Hvala, gospođo Čomić, zaista pokazujete da imate toplo, milostivo srce.
Dakle, gospođo Kolundžija, u Ustavu RS lepo piše šta treba da uradi Narodna skupština kada su u pitanju AP.
Dakle, Ustav je potpuno jasan. Zakonom se određuju koja pitanja su od republičkog a koja od pokrajinskog značaja. Kojim zakonima se to radi?
U Ustavu, u članu 183. lepo vam piše. Treba da se donese zakon o industriji, zakon o zanatstvu, zakon o lovstvu, o šumama i tako dalje. I da se onda tim posebnim zakonima urede te oblasti društvenog života i da se onda kaže – ta i ta pitanja su od republičkog značaja, a ta i ta pitanja su od pokrajinskog značaja.
Morate da vodite računa, gospođo Kolundžija, da Ustav mora da se tumači u celini svoga teksta, a ne vi strgnete dva člana iz Ustava i kažete – evo to je pravni osnov, a sve ostalo vas ne zanima.
Dakle, u članu 137. Ustava, lepo piše koje poslove Republika Srbija može da poveri, ne samo autonomnim pokrajinama, nego i jedinicama lokalne samouprave. Tu su poslovi državne uprave. Vi ovim Predlogom zakona poveravate autonomnim pokrajinama ne poslove državne uprave, nego normativne poslove.
Poveravate im praktično zakonodavnu nadležnost Skupštine, da Skupština AP Vojvodine svojim normativnim aktima reguliše određene oblasti društvenog života. To je u direktnoj suprotnosti sa članom 137. Ustava Republike Srbije. Pazite, kakav zaključak izlazi iz tog stava koji je sadržan u Predlogu zakona. Kaže – Republika Srbija može poveriti autonomnim pokrajinama sva pitanja koja su inače u njenoj nadležnosti.
Šta to znači? Da sutra možete da donesete zakon kojim ćete AP Vojvodini poveriti pitanja iz oblasti odbrane, policije, sudstva i tako dalje. Gde je granica u poveravanju poslova? Ta granica je sadržana u članu 137. Poslovi državne uprave mogu da se povere, gospođo Kolundžija, ne svi poslovi koji su u nadležnosti države Srbije. To je razlog zašto vas SRS upozorava da vi na ovaj način pravite od Vojvodine državu u državi. Imaćemo dva potpuno paralelna sistema.
Vi ovim predlogom zakona, ne utvrđujete koja su pitanja od pokrajinskog značaja. Vi Vojvodini ovim zakonom dajete pravo da potpuno samostalno, bez tih posebnih zakona uređuje određene oblasti društvenog života. To je problem. Vi se odričete prava Republike Srbije. To je skandalozno i to je ono što narušava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi ste vi gospođo Kolundžija to pitanje koje ste sada uputili meni trebalo da uputite vašem ogranku, odnosno ogranku vaše stranke u Vojvodini.
Naime, u onoj prvobitnoj verziji, od četiri verzije Predloga statuta AP Vojvodine, gospođo Kolundžija, stajalo je da Skupština AP Vojvodine donosi tzv. pokrajinske skupštinske odluke koje na teritoriji AP Vojvodine imaju značaj zakona. Ako ne verujete meni, pogledajte prvobitnu verziju Predloga statuta, koja je usvojena, ako se ne varam 14. oktobra prošle godine.
To je ona verzija statuta oko kojih je jedan iz Demokratske strane tvrdio da je sve u skladu sa Ustavom, a predsednik Demokratske stranke Boris Tadić tvrdio da je nedopustivo da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara neka nova država.
Dakle, vaši poslanici u Skupštini Vojvodine, gospođo Kolundžija, glasali su za to - da Vojvodina ima pravo da na svojoj teritoriji donosi nekakve odluke koje imaju značaj zakona.
Hajde sad na stranu to što su loši pravnici, pa ne znaju da se ne kaže „značaj zakona“ nego „snaga zakona“. Ali, u svakom slučaju, oni koji su glasali za prvobitnu verziju Predloga statuta znali su jako dobro šta rade - da Vojvodini daju pravo da donosi zakone koji će važiti na njenoj teritoriji.
