Dame i gospodo narodni poslanici, moraću kratko da se osvrnem na iskaze gospođe Nade Kolundžije, gospođice Aleksandre Jerkov i drugih predstavnika vladajuće koalicije, pošto, nažalost, nisam imao prilike da dobijem pravo na repliku, odnosno da ukažem na povredu Poslovnika.
Hteo sam da pitam gospođu Nadu Kolundžiju kada je držala u jednoj ruci Ustav, a u drugoj Predlog statuta - koji predlog statuta je držala? Da li je držala Predlog statuta iz oktobra 2008. godine? Da li je držala Predlog statuta koji je redigovan zaključkom Skupštine Vojvodine od 7. novembra 2009. godine?
Da li je u rukama držala prečišćeni tekst Predloga statuta koga je sačinio Odbor za propise Skupštine AP Vojvodine ili je držala četvrtu verziju Predloga statuta, koja je urađena takođe na sednici Odbora za propise 10. novembra 2009. godine, kada je pod firmom tehničkih ispravki uneto čitav niz suštinskih novih odredaba u Predlog statuta o kojima se Skupština Vojvodine uopšte nije izjašnjavala?
Jer, dopustite, vi možete da kažete da smo mi srpski radikali glupi, da ništa ne znamo, da smo ovakvi ili onakvi, ali dopustite da neku dozu zdravog razuma i mi imamo.
Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje izvornih prihoda? Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje Novog Sada kao glavnog grada? Kako možemo da prihvatimo da je tehnička greška pitanje da li Vojvodina može da daje odlikovanja i čitav niz drugih stvari koje su pod firmom tehničke greške unete u tekst Predloga statuta na sednici Odbora za propise Skupštine Vojvodine 10. novembra, a da se Skupština Vojvodine o tome uopšte nije izjašnjavala? Dakle, to sam hteo da pitam gospođu Nadu Kolundžiju na koji od četiri predloga statuta AP Vojvodine je u stvari mislila.
Što se tiče onoga što je rekla gospođa Gordana Čomić da je crkva odvojena od države, tačno je. To zaista piše u Ustavu Republike Srbije. Ali, crkva nije odvojena od naroda. Mi smo narodni poslanici, mi se brinemo šta će biti sa srpskim narodom koji živi na teritoriji Vojvodine, a naravno šta će biti i sa svim drugim građanima koji žive na teritoriji AP Vojvodine. Jer ćete videti iz našeg kasnijeg izlaganja, brojkama ćemo da vam dokažemo da nije tačno da je biti ili nebiti za nacionalne manjine u Vojvodini da li će biti usvojen baš ovakav Predlog statuta Vojvodine ili ne.
Dakle, tačno je da je crkva odvojena od države, ali ko sad može da kaže da niko ne zna ništa o Predlogu statuta Vojvodine sem gospođe Nade Kolundžije, gospodina Dušana Bajatovića ili gospođice Aleksandre Jerkov. Jer sada zaista kada se stvari svedu na apsurd dolazi se do sledećeg zaključka - ništa ne zna o pravu Kosta Čavoški, ništa ne zna o pravu Ratko Marković, ništa ne znaju o pravu, o državi arhijereji SPC, niko ništa ne zna, samo predstavnici vladajuće koalicije. Oni su tu da nas ubede kako su sve ovo neznalice, kako su to sejači panike, a oni su ti koji brane Ustav Republike Srbije.
Sada smo dovedeni u situaciju da raspravljamo, takođe jedan apsurd, o Predlogu statuta AP Vojvodine koji Skupština Vojvodine uopšte nije izglasala. Ono što je Skupština Vojvodine izglasala, to nije ovo o čemu mi danas vodimo raspravu. Ova rasprava je pomalo besmislena, ali vi ste ti koji kreirate život u Srbiji, ali ovo bi građani Srbije trebalo da znaju. Naravno, predstavnici vladajuće koalicije kažu da mi u SRS ne raspolažemo nikakvim argumentima i da nema smisla podsećati se na ono što je bilo u prošlosti. Mi ćemo vam pokazati da to baš nije tako. Znate, ima ona latinska izreka, odnosno latinska šala, kada je lav pitao lisicu - zašto nećeš da uđeš kod mene u pećinu, a ona mu je rekla - pa plaše me tragovi, zato što su druge životinje ulazile u pećinu, ali nije bilo tragova iz pećine. Tako i nas plaši ovo što se sada dešava jer imamo gorka iskustva u prošlosti.
Ne bismo mi ovako srčano se borili protiv Predloga statuta AP Vojvodine da nemamo traumatična iskustava od pre 15, 20 ili 30 godina. Srpski narod se već jedanput opekao na ovim stvarima. Mnoge glave su pale zato što su se navodno deca igrala Ustava. Nemojte da se to ponovo desi.
Ne znate vi šta nosi dan, šta nosi noć. Možda ste vi najdobronamerniji na svetu, možda vi zaista nemate nikakvu zadnju nameru, ali ko zna šta može da dođe posle ovoga i ko zna ko sve može da dođe na vlast u AP Vojvodini ili na vlast u Srbiji i da ovo što ćete vi da izglasate ne iskoristi kao povod da zaista Vojvodinu odvoji od Srbije.
Izneću vam nekoliko činjenica koje govore o tome kako je otprilike tekla geneza jugoslovenske krize uoči i posle donošenja Ustava iz 1974. godine. Akademik Dušan Bilandžić, hrvatski istoričar, u knjizi "Historija SFRJ" iz 1984. godine, kaže ovako: ''Tito i Kardelj bili su svjesni da na putu stvaranja njihove vizije stoji velikosrpska ideologija kao glavni protivnik, bez obzira tko se nalazio na čelu Srbije.''
Na sednici Ustavne komisije povodom 20. amandmana na Ustav SFRJ iz 1963. godine Edvard Kardelj je rekao sledeće - nije pitanje u tome da li je Jugoslavija savezna država ili savez država, za nas je to na kraju krajeva sasvim sporedno pitanje jer moramo da nađemo ona rešenja koja odgovaraju interesima naroda Jugoslavije. Promene su toliko duboke da se ne može govoriti o federaciji u klasičnom smislu te reči, iako mi i dalje upotrebljavamo tu reč, i da ni sada nećemo kazati poslednju reč o tome kakvi treba da budu odnosi među našim narodima i narodnostima. Jedino što tu nedostaje i što bih dodao je i autonomnim pokrajinama.
Profesor Mihailo Đurić, koji je isteran sa Pravnog fakulteta u Beogradu zato što je kritikovao amandmane na Ustav iz 1963. godine, a koji su doneti 1968 i 1971. godine, na jednoj tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu, u martu 1971. godine rekao je sledeće: ''Predložene promene iz osnova menjaju karakter dosadašnje državne zajednice. Tom promenom se odbacuje sama ideja jedne takve državne zajednice jugoslovenskih naroda.
Nema potrebe da se ovde nagađamo da li nestrpljenje i netrpeljivost kod onih koji ove promene zahtevaju dolaze otuda što oni dobro znaju šta time dobijaju, odnosno da li zbunjenost, nelagoda i oklevanje kod onih kojima se te promene naturaju dolaze otud što oni tačno znaju šta time gube.
Treba biti načisto sa tim da je Jugoslavija već danas (pazite to je 1971. godina, 20 godina pre izbijanja građanskog rata) gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili tačnije na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak i međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.
To je činjenica kojoj smelo treba pogledati u oči. Ukoliko još nešto i ostaje od nje (misli se od Jugoslavije) to je samo zato da bismo u sledećoj tzv. drugoj fazi promene imali još šta da privedemo kraju“.
Zbog ovih reči Mihailo Đurić je proteran sa Pravnog fakulteta u Beogradu, a nekoliko godina kasnije čak i sudski osuđen. Koliko je Mihailo Đurić bio u pravu, nažalost, pokazalo se već 1991. godine, kada se tačno desilo ono na šta je gospodin Mihailo Đurić ukazivao.
