Dame i gospodo narodni poslanici, ovde prisutni ministri u Vladi Republike Srbije očigledno pokušavaju da obmanu građane Republike Srbije.
Gospodine Markoviću, mi smo vam rekli da u članu 137. Ustava Republike Srbije piše da može Republika Srbija da poveri javna ovlašćenja autonomnoj pokrajini, ali samo kad su u pitanju poslovi državne uprave, a vi nam kažete – jeste, šta je tu sporno.
Sporno je što to ne piše u Predlogu zakona, nego su narodni poslanici ti koji moraju da vas upozoravaju na Ustav Republike Srbije. Vi ste se pozvali samo na one odredbe Ustava za koje vi smatrate da idu u prilog ovom predlogu zakona, a one odredbe Ustava koje vas sprečavaju da usvojite ovaj predlog zakona, njih ste potpuno zaboravili.
Što se tiče izlaganja gospodina Čiplića, prosto je neverovatno, najpre gospodin Branko Ružić, pa onda gospodin Čiplić, pozivaju se na primer Savezne Republike Nemačke koja je, sam naziv joj kaže, federativno uređena država. Republika Srbija, ma šta vi radili s njom, još uvek je po slovu Ustava unitarna država. Ne možete da prosto poredite državu koja je unitarna sa državom koja je federativno uređena.
Gospodine Čipliću, kakve veze ima decentralizacija u Nemačkoj sa stepenom njenog ekonomskog razvoja? Jeste li ste vi čuli za Maršalov plan?
Da nije bilo američke pomoći, ništa ne bi bilo od Savezne Republike Nemačke. Da američke kompanije nisu uložile ogroman novac, ne bi bilo ništa od ekonomskog razvoja Savezne Republike Nemačke. Nikakve to veze nema sa decentralizacijom u Nemačkoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade. Vlada nas je obavestila, gospođo Čomić, da je u Narodnoj skupštini po ovom predlogu zakona zastupaju svi ministri.
Aktuelna Vlada Republike Srbije ima 25 ministara. Prosto je neverovatno da od 25 ministara ne može da se nađe nijedan da prisustvuje sednici Narodne skupštine kada se raspravlja ovako delikatan predlog zakona koji je, kao što vidite valjda, izazvao tolike polemike.
Sada se postavlja pitanja smisla ove rasprave. TV prenos će biti prekinut za koji minut. Verovatno će biti odložen prenos u neke sitne sate. Predstavnika Vlade nema. Kakva je svrha našeg daljeg rada? S kime mi ovde da polemišemo? Ko da nam daje odgovore na pitanja?
Ministri su nas danas ceo dan ubeđivali – nećemo mi da otcepimo Vojvodinu „majke mi mile“. Juče ste rekli – radimo do 19.00 zbog poslanika koji putuju. Danas to više ne važi. Na banalnoj stvari ne možemo da vam verujemo. Ko sutra da vam veruje da iz ovoga neće da se izrodi nova država?
Molim vas, gospođo Čomić, bruka i sramota za Narodnu skupštinu da od 25 članova Vlade ne može da se nađe nijedan, da makar sedi ovde. Dovedite onog ministra bez portfelja. Makar neka on sedi ovde. Neka glumi dekor. Neka glumi da u Srbiji postoji Vlada, da postoji organizovana državna vlast.
Ovako, apsolutno nema nikog. Nema svrhe ova sednica. Ovo je ismevanje građana Srbije. Ovo je ismevanje svima onima koji očekuju da će na ovoj sednici da se desi nešto krupno. I hoće. Ovo uopšte nisu banalne stvari. Vi hoćete da ih banalizujete, da kažete – ma, evo ovi zli, pokvareni…

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. i u sledećih nekoliko članova pominje se savet za statistiku, koji navodno treba da bude stručni organ, odnosno stručno telo u okviru statističkog sistema Republike Srbije. Dakle, formalno, trebalo bi da bude stručan, ali u članu 15. ne dobijamo nikakve garancije da će savet zaista biti stručan, zato što kada pogledate član 15, koji je u tesnoj vezi sa članom 13, vidite da će otprilike članove saveta, bukvalno sve članove saveta za statistiku da imenuju odgovarajući ministri, ministri koji stoje na čelu različitih resora, i da to mogu da budu kako postavljena tako i zaposlena lica. Dakle, ministar će da kandiduje, odnosno da predloži za člana saveta za statistiku zaposleno, odnosno postavljeno lice koje radi u nekom ministarstvu. Kakva vam je to garancija da će taj savet da bude stručno telo?
Ovo je dobra prilika da progovorimo o još jednom problemu koji se javlja u današnjoj statistici Republike Srbije. Gospođo Dragutinović, ovaj predlog zakona koji danas branite u Narodnoj skupštini zove se Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Taj prefiks da je statistika zvanična verovatno znači da je ta statistika zasnovana na nekoj naučnoj metodologiji, da polazi od nekih naučnih principa, od nekih načela koja su opšteprihvaćena i u statistici kao u nauci, ali i društvenim naukama, tako da zbir tih podataka koji se dobije primenom tih naučnih metoda predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije.
Međutim, želim da vam ukažem na jednu stvar koja se dešava već nekoliko godina na teritoriji AP Vojvodine. Sutra ćemo da počnemo raspravu o neustavnom zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, a u sredu bi trebalo da raspravljamo o neustavnom statutu, odnosno Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovaj zakon bi trebalo da se primenjuje i na teritoriji AP Vojvodine, dakle, zakon o zvaničnoj statistici. Već nekoliko godina unazad kada se vrše razne vrste statističkih anketa u Vojvodini, od popisa stanovništva u Vojvodini, odnosno u celoj Srbiji pa i u Vojvodini 2002. godine pa do danas, vi imate jednu novu statističku kategoriju u Vojvodini, koja ukazuje na pojavu jedne nove nacije, a to je nacija - Vojvođanin.
Danas, ako se zapošljavate u neku ustanovu na teritoriji AP Vojvodine, ponudiće vam anketu, odnosno jedan upitnik o vašim ličnim podacima. Između ostalog, pitaće vas i kakva vam je nacionalna pripadnost. Pored toga što možete da budete Srbin, Mađar, Hrvat, Rumun, Rom itd., jedna od opcija je da možete da budete i Vojvođanin.