Ovde je gospođo Kolundžija problem u koracima koji treba da se naprave. Najpre Republika Srbija mora u svim tim oblastima društvenog života da donese zakone kojima će te oblasti u potpunosti da normira, pa kada normira te oblasti društvenog života onda u tim zakonima treba da kaže koja su to pitanja od pokrajinskog značaja koje može da uređuje autonomna pokrajina.
Ne, vi ste krenuli obrnutim putem. Vi niste najpre dali, jednoj autonomnoj pokrajini, Vojvodini da ona uređuje neka pitanja od pokrajinskog značaja, nego sva pitanja u toj oblasti a Republici Srbiji šta preostane. To je ta suštinska, fundamentalna greška koja je napravljena u Predlogu zakona.
Možda vi nje niste svesni. Ne kažem da vi niste dobronamerni. Neko vam je očigledno podvalio.
To se tako, gospođo Kolundžija, ne radi. Ja sam vam pročitao jedno mišljenje, jednog uvaženog profesora Pravnog fakulteta, da ne možete vi jednim zakonom koji ima karakter leks specijalisa da derogirate odredbe čitavog niza posebnih zakona. Prosto, to je nemoguće. To se ne čini nigde u svetu.
Ovaj zakon, koji ćete vi da izglasate, verovatno u ponedeljak, takav zakon gospođo Kolundžija ne postoji nigde. Ne možete da navedete ni jednu evropsku zemlju u kojoj postoji zakon o utvrđivanju nadležnosti, ne znam nekog regiona u Španiji. Toga nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi, gospođo Kolundžija, grešite u jednoj početnoj premisi. Mi smo vam rekli u načelnoj raspravi, pozvali smo se na mišljenje pravnih teoretičara, da čak ni po Ustavu 1974. godine bivše jugoslovenske republike nisu mogle da se otcepe, zato što je pravo na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, stajalo kao preambula Ustava SFRJ.
Narodi i narodnosti SFRJ, polazeći od neotuđivog prava svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, stvorili su SFRJ i iz te formulacije Radomir Lukić, Jovan Đorđević i drugi pravni teoretičari izvukli su sledeći zaključak – jugoslovenski narodi konzumirali su svoje pravo na svoje samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje samom činjenicom da je stvorena Jugoslavija. To pravo je iskorišćeno i njega više nema.
To je bio stav pravne teorije. Nažalost, međunarodna zajednica priznala je protivpravnu nezavisnost i Slovenije, i Hrvatske, i BiH itd. i ta činjenica da je međunarodna zajednica legalizovala nešto što inače nije bilo legalno je uzrok krvoprolića, masovnih proterivanja, etničkog čišćenja itd.
Zašto vi sad ponavljate tu istu grešku? Zašto sada dajete nekome mogućnost da legalizuje nešto što nije po Ustavu Republike Srbije? To je fundamentalno pitanje. Ni Slovenija nije mogla da se otcepi od Jugoslavije, pa se otcepila. Šta sad da radimo?
Vi kažete - to nije bilo u skladu sa Ustavom. Jeste, ali neko je poginuo zbog toga. Sad tu ne možemo ništa da uradimo. Hajde da ne ponavljamo onda grešku, sad kada je u pitanju Republika Srbija, odnosno kada je u pitanju jedan njen deo AP Vojvodina.
Gospođo Kolundžija, ovde se takođe postavlja sledeće pitanje: da li je moguće da je u Republici Srbiji sve sjajno, nema nikakvih problema, samo još građanima da damo pravo na, kako vi kažete, široku autonomiju AP Vojvodina i njihov život će biti sjajan. Nije tako, gospođo Kolundžija. Apsolutno nije tako.