Jedan od vođa hrvatskog masovnog pokreta Mika Tripalo 1971. godine na jednom skupu kaže ovako – Srbiju treba slomiti, ali je treba slomiti tako što ćemo joj odlomiti oba krila, obe pokrajine. Na jednoj večeri u Crnoj Gori, kojoj je prisustvovao i Veljko Vlahović, rekao je ovako – Srbiju ćemo svesti između Užica i Beograda.
O ovom incidentu je dr Žarko Bulajić, predsednik Izvršnog veća Crne Gore, izvestio svog kolegu Milenka Bojanića a ovaj Marka Nikezića. Revoltiran, Marko Nikezić je 14. marta 1971. godine, u prisustvu Veljka Vlahovića, isto preneo Titu, posle njegovih zamerki na račun Srbije. Tito se zbunio, a Vlahović je kukavno ćutao.
Godine 1974. donosi se Ustav SFRJ, čuveni Brionski ustav, koji je konačno zapečatio sudbinu SFRJ. Nije prošlo godinu dana, već je bilo jasno da je ta tzv. uža Srbija u podređenom položaju u odnosu na svoje dve pokrajine.
Rukovodstvo tadašnje SR Srbije pristupa jednom poslu koji se zvao – izrada tzv. „Plave knjige“. Ta „Plava knjiga“ je sadržavala tačan opis svih onih problema u Ustavu SFRJ i u Ustavu SR Srbije koji dovode do toga da na teritoriji Srbije nastaju dve nove države – AP Vojvodina i AP KiM.
U januaru 1977. godine ta „Plava knjiga“ je bila završena. To možda znaju ova gospoda. Nemojte pežorativno da me shvatite, ali gospoda iz PUPS-a, koja su možda u to vreme bili politički angažovani i znaju da su ovo činjenice i da je ovo tačno.
Dakle, ta „Plava knjiga“ iz 1977. godine konstatovala je na velikom broju strana sve promašaje Ustava SFRJ. Takođe je tačno projektovala šta će se desiti ako se taj Ustav iz 1974. godine ne promeni.
Pazite šta piše na strani 94. te „Plave knjige“: „S obzirom na izražene tendencije dezintegracije Republike kao celine i na sve izrazitije diferenciranje tri odvojena područja, slabo ili samo formalno međusobno povezana, može se otvarati pitanje da li srpski narod, ravnopravno sa drugim narodima Jugoslavije, ostvaruje svoje istorijsko pravo na nacionalnu državu u okviru jugoslovenske federacije koja počiva na principu nacionalnog samoopredeljenja“. To je bilo 1977. godine.
Godine 1984. profesor Jovan Mirić izdaje svoju čuvenu knjigu „Sistem i kriza“, u kojoj je takođe tačno opisano šta će se desiti sa Jugoslavijom ukoliko opstane taj nakazni Ustav iz 1974. godine. Gradski marksistički centar u Zagrebu organizuje skup na kojem se promoviše knjiga profesora Jovana Mirića, a Stipe Šuvar sve one koji hvale tu knjigu naziva pežorativno „krizolozima“ i naziva ih ljudima koji seju paniku.
Sada pogledajte, svaka sličnost sa današnjim događajima je zaista namerna. Sve se ponavlja, ono što je bilo 70-tih godina, 80-tih godina i što je predstavljalo uvod u krvavi raspad bivše Jugoslavije.
Ovo su činjenice, ovo su naučne činjenice. Ovo je ostalo zapisano. Ovo nije izmislio Vojislav Šešelj, Dragan Todorović, Martinović, bilo ko iz Radikalne stranke. Ovo je istorija. Pametni narodi se uče na svojoj istoriji – izvlače pouke iz grešaka koje su napravili u prošlosti.
Vi sada možete da se ponašate kao nojevi koji zabijaju glavu u pesak i koji kažu – ma ne, oni sada lažu, seju paniku, to nije tačno, ali građani Srbije od tog zabijanja glave u pesak neće imati apsolutno bilo kakve koristi. Dakle, zaustavite se dok je vreme.
Nemojte da dozvolite da se posle 20 godina kajemo, kao što smo se kajali 1991. godine. Te 74. godine mogli ste na prste jedne ruke da izbrojite ljude kakvi su bili profesor Mihailo Đurić, koji su tačno predvideli da će taj Ustav u stvari biti mehanizam za razgradnju i za otpočinjanje građanskog rata. Tada su mu se smejali. Tada su ga slali na psihijatriju. Rekli su da je lud. Proteran sa Pravnog fakulteta, oteran u zatvor, a nije prošlo 20 godina – ljudi su počeli da ginu.
Nemojte da mislite da istorija ne može da se ponovi. Mi to ne bismo hteli, ali nemojte da se igrate državom. Ova država je skupa, skupo je plaćena i nije vreme, nije mesto da je mi danas razgrađujemo.
Ako slušate predstavnike vladajuće koalicije, onda se dolazi do sledećeg zaključka.
Režim je obezbedio građanima Srbije radna mesta, visoke plate, da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje, da svaki mlad čovek u Srbiji može da ima stan i da može da formira svoju porodicu. Da li je tako? Jeste li vi to obezbedili građanima Srbije – niste. Ko može da se školuje – onaj ko ima novac? Ko može da se leči – onaj ko ima novac? Ko može da putuje – onaj ko ima novac? Ko može da kupi stan i da zasnuje svoju porodicu - onaj ko ima novac? Koliko je takvih u Srbiji – pa manje od 10%?
Zašto niste krenuli tim redom? Hajde da građanima obezbedimo ono što je najvažnije, ono što je hleb nasušni, pa kada im to obezbedimo – evo, građani, imate pravo na ovakvu ili onakvu autonomiju, široku, širu, užu itd.
Nemoguće je da vi krenete obrnutim putem. Građane ste doveli do prosjačkog štapa, upropastili ste privredu. Pristupate otpuštanju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji. Koje preduzeće danas u Srbiji radi. Poljoprivreda je dovedena do prosjačkog štapa i vi kažete, slavodobitno, građanima Srbije – evo, mi smo sve uradili, još je ostalo samo da dobijete pravo na autonomiju iz Ustava Srbije i biće vam sjajno. To je licemerje kakvom verovatno nema premca.
Ovde se spočitava nama iz Srpske radikalne stranka kako smo nedosledni, pa se kaže – 2006. godine ste podržali Ustav, a sada ga kritikujete. Nije tačno, jer i 2006. i 2009. godine kažemo isto. Da smo se pitali samo mi iz SRS Srbija bi bila klasična unitarna država bez autonomnih pokrajina. Zato što je istorija pokazala, zato što je pravo pokazalo da su takve države najefikasnije, a istovremeno najjeftinije.
Nažalost nismo se pitali samo mi iz SRS, pitala se i DS, i DSS i SPS. Hteli smo da se dođe do nekog zajedničkog rešenja. Znate, kada se s nekim dogovarate uvek morate od nečega i da odstupite. Pristali smo na to da Vojvodina i dalje zadrži status AP, ali samo zato što se država Srbija bori za svoj teritorijalni integritet na jednom drugom delu svoje teritorije, na KiM, pa nismo hteli dodatno da podgrevamo političke strasti u Srbiji, da usijavamo ionako usijanu atmosferu. Rekli smo – dobro, evo, neka Vojvodina zadrži status autonomne pokrajine.
Nije problem ono što piše u Ustavu, problem je što vi Vojvodini dajete mnogo više od onoga što piše u Ustavu, vi prekoračujete ustavne nadležnosti AP Vojvodine. Nikakav problem ne bi bio da vi Vojvodini dajete ono što joj pripada po Ustavu. Ne, vi od Vojvodine suštinski pravite federalnu jedinicu u Republici Srbiji.
Gospođica Aleksandra Jerkov je maločas pričala o tome kako nije ništa neuobičajeno da i u drugim državama, pored nacionalne akademije nauka i umetnosti, postoje još neke akademije. Gospođice Jerkov, pa i u Srbiji danas imate, odnosno glasali ste za zakon kojim se formira Pravosudna akademija, imate Diplomatsku akademiju, imate Pomorsku akademiju, Policijsku akademiju.