Danas je svima jasno da takva nacija ne postoji, da je takva nacija izmišljena, da takva nacija nema nikakvo istorijsko, političko, kulturno, sociološko, bilo kakvo utemeljenje. Neko izgleda ima nameru da, kao što je to bio slučaj u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, napravi novu naciju, za deset, pedeset ili sto godina. Počeli su to da rade tako što sad u Vojvodini možete da kažete – ja sam po nacionalnosti Vojvođanin. To je isto tako besmisleno kao kad bi neko rekao – ja sam po nacionalnosti Šumadinac; ili – ja sam po nacionalnosti, ne znam, Sremac; ili – ja sam po nacionalnosti Hercegovac.
Dakle, vodite računa o tome da će vaš zakon o zvaničnoj statistici da se primenjuje i u jednom delu Republike Srbije gde statistika nije zvanična, gde statistika nije naučna kategorija, nego gde je statistika dnevnopolitička kategorija i služi pravljenju nekih novih nacija. Vi znate kako se to završilo i u BiH, kako se završilo u Crnoj Gori, znate šta se dešava u današnjoj Makedoniji.
Dakle, da biste to sprečili, molim vas, gospođo Dragutinović, povedite računa da i statistika u Vojvodini bude deo integralnog sistema statistike Republike Srbije. Nemojte da dozvolite da se bilo ko poigrava sa građanima koji žive na teritoriji Vojvodine i da zbog svoje političke promocije promoviše neke nove nacije, krijući se iza statistike, iza nauke, iza nekih podataka koji su u suštini bitni za Republiku Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je svim građanima Republike Srbije teško. Ekonomska situacija je teška u svakom delu Srbije, ali je svakako najteže Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Ova tačka dnevnog reda je dobra prilika da se progovori o jednoj temi koja izuzetno zanima sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, a trebalo bi svakako da zainteresuje i Vladu Srbije.
Radi se o tome da je pre otprilike mesec dana tzv. kosovska agencija za privatizaciju stavila na prodaju tri izuzetno važna srpska privredna objekta na Kosovu i Metohiji. Radi se o objektima u turističkom kompleksu „Brezovica“.
O tome smo pričali, odnosno postavili pitanje Vladi Republike Srbije. Do danas nismo dobili bilo kakav odgovor, pa koristim priliku, dok je ovde prisutan predstavnik Vlade, da upoznam Vladu Republike Srbije sa izuzetno teškom situacijom u kojoj se nalaze Srbi u opšti Štrpce, vezano za privatizaciju turističkog kompleksa „Brezovica“.
Naime, radi se o restoranu „Brvanara“ Brezovica DOO koji se nalazi na oko jedan kilometar od centra Brezovice, na glavnom putu Štrpce-Prizren. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 13 ari, 94 kvadratna metra, uključujući objekat od približno 180 kvadrata, pogodan za restoran. Depozit ponude, kaže se u ovom prospektu kosovske agencije za privatizaciju - 20.000 evra.
Drugi objekat je preduzeće „Mala brvnara“ Brezovica DOO. Nalazi se oko četiri kilometra od centra Brezovice na putu prema ski-centru.
Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 37 ari i 68 kvadratnih metara, uključujući objekat od približno 35 kvadrata, koji je trenutno dat pod zakup i koristi se kao restoran. Depozit ponude - 20.000 evra.
Treći objekat je kafana „Štrpce“. Nalazi se u centru grada Štrpce. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jednog objekta od približno 110 kvadrata, koji se trenutno koristi kao kafana. I ovaj depozit ponude iznosi 20.000 evra.
Naravno, ovde je problem u tome što su, nažalost, te tzv. kosovske šiptarske vlasti uspele da nađu određeni broj Srba koji su spremni da ovu imovinu prodaju, odnosno da pomognu kosovskoj agenciji za privatizaciju da se ovo proda.
Vi, gospođo Matić, svakako znate, kao što znamo i mi, kao što znaju svi građani Srbije, kakav je turistički potencijal ovog dela Srbije i šta bi za Srbe koji žive u opštini Štrpce i u lokalnim opštinama značilo da se ovo proda i da Albanci ili neko drugi preuzme državnu imovinu Republike Srbije, koja u sebi nosi ogroman turistički potencijal.
Kao dokaz da je vlast tzv. republike Kosovo uspela da pronađe nekoliko Srba koji pomažu u prodaji ove srpske imovine, evo, navešću vam jedan primer.
U Prištini je 30. aprila 2009. godine održan jedan sastanak. Imam i zapisnik sa tog sastanka.
Tom sastanku su kao učesnici prisustvovali gospodin Radojica Mrđinac, kaže se u zapisniku da je on kosovski Srbin, predsednik opštine Štrpce, ali one šiptarske, odnosno opštine Štrpce koja priznaje vlast republike Kosovo; zatim, gospodin Stanko Jakovljević, takođe, kaže se da je kosovski Srbin, gradonačelnik; gospodin Aleksandar Janićijević, kosovski Srbin, direktor „Ineksa“ na Brezovici; gospodin Dino Asanaj, kosovski Albanac, predsedavajući kosovske agencije za privatizaciju; gospodin Škeljzen Lukaj, kosovski Albanac, regionalni koordinator agencije za privatizaciju; gospodin Saša Ćosić, kosovski Srbin, direktor kadrovske službe i takođe jedan kosovski Albanac, direktor za turizam.
Pazite, šta je tema razgovora? Gospodin Dino Asanaj je rekao da kosovska agencija za privatizaciju želi da otvori kancelariju u zgradi opštine Štrpce. Gospodin Stanko Jakovljević je rekao da on kao gradonačelnik Štrpca nema svoju kancelariju u zgradi opštine zbog paralelnih struktura.
Znate li koje su paralelne strukture, gospođo Matić? Paralelne strukture su opština i njeni funkcioneri koji su učestvovali na izborima u maju mesecu 2008. godine, na lokalnim izborima koje je raspisala država Srbija.
Za ove Srbe njihova braća predstavljaju paralelne strukture. Ovo vam govorim čisto da biste mogli da steknete predstavu o kakvim ljudima se radi i kakvi ljudi su spremni da prodaju ovaj turistički potencijal.