Prenebregavate činjenicu da je Republika Srbija mala država. Ta potreba za širokim autonomijama postoji u velikim državama, gde su gradovi, opštine teritorijalno jako udaljeni jedni od drugi. Vi danas sa sto litara dizela možete da pređete Srbiju uzduž i popreko. Čemu? Kakav to strah vi sejete kod građana, sad tamo neki strašni Beograd vas eksploatiše, treba vi da upravljate. Objasnite mi kakvu konkretnu korist će građanin koji živi u Kikindi imati od svega ovoga što vi radite? Da li će imati nova radna mesta...

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 35, gospodine ministre, Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine je u stvari najbolji dokaz koliko vam je ceo Predlog zakona protivustavan.
Naime, u članu 35. kaže se da AP Vojvodina između ostalog osniva samostalne visokoškolske ustanove. To piše u stavu 1. u tački 4, a u stavu 2. kaže se da se svi poslovi iz stava 1. ovog člana vrše kao povereni, osim poslova iz tačke 1. Dakle, ovaj posao iz tačke 4. vrši se kao poveren.
Dakle, kada AP Vojvodina osniva visokoškolske ustanove, ona to ne radi kao svoj izvorni posao, nego kao poveren posao, a mi smo vam citirali nekoliko puta član 137. ustava gde se kaže da Republika Srbija može poveriti autonomnim pokrajinama vršenje poslova iz svoje nadležnosti, ali samo poslova državne uprave, a složićete se, gospodine ministre, osnivanje fakulteta nije posao državne uprave, jer setite se odredbe Zakona o Vladi. Ko vrši osnivačka prava nad javnim preduzećima i ustanovama u smislu Zakona o javnim službama? Vlada Republike Srbije.
Dakle, vi sada AP Vojvodini poveravate posao iz nadležnosti Vlade i to je dokaz više koliko kršite Ustav. To je dokaz više da je u pravu SRS kada kaže da po toj logici vi sutra možete da poverite AP Vojvodini i prava koja inače vrši Narodna skupština i prava koja vrše sudovi itd. To znači da nema granice u poveravanju poslova.
Znači, po vama može sve, može iz nadležnosti državne uprave, iz nadležnosti Vlade, iz nadležnosti Skupštine i iz nadležnosti sudova.
Onda se postavlja pitanje – da li ćemo mi za pet ili 10 godina, ili možda čak i ranije, dobiti neki predlog zakona kojim ćemo AP Vojvodini bukvalno poveriti svu državnu vlast na njenoj teritoriji? Šta će onda ostati od Republike Srbije.
Vas Ustav, gospodo, obavezuje. Ne možete vi da citirate samo odredbe Ustava koje vama idu u prilog, a ono što vam ne ide u prilog, to čak i ne stavite u Predlog zakona. Ovaj član je dokaz da vi AP Vojvodini prenosite nadležnosti Vlade Republike Srbije. To je nemoguće po Ustavu Republike Srbije.

Gospodine ministre, vi zaboravljate jedno važno načelo ustavnog prava, a to je načelo ustavnog kontinuiteta. Ustav iz 2006. godine kada je donošen, nije donošen kao Ustav diskontinuiteta, nego kao Ustav kontinuiteta sa Ustavom 1990. godine. Inače, da je bilo suprotno, Srpska radikalna stranka u tom poslu izrade Ustava ne bi ni učestvovala. Ustav iz 1990. godine jedinu mogućnost koju je davala, kada je reč o poveravanju poslova koji su u nadležnosti Republike Srbije, mislio je isključivo na poslove državne uprave. Na toj koncepciji stoji i Ustav Republike Srbije iz 2006. godine.
Ovo sad što vi govorite, upravo potvrđuje našu tezu, da za vas ne postoji granica u poveravanju poslova. Hajde sada da zauzmemo jedan logični stav. Da li mi koji smo glasali za Ustav Republike Srbije, da li smo mi hteli da nema granica u poveravanju nadležnosti Republike Srbije? Nismo hteli. Hteli smo neke granice, jer je ta granica, granica između države i AP. Ako te granice nema, onda Vojvodina zaista postaje država u državi. Onda ovu Skupštinu, odnosno vladajuću koaliciju, a nadamo se da do tada, ta vladajuća koalicija više neće biti vladajuća, ništa ne sprečava, da uskoro u proceduru Narodne skupštine stavi Predlog zakona o poveravanju Vojvodini pitanja, recimo, da formira svoju vojsku, svoju policiju, svoje sudove.