Nije svaka institucija koja se zove akademija ono što piše u Ustavu Srbije za Srpsku akademiju nauka i umetnosti ili ono što piše u statutu za Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti. To su institucije potpuno različitog karaktera.
U svim državama sveta, gospođice Jerkov, postoji samo jedna nacionalna akademija nauka i umetnosti, sve ostalo što se zove akademija nije ona akademija na koju vi, da li iz neznanja, mislite. Jedna je Francuska akademija, jedna je Nemačka, jedna je Italijanska. Znate, vi kod nas imate Narodni univerzitet „Božidar Adžija“, pa kad završite taj univerzitet niste diplomirani pravnik nego ste kuvar, konobar itd. Nemojte samo da se iz imena izvlače pogrešni zaključci.
Šta mi dobijamo Predlogom statuta AP Vojvodine? Odnosno, da li građani koji žive u Vojvodini nešto dobijaju? Da, dobijaju administraciju koja će biti nekoliko puta skuplja nego što je postojeća i koju će morati da izdržavaju isti oni građani koji ne rade, koje ste ostavili bez posla, koji ne mogu da školuju svoju decu.
Koliko smo u pravu govore današnji događaji. Izađite na ulice Beograda. Studenti Beogradskog univerziteta protestuju iz jednog jedinog razloga – nemaju deca odakle da se školuju zato što im roditelji nigde ne rade, ne mogu da plate školarine koje ste im nametnuli. Iz budžeta se finansira 10% studenata, 90% su samofinansirajući.
Da li biste svi vi koji ovde sedite, a posedujete diplome nekog fakulteta, posedovali te diplome da ste studirali pod današnjim režimom, da vam je dobijanje diplome zavisilo od dubine džepa vaših roditelja? Teško da bi bilo ko od vas imao danas diplomu bilo kog fakulteta. Vi ste se školovali džabe, kao na kraju krajeva i veći deo nas, a sad na tuđu decu primenjujete neke druge aršine. Sad im namećete školarine od 1000, 2000, 5000 evra, pa ko ima da plati biće visokoobrazovan, ko nema da plati - šta mu mi možemo, gubitnik je tranzicije, nije se snašao. To je vaše objašnjenje.
Činjenice govore da je SRS u pravu. Dakle, do 2002. godine u Vojvodini ste imali sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih, bez ovog Predloga statuta, imate 18. Skoro pa za tri puta povećan broj pokrajinskih sekretarijata. Mi sad možemo samo da predosećamo koliko će novih pokrajinskih sekretarijata da se formira nakon što ste Vojvodini preneli sve ove silne nadležnosti i dali joj da radi sve ove poslove. Tih pokrajinskih sekretarijata će biti sigurno više nego što je ministara u Vladi Srbije. Sad vas mi pitamo – ko će to sve da finansira?
Znate, Vasa Pelagić je napisao jednu knjigu koja se zove „Koliko nas košta Bog i gospodar“. Građani Vojvodine, odnosno građani koji žive u Vojvodini pitaće vas – koliko nas to, gospodo iz vlasti, košta ta vaša široka evropska autonomija? Ko će to da finansira? Koje to preduzeće u Vojvodini radi? Koji je to poljoprivrednik u Vojvodini zadovoljan uslovima pod kojima proizvodi mleko, meso, pšenicu, kukuruz, suncokret, repu itd? Ko će to da finansira? Odakle? Teško da će taj vaš projekat da bude tako lako sprovodiv u praksi.
Šta dalje dobijamo? Dobijamo u stvari ono za šta se zalagao Milan Kučan još 1990. godine. On se tada zalagao za asimetričnu federaciju, pa za asimetričnu konfederaciju. Mi sad dobijamo jednu potpuno asimetrično uređenu državu.
Na teritoriji Republike Srbije imaćete tri pravna sistema. Jedan pravni sistem važi na KiM. Formalno to bi trebalo da bude Rezolucija 1244. Suštinski tamo važe pravila tzv. privremenih kosovskih institucija i pravila Euleksa.
Sad ćemo imati drugi pravni sistem na teritoriji Srbije, to je sistem u AP Vojvodini.
Potpuno paralelan sistem u oblasti obrazovanja, zdravstva, nauke itd. Imaćete treći pravni sistem na teritoriji onoga što su nekada aforističari nazivali uža Srbija ili Užas. Sad se postavlja pitanje – kako će takva država da bude primljena u bilo kakvu međunarodnu organizaciju?
Vi kažete cilj vam je ulazak u EU. Koja EU će da primi tako heterogenu državu? Koga će da primi? Kosovo i Metohiju, Vojvodinu, Užas ili će da primi sve to zajedno? To je nemoguće. Takva država ne može da funkcioniše. Da li ste vi toga svesni li ne, to će vreme da pokaže.
Ovim predlogom statuta vi praktično od Vojvodine činite jednu federalnu jedinicu. Republika Srbija više neće biti klasična unitarna država, formalno će biti unitarna država, ali sa izuzetno jakim federalnim elementom. Ovo što se zove AP Vojvodina je to samo po nazivu, suštinski to je federalna jedinica.
Dakle, ako teritorijalna zajednica ima svoju vladu, ako ima svoju razvojnu banku, ako može da osniva predstavništva u inostranstvu, da zaključuje međuregionalne, vi ste u prvobitnoj verziji statuta rekli – međunarodne sporazume, da donosi pokrajinske skupštinske odluke koje na teritoriji AP Vojvodine imaju zakonsku snagu, šta je to? Da li je to autonomna pokrajina? Gde to postoji u Evropi? Ne postoji nigde, to je federalna jedinica.
Treba li nama federalizacija Republike Srbije? Neću vam izneti moje mišljenje, pozvaću se na stavove jednog uvaženog pravnog teoretičara, koji je napisao jednu knjigu još pre Drugog svetskog rata i koji naravno nije bio član SRS. U pitanju je doktor Đura Popović, koji je napisao knjigu ''O federalizmu''. Knjiga je objavljena u Beogradu 1933. godine.
Dakle, mi ćemo sada dobiti državu u kojoj će biti i te kako prisutan jedan federalni element. Evo šta ovaj autor kaže o tome kakve su države koje u sebi sadrže federalni element: ''Federalizam je režim slabosti i sporosti. Državna je vlast jako umanjena i ograničena jer je razdeljena između zajednica i njenih delova. Centralna je vlast u Federaciji izložena opasnosti da ne naiđe na odziv lokalnih vlasti za izvršenje njenih odluka. Ove mogu da sabotiraju i da joj stvaraju velike teškoće pasivnom rezistencijom.
Iz toga pak da je federalna vlast unutrašnjosti zemlje slaba izlazi da je i u inostranstvu manje respektuju. Federacija postavlja granice u državi, a granice, ma kakve one vrste bile, uvek stvaraju smetnje i koče saobraćaj i odnose, otežavaju trgovačke i druge veze. Danas se pak teži da se uopšte izbrišu granice u interesu sviju naroda.
(Pazite kakva sličnost 30-tih godina 20. veka i danas.) Federalizam, dakle, ide protiv jedne od glavnih težnji modernog razvitka čovečanstva. U unitarnoj državi (protiv koje se vi tako srčano borite) nema problema koji bi proisticali iz sukoba centralne vlasti sa lokalnim organima. Cela je teritorija potčinjena jednoj vlasti i volji. Organ koji ne izvrši naređenje odgovara disciplinski, između njih nema spora.
Biološki uzevši, unitarizam je normalniji i prirodniji od federalizma. U svakom organizmu postoji samo jedan vrhovni organ koji zapoveda. Jedan od najjačih argumenata koji se iznosi protiv federalizma jeste da je on skuplji od unitarizma.
