Hvala, gospođo predsedavajuća. Ne mogu da ne primetim, odnosno da ne izrazim zadovoljstvo što ste preuzeli predsedavanje.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, današnjim dnevnim redom, odnosno predloženim zakonima, Predlogom zakona o privatizaciji, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama o postupku registracije u Agenciji za privatne registre, nastavlja se proces donošenja reformskih zakona u Narodnoj skupštini. Želim da izrazim zadovoljstvo zbog toga. Želim da najavim da ću podržati ove predloge, odnosno da ću glasati za iste u danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o privatizaciji, želim da isteknem potrebu za donošenjem novog zakona koji bi rešio sve one probleme koji su do sada sprečavali okončanje postupka privatizacije u postojećim zakonskim okvirima. U tom pogledu imamo velike probleme, kao što su: prodaja kapitala najvećeg broja preostalih preduzeća koja su prezadužena, nelikvidna i nesolventna, a posebno kod onih preduzeća čiji ukupan iznos obaveza prevazilazi vrednost ukupne imovine, prodaja imovine kroz postupak restrukturiranja o čemu smo pričali, ali i svi ostali probleme koji su napravili nesagledive posledice na postupak privatizacije.
Ne želim da se vraćam duboko u prošlost i da spominjem da smo od 2001. godine sproveli oko 2.300 postupaka privatizacije, čiji rezultat je, najblaže rečeno, poražavajući.
Očigledno je da važeći propisu nisu se pokazali najefikasnijim. Ako izuzmemo širok spektar posledica tih 584 preduzeća, čiji je status ostao nedefinisan, dakle 161 preduzeće je u restrukturiranju i 423 ostala preduzeća, i fokusiramo se samo na činjenicu koliki trošak nam ona zapravo prave. Dakle, samo finansijski momenat. Neophodno je preduzeti sve mere kako bi građane i privredu u tom smislu rasteretili.
Zakon o kom raspravljamo daje predloge za rešavanje dosadašnjih ograničenja koja su otežavala postupak privatizacije, predlaže nova rešenja u pogledu modela i metoda privatizacije, ali i mere koje stvaraju preduslove za primenu upravo tih modela privatizacije, koje ovaj zakon definiše, kao što je prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala bez naknade i strateško partnerstvo. Stvaranje uslova za razvoj privrede, onemogućavanje korupcije, stvaranje uslova za socijalnu stabilnost, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima i obezbeđenje javnosti i transparentnosti, svakako su ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu.
Želeo bih da istaknem da ćemo uvođenjem novih i redefinisanjem postojećih modela i metoda privatizacije stvoriti uslove za brže i efikasnije okončanje privatizacionog postupka, što će svakako pozitivno uticati na sve učesnike u postupku privatizacije. Dakle, radnike, poverioce, male akcionare, budžet i konačno sam subjekt privatizacije.
Želeo bih da napomenem i da zakon propisuje rok za okončanje privatizacije društvenog kapitala i taj rok je 31. decembar tekuće godine, odnosno 2015. godine, kada očekujemo tu punu stabilizaciju makro-ekonomskog okruženja, kao posledicu okončanja procesa transformacije vlasništva, imovine i kapitala u društvenom i državnom vlasništvu.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, ono što bih istakao je da je se predloženim rešenjima obezbeđuju uslovi za efikasnije sprovođenje stečajnih postupaka, da se otklanjaju različiti problemi koji su u praksi postojali i samim tim stvarani su uslovi za pozitivan poslovni ambijent.
Ono što je jako važno to je da se otklanja dosadašnja nepreciznost i nepotpunost u stečajnoj regulativi, a omogućava se brže i transparentnije namirenje stečajnih poverilaca. Otklanjanje mogućnosti različitih zloupotreba, otklanjanje mogućnosti korupcije, ustanovljavanje većih obaveza stečajnoj upravnika, povećanje transparentnosti stečajnog postupka, samo su neki od pozitivnih efekata ovog zakona.
U odnosu na važeći zakon, primena ovog zakona će dodatno smanjiti troškove stečajnog postupka, što je posebno izraženo kod mikro i malih preduzeća, odnosno privrednih subjekata. Način na koji će se ubuduće birati stečajni upravnik je svakako transparentniji i bolji od prethodnog modela koji je predviđao direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije, što svakako utiče na sprečavanje potencijalnih zloupotreba, što ja vidim kao još jedna u nizu konkretnih benefita.
Nadzor nad radom stečajnog upravnika, izmene isplatnih redova, rešavanje problema, dugotrajne likvidnosti pravnih lica, tretman založnih poverilaca takođe su oblasti koje su ovim zakonom dobile precizniju dimenziju i značajniju ulogu. Može se zaključiti da će ovi zakoni doneti višestruke doprinose kako bi se uredilo tržište i privreda Srbije, te da ćemo efikasnim i transparentnim modelima prečistiti naš ukupan privredni portfelj.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Reklamiram član 109. Poslovnika, deo koji tretira uvredljive izraze, dakle, psovke.
Bilo je mnogo članova Poslovnika koji su prekršeni danas.