Na ovaj način ste, gospodine ministre, AP Vojvodini poverili prava iz nadležnosti Vlade, iz nadležnosti Narodne skupštine. Sada, u dobroj ste meri već ostvarili program Nenada Čanka, o Vojvodini koja ima svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.
Sada se dešava nešto što se svojevremeno desilo u Crnoj Gori. U Crnoj Gori više ne mora da postoji Liberalna partija Slavka Perovića, postoji DPS. DPS je potpuno preuzeo program liberala iz Crne Gore. Tako i sad, Čankova partija više ne mora da postoji. Postoji DS. Sve što je Čanak tražio, vi sada ispunjavate.
Prosto, gubi se smisao postojanja jedne političke partije, jer je jedna već mnogo veća politička partija, u potpunosti preuzela program partije Nenada Čanka. Ovo što vi radite, zaista jeste na tragu te ekstremne autonomaške politike, da Vojvodina bude republika koja će imati svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. To je krucijalna opasnost koja je sadržana u Predlogu zakona i u Predlogu statuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što smatram da je uvažena predsednica Narodne skupštine povredila moje dostojanstvo kao narodnog poslanika.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, na zvaničnom sajtu SPC 6. februara 2009. godine objavljeno je pismo koje sam juče pročitao. To pismo ste vi dobili. Pismo u gotovo identičnom tekstu dobio je i predsednik Republike Boris Tadić i dobila je Vlada Republike Srbije.
Dobio sam informaciju, izvinjavam se ako nije tačna, da je u ime Sinoda SPC to pismo potpisao vladika Bački Irinej. Ponavljam, izvinjavam se ako nije tačno da je on potpisao, ali pismo postoji. O tome su 7. februara 2009. godine sve dnevne novine u Srbiji donele informaciju: "Politika", "Pres", "Kurir", "Blic" itd. Imate čitav niz izjava političara, između ostalog i iz vaše partije - šta misle o pismu Sinoda SPC.
Dakle, istina je i to neka ostane zabeleženo za istoriju, da vas je SPC upozorila da krećete putem koji vodi u razaranje države. Izvinjavam se ponovo ako sam rekao, verovatno zbog pogrešne informacije, da ga je potpisao vladika Bački Irinej, ali ga jeste potpisao Sveti Sinod SPC i vi to jako dobro znate. To isto pismo je dobio i predsednik Republike Boris Tadić.
Nemojte da sejete laž kod građana Srbije da pismo ne postoji. Pismo postoji, ono je autentično, jedino što ne znamo sasvim sigurno ko ga je potpisao. Izvinjavam se ponovo vladiki Bačkom, ako sam dobio pogrešnu informaciju da ga je on potpisao. Iza ovog pisma definitivno stoji SPC. Na kraju krajeva, proverite na njihovoj zvaničnoj internet stranici.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas, gospođo Čomić, da me saslušate.
"Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta". Vi ste ovde, gospođo Čomić, zaveli praksu da čovek čim zine vi mu isključite mikrofon i ...

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je 30. januara 1933. godine u Nemačkoj uspostavljena Hitlerova vlada jedan politički filozof je napisao - da je toga dana Hegel umro.
Mi slobodno možemo da kažemo da će danas-sutra, odnosno kada budete potvrdili statut AP Vojvodine po drugi put da umru srpski velikani poput Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Stevana Šupljikca, poput patrijarha Josifa Rajačića, poput svih onih znamenitih Srba koji su u 19. i početkom 20. veka radili na tome da se Srem, Banat, Bačka i Baranja ujedine sa svojom otadžbinom Srbijom.
Ovih dana ćemo poništiti, odnosno vlast u Srbiji će da poništi odluke Velike novosadske skupštine od 25. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i Slovena, kada je doneta istorijska odluka - da se Banat, Bačka i Baranja prisajedine Kraljevini Srbiji. Dan ranije, dakle 24. novembra 1918. godine doneta je odluka da Srem direktno pripoji Kraljevini Srbiji.