Naime, u federacijama su manje-više svi organi udvostručeni, državni aparat mnogo veći i komplikovaniji (Ne podseća li vas to na ovo što piše u Predlogu statuta Vojvodine?), dakle, sporiji i skuplji. Federacija skuplje košta nego unitarna država, što povlači opterećenje budžeta.
Besmisleno bi prema tome bilo (pazite ovo) pretvarati jednu unitarnu državu u federacija u momentima ekonomske krize. Ako se u federaciji izvesni izdaci zbacuju sa državnog na pokrajinske budžete, time izdaci nisu ni najmanje smanjeni, samo su narodu natovareni novi tereti i izdaci koji dolaze od potrebe za većim činovničkim aparatom i drugim sličnim troškovima (pazite, napisano 1933. godine).
I sami federalisti priznaju da se u federacijama lakše stvaraju lokalne koterije koje utiču na državne poslove. Udaljenost nije uvek loša. Ona ponekad dozvoljava da se o ljudima i prilikama sudi hladnije i objektivnije, nego kada je čovek umešan u svakodnevne lokalne intrige. U unitarnoj se državi možda češće sudi sa manje poznavanja lokalnih prilika, ali svakako, bar u teoriji, nepristrasnije i sa manje uticaja sredine.
Pored toga, federalizam raspiruje štetan partikularizam i separatizam i ovekovečava sve što jedan narod razdvaja. Dakle, sprečava njegovo duhovno jedinstvo i time narodu smanjuje njegov polet.
Najzad, veli se da je mnogo teže upravljati federacijom nego unitarnom državom, da za to treba više takta, više državničke mudrosti i političkih sposobnosti nego u unitarizmu. Dok je u unitarnoj državi dosta jedna ekipa upravljača, dotle je u federaciji potrebno imati više ekipa, te je besmisleno pomišljati na prelaz u federaciju tamo gde već postoji državni aparat koji ne zadovoljava građane. Jer, kako bi se u jednom narodnu moglo naći kadra za više uprava i vlada (slušajte dobro) kada ni za jednu to nije bilo moguće.''
Potpuno identična situacija onome što mi danas imamo. Imamo jednu potpuno nesposobnu vladu.
Sada nije dovoljno građanima Srbije što imaju jednu nesposobnu vladu. Ne, hajde sada da stvorimo još jednu, možda i nesposobniju vladu, samo ne u Beogradu, nego u Novom Sadu.
Više vam neću čitati iz ove knjige, što bi rekli stari Latini - pametnome dosta. Ne morate da verujete nama iz SRS. Mi smo primitivno, neuki, neobrazovani, ne znamo ništa, ali prosto je neverovatno da vlast hoće da nas ubedi da niko ništa ne zna o unitarnoj državi, o tome šta je pokrajina, sem same te vlasti. To nije tačno. Mi vam dobronamerno upućujemo kritike da odustane od ovog posla koji ste započeli.
Nemamo ništa protiv da se, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, usvoji Predlog statuta, ali onakav predlog statuta koji proističe iz Ustava. Mi smo protiv predloga statuta koji je protivustavan. Naravno, mi smo od predstavnika vladajuće koalicije čuli onu uopštenu frazu - mi smatramo da je to u skladu sa Ustavom, a vi koji sumnjate imate Ustavni sud.
Nažalost, imaju i građani sudove, pa teško mogu da ostvare svoja prava. Nažalost, Ustavni sud u ovoj državi čuva one koji su na vlasti, ne čuva Ustav. Sada od našeg formalnog prava da možemo da se obratimo, doduše krnjem Ustavnom sudu, teško da možemo da imamo neku korist i to vi dobro znate. Podnećemo inicijativu za ocenu ustavnosti, biće gurnuta u fioku, u međuvremenu desiće nam se ko zna šta i to će biti zaboravljeno, i vreme će da prođe.
Pokušaću u narednih nekoliko minuta koliko mi je preostalo da opovrgnem jednu tezu koju zastupa gospodin Čanak i koju zastupaju svi oni koji kažu da bez ovog predloga statuta biće dovedeni u pitanje prava nacionalnih manjina u AP Vojvodini.
Nemojte da se nervirate, gospodo iz vladajuće koalicije, nisam tako pametan kao vi, ali snaći ću se nekako. U pitanju je knjiga. Nemojte da se nervirate, ako se ja ne nerviram, nemojte ni vi. U pitanju je knjiga.

Hvala, gospođo Čomić, vrlo ste ljubazni. Pozvaću se na knjigu gospodina Vladimira Ilića ''Prevladavanje prošlosti u Vojvodini''. Knjiga je napisana 2002. godine i predstavlja skup statističkih podataka do kojih se došlo istraživanjem javnog mnjenja u Vojvodini.
Naime, ispitano je 1.500 građana koji žive na teritoriji Vojvodine. Od tih 1.500 građana, njih 500 su Mađari, drugih 500 su Srbi starosedeoci i ona treća trećina jesu Srbi koji su kolonisti, koji su u Vojvodinu došli iz raznih krajeva bivše Jugoslavije.
Pisac uopšte nije naklonjen SRS. Iz ove rečenice biće vam jasno ko je napisao ovu knjigu. Tu se, između ostalog, pominje ono što je govorio gospodin Čanak. Kaže, srpski zločini nad Hrvatima 1991. godine do 1993. godine u Sremu i jugozapadnoj Bačkoj, i govori se o nekakvom sistematskom progonu Albanaca iz Vojvodine 1999. godine.

Hvala vam, gospođo Čomić.
Evo kakva je veza između ovih brojki sa Predlogom statuta Vojvodine. Ove brojke govore o tome šta građani koji žive u Vojvodini misle o tome kakva im Vojvodina treba, odnosno kakve su njihove potrebe u Vojvodini. Knjiga je napisana 2002. godine. Danas je 2009, nije to tako davno bilo. Ove brojke su ipak pokazatelji jednog opšteg mišljenja koje postoji među građanima koji žive na teritoriji Vojvodine.
Istraživanje je reprezentativnije utoliko što su ispitivani i Srbi, starosedeoci i kolonisti, i Mađari. U tome je veza sa Predlogom statuta Vojvodine. Gospođa Nada Kolundžija je rekla da građani imaju pravo na autonomiju Vojvodine. Evo, ovo su brojke o građanima koji žive u Vojvodini. Kaže ovako - respondenti su takođe bili upitani - čega ste u toku proteklih godinu dana vi ili članovi vaše porodice morali da se odreknete? Ovo pitanje mnogo neposrednije izražava stvarni kvalitet života od pitanja koja se zasnivaju na samoproceni ispitanika.
Pazite ovako - ispitanici mađarske nacionalnosti su u 19% slučajeva izjavili da nisu morali da se odreknu ničega, luksuznih potreba se odreklo njih 49%, svakodnevnih potreba koje nisu vitalne njih 18%, a pravih vitalnih potreba, koje podrazumevaju značajnije pogoršanje kvaliteta ishrane ili odsustvo mogućnosti da se kupe potrebni lekovi, njih 14%. Među ispitanicima srpske nacionalnosti odgovarajuće procentne brojke su 16, 49, 25 i 10%. To je gorući problem ljudi koji žive u Vojvodini - nemaština, nedostatak radnih mesta, prinuđenost ljudi da se odriču čak i nekih vitalnih potreba. To je ono što vlast u Srbiji mora ovim ljudima da obezbedi. Ne akademiju nauka, ne predstavništva u inostranstvu. Ne, sve ono što piše u ovom i ovakvom predlogu statuta, nego radna mesta, posao, sigurnu platu, mogućnost da se školuju, da kupe svoj stan, da zasnuju porodicu.
Evo još nekoliko zanimljivih podataka. Upitani na koji način zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu opterećuju sadašnji život naših ljudi...

Gospođo Čomić, želim reč, ali od vas zavisi da li ću moći da završim moje izlaganje.
Smatram da ovim što čitam nisam nikog uvredio. Ovo je jedno naučno istraživanje, ovo je pisao čovek koji nikakve veze nema sa SRS. Ovo je jedno ozbiljno istraživanje, ovo je naučna knjiga.