Onda, član 106, koji govori o tome da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Dakle, gospodin iz Nove demokratske stranke je ovde u nekoliko navrata vređao i poslaničku grupu i konkretne poslanike. Mi smo navikli na vaše ispade i navikli na bahato ponašanje, na neodgovorne izjave. Ali, molim vas da bar danas, zbog ozbiljnosti teme, zbog važnosti tačke dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, molim vas da se bar danas uzdržite od takvog bahatog ponašanja.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali i Ministarstvu pravde Republike Srbije, odnosno tužilaštvu i ostalim nadležnim organima.
U okviru pitanja želeo bih da ih pozovem na reakciju povodom vrlo neodgovornih izjava pojedinaca, pripadnika DS. U pitanju je predsednik gradske opštine Vračar, gospodin Branimir Kuzmanović, koji je u nekoliko navrata davao vrlo neodgovorne izjave, gde je potencirao i neku navodnu korupciju o čemu je štampa pisala i čak pominjao neke cifre. Neke potpuno neverovatne cifre, nekih 100 hiljada evra, a sve u kontekstu odbornika Skupštine opštine Vračar, koji su se isčlanili iz DS, a svoj politički angažman nastavili u okviru SNS.
Ispred mene su izvodi iz određenih novinskih članaka koji govore u prilog. U pitanju je „Blic“ od 26. juna 2014. godine sa naslovom – SNS pokušava da kupi odbornike DS na Vračaru. Zatim dnevni list „Alo“ od istog datuma sa istim naslovom, zatim „Večernje novosti“, „B92“ koje su takođe pisale o tome.
Na kraju tu je izvod za sajta Opštine Vračar, dakle zvaničnog sajta Opštine Vračar, koji je i zloupotrebljen tom prilikom u partijske svrhe.
S obzirom na sve navedeno, pozivam nadležne organe da se pozabave ovim slučajem, a predlažem da se Branimir Kuzmanović pozove na informativni razgovor i da pred nadležnim organima saopšti svoja konkretna saznanja o ovom slučaju, o potencijalnoj korupciji, pa da vidimo o čemu se tu radi, u čemu se ogleda ta korupcija? Da li je neko nekome dao famoznih 100 hiljada evra? Da li je uopšte bilo tih 100 hiljada evra, u šta verovatno ni on sam ne veruje?
Da vidimo da li je to uopšte bila istina ili laž? Ako je bila laž da vidimo zašto je lagao? Ako se ispostavi da nije istina, da nam objasni razloge za ovako besmislene i vrlo neodgovorne izjave. I da bude spreman da snosi odgovornost za tako nešto.
Kao narodni poslanik koji živi na Vračaru, a sticajem okolnosti sam i odbornik u Skupštini opštine Vračar, veoma sam se zainteresovao za ovaj slučaj. Stoga bih želeo, a i dužan sam da se osvrnem i na reakciju opštinskog odbora SNS na Vračaru, u kojoj se ističe da uprkos monstruoznim lažima kojima nas obasipa DS, sa ponosom ističem da su SNS pristupila dva odbornika, u međuvremenu se priključio još jedan, dakle tri odbornika Skupštine gradske opštine Vračar.
Svoje nezadovoljstvo katastrofalnim upravljanjem opštinom Vračar od strane DS, kriminalnom stanju u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Opština Vračar, činjenicom da je DRI našla ogromne nepravilnosti prilikom revizije budžeta Opštine Vračar u kojima ima i elemenata i za krivične i prekršajne prijave, potpunim nedostatkom vizije i programa za rešavanje svih nagomilanih problema na Vračaru, ovi odbornici su ispoljili istupanjem iz te stranke i učlanjenjem u SNS u okviru koje će nastaviti svoj politički angažman.
Srpska napredna stranka je izrazito demokratska i otvorena stranka. Posebno otvorena za sve građane koji misle dobro svojoj državi, svom gradu i svojoj opštini. Dužan sam da istaknem i hrabrost ovih pojedinaca koji su pretrpeli užasne uvrede, ponižavanja i psihička maltretiranja od strane izvesnih pripadnika DS, koja je pokazala da je sve samo ne demokratska.
Gnusne laži koje je napisao predsednik opštine na sajtu Opštine Vračar biće predmet analize, te ćemo narednih dana doneti odluku da li ćemo ga tužiti ili tražiti samo javno izvinjenje. Svestan nervoze i straha koji poseduju pripadnici tzv. DS, jer se nalaze u potpunom političkom rasulu i beznađu, pozivam ih da prestanu sa ovakvim antievropskim i antidemokratskim metodama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na sve što je prethodni govornik izrekao, interesovanje široke javnosti za današnje amandmane na ovaj predlog izmena i dopuna Predloga zakona o radu je izuzetno veliko, kao što je nesumnjiv njihov značaj za građane Srbije.
Zbog ozbiljnosti teme i važnosti ovih zakona, potrebna je iscrpna rasprava, sveobuhvatna analiza predloženih rešenja, ali i sagledavanje svih ostalih društvenih okolnosti u kojima se donose ovi zakoni. Srpska napredna stranka je obećala da ćemo sprovoditi reformske mere i donositi reformske zakone. Mi smo dobili poverenje građana da taj posao i obavimo. I sprovodimo reformske mere i donosimo reformske zakone…

Dužan sam zbog govora i zbog nervoze…

Moram napraviti uvod, gospodine predsedavajući.