Juče je gospodin Nenad Čanak delimično zbog neznanja, delimično zbog svojih loših namera u krajnje negativnom kontekstu pominjao Jašu Tomića i da građani Srbije ne bi bili uskraćeni za odgovor o tome - zašto SRS potencira značaj Jaše Tomića, evo mi ćemo u ime SRS da iznesemo nekoliko činjenica.
Dakle, Jaša Tomić se razišao sa svojim kolegom Vasom Stajićem oko jednog pitanja - da li Vojvodina 918. godine da se ujedini sa Srbijom, tako što će se najpre pripojiti državi Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je proglašena krajem oktobra 1918. godine, ili će se Vojvodina direktno pripojiti Kraljevini Srbiji, dakle nezavisno od Zagreba.
Vasa Stajić je zagovarao politiku da se ide preko Zagreba - da se najpre ujedinimo sa državom Slovenaca, Hrvata i Srba, pa da onda u sklopu te države uđemo u sastav Jugoslavije, a Jaša Tomić je rekao - ne, najpre ćemo da obučemo, to su reči Jaše Tomića, srpsku košulju, pa ćemo preko toga da se odenemo kaputom Jugoslovena.
Istorijska je uloga Jaše Tomića što je baš tih novembarskih dana 1918. godine Vojvodina, a to znači Srem, Banat, Bačka i Baranja, koju ovi lažni autonomaši prećutkuju, donela je odluku da se pripoji Kraljevini Srbiji. Vojvodina je kao deo Kraljevine Srbije ušla u tu novoformiranu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Inače, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, dobila je jedno pismo SPC, koje je potpisao episkop Bački Irinej. Ona je zamoljena, u ime SPC, da na početku sednice, koja će biti posvećena Predlogu statuta AP Vojvodine pročita pismo srpskih arhijereja. Kao što su građani Srbije mogli da vide u direktnom prenosu to se nije desilo. Evo, ja ću da pročitam ovo kratko pismo.
"Uvažena gospođo Đukić-Dejanović, kao vekovni čuvar srpskog duhovnog bića, pa i nacionalnog identiteta i u doba kada srpske države nije ni bilo, SPC izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, potom pokušajem da se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji.
To su čini novim Predlogom statuta AP Vojvodine, koji joj protivustavno dodeljuje, pored ostalog, i sledeća obeležja državnosti: pravo da zaključuje međunarodne ugovore u oblasti iz svoje nadležnosti jus kontrahendi, pravo da osniva svoja predstavništva u inostranstvu, posebno u Briselu i pravo, prigrabljeno uzurpacijom Skupštine Vojvodine, da donosi zakone.
Uz to je protivustavno osnivanje tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, učinjeno u nameri da se vojvođanskim Srbima prida posebni narodnosni tj. nacionalni identitet.
Kako se ovim Predlogom statuta AP Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, u ime njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla i sve punoće SPC, umoljavamo vas da ovaj naš dopis i zahtev iznete na zasedanje Skupštine, na kome će biti raspravljano o ovom pitanju, u nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očigledno protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu.
U nadi da ćete učiniti sve što je do vas, na šta vas i Narodna skupština i Ustav obavezuju, radi očuvanja teritorijalnog integriteta i unutrašnjeg jedinstva države, primite znake naše iskrene zahvalnosti."
Kao što vidite, dragi građani Srbije, nije tačno da ovde bilo seje paniku, da vas bilo ko laže i obmanjuje kada vam kaže da oni koji stoje iza Predloga statuta Vojvodine - zaista imaju nameru da od Vojvodine suštinski naprave, za početak federalnu jedinicu u Srbiji, a za nekih pet, deset ili 50 godina potpuno nezavisnu državu.
SRS nikada nije tvrdila da će sutra, nakon usvajanja statuta Vojvodine ovde u Skupštini Srbije i nakon njegovog proglašenja u Skupštini Vojvodine, doći do formiranja nekakve vojvođanske države, ali dugoročno to može da se desi, zato što ovaj statut, odnosno Predlog statuta Vojvodine predstavlja minu koja se stavlja u temelje države Srbije.