Gospodin Jakovljević je preporučio gospodinu Asanaju i njegovoj agenciji da iznajme prostor u blizini zgrade opštine. Gospodin Jakovljević je rekao da će njegova opština, pazite - njegova opština, opština koja priznaje vlast republike Kosovo, da pruži punu saradnju kosovskoj agenciji za privatizaciju. Kazao je da će direktor za katastar i za urbanizam pri opštini pripremiti sve neophodne dokumente za kosovsku agenciju za privatizaciju.
Gospodin Asanaj je rekao da će ekspert iz Nemačke stići u Štrpce sledeće nedelje i ostati tu mesec dana kako bi napravili studiju o izvodljivosti za ekonomski razvoj koji obuhvata ceo region, uključujući ski centar. Gospodin Asanaj je rekao da ilegalna gradnja mora da se zaustavi što je pre moguće. U suprotnom, niko neće želeti da investira u region. Gospodin Jakovljević je rekao da bi prvi korak trebalo da bude rušenje nekoliko ilegalnih kuća u vikend zoni, kako bi se obeshrabrila dalja gradnja, jer niko ne poseduje dozvolu odseka za urbanizam. Gospodin Asanaj je rekao da će proces u kojem bi ski-centar trebalo da se osposobi za funkcionisanje tokom cele godine trajati dve-tri godine.
Gospodin Aleksandar Janićijević je rekao da planina (misli se na Šar-planinu) ima izuzetne mogućnosti, ali se koristi samo tokom zime. Gospodin Janićijević je rekao da se ski-centar nalazi u predelu koji nije vetrovit kao drugi ski-centri. Rekao je da planiraju da naprave turistički centar za aktivnosti tokom 365 dana u godini. Gospodin Janićijević je rekao da su pre rata hoteli na Brezovici imali do 150.000 gostiju godišnje zbog letnjih seminara i skijanja zimi.
Gospodin Radojica Mrđinac je rekao da će glavna lokacija za budući razvoj biti na levoj strani od ski-centra, između hotela „Molika“ i TV repetitora. Gospodin Mrđinac je rekao da on želi da uključi nacionalni park, odgajanje tradicionalnih trava i biljaka, kao i drugih vrsta organske hrane, poput šarskog sira, kupina itd., sve u cilju poljoprivrednog i ekonomskog razvoja.
Gospodin Lukaj je rekao da je 230 ha zemlje trenutno na raspolaganju za ovaj projekat za koji se upravo radi master plan koji treba da bude predstavljen zajednici u bliskoj budućnosti. Rekao je da ekonomski razvoj i prosperitet ide u korist svih i da, iako očekuje neki otpor od strane paralelnih struktura – a to su, da vas podsetim, navodne paralelne strukture srpske opštine Štrpce, kojoj na čelu stoji predsednik opštine, Srbin iz SRS, Zvonko Mihajlović – ekonomske mogućnosti i realnost ljudi će preovladati u korist projekta i ekonomskog razvoja.
Na kraju, čućete jednu frapantnu rečenicu koju ovih dana ponavljaju isti oni koji pozivaju Srbe da u nedelju izađu na tzv. kosovske izbore. Direktor turizma gospodin Škeljzen je rekao da poznaje mentalitet ljudi u Štrpcu i da ljudi tamo moraju da prihvate novu realnost, a to je republika Kosovo.
Zašto ovo govorim, gospođo Matić, baš vama? Zato što, po informacijama koje ima SRS, taj gospodin Janićijević i svi ovi ljudi koji su učestvovali na ovim sastancima i koji pripremaju prodaju ski-centra Brezovica ili pripadaju vašoj stranci, stranci G17 plus, ili su im bliski.
Pre dva dana, gospođo Matić, predsednik opštine Štrpce uputio je jedno pismo gospodinu Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije. Evo, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, a i da biste vi bili upoznati, i kao ministar i kao stranački kolega gospodina Mlađana Dinkića, dopustite da vam pročitam ovih nekoliko rečenica:
„Poštovani gospodine ministre, evo već punih deset godina traje agonija naših preduzeća u opštini Štrpce koja se statusno još vode kao društvena. Usled slabog funkcionisanja njihova imovina propada, a njihovi radnici egzistiraju od privremene nadoknade koja se dodeljuje preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na taj način je rešen i status radnika zaposlenih u DOO „Ineks ski-centar Brezovica“, koji su i pored toga ovih godina uložili veliki trud i nesebično zalaganje kako bi sačuvali imovinu istog od propadanja i zaštitili je da ne dođe u šiptarske ruke.
Ne tako davno, ovo preduzeće je bilo dika opštine i nosilac privrednog razvoja, od koga je neposredno živelo oko 400, a posredno i preko 1.000 porodica, nadajući se da će im budući, još veći turistički razvoj omogućiti trajnu budućnost na ovim prostorima.
Danas opštini Štrpce i Šar-planini umesto turističkog razvoja, koji ova najlepša i najznačajnija planina u Republici Srbiji, pa i šire, po svojim prirodnim karakteristikama zaslužuje, preti šiptarska invazija, prilikom čega bi uvertira bila privatizacija ovog preduzeća po propisima tzv. republike Kosovo.
Već najavljena privatizacija DOO „Ineks ski-centra Brezovica“ od strane kosovske agencije za privatizaciju, koja se priprema ovih dana, ima za cilj da potpuno i trajno destabilizuje ovo područje, preteći time da uistinu promeni etničku strukturu stanovništva na ovim prostorima. Najavljenom privatizacijom želi se, pre svega, da se ispita puls srpskog stanovništva, na taj način što je namera ove agencije i šiptarskih institucija u Prištini da u prvoj fazi privatizuju tri objekta ovog preduzeća: Malu i Veliku brvnaru na Brezovici i Gradsku kafanu u Štrpcu, a zatim u drugoj fazi i sve ugostiteljske objekte i drugu imovinu, između ostalog i velike površine nepokretnosti na samoj planini.
U prilog ovoj nameri stoji destruktivno ponašanje direktora ovog preduzeća Aleksandra Janićevića, inače dokazanog šipofila, koji im štetnim ponašanjem ide naruku. Ova persona je inače i zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, koga je dekretom postavila vlada Kosova. Uz njegovo zdušno zalaganje, te nekoliko njegovih saradnika, došlo je do kontakata sa kosovskom agencijom za privatizaciju u Prištini kako bi se započeo proces privatizacije ovog preduzeća.