U pitanju su, između ostalog, Mađari. Mađari se pominju u Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovo nije ništa ružno. Dopustite da završim do kraja. Ako prekršim Poslovnik na bilo koji način, dajem vam časnu reč - nikad više neću da se javim za reč u Narodnoj skupštini, ali ovo nema nikakve veze sa kršenjem Poslovnika. Ovo su naučne činjenice.
Nemojte od ove skupštine da pravite Haški tribunal. I u Haškom tribunalu čovek može da kaže ono što ima da kaže. Molim vas, nikoga ne vređam. Ovo nije ništa degutantno. Ovo su brojke koje ukazuju na to šta zaista građani koji žive u Vojvodini misle da im treba.
Nemojte vi da budete pametniji od njih, kao sad oni ne znaju šta im treba, ali znate vi. Ovo su ljudi koji žive u Vojvodini, ovo je Vojvodina, ne ta vaša Vojvodina iz Predloga statuta. Ovo je ta živa Vojvodina koja kaže - treba nam to i to.
Samo to pokušavam. Ako mi dopustite, završiću, ako ne smem, vi kažite, pa ću da prekinem.
Upitani na koji načini zločini nad Mađarima počinjeni u Drugom svetskom ratu...

Evo, dragi građani Republike Srbije koji živite u Vojvodini, ovakvi će da vam kroje sudbinu. Oni vam misle dobro, oni su velike demokrate, oni se brinu o vama i vašoj deci.
Vratićemo se na suvi tekst Predloga statuta, mada imam u rukama samo ovu poslednju četvrtu verziju, one prethodne tri nisam poneo. Evo, govoriću o ovoj četvrtoj poslednjoj verziji. Valjda je to ta verzija koja će biti i zvanično objavljena u službenom listu AP Vojvodine.
Evo, koliko su neuki oni koji su pisali Predlog statuta Vojvodine. Prvo, ne postoji nijedan region u bilo kojoj državi članici EU čiji statut ima preambulu. Preambula je karakteristična za ustave nezavisnih država. Preamublu nema statut nijedne oblasti, odnosno regiona u Belgiji, Italiji ili Španiji. Ima ga Predlog statuta AP Vojvodine.
U član 2. stav 2. kaže se ovako: ''Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom odlukom određuje organ AP Vojvodine koji zastupa AP Vojvodinu kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje AP Vojvodina ima kao osnivač javnih preduzeća i ustanova i drugih organizacija u skladu sa zakonom.'' To piše u članu 2.
U članu 48. piše da osnivačka prava vrši Vlada AP Vojvodine. U članu 2. piše - to će biti regulisano pokrajinskom skupštinskom odlukom, a u članu 48. piše - ne, to već vrši Vlada AP Vojvodine.
Onda dolazimo na ovaj famozni član 10. kaže - glavni grad AP Vojvodine. Pazite kakva jezička rašomonijada.
Grad Novi Sad je glavni, pa zarez, administrativni centar AP Vojvodine. U prevodu na jezik koji naši građani razumeju stoji ovako - Novi Sad je glavni grad, administrativni centar AP Vojvodine. Da je Novi Sad definisan kao glavni grad to piše u članu 10. stav 4 - položaj grada Novog Sada, kao glavnog, pa zarez, administrativnog centra AP Vojvodine, uređuje se pokrajinskom skupštinskom odlukom u skladu sa zakonom.
Dragi građani Srbije, imaćete tu privilegiju da živite u jedinoj državi na svetu koja će imati dva glavna grada. Teško da će vam od toga biti bolje, ali eto, imaćete tu privilegiju.
Kaže - pravni i drugi akti AP Vojvodine. Ovo je prosto neverovatno, da vi u članu 19. Predloga statuta trpate sve moguće akte koji donosi Skupština Vojvodine, i Skupština i Vlada AP Vojvodine - statut, pokrajinske skupštinske odluke, pokrajinske uredbe, odluke, deklaracije, rezolucije, poslovnike, pravilnike, uputstva, naredbe, rešenja, preporuke, zaključke i druge akte.
Ovde ima akata koji su pravni i koji nisu pravni, opštih pravnih akata i pojedinačnih akata, političkih akata. Sve je to za vas isto i sve to piše u istom članu Predloga statuta, u članu 19. Toliko o tome kakav je pravni kvalitet ovog teksta.
U članu 28. stav 2: ''Radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, AP Vojvodina može predložiti osnivanje Stalne mešovite komisije sastavljene od predstavnika organa Republike Srbije i organa AP Vojvodine.''
Da li znate, dragi građani Srbije, gde je ovo postojalo? Postojalo je u bivšoj Austrougarskoj. Tamo su o zajedničkim poslovima odlučivale tzv. delegacije. Jednu je davao austrijski parlament, a drugu mađarski parlament. O tome šta se dogovore te dve delegacije, to je bila odluka koju su svi morali da izvršavaju.
Ali, gospodo, to je bilo u Austrougarskoj. Austrougarska je mrtva država. Što vaskrsavate političkog mrtvaca. Ovo ne postoji apsolutno ni u jednoj državi članici EU. Ovo ste vi preuzeli iz austrougarskog pravnog sistema. To uopšte nije slučajno.
Na član 29, koji predviđa sve moguće nadležnosti, neću mnogo da se osvrćem jer smo o tome pričali juče. Republika Srbija može poveriti AP poslove iz svoje nadležnosti, ali samo poslove koji se odnose na državnu upravu. To piše u članu 137. Ustava Srbije. Vi ste to potpuno zanemarili. Po vama, Republika Srbija može da poveri AP sve, i da osniva svoju vojsku, i policiju, i sudove i sve ostalo. Jer vi kažete - može da poveri sve iz svoje nadležnosti.
Ne može sve. Može samo poslove državne uprave. Vi ste to prećutali u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
AP Vojvodina, kaže se u članu 31, može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i, pazite, nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Nacionalni saveti i jedinice lokalne samouprave su potpuno različite institucije. Kakve veze ima jedna opština sa nacionalnim savetom. Apsolutno nema bilo kakve veze.
Kome je mogla da padne na pamet ideja da AP Vojvodina može da poverava poslove iz svoje nadležnosti institucijama potpuno različite pravne prirode? Onda ste mogli da napišete da poverava poslove iz svoje nadležnosti i zemljoradničkim zadrugama, pijacama, mesnim zajednicama, kućnim savetima itd.
Član 40: "U Skupštini se ustanovljava Savet nacionalnih zajednica". Niko živi ne zna šta je to. Kaže: "Savet nacionalnih zajednica predstavlja posebno telo Skupštine koje ima 30 članova". Kako je sastavljeno? Nakaradno. "Polovina članova saveta bira se iz reda poslanika koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina".
Zamislite koliki genije je bio onaj koji je ovo mogao da smisli da bi izbegao ono što ceo narod razume - pripadnici srpskog naroda. Ne, "pripadnici nacionalne zajednice koja čini brojčanu većinu u stanovništvu Vojvodine", a po poslednjem popisu su to Srbi. Zašto tako ne piše? Što se služite ovakvim pravnim i jezičkim kvalifikacijama?
Kaže – drugu polovičnu članova saveta čine poslanici koji se izjašnjavaju kao pripadnici nacionalnih zajednica koje čine brojčanu manjinu u ukupnom stanovništvu AP Vojvodina.
Da li je ovakvo rešenje pravično? Nije. Zašto? Ne odgovara stvarnom stanju stanovništva AP Vojvodina. Srba je u Vojvodini, po poslednjem popisu, oko 70%. Dakle, predstavljaju apsolutnu većinu. Vi ih svodite maltene na nacionalnu manjinu. Ima ih 70% u stvarnosti, a u ovom telu biće ih samo 50%. Ovo telo ne može da donese nijednu odluku sem apsolutnom većinom, a Srbi nemaju apsolutnu većinu u ovom telu.