Samo da vas podsetim dame i gospodo iz vladajuće koalicije - ni po Ustavu iz 1974. godine nijedna federalna jedinica nije mogla da se otcepi od SFRJ. Zašto? Na to pitanje su odgovorili naši eminentni pravni teoretičari Jovan Đorđević i Radomir Lukić, koji su tvrdili - da je to pravo na samoopredeljenje do otcepljenja iskorišćeno samom činjenicom da je stvorena Jugoslavija.
Dakle, pravo naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje nalazilo se, zamislite, u preambuli Ustava SFRJ od 1974. godine. Tu je pisalo: "Polazeći od prava naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, narodi SFRJ udružuju se u državu Jugoslaviju". Ti naši eminentni pravni teoretičari protumačili su sasvim ispravno - da nijedna federalna jedinica nema pravo da se otcepi od SFRJ i pri tome se pozivali na iskustva Švajcarske.
Nažalost, međunarodna zajednica, za koju vi kažete da vam je prijatelj, 1991. i 1992. godine priznala je nezavisnost, najpre Slovenije i Hrvatske, potom BiH, bivše jugoslovenske Republike Makedonije i konačno 2006. godine Crne Gore, a tokom 2008. i 2009. godine jedan broj država u Evropi i van Evrope priznao je i lažnu nezavisnost lažne države Kosovo. Kao što vidite, ovo uopšte nisu naivne stvari.
Naravno, predstavnici vladajuće koalicije, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici pokušali su da kažu kako to ništa nije strašno - pa jeste, pre godinu dana je pogažen Ustav, ali mi smo to ispravili našim amandmanima i sad je sve super, sad više nema nikakvih problema. Od početka izrada nacrta, pa onda Predloga statuta AP Vojvodine predstavlja ruganje demokratiji, predstavlja ruganje Ustavu RS, predstavlja ruganje svim tekovinama pravne nauke.
Prvo u izradi nacrta statuta AP Vojvodine nisu učestvovale sve političke stranke. Pre svega, nije učestvovala SRS. Praktično, vladajuća koalicija u Vojvodini, a to znači pre svega DS i njeni koalicioni partneri, smatrala je da je izrada statuta Vojvodine njihova partijska stvar. Šta ima ko tu da se meša? Mi imamo naše eksperte, oni će da napišu nacrt statuta AP Vojvodine.
Taj je nacrt ušao u proceduru Skupštine AP Vojvodine, pa je 14. oktobra izglasan Predlog statuta AP Vojvodine, pa je u međuvremenu došlo maltene do brakorazvodne parnice unutar DS, pa je ovaj vojvođanski deo DS tvrdio kako je to sve u skladu sa Ustavom, kako nema nikakvih problema, da bi Boris Tadić, vođa ovog drugog beogradskog krila DS, na sednici Glavnog odbora DS rekao da je nedopustivo da se na sedam minuta putovanja od Beograda formira nekakva nova država Vojvodina.
Onda je vladajuća koalicija došlo do genijalne ideje da amandmanima menja tekst Predloga statuta koji je izglasan, koji je prošao sve faze u proceduri Skupštine Vojvodine. To nigde na svetu nema.
Akt koji je izglasan, o kome je završeno glasanje, naknadno se menja amandmanima. To je bilo 7. novembra 2009. godine, iako ste godinu dana tvrdili kako je sve u skladu sa Ustavom i kako zli, pokvareni i neuki srpski radikali plaše građane koji žive u Vojvodini kako je neko prekršio Ustav RS. Tog 7. novembra Skupština Vojvodine usvaja nekakav zaključak o pravno-tehničkim ispravkama teksta Predloga statuta Vojvodine. Ni to vam nije bilo dosta, pa posle dva dana sastaje se Odbor za propise Skupštine AP Vojvodine, pa konstatuje da je došlo do očiglednih propusta u izradi prečišćenog teksta Predloga statuta AP Vojvodine.