Radnici navedenog preduzeća udruženi u sindikat, ne mireći se sa takvim mogućim činjeničnim stanjem, organizovali su se kako bi direktoru stali na put i osujetili takvu privatizaciju, tražeći njegovu smenu. U nekoliko kontakata i susreta sa predstavnicima ovog preduzeća iz Beograda zaključili smo da direktor ima zdušnu podršku i pomoć Vladana Radonjića, predsednika Upravnog odbora DOO „Ski-centar Brezovica“ Beograd, verovatno i drugih relevantnih faktora ovog preduzeća, ali i vašeg ministarstva, u vidu nižih činovnika, pa i pomoćnika ministra. Nije teško otkriti i motive ove sramne i izdajničke politike koja se sastoji u pozamašnoj protivpravnoj imovinskoj dobiti koja će ostaviti ozbiljne i dalekosežne posledice po opstanak Srba u našoj opštini.
Duboko zabrinuti za opstanak i budućnost preko 12.000 Srba u našoj opštini smatramo da ovakvom kriminalnom delovanju navedenih valja stati na put i da time treba vi lično da se pozabavite. Budući da je imovina ovog preduzeća u većinskom vlasništvu srpske države, neophodno je i neodložno da učinite sve kako bi se stopirala ovakva privatizacija i kako bi se u što bržem privatizacionom postupku po našim propisima, opet vašim ličnim zalaganjem, pronašao novi vlasnik ili strateški partner sa međunarodnim uticajem, tu se, pre svega, misli na Rusku Federaciju, koji bi doneo nadu u bolju budućnost na ovim prostorima i otvorio nove vidike i mogućnosti u razvoju turizma, čiji su potencijali ogromni, a takođe i da spreči moguće nove seobe srpskog stanovništva.
Ne sumnjajući u vašu hrabrost i odlučnost u brojnim izazovima u toku vršenja vlasti u zaduženim resorima Vlade Republike Srbije, smatramo da ćete preduzeti sve neophodne korake u cilju realizacije napred iznetog, te vam u tom smislu nudimo svaku moguću pomoć i saradnju. U suprotnom, smatraćemo vas glavnim krivcem u rušenju srpske državne imovine na Kosovu i Metohiji, od koje zavisi goli opstanak Srba. Iskreno se nadamo da ćete nas u tome što skorije čvrsto i jasno razuveriti. Sa poštovanjem, opština Štrpce, predsednik Zvonko Mihajlović“…

Hvala, gospođo Čomić, na ovim iscrpnim informacijama. Ovo sam rekao pre svega zato što je ovo životna tema za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije…

Opet se zahvaljujem, gospođo Čomić. Da bih mogao da poslušam vašu sugestiju, vi mene morate da saslušate i da mi dopustite da završim rečenicu. Ne možete me prekidati u pola rečenice zato što niste čuli do kraja šta imam da kažem. Imajte malo strpljenja.
Dakle, sekretar Narodne skupštine gospodin Veljko Odalović izuzetno dobro zna o čemu se ovde radi. Radi se o izuzetno važnoj temi za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije. Zašto ovo govorim?

Dakle, gospođo Čomić, o ovome sam pričao u sklopu rasprave o Predlogu zakona o stečaju, iz jednog jedinog razloga: u Republici Srbiji unazad nekoliko godina, otkako je DOS došao na vlast, stečaj je preki put za privatizaciju preduzeća. Nadam se da ste zadovoljni ovim odgovorom.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti ovaj predlog zakona zastupa gospodin Čiplić, ministar koga je na tu funkciju kandidovala Demokratska stranka. Jedan od predloga zakona o kojima mi danas raspravljamo jeste i Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima. Gle čuda, jedan od ljudi koji su promovisali kršenje autorskih prava u Republici Srbiji takođe je jedan univerzitetski profesor Pravnog fakulteta, nažalost, profesor Stevan Lilić.
Gospodin Čiplić sigurno zna o čemu se radi. Gospodin Čiplić je sigurno čuo, kao što su čuli verovatno i drugi koji se bave teorijom prava, za čuvenog pravnog teoretičara prof. dr Lazu M. Kostića, nekadašnjeg profesora Beogradskog univerziteta koji je pre Drugog svetskog rata predavao Administrativno pravo.
Laza M. Kostić je bio izuzetan teoretičar, govorio je nekoliko svetskih jezika i napisao je antologijski udžbenik „Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije“ u tri toma. Naravno, posle Drugog svetskog rata zbog ideološkog opredeljenja prof. Kostića njegova dela su uglavnom bila skrajnuta iz univerzitetskih biblioteka. Ali, neki profesori su se posle Drugog svetskog rata dosetili pa su, umesto da pišu svoje udžbenike, napisali udžbenike u kojima su u stvari doslovno, bez citiranja, prepisali nekoliko desetina stranica udžbenika prof. Laze M. Kostića.
Jedan od autora koji se istakao u tome („istakao“, naravno, u pežorativnom smislu) bio je Nikola Stjepanović, koji je posle Drugog svetskog rata objavio nekoliko udžbenika iz oblasti administrativnog, odnosno upravnog prava. U velikoj meri njegovi udžbenici su bili plagijat „Administrativnog prava“ prof. Laze Kostića.
Nikola Stjepanović je umro 1978. godine, a onda je Stevan Lilić, zamislite, 1991. godine, 13 godina posle smrti profesora Stjepanovića, sa pokojnim profesorom izdao kao koautorsko delo udžbenik iz Upravnog prava. Nekoliko godina kasnije on je Nikolu Stjepanovića potpuno izbrisao iz naslova udžbenika i onda je ispalo da je gospodin Stevan Lilić samostalno napisao to delo.
Doktor Vojislav Šešelj je još pre više od deset godina utvrdio naučnom metodom da je profesor Stevan Lilić u stvari falsifikovao najveći deo svojih tekstova, odnosno svog udžbenika iz Upravnog prava tako što je bukvalno prepisao, bez odgovarajućih znakova navoda, dobar deo stranica iz knjige prof. doktora Laze M. Kostića.