Da li to znači da Srbin u svojoj rođenoj državi može da bude nadglasan? Po vama, može. Ustav kaže u članu 1, to je ono što gospođa Nada Kolundžija namerno pogrešno tumači, država Srbija je, pre svega, država srpskog naroda i, naravno, svih građana koji u njoj žive. Valjda je i država Srba. Prihvatam da je ovo država i Mađara, i Slovaka, i Rumuna, Albanaca i Bugara, ali dopustite da je malo i država Srba.
Dakle, kako je moguće da jedan narod koji je većinski u Srbiji može da bude nadglasan u jednom telu koje apsolutno nije sastavljeno u skladu sa brojem stanovnika koji živi na teritoriji AP Vojvodine?
Sad, pazite, pravnih genijalaca. U članu 43: "Predsednik Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade AP Vojvodina, može da raspusti Skupštinu". Da li znate šta to znači? To znači da predsednik Skupštine može da raspusti samog sebe, jer je i predsednik Skupštine valjda deo Skupštine. Gde to ima u svetu? Gde ima u svetu da predsednik jednog organa raspušta organ kojem stoji na čelu? Valjda ga raspušta neko drugi? Predsednik Skupštine Vojvodine, ako sutra bude došao u poziciju da raspušta tu Skupštinu, između ostalog će da raspusti i samog sebe. To je pravno nemoguće. To ne postoji nigde. U kojoj to državi EU postoji?
Onda imate u članu 47. pa nadalje, organ koji se zove Vlada AP Vojvodina. Prošle godine smo čuli sjajno objašnjenje od DS, kaže - mora da se zove vlada, jer mi kad odemo u zemlje EU ne možemo da im objasnimo šta znači izvršno veće, kao, oni to ne razumeju. Mogli su da razumeju 50 godina, a baš sada ne razumeju.
Gospodo iz vladajuće koalicije, ni u Švajcarskoj se organ izvršne vlasti ne zove vlada, zove se savezni savet, pa ceo svet zna da je to švajcarska vlada. Što ga niste nazvali, recimo, izvršni savet? Što ovako brutalno pokazujete da je vama, u stvari, namera da stvorite zaista od Vojvodine državu? Evo, zbog nedostatka vremena, a i zbog toga što je gospođa Čomić pomalo nervozna, neću moći da nastavim dalje. U svakom slučaju SRS glasaće protiv Predloga zakona...

Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, povredili Poslovnik kao što ga je isto povredio i gospodin Ostojić. Kako poslanik u srpskom parlamentu može da povredi dostojanstvo nekoga ko nije poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko znam, Jelko Kacin nije narodni poslanik.
Mi smo dužni da štitimo dostojanstvo članova ovog visokog doma. Koliko znam, Jelko Kacin do sada nije bio narodni poslanik. Možda ćete vi da ga promovišete za narodnog poslanika, za predsednika države, za predsednika Vlade. On nije narodni poslanik i ne uživa zaštitu po članu 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Ako ste pratili, gospođo Đukić-Dejanović, ono što je rekao gospodin Dejan Mirović, samo je pročitao izjavu tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije da mu je žao što je poginuo pilot helikoptera koji je Slovenac. Drugim rečima - ne bi mi bilo žao da je poginu Srbin. Čista rasistička izjava. Takav čovek sada treba da napiše izveštaj da li navodno Srbija ispunjava nekakve evropske standarde.
Vi umesto da ste reagovali juče kao predsednik Narodne skupštine zbog te izjave, zbog činjenice da je više od 20 vojnika JNA mučki ubijeno u Sloveniji 1991. godine, zato što Vlada Ante Markovića nije dozvolila vojnicima JNA da koriste bojevu municiju i tamo su bili kao glineni golubovi i kao zečevi, i vi umesto da podsetite tog vašeg velikog prijatelja iz Slovenije, velikog demokratu i velikog Evropejca na činjenicu da je blagoslovio jedan ratni zločin, vi ovde kažete - povredio je dostojanstvo Narodne skupštine poslanik SRS, koji se samo pročitao izjavu Jelka Kacina.
Dakle, vi ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, vi ste grubo doveli u pitanje dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste ovde pružili gostoprimstvo nekome ko je otvoreni neprijatelj srpskog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Branko Ružić je pominjao neke političke stranke koje, navodno, liju krokodilske suze zato što je nestala SRJ i verovatno je tu mislio, izvinjavam se ako sam pogrešno protumačio, na SRS.
Ali, ima još nešto, gospodine Ružiću. Vi sada nas pokušavate da ubedite da u Srbiji postoje dve socijalističke partije i dve demokratske stranke. Jedna Socijalistička partija je zaista glasala za taj protivustavni statut Vojvodine u oktobru 2008. godine, jer ste vi sami priznali: "Sva sreća što nismo krenuli tim nepovratnim putem i podneli smo amandmane na Statut Vojvodine".
Podneli smo amandmane na akt za koji smo prethodno glasali. Vi ste time priznali da je prvobitna verzija Statuta Vojvodine bila suprotna Ustavu, jer ako nije suprotna Ustavu, što podnosite amandmane?
Ko će da objasni građanima Srbije? Vi sada kažete da neki plaše. Dopustite, vi ste sada priznali da je taj prvobitni statut Vojvodine bio suprotan Ustavu Srbije i da je on, zapravo, označio put ka stvaranju neke nezavisne države. Sada ste vi to sprečili tako što ste podneli amandmane na akt za koji ste glasali pre godinu dana.
Dakle, izgleda da postoje dve socijalističke partije, dve demokratske stranke. Jedna u Skupštini Vojvodine kaže - ljudi, ovo je sve u skladu sa Ustavom, nema nikakvih problema, a druga socijalistička partija koja podnosi amandmane na jedan predlog statuta koji je očigledno bio suprotan Ustavu Srbije.
Ko sada vama da veruje kad kažete - ovde nema ništa sporno, iza ovoga se ne krije država. Pre godinu dana ste to isto tvrdili za onu prvobitnu verziju - ne, nije ništa sporno, sve je u skladu sa Ustavom. Posle godinu dana ista partija podnosi amandmane na akt za koji je sama glasala. Ko će za to da snosi odgovornost i kako sada građani Srbije vama da veruju kad im kažete - ovo je sve u skladu sa Ustavom, ovo je samo jedna autonomna pokrajina, nema ovde primisli o nekoj državi? Onda gospodin Branko Ružić kaže - znate, ali u Nemačkoj savezna država ima pravo da zaključuje sporazume.
Gospodine Ružiću, pun naziv Nemačke je Savezna Republika Nemačka, to znači federativno uređena država. Srbija je po Ustavu unitarna država. Da li vi to prizivate federalizaciju Srbije? Da li to znači da Vojvodina treba da bude pandan Bavarskoj, Severnoj Rajni i Vestfaliji, federalnim jedinicama u Nemačkoj?
Ako je to tako, onda kažite otvoreno, a ne - ovo nije federalizacija, ovo radikali plaše narod i onda se predstavnik vladajuće partije javi i poziva se na Saveznu Republiku Nemačku. Juče je gospodin Milan Marković izjavi za jedan dnevni list - nikada statut nije bio suprotan Ustavu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticaj istorijskih prilika je hteo da raspravu o ovom famoznom Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine vodimo baš danas, 24. novembra 2009. godine.
Na današnji dan pre tačno 91 godinu Zbor izaslanika narodnih veća iz Srema, 1918. godine, na krsnu slavu mnogih Srba svetog kralja Stefana Dečanskog, doneo je istorijsku odluku o prisajedinjenju Srema Kraljevini Srbiji. Istovetnu odluku, 25. novembra, dakle sutradan, donela je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu o tome da se Banat, Bačka i Baranja pripajaju Kraljevini Srbiji.