Pogledajte sad dragi građani Srbije šta je za Odbor za propise Skupštine Vojvodine tehnička greška. Kaže - predsednik Odbora je podsetio da je Odbor za propise, na sednici održanoj posle zasedanja Skupštine AP Vojvodine 7. novembra 2009. godine, utvrdio u skladu sa zaključkom o tehničkom usaglašavanju Predloga statuta AP Vojvodine sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koji je Skupština AP Vojvodine donela na sednici održanoj 7. novembra 2009. godine, prečišćen tekst Predloga statuta AP Vojvodine.
U međuvremenu, pazite, to je bilo 7. novembra, a Odbor za propise se sastaje 10. novembra, to međuvreme je tri dana, uočeno je da su se u tekstu potkrale izvesne tehničke greške, pazite – tehničke greške, koje je neophodno otkloniti. Sada genijalne rečenice – predloženim tehničkim ispravkama jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine. Zamislite kakva tehnička greška - jasnije se definiše teritorija AP Vojvodine!
Kaže – položaj grada Novog Sada, kao glavnog administrativnog centra AP Vojvodine; briše se nadležnost AP Vojvodine, opet tehnička greška, vezane za dodelu odlikovanja, jer je Zakonom o odlikovanju Republike Srbije koji je u međuvremenu usvojen, nemoguće, nije usvojen u tom roku od tri dana, usvojen je znatno ranije, predviđeno da organi AP Vojvodine mogu predložiti dodelu, ali ne i dodeljivati odlikovanja i tehnički uređen član koji reguliše, zamislite tehnička greška, izvorne prihode AP Vojvodine koje su podeljene članovima odbora i prisutnima početkom sednice.
Vi kažete – majke nam mile, mi imamo dobre namere, mi smo sjajni pravnici i sve je bilo u skladu sa Ustavom. Ovo je pre svega u suprotnosti sa Poslovnikom Skupštine AP Vojvodine, ovo je suprotnosti sa svakim poslovnikom svakog demokratskog parlamenta na svetu.
Tekst koji je prošao i gde je procedura završena, gde je okončano glasanje, to ne može više da se menja, to je, rekli bi pravnici, ''res iudicata'' – presuđena stvar. To ili može tako da se potvrdi na Skupštini Srbije ili se odbaci. Ne može da se menja nešto o čemu je već glasano.
Vi ste drastično pre svega povredili Poslovnik Skupštine Vojvodine, a ovih dana drastično kršite i Poslovnik Skupštine Srbije, jer je ova sednica koja je posvećena statutu AP Vojvodine počela tako što poslanici SRS ne mogu da kažu sve ono što imaju da kažu o Predlogu statuta, jer čim zinu gase im se mikrofoni.
Skupština Srbije je jedini parlament u svetu u kome treba da se ćuti i u kojem ne sme da se govori o svim ovim ludorijama, o ovoj cirkusijadi koja se sprovodi u Srbiji i na teritoriji Vojvodine u proteklih godinu dana.
Sad se postavlja pitanje posle ovoga što smo rekli – ko vama može da veruje da vi imate dobre namere? Ko može da veruje u ta ubeđivanja koja dolaze iz DS i SPS da niko nema nameru da stvara državu u državi, sve je čisto, sve je jasno, sve je usklađeno sa Ustavom RS? Ko posle ovoga može da vam veruje?
Mi još uvek ne znamo šta je Skupština Vojvodine izglasala. Jedno je Skupština Vojvodine izglasala, najpre, jedanput, pa drugi put, a nešto sasvim treće je došlo do Narodne skupštine Republike Srbije i mi sad govorimo o nečemu, o Predlogu statuta Vojvodine koji nije izglasala Skupština Vojvodine, nego koji je naknadno redigovan od strane Odbora za propise Skupštine Vojvodine, a videli ste šta su navodno tehničke greške – teritorija, izvorni prihodi, odlikovanja, položaj grada Novog Sada. To nisu tehničke greške, to su suštinske stvari u Predlogu statuta AP Vojvodine.