Inače, zanimljivo da je gospodin Stevan Lilić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, postao član Glavnog odbora Demokratske stranke u junu mesecu 2008. godine.
Taj isti gospodin, Stevan Lilić, u oktobru prošle godine, u vreme kada se pripremao Nacrt statuta AP Vojvodine, dao je i sledeću izjavu: „U Ustavu Srbije vidi se nedoslednost kada je u pitanju Vojvodina, jer se za Kosovo i Metohiju spominje suštinska ekonomija, a ne i za severnu pokrajinu. Moje lično mišljenje jeste da Vojvodina treba da ima svoje zakone i svoj pokrajinski vrhovni sud. Suprotan, tvrdi stav je već doveo do toga da Kosovo bude amputirano od Srbije, a svi mi želimo da Vojvodina ostane u sastavu Srbije.“
Taj isti Stevan Lilić je početkom 2007. godine podržao plan Martija Ahtisarija. Profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja „Pravnici za demokratiju“, ističe da je sasvim sigurano da Ahtisarijevim predlogom Kosovo dobija elemente državnosti, uz napomenu da takve elemente sada ima i Vojvodina ili bilo koja federalna država u svetu koja ima svoju zastavu, vladu i parlament.
Slušajte genijalno objašnjenje: „Elementi državnosti ne znače da je reč o državi“, kaže Lilić. Takođe, suprotno Vučetiću (to je onaj nekadašnji predsednik Ustavnog suda), smatra da plan ne krši međunarodno pravo jer je ceo proces sproveden uz prisustvo Srbije.
Taj isti profesor Stevan Lilić je kao sudski veštak učestvovao u onoj poznatoj aferi „Satelit“, koja nas košta oko 37.000.000 evra.
Dakle, Srbija mora da plati odštetu od 37.000.000 evra izraelskoj firmi „Imidž set“ zbog nepoštovanja ugovora o zakupu špijunskog satelita, koji je 2005. godine potpisao bivši ministar odbrane ministar Prvoslav Davinić. To je presudio međunarodni arbitražni sud u Londonu. Sud je odlučio da Srbija treba da plati kaznu jer nije ispunila obaveze iz ugovora, koji je Davinić potpisao na svoju ruku.
Prema informacijama do kojih je došla Srpska radikalna stranka, država je izgubila ovaj spor i zbog svedočenja profesora Pravnog fakulteta Stevana Lilića, koji je u sporu stao na stranu Izraelaca. Naime, Prvoslav Davinić je bez znanja Saveta ministara tadašnje Srbije...
(Predsedavajući: Izvinite, gospodine Martinoviću, vrlo pažljivo slušam tu genezu prof. Lilića, ali nikako ne mogu da je povežem sa zajedničkim načelnim pretresom o kojem danas raspravljamo, pa vas molim da se vratite na temu i da je povežete, bar u nekom narednom periodu. Hvala unapred.)
Gospodine Novakoviću, kao iskusan advokat sigurno znate da ovo i te kako ima veze sa autorskim pravima, jer kada neko falsifikuje tuđi udžbenik i prikaže ga kao svoj to definitivno predstavlja kršenje i domaćih i međunarodnih standarda kada je reč o autorskim pravima. Ovo vam govorim samo zato da biste videli da kada neko moralno posrne, onda tu nema granica. Ako je neko spreman da pokrade tuđ naučni rad, onda za njega nema granica pred kojima bi se zaustavio.
Još dve rečenice, ako dozvolite. Davinić je rekao da nije čuo za odluku međunarodne arbitraže prema kojoj država novcem poreskih obveznika treba da plati 37.000.000 evra pomenutoj izraelskoj kompaniji. Za donošenje ove odluke arbitražnog suda u Londonu protiv Srbije ključno je bilo upravo svedočenje gospodina Stevana Lilića. Naime, Lilić je potvrdio da je ugovor koji je potpisao Davinić u skladu sa zakonodavstvom Srbije, a to je potkrepio i činjenicom da Davinić nije osuđen u Srbiji, iako se protiv njega i dalje vodi istraga. Time je podržao izraelsku tužbu.
Sam Lilić nije hteo ni da potvrdi ni da demantuje ove informacije. Kada su ga novinari svojevremeno pitali da li je tačno da je bio veštak u ovom predmetu i da je svedočio u korist Izraela tvrdio je da na tu temu apsolutno nema bilo kakav komentar.
Gospodine Novakoviću, zahvaljujem se što ste mi omogućili da pokažem kako se na delu krše domaći i međunarodni standardi kada je reč o autorskim pravima. Inače, budući da su to, nažalost, aktuelne teme u Srbiji, ovakvi ljudi koji prepisuju tuđe udžbenike, koji izrađuju statut Vojvodine danas su glavni promoteri takozvane kosovske nezavisnosti. Zahvaljujem, gospodine Novakoviću, na strpljenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smatramo da je povređen član 38. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, u članu 38. piše da predsednik poslaničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Narodne skupštine o promeni sastava…

Gospođo Čomić, želim da govorim kao zamenik šefa Poslaničke grupe SRS zato što je gospodin Srđan Milivojević izneo čitav niz neistina na račun SRS.

Gospođo Čomić, maločas ste prekršili član 101. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – ukoliko se uvredljivi … (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je rečeno o ovim predlozima zakona. Mislim da su ovi predlozi zakona, pre svega, nečovečni. Dakle, govoriti o smanjivanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, a ne smanjiti broj ministarstava, ne smanjiti broj agencija, organa uprave u sastavu ministarstava, jeste pre svega nečovečno.
Ako ste dobro pratili šta su nam predstavnici Vlade juče pričali, onda stvar otprilike izgleda ovako: sve će krenuti nabolje kada iz republičke administracije otpustimo 2.000 kafe kuvarica, portira, čistačica i vozača.
Znate, građani Srbije, vi teško živite i postoji ogroman budžetski deficit, zbog kojeg nas kritikuje MMF, zbog tih ljudi; sve će nam krenuti nabolje kada se tih ljudi rešimo. Sada se samo postavlja pitanje ima li u Srbiji građana koji u to mogu da poveruju?
Kako Vladu Srbije nije sramota da predlaže ovakve zakone u situaciji kada neće da smanji broj ministarstava? Kako je moguće da je Vlada Srbija najglomaznija vlada u regionu, a kažete da pratite evropske tekovine. Navodno hoćete da integrišete Srbiju u EU, a imate glomazniju Vladu od većine vlada država članica EU.