Da li su reforme teške? Jesu. Da li su reforme nekada spore? Jesu. Da li su reforme nekada bolne? Jesu. Da li reforme zahtevaju i nepopularne mere? Da, zahtevaju.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Smatram da je apsolutno neprihvatljiv ovako koncipiran i ovako predložen amandman na član 12. Prihvatanjem ovog amandmana bi se direktno narušila suština člana 12, a kojim se menja član 37. dosadašnjeg zakona. Suština ovog člana je upravo u tome da se preciznije uredi oblast ugovora o radu na određeno vreme, odnosno oblast rada na određeno vreme. Upravo se time sprečavaju zloupotrebe u pogledu produžavanja ugovora o radu na određeno vreme u nedogled, što smo imali prilike do sada da gledamo na različite načine.
Na koji način se sprečava ta mogućnost? Tako što se kaže – poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima, ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Zatim, taksativno se nabraja u kojim izuzetnim slučajevima može doći, opet kažem, u izuzetnom slučaju, do novih momenata. Kada tako sagledate stvari, vidite da je ovo jedan zaista konkretan benefit za radnike i za zaposlene. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ovde imamo jednu čudnu situaciju koja se sada desila. Gospodin Stefanović, koji je podnosilac amandmana na član 52. Predloga zakona, koji kaže – član 52. briše se, malo pre u svom govoru je zapravo pričao o amandmanu na član 51. Verovatno je u pitanju obična greška. Ne želim ništa da insinuiram. Nije bio u sali. Verovatno je zabuna u pitanju, a o amandmanu na član 52. je pričao gospodin Milan Petrić.

Ja bih se u svojoj diskusiji osvrnuo na amandman Borislava Stefanovića, gde kaže – briše se. Smatram da je tako koncipiran i predložen amandman krajnje i apsolutno neprihvatljiv za nas.

Moram da postavim pitanje šta vam znači to – briše se?

Izvinjavam se.

Skoro svaki amandman je tako predložen – briše se. Šta vam to znači? Ja to iskreno ne mogu da shvatim.

Članom 52. ovaj zakon uvodi obavezu poslodavca da zaposlenom isplaćuje troškove prevoza za dolazak i odlazak sa posla. Zatim, u članu 52. kojim se menja član 118. dosadašnjeg zakona, ta obaveza je precizno regulisana. Smatram da ne treba menjati ovako predloženo rešenje. Hvala.

Hvala.

Samo da pojasnim. Dakle, ispred mene je dokument, javni, koji smo dobili od stručnih službi, predlog amandmana na član 52. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović. Dakle, član 52. Predloženo je tako da kaže – član 52. briše se. Nije u pitanju moja greška. Samo sam pročitao ono što sam dobio službeno.

Ali, gospodine Stefanoviću, ne vidim ni jedan razlog da budete duhoviti, da budete dobro raspoloženi. Zaista ne vidim odakle crpite povod i razloge za dobro raspoloženje.

Hvala, gospođo predsednice.

Predlažem da se ne prihvati ovaj amandman gospodina Stefanovića, amandman na član 75. Opet imamo situaciju da se briše član. To stvarno ne mogu da shvatim. Ovo samo govori da su neki predstavnici opozicije odlučili da pisanjem ovakvih amandmana pokušaju da prikažu privid rasprave, ali bez argumenata.

Član 75. reguliše slučajeve koji se odnose na nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze i to u najrazličitijim situacijama. Reguliše ih, kao što je ministar rekao, na vrlo precizan način i ne dozvoljava mogućnost zloupotrebe. Zato mislim da ne treba da menjamo ovako predložena rešenja. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Naravno, da predlažem da se odbije ovaj amandman na član 81. koji je podneo gospodin Stefanović. Opet smo, kao što vidite, u situaciju da je amandman u tekstu „briše se“, opet bez argumenata, opet bez stvarnog obrazloženja ali to govori o njihovom shvatanju i pristupu ovom poslu.

Lično mislim da je Vlada Republike Srbije u svom obrazloženju kojim odbija ovaj amandman navela sve relevantne faktore, navela sve činjenice i argumente i zaista ne vidim šta je sporno, šta je tu nejasno? Šta vam je nejasno, gospodine Stefanoviću iz obrazloženja? Koji deo teksta? Koja rečenica?

Ali, mislim da se iza predlaganja ovog amandmana ne krije nerazumevanje argumentacije već namera da se na taj način stekne neki politički pojam. Hvala vam.