Juče je gospodin Nenad Čanak, a to je danas ponovio i gospodin Čedomir Jovanović, izrekli su tvrdnje kako je Vojvodina jedna teritorija u Srbiji koja kao takva postoji već, juče smo čuli 161, danas 162 godine. To jednostavno nije tačno.
Dakle, Srpsko Vojvodstvo nastalo je na majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima, tako što su svi najviđeniji Srbi u tadašnjoj Južnoj Ugarskoj doneli odluku da od Srema, Banata, Bačke stvore Srpsko Vojvodstvo i izabrali vojvodu Stevana Šupljikca, inače austrijskog generala. U martu 1849. godine Bečki dvor priznaje zvanično srpsko vojvodstvo pod nazivom – Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat.
To srpsko vojvodstvo kome je sedište premešteno u Temišvar, u taj tamiški deo, rumunski deo Banata, ukida se odlukom austrijskog cara u decembru 1860. godine. Posle toga Svetozar Miletić i Jaša Tomić nastavljaju političku borbu za srpsku autonomiju u južnoj Ugarskoj.
Svetozar Miletić 1868. godine formira Srpsku slobodoumnu stranku koja se, nažalost, kao što se to kod nas Srba često dešava, ubrzo deli u dve frakcije, jedna je liberalna, druga je nacionalna, radikalna. Od tog radikalnog krila Jaša Tomić 1891. godine, po uzoru na Nikolu Pašića, u Vojvodini formira Srpsku narodnu radikalnu stranku.
Ova Pašićeva se zvala Narodna radikalna stranka, a on joj je dao ime Srpska narodna radikalna stranka. Zajedno sa drugim viđenim Srbima radi na tome da ponovo vaskrsne srpska autonomija u Habzburškoj monarhiji, u tuđinskoj državi, u državi koja je radila sve da pokatoliči Srbe.
Ta srpska autonomija, kakva god da je bila, bila je tračak nade da će Srbi u Harzburškoj monarhiji očuvati svoj nacionalni, verski i kulturni identitet. Šta se dešava 1918. godine? Kad je već bilo jasno da se raspada Austrougarska, da nestaje ta tamnica naroda, kako su je nazivali istoričari, Jaša Tomić izgovara one čuvene reči: „Više nema potrebe za autonomijom Srba u njihovoj rođenoj državi. Ko dalje nastavi da se bori za autonomiju u srpskoj državi, bori se za austrijsku starudiju. Nama to više ne treba. Imamo svoju rođenu srpsku državu. Nikakva opasnost nam više ne preti“.
I 1918. godine, baš na današnji dan 25. novembra, donosi se istorijska odluka da se Banat, Bačka i Baranja, gospodo Evropejci i gospodo autonomaši, ujedinjuje sa Kraljevinom Srbijom. I Vojvodina je u sastavu Srbije ušla u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ko tridesetih godina 20. veka zagovara vojvođansku autonomiju? Pa isto kao i danas, najgori Srbi. U 19. veku za Vojvodinu su se borili najbolji Srbi, u 20. veku oni najgori. Danas se za autonomiju Vojvodine u Srbiji bore oni koje je sramota da kažu da su Srbi, koji kažu da su Srbi genocidan narod, koji kažu da je država Srbija genocidna.

Uz sve dužno poštovanje prema gospođi Nadi Kolundžiji kao dami, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što je gospođa Nada Kolundžija iznela čitav niz neistina o stavovima SRS i potpuno pogrešno prenela građanima ono što je Srpska radikalna stranka kazala o Predlogu statuta Vojvodine.
Za dve minute ne mogu da odgovorim na sve neistine gospođe Nade Kolundžije, ali evo, gđo Kolundžija, prihvatiću sve što ste rekli…

Upravo to objašnjavam.

Da li mogu za dve minute da pokušam da objasnim šta sam hteo da kažem?

Da li mogu za dve minute da objasnim šta sam hteo da kažem?

Pokušavam, ne znam drugačije, kako znam i umem.

Ja govorim, a vi me prekidate.