Gospodin Todorović vas je juče upoznao sa jednom činjenicom koju vi verovatno niste znali, a to je vaš cenjeni poslanik Srđan Milivojević nazvao demagogijom, da je u Srbiji od vremena kneza Mihaila pa do 1918. godine postojalo svega osam ministarstava. Sa tih osam ministarstava Srbija je uspela zaista da postane jedna od najprosperitetnijih država – ne na Balkanu, u Evropi. Krajem 19. veka srpski dinar vredeo je isto kao francuski franak. U to vreme, Srbija je sa osam ministara uspela da oslobodi od Turaka Kosovo i Metohiju i južnu Srbiju, današnju Makedoniju, i da stvori praktično jedinstvenu državu južnih Slovena.
Vi ste od 2000. godine, gospodo, povećavajući iz godine u godinu broj ministara, uspeli da sahranite, da uništite, sa svojim prijateljima iz Crne Gore, ovim mafijašem Milom Đukanovićem i njegovim stranim pokroviteljima, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa ste upropastili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i sada se spremate da upropastite i Republiku Srbiju tako što prećutno priznajete nezavisnost Kosova i Metohije i tako što se spremate da na severu Srbije obrazujete novu državu u državi, nekakvu novu nezavisnu državu Vojvodinu.
Postavlja se pitanje da li ova vlada sluša ono što su pričale nekadašnje vlade, dosmanlijske vlade, od 5. oktobra 2000. godine pa naovamo. Juče kaže ministar Milan Marković, mrtav hladan – ne valja Zakon o državnim službenicima, suviše komplikovana procedura, ko će sada da čeka osam meseci da se sprovede konkurs, pa da mi postavimo državnog službenika na položaj. Zakon je donet 2005. godine. Kada je Srpska radikalna stranka tvrdila da je zakon loš, rekli su – ne, vi ste predstavnici omraženog režima iz devedesetih godina, vi ste glupi, vi ništa ne razumete, vi ste neobrazovani, vi ste protiv Evrope.
Tada ste tvrdili da je to reformski zakon, da je zakon usaglašen sa evropskim standardima. Godine 2004, kada je vršena javna prezentacija nacrta zakona o državnim službenicima i čitavog niza nacrta zakona iz oblasti državne uprave, javno ste se hvalili kako ste dobili pozitivno mišljenje misije OEBS u Beogradu o svim tim zakonima. Četiri godine kasnije ministar iz Demokratske stranke dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i kaže – loš je zakon.
Ko vama više da veruje? Koliko demokratskih stranaka ima u Republici Srbiji? Koliko vlada ima u ovoj državi? Kako je moguće da odjedanput u državnoj upravi i u lokalnim administracijama više ništa ne valja? Ovde poslanici vladajuće koalicije kažu – imamo neefikasnu državnu upravu, sporo rade, mnogo su lenji, korumpirani su, ovakvi su, onakvi su, a javno se hvalite na televiziji kako ste sproveli reforme, kako vas je pohvalila Evropska komisija, kako vas je Oli Ren pomilovao po glavi i kako jedva čekaju u Briselu da Srbiju prime u društvo država članica EU.
Kakva je naša državna uprava? Da li je ona dobra ili loša? Kakvi su ti ljudi koji rade u državnoj upravi i u lokalnoj administraciji? Da li su spori, lenji, korumpirani ili su sasvim drugačiji od tog modela koji nam sada vi ovde prikazujete?
Mlađan Dinkić se naprasno razboleo; bio čovek prepodne živ i zdrav, što kaže narod, mogao je konju rep da iščupa, a poslepodne dobio temperaturu, verovatno zato što zna da je gledanost televizijskih prenosa Skupštine mnogo veća poslepodne nego prepodne. Čovek, da bi izbegao bruku, da ga ne gledaju milioni građana Srbije, da volšebno objašnjenje – dobio temperaturu.
Ta vlada, koja ima 25 ministara, ne može da pošalje baš nijednog ministra da sedi, kao što, evo, sedi ovde gospodin Rasim Ljajić, ćuti i prati šta se dešava, nego odlažete sednicu za prepodne, kada računate da je manja gledanost i kada će vaša bruka i sramota da bude manja.
To je prava istina zašto se Mlađan Dinkić nije juče pojavio u Narodnoj skupštini i zašto se nijedan od ministara nije pojavio.
Juče Mlađan Dinkić kaže – treba izvršiti giljotinu propisa. Isti onaj Mlađan Dinkić koji nam je na sva usta hvalio, recimo, 2002. godine, zajedno sa svojim pajtosom Božidarom Đelićem, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji – sticajem okolnosti sećam se tih vremena – super zakon, reformski, demokratski, bog te pita kakav. Juče čovek, mrtav hladan, kaže – znate, spora je ta procedura oko poreza, dva šaltera, tri šaltera, ko će sad to da čeka itd.
Pre tri meseca nije čovek mogao da živi od Olivera Dulića – sjajan Zakon o planiranju i izgradnji, reformski, demokratski, evropski, sa tim zakonom ulazimo u EU. Juče Mlađan Dinkić kaže – spora je ta procedura oko izdavanja građevinskih dozvola, odlaze nam strani investitori itd. Koga vi zamajavate? Kakvi su ti zakoni koji dolaze pred Narodnu skupštinu Republike Srbije? Jedan ministar hvali, a drugi ministar kudi. Jedan ministar kaže da je zakon reformski, a drugi kaže – zakon ništa ne valja. Onda ćemo da slomimo kola na onim ljudima koji rade za deset i petnaest hiljada dinara mesečno.
Kako vas nije sramota da otpuštate ljude koji sa tih petnaest hiljada dinara prehranjuju svoje porodice, a nećete da otpustite nekoliko desetina državnih sekretara i pomoćnika ministara, koje ima samo jedno ministarstvo, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj? Kako je moguće? U kojoj to državi na svetu više košta kafe kuvarica nego ministar? Skuplji je vozač i portir nego državni sekretar. Skuplja je ona žena što radi u garderobi nego pomoćnik ministra. Ako mi objasnite da to negde na svetu postoji, kažite nam, pa da i mi naučimo nešto od vas. Toga nema nigde, nego vi hoćete da slomite kola na onima koji nemaju veza, uticaja i koji su, što bi rekao Njegoš, „sirak tužni bez nigđe nikoga“.