Devedeset jednu godinu posle, evo baš na današnji dan, vladajuća koalicija se sprema da učini istorijski korak nazad, odnosno da poništi odluke iz Srema, odnosno odluke iz Banata, Bačke i Baranje o pripajanju celokupne teritorije Vojvodine Srbiji.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo čitav niz argumenata predstavnika vladajuće koalicije o tome zašto treba doneti baš ovakav predlog zakona. Ono što pada u oči, mi smo o tome pričali u prepodnevnom delu rasprave, nadovezujući se na diskusiju kolega iz poslaničkih grupa vladajuće koalicije, a to je da su iste one stranke koje su pre godinu dana u Skupštini Vojvodine glasale za protivustavan Predlog statuta, kasnije delimično revidirale taj svoj stav i onda su one počele da govore kako je Predlog statuta takav kakav je, usvojen u oktobru 2008. godine, suprotan Ustavu i da ga treba uskladiti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prosto neverovatno da iste političke partije glasaju na dva različita načina. U oktobru 2008. godine navodno, sve je bilo čisto. Nije bilo nikakvih problema. Mi iz SRS smo navodno plašili narod. Sve što je usvojeno u Skupštini Vojvodine tog oktobra 2008. godine bilo je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Da je sve bilo u skladu sa Ustavom RS, sumnjam da bi vladajuća koalicija oklevala godinu dana da u proceduru stavi Predlog statuta AP Vojvodine. Prosto neverovatno da partije koje glasaju za Predlog statuta Vojvodine kasnije podržavaju amandmane na taj isti predlog statuta.
Trebalo je da Boris Tadić kaže, na sednici Glavnog odbora DS, da nije normalno da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara nekakva nova država, pa da Vlada Srbije brže-bolje pristupi izradi Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, odnosno da predstavnici vladajućih stranaka u Skupštini Vojvodine podnose ili glasaju za amandmane na Predlog statuta koji je već usvojen.
Zašto mi danas pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina? Zato što je ovaj predlog zakona u političkom smislu smokvin list koji treba da sakrije činjenicu da se pre godinu dana u Skupštini Vojvodine desilo nešto nezabeleženo, da stranke koje vode ovu državu glasaju za akt koji je direktno suprotan Ustavu Republike Srbije. To danas priznaju i one same. Doduše, neki voljno, neki nevoljno, neki čak i ne žele da priznaju.
Recimo, vi ste danas imali izjavu u Skupštini Srbije, šefa poslaničke grupe SPS, kako je dobro što nismo krenuli tim putem koji vodi u secesiju, a mi smo to ispravili tako što smo podneli amandmane na tekst statuta za koji smo i sami glasali pre godinu dana.
Juče ste imali izjavu ministra koji ovde sedi, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji kaže da ništa nije sporno sa statutom, ono što je usvojeno u Skupštini Vojvodine u oktobru 2008. godine, sve je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije i nema nikakvih problema. Sada - vuk sit i koze na broju. Jeste da smo pre godinu dana podržali nešto što je suprotno Ustavu, ali evo smo mi to ispravili.
Sad cela Srbija postaje jedan teatar apsurda. Sad vlast unutar same sebe stvara opoziciju, sad Boris Tadić kaže – dobro je što imate ovakav statut, zamislite šta bi bilo da su prošle sve Čankove ideje, ali evo ja sam spasao jedinstvo Srbije. Sad ispada da u toj vladajućoj koaliciji imate stranke koje su vlast u pravom smislu te reči i imate stranke koje unutar vlasti glume opoziciju.
Sada LSV je opozicija unutar vlasti, sada je SPS patriotski deo inače nepatriotske vlasti - mi smo spasili jedinstvo Srbije sa naših šest amandmana, a pre godinu dana smo glasali za taj isti statut, za koji danas kažemo da je mogao da odvede Srbiju u put bez povratka.
Dakle, svima je jasno, to je jasno i predstavnicima vladajuće koalicije, to je jasno apsolutno svim građanima Srbije, da je Predlog statuta Vojvodine, kakav je usvojen pre godinu dana, u najvećem delu svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije.
Da vlast to ne bi direktno priznala, jer bi se našla u jednom nebranom grožđu, onda se dosetila i rekla – nećemo mi sada odmah da usvajamo Predlog statuta u Skupštini Srbije, nego prethodno moramo da donesemo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, pa kad to donesemo, onda ćemo da usvajamo statut.
Onda ste u Skupštini Vojvodine imali pravi cirkus. Predlog statuta, koji je izglasan i koji više ne može da se menja, usaglašava se sa nečim što se zove predlog zakona. Prosto neverovatno. Usaglašavate nešto što je predlog sa nečim drugim što je takođe predlog.
Postavlja se pitanje – kako možete da usaglašavate nešto što je izašlo iz Skupštine, procedura je završena, glasalo se o tome? Kakve pravno-tehničke ispravke, kakve jezičke redakcije teksta? To je direktno suprotno i Poslovniku Skupštine Vojvodine i direktno suprotno Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je danas, kao premijer, makar formalni, ako ne suštinski, ove vlade, u stvari pročitao ono što piše na jedan vrlo nejasan način u obrazloženju Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Ako ste pažljivo slušali dikciju gospodina Cvetkovića, mogli ste da primetite da je on govorio o autonomnim pokrajinama, dakle, u množini.
Pažljivo sam ga slušao. Malo je pričao o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, posle je promenio stil. Govor je završio da se taj zakon odnosi na autonomne pokrajine. Autonomne pokrajine će moći ovo, autonomne pokrajine će moći ono. Zakon se odnosi samo na jednu autonomnu pokrajinu.
Sada se ovde postavlja pitanje - da li je ovaj zakon, sutra, prekosutra, kada ga izglasate, projekcija neke buduće političke stvarnosti u Srbiji?
Da li to znači da ćemo i ovaj ostatak ostataka Srbije pretvoriti u neke autonomne pokrajine? Šta će uopšte biti od naše države, ako se ovakve sulude ideje sprovedu?
Vlada Srbije za ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nema osnova u Ustavu Republike Srbije. Ustav Srbije apsolutno ni na jednom jedinom mestu ne kaže da je obaveza Narodne skupštine da usvoji nekakav zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Toga u Ustavu Srbije nema.
U Ustavu Srbije postoji sledeće, samo da će Narodna skupština Republike Srbije, nizom zakona, definisati koja su pitanja od pokrajinskog značaja u određenim oblastima društvenog života. Ali, nizom zakona, o lovstvu, o ribolovu, o poljoprivredi, i tako dalje. Vi ste krenuli jednim sasvim suprotnim putem. Jednim zakonom vi, u stvari, derogirate čitav niz zakona koji važe u Republici Srbiji.
Da ne mislite da to kaže SRS, pročitaću vam šta o tome kaže jedan uvaženi profesor jednog od pravnih fakulteta u Srbiji, naravno neću mu navesti ime, da taj čovek sutra ne bi imao neki problem, ovo govorim bez da sam se konsultovao s njim. Prosto, to stoji u njegovom udžbeniku.
On se osvrće na tzv. Omnibus zakon iz 2002. godine. Kao što nam je rekao gospodin Branko Ružić, suštinski, između tog zakona i ovog predloga zakona nema nikakve razlike, tako da ono što je rečeno za Omnibus zakon može apsolutno, po analogiji, da se primeni i na ovaj predlog zakona.
Dakle, evo šta kaže profesor pravnog fakulteta, koji nije član SRS, o tome kakva je pravna valjanost ovoga što vi radite. ''Normativno-pravno posmatrano, valjanost ovakvog postupka je problematična. Naime, izmene i dopune zakona se vrše posebnim zakonima iz odgovarajuće oblasti, tako da je i izmene i dopune republičkih zakona iz oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva i tako dalje, trebalo vršiti odgovarajućim zakonima o izmenama i dopunama, a ne jednim propisom.''
Štaviše, u zakonu o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine i ne piše da se menjaju odredbe bilo kog zakona, što znači da je ovaj propis zamišljen kao jedan lex specialis, u odnosu na mnogo generalnih zakona iz pojedinih oblasti. To znači da se pošlo od pretpostavke o odnosu generalnog i specijalnog zakona, po kojoj odredbe specijalnog zakona derogiraju odredbe generalnog zakona, lex specialis derogat legi generali.
Međutim, autori ovog propisa su zaboravili, i to isto vi danas zaboravljate, da to pravilo važi samo za propise iz iste oblasti, a ne da jedan propis o utvrđivanju nadležnosti bude specijalni zakon za mnogo materijalno-pravnih propisa.
Ovakav normativno-pravni postupak je nezabeležen u parlamentarnoj praksi savremenih zemalja.
To je pravna ocena, stručna, teorijska ocena onoga što vi danas, sutra i prekosutra nameravate da uradite u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, apsolutno kršite Ustav Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je pokušao, na jedan dosta, hajde da upotrebim jednu rečenicu Slobodana Jovanovića, nemojte da se uvredite, ali zaista tako stoji, na jedan polumutav način da nam objasni koje su sad to neke nove nadležnosti AP Vojvodine. Onda je pročitao iz Predloga zakona, kaže – neke izvorne i poverene nadležnosti.
Vlada Srbije poslužila se neviđenom prevarom, kada je govorila o Predlogu zakona o tzv. poverenim poslovima.
Pozvala se samo na jedan član Ustava Republike Srbije, na član 178, ako se ne varam, koji kaže – Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti, ali je potpuno prećutala član Ustava Republike Srbije koji preciznije objašnjava o kojim javnim ovlašćenjima se radi. To je član 137. Ustava Republike Srbije, koji ova vlada krije kao zmija noge.
Naime, član 137. Ustava Republike Srbije smešten je u onoj glavi Ustava koja govori o državnoj upravi.
Dakle, član 136. kaže – položaj državne uprave, a član 137, koji se nadovezuje na ovaj član, kaže – poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe. Šta iz ovoga proizilazi?
Proizilazi ono što piše u članu 137 – u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kojih poslova, dame i gospodo? Poslova državne uprave. Koji su poslovi državne uprave? Sedi vam ovde ministar za državnu upravu.
Zakonom o državnoj upravi je definisano koji su poslovi državne uprave. Je l' tako, gospodine Markoviću? Donošenje upravnih akata, vršenje upravnog nadzora, izdavanje javnih isprava. Kakve to veze ima sa onim što piše u ovom predlogu zakona? Kakvo osnivanje ustanova? Kakva osnivačka prava? Kakvo normativno regulisanje određenih oblasti?
Kakva vojvođanska Akademija nauka i umetnosti? Kakva diplomatska predstavništva? Toga nema, to ste izmislili. Zato što Ustav tumačite na jednostran način. Koristite se samo onim delovima Ustava koji delimično vama idu na ruku. Ono što vas direktno sprečava da činite ovo što radite, vi to ne citirate.
Skandalozno je da Vlada Srbije, u obrazloženju Predloga zakona, krije ovaj član Ustava, koji kaže – mogu se poveriti javna ovlašćenja Republike Srbije, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave, ništa mimo toga. Vi to krijete. Praktično, AP Vojvodini, jednoj, dakle, autonomnoj pokrajini u sastavu Srbije, praktično prenosite kompletnu državnu vlast.
Vlast niste preneli samo kada su u pitanju vojska, policija i monetarna politika. Sve ostalo, pa čak indirektno i sudska vlast, preneto je u nadležnost AP Vojvodini i time se direktno suspenduje Ustav Republike Srbije, koji kaže – Republika Srbija može poveriti javna ovlašćenja, ali samo kada su u pitanju poslovi državne uprave.
Predlog zakona je, dame i gospodo ministri, normativno-tehnički besmislen. Vi kažete – poverava se autonomnoj pokrajini osnivanje nekih ustanova. Pazite, kaže – autonomna pokrajina osniva škole, predškolske ustanove, fakultete, itd, osniva nešto što je već osnovano. Kaže – AP Vojvodina osniva Javno preduzeće „Nacionalni park“ Fruška Gora, a to preduzeće postoji decenijama. Kakav besmisao. Osnivate nešto što već postoji.
Ovih dana provlači se jedna teza koju zastupaju ovi navodno opozicioni krugovi unutar vladajuće koalicije, a to je da je Srbija nešto otela Vojvodini, kao – mi smo u Vojvodini nešto napravili, pa su nam ovi zli Srbijanci to oteli. Jel tako, gospodine Čanak? Sada ću da vam navedem jedan primer i da vam pokažem koliko niste u pravu. Evo, gospodin Svetozar Čiplić će verovatno da se složi sa mnom, zato što je to prosto jedna istorijska činjenica.
Gospodine Čanak, Pravni fakultet u Novom Sadu, znate li ko ga je osnova? Narodna skupština Narodne Republike Srbije, 1955. godine, zakonom koji je usvojen u Narodnoj skupštini tadašnje Narodne Republike Srbije. Narodna Republika Srbija obezbedila je sredstva za formiranje Pravnog fakulteta u Novom Sadu, obezbedila novac, obezbedila zemljište, napravila objekat, dovela profesore, pošto ih u Novom Sadu nije bilo, dovela profesore iz Beograda, koji su zapravo udarili temelje Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Ovo je samo jedan primer. Takvih primera imate koliko hoćete.
Ništa Srbija nije otela bilo kome. Ta teza, gospodine Čanak, koju vi iz dana u dan srčano zastupate, nije vaša teza. To je teza jednog hrvatskog ekonomskog teoretičara koji se zvao Rudolf Bićanić, koji je 1938. godine, godinu dana pre formiranja Banovine Hrvatske, napisao knjigu koja se zove "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja".
Predgovor za tu knjigu napisao je vođa Hrvatske seljačke stranke Vlatko Maček. Tu je taj uvaženi profesor pokušao brojkama da dokaže da mora da se formira Banovina Hrvatska zato što navodno Srbijanci pljačkaju Hrvatsku. Prepreka za tu pljačku jeste navodno formiranje Banovine Hrvatske.
Sada ko ume da čita poruke iz istorije, ko ume da čita znake vremena u kojem živimo potpuno mu je jasno da se ovde radi o identičnom scenariju. Građanima koji žive u Vojvodini treba da se kaže - živećete bolje onda kada Vojvodina postane država u državi.
Pitajte građane koji žive u Vojvodini, namerno ne kažem "građane Vojvodine", jer je to jedna opasna teza, tu je gospodin Svetozar Čiplić, građanin je drugi termin za reč "državljanin", kada se kaže prava čoveka i građanina misli se na prava čoveka i državljanina određene zemlje.
Vojvodina nije država, uporno pričate - građani Vojvodine i građani Srbije, kada se kaže građanin misli se na državljanina, koliko znam, Vojvodina još uvek nije država. Dakle, potpuno je jasno da se ponavlja isti scenario. Pitajte građane koji žive u Vojvodini šta im treba i svi će vam reći da im treba posao, treba im takva država koja će obezbediti da mogu da školuju svoju decu, da mogu da leče svoje bolesne roditelje.
Niste čuli ni od jednog građanina koji živi u Vojvodini - treba nam zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, ne, treba nam pravna država, trebaju nam institucije, treba nam država u kojoj neće biti kriminala i korupcije.
Pošto ova vlada to ne može da obezbedi jer je korumpirana do guše, to vam je danas potvrdio i gospodin Dragan Todorović, onda građanima koji žive u Vojvodini baca prašinu u oči i kaže - evo, građani koji živite u Vojvodini, živećete bolje, ali morate da postignete visok stepen autonomije u odnosu na Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem, gospođo Čomić, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Vaš zadatak nije da štitite poslanike vladajuće koalicije od poslanika SRS. Gospodina Milenića nisam uzeo u usta. Čak ne znam kojoj političkoj partiji on pripada. Verujte mi, pošto nisam imao simultani prevod, najveći deo njegovog izlaganja uopšte nisam ni razumeo i uopšte nisam znao o kom predlogu zakona čovek govori.
On je sad počeo da nam spočitava nešto što apsolutno niti ja, niti bilo koