj predloženi zakon, koji nastavlja reformske procese u ovoj oblasti, a koji se ogledaju u obezbeđivanju sigurnog snabdevanja tržišta Srbije energijom i energentima, otklanjanju svih nedostataka u primeni postojećih, odnosno važećih propisa, usklađivanju domaće regulative sa regulativom EU, stvaranje uslova za funkcionalno i efikasno tržište električne energije i prirodnog gasa i zaštiti svih kategorija kupaca, a naročito uvođenje termine, odnosno te kategorije energetski ugroženog kupca.
Mislim da smo danas dosta argumenata koji govore u prilog ovom zakonu čuli na današnjoj sednici i ja ne bih mogao sve pojedinosti da obuhvatim, ali ono što svakako treba istaći jeste da donošenjem ovog zakona preuzimamo odredbe trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i energetskog sektora koji je dosta i pominjan danas ovde, a koji predviđa i podrazumeva izmene izvesnog broja dosadašnjih propisa, kao i rešavanje velikog broja problema koji su do sada bili prisutni u ovoj oblasti.
Osim pomenutog, bitno je istaći da ovaj zakon ima za cilj stvaranje uslova za dalji razvoj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije. Samim tim pozdravljam činjenicu da se u našoj zemlji subvencionišu obnovljivi izvori energije i pozdravljam vašu izjavu, ministre, u kojoj prognozirate da ćemo do 2020. godine iz obnovljivih izvora trošiti čak 27% ukupne energije. Tih 27% u finalnoj potrošnji energije u Srbiji je i cilj koji nam je određen odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice iz 2012. godine, kada nam je i utvrđena i obaveza da implementiramo direktivu koja se odnosi na korišćenje obnovljivih izvora energije.
Treba istaći i da se ovim rešenjima potpuno otvara tržište električne energije i prirodnog gasa već početkom 1. januara naredne godine, a time se stvara mogućnost za pojavu novih energetskih subjekata na tržištu, što podstiče konkurentnost, a kupcima omogućava slobodan izbor snabdevača. Dakle, to je nešto što će direktno dovesti do veće konkurencije i uspešnijeg funkcionisanja tržišta i to je, po mom mišljenju, još jedan u nizu benefita koje ovaj zakon proizvodi.
Ono što takođe želim da pozdravim jeste uvođenje obaveze pribavljanja saglasnosti za skladištenje nafte i naftnih derivata i goriva za sopstvene potrebe, za sopstvena vozila na sopstvenim stanicama jer se time stvara kontrola, uspostavlja se evidencija tokova naftnih derivata i u određenoj meri suzbija crno tržište, što je takođe jedan od efekata koje će ovaj zakon proizvesti.
Reforma energetskog sektora je nešto što direktno i u velikoj meri utiče na opšti privredni razvoj u zemlji, kao i na porast investicionih aktivnosti i kvaliteta tržišta. To su sve razlozi zbog kojih podržavam ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo u danu za glasanje usvojiti isti. Hvala na pažnji.