Počnite vi, gospodo, od sebe. Pokažite na ličnom primeru kako se steže kaiš. Znate, lako je biti pametan kada neko drugi strada. Kako je moguće, koji je to pametnjaković koji je izračunao da Srbiji treba baš 25 ministarstava i da će sa 24 ministarstva sve u Srbiji da propadne?
Gde piše da Srbija mora da ima 25 ministarstava? Gde piše da Mlađan Dinkić mora da ima 63 državna sekretara i pomoćnika ministra? Kako se niste setili da otpustite nekoga od njih, nekog od tih silnih savetnika, specijalnih savetnika, zamenika, pomoćnika itd? Nikoga nećete da otpustite, nego ih, naprotiv, primate. Zato ćete da otpuštate ljude koji sa tih deset ili petnaest hiljada dinara prehranjuju sebe i članove svoje porodice.
Vi, ministri, koji ste danas došli na sednicu Narodne skupštine u automobilima koje plaća ovaj narod, pitajte vaše vozače za koju platu rade. Pitajte šta oni misle o vašim reformama i o tome kako mislite da ih uvedete u EU.
Počnite na svom primeru, ako ste ljudi, ako ste junaci, ako zaista dobro mislite građanima Srbije. Hajde, odrecite se vi nečega. Veća je plata vas, gospodine Ljajiću, nego plata vašeg vozača i više košta državu Srbiju vaš državni sekretar nego žena koja vam kuva kafu. Ali, vi nećete da se odreknete vašeg ministarstva; neće ni Mlađan Dinkić, neće ni Oliver Dulić, neće ni Tomica Milosavljević. Kad neće oni, onda ćemo da otpuštamo ove građane koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Onda ćemo da kažemo – građani Srbije, izvršili smo racionalizaciju republičke uprave, nikakvih problema više nema, super će nam biti kada otpustimo 2.500 ili 3.000 ljudi koji rade za mesečnu platu od 10.000 do 15.000 dinara. Sada vam samo treba neko ko će u to da poveruje.
Ovde se jedan poslanik DS upljuvao pričajući o tome kako je Srpska radikalna stranka bila na vlasti. Gospođa Čomić ga uporno brani. Srpska radikalna stranka je bila na vlasti dve godine, branili smo državu na Kosovu i Metohiji od šiptarskih terorista i od NATO bombi i mi se time ponosimo. Vi ste, gospodo, na vlasti duže nego što je bio pokojni Slobodan Milošević. Bili ste na vlasti i pre, svi se mi sećamo. Bila je Demokratska stranka na vlasti i pre 2000. godine, i SPO je bio na vlasti pre 2000. godine i razni, koji su sada u G17 plus, bili su nekad u SPS-u , pa u JUL-u pa su pretrčali u hiljadu i jednu partiju, pa su sada u G17 plus. Ne počinje istorija samo od 5. oktobra 2000. godine.
Naravno, vi ste sve to zaboravili. Vi sada hoćete da ubedite građane Srbije kako vi jako brinete o njima, a ministri ne mogu noćima da spavaju i sada ćete vi da pomognete državnom budžetu tako što ćete da otpustite ove ljude.
Ko je kriv za to što je državni aparat takav kakav je? Imali ste 2001. godine 8.000 ljudi, danas ih imate preko 30.000. Da li je te ljude dovela Srpska radikalna stranka, da li su to naši partijski kadrovi, da li su to naše tetke, strine, ujaci, rođaci, kumovi, komšije itd., ili vaši? Ko će sada da pogleda ovim ljudima u oči? Kada su vam trebali njihovi glasovi, kada su vam trebali da vam vuku ljude na birališta, kada su vam trebali da dele paketiće, da dele gotov novac, onda su im rekli – samo vi to radite, radićete u državnoj administraciji, radićete u lokalnoj administraciji. Sada ćete da ih otpustite.
Naravno, naći će se neke nove žrtve i tako taj krug nikako da se zatvori. Onda Vlada pošalje u Skupštinu ministra koji jednostavno ćuti, gleda na sat i jedva čeka kada će da se završi rasprava i da se krene na neku novu tačku dnevnog reda.
Gospodo, Predlog zakona vam je loš, i sa pravničkog, i sa ekonomskog i sa moralnog aspekta. Vi ovim zakonima pokazujete da ste neljudi, da nemate skrupula, da nemate hrabrosti i da jedino što vas u ovom životu zanima jeste vaša lična zadnjica. Politika zadnjice jeste politika ove vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije koje kažu da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, u ime poslaničke grupe SRS pitam Vladu Republike Srbije, i to pre svega predsednika Vlade gospodina Cvetkovića – koje mere će Vlada Srbije da preduzme povodom činjenice da Predlog statuta AP Vojvodine sadrži čitav niz odredaba koje su direktno suprotne Ustavu Republike Srbije?
Šta je nadležnost AP Vojvodine, to piše u članu 183. Ustava Republike Srbije – "Autonomne pokrajine'', dakle i Vojvodina, ''u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti: 1. prostornog planiranja i razvoja; 2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija; 3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou".
Podsećam vas, gospodine predsedniče Vlade, da u Predlogu statuta Vojvodine, koji je usvojen pre tačno godinu dana, između ostalog, piše da je Vojvodina nekakva demokratska evropska regija, da formira svoja diplomatska predstavništva u inostranstvu, da Skupština Vojvodine donosi odluke koje na teritoriji Vojvodine imaju snagu zakona, da AP Vojvodina ima svoju vladu itd. Te odredbe su direktno suprotne Ustavu Republike Srbije, pa vas pitam kao predsednika Vlade – šta nameravate da učinite povodom te činjenice da se naočigled srpske javnosti u Republici Srbiji stvara nekakva nova država u državi?
Samo da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, a vi to sigurno znate bolje od mene, kako je počelo na Kosovu i Metohiji 1981. godine. U martu je grupa albanskih studenata počela proteste zato što navodno nije bila dovoljno kvalitetna hrana u menzi na Prištinskom univerzitetu. Sve se završilo bombardovanjem SRJ, formiranjem NATO baze Bondstil na KiM i proterivanjem stotina hiljada Srba sa Kosova i Metohije.
Nadam se da ovo što se danas dešava u Vojvodini uopšte ne doživljavate kao neku benignu pojavu. Nadam se da vam je jasno da sve to može da se izrodi u nešto što, nadam se, niko ovde prisutan ne želi da se dogodi, pa vas pitam, kao predsednika Vlade Srbije, a u sastavu Republike Srbije nalaze se dve autonomne pokrajine a ne dve države – šta nameravate da preduzmete povodom činjenice da su vaše stranačke kolege u Skupštini Vojvodine i u Izvršnom veću Vojvodine pre tačno godinu dana donele Predlog statuta Vojvodine...? (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam pitao šta koji ministar u Vladi misli o ovome ili o onome, nego kakav je stav Vlade prema činjenici da se u Republici Srbiji naočigled svih građana Srbije stvara nova država u državi.
Pošto vi, gospodine Cvetkoviću, kažete da niste pravnik, evo, pitaću pravnike u vašoj vladi – a gde ste vi, gospodo iz Vlade, pročitali uopšte da u Ustavu piše da Narodna skupština treba da donese nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine? To ste izmislili da biste opravdali vaše kolege u Skupštini AP Vojvodine.
U Ustavu samo piše da Skupština Vojvodine donosi statut, koji je usklađen sa Ustavom, i ništa više. Ako u Ustavu piše da Vojvodina može da ima svoju akademiju nauka, ako u Ustavu piše da Vojvodina treba da ima diplomatska predstavništva u inostranstvu, u Briselu, pri NATO-u i EU, ako piše da Vojvodina može da donosi odluke sa zakonskom snagom na teritoriji Vojvodine, evo, spreman sam da povučem sve što smo rekli mi iz SRS vezano za Statut Vojvodine. Ali, to nigde ne piše, gospođo Malović. To je problem.
Vi ne možete, kao Vlada, da kažete – znate, to je uradio neko drugi. Ne, to su uradile iste one stranke koje sada imaju svoje predstavnike u Vladi Republike Srbije. Koliko znam, ne postoje tri demokratske stranke u Srbiji, nego jedna. I ne postoje tri socijalističke partije Srbije ili tri stranke G17 plus. Dakle, iste stranke koje su u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavni predlog Statuta Vojvodine, danas sačinjavaju Vladu Republike Srbije.
Gospođo Malović, ne možete da kažete - tim zakonom o utvrđivanju nadležnosti definisaće se pitanja iz člana 183, a i neka druga pitanja. Ono što piše u Ustavu, to je nadležnost Vojvodine. Ne možete zakonom da proširujete ono što piše u Ustavu. Gde vam je ustavni osnov za to? U Ustavu jasno piše koje su nadležnosti, odnosno koja pitanja uređuje AP Vojvodina. I ta lista je završena, ne možete da je proširujete nekim novim poslovima.
Dakle, ne postoji ustavni osnov za donošenje nekakvog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine. To ste izmislili, kao što ste to izmislili 2002. godine u vladi Zorana Đinđića. Ustav samo kaže da Republika Srbija može autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da poveri pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Ali, to nije nikakva novina Ustava iz 2006. godine, to je pisalo i u Ustavu iz 1990. godine. To ne znači da vi sada možete da AP Vojvodini dajete neke nadležnosti koje nisu propisane Ustavom. Stičem utisak da vi, gospođo Malović… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da se osvrnem na ono što je rekla gospođa Malović, a što naprosto nije tačno.
Dakle, gospođo Malović, Skupština Vojvodine više ne može da vrši bilo kakvu, kako vi kažete, pravno-tehničku redakciju teksta Predloga statuta Vojvodine. Skupština Vojvodine je uradila ono što je uradila, i to više ne može da se popravi.
Imate pred sobom dve mogućnosti kao Vlada, odnosno kao vladajuća koalicija. Jedna mogućnost je da takav protivustavan predlog statuta uđe u proceduru Skupštine Srbije takav kakav je, jer više ne može da se menja, i vi to dobro znate, to je suprotno Poslovniku Skupštine AP Vojvodine, dakle da uđe u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije i da onda NSRS odbije da da saglasnost na Predlog statuta Vojvodine koji je suprotan Ustavu Republike Srbije.
Druga mogućnost koja postoji jeste da Narodna skupština Republike Srbije naloži Skupštini AP Vojvodine da pristupi izradi potpuno novog teksta predloga statuta AP Vojvodine, ali ovog puta takvog predloga koji će biti usklađen i sa Ustavom Republike Srbije i sa njenim pozitivnim zakonima.
Ova treća mogućnost, o kojoj ste vi govorili i o kojoj se uveliko govori u javnosti već nekoliko meseci, o tome kako vi sad maltene pregovarate sa predstavnicima AP Vojvodine o tome da se izvrši nekakva pravno-tehnička redakcija teksta Predloga statuta Vojvodine, nije pravna. Ona nije predviđena ni Poslovnikom Skupštine Vojvodine ni Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. To je opet nešto što je ova vlast izmislila ne bi li opravdala činjenicu da je u Skupštini Vojvodine pre godinu dana usvojen Predlog statuta Vojvodine koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije.
Naše je pitanje, kao poslaničke grupe, kao političke stranke, ali i pitanje koje interesuje sve građane ne samo Vojvodine nego i Srbije – da li će Vlada Srbije nemo da posmatra šta se dešava na teritoriji AP Vojvodine ili će da reaguje?
Gospodin Čiplić je otprilike zauzeo stav – ma, nećemo mi da otcepljujemo Vojvodinu, majke mi mile. Izvinite, da li mi ovde radimo na osnovu Ustava i zakona ili na osnovu nekih vaših obećanja?
Ne kažem da vi konkretno, ili gospodin Čiplić, imate nameru da otcepljujete Vojvodinu od Srbije, ali dozvolite, gospođo Malović, u Vojvodini i van Vojvodine, u inostranstvu, i te kako postoje političke snage koje bi želele da se to desi.
Ni građani SFRJ 1974. godine, kada je donošen novi ustav, nisu hteli da se desi rat, pa se on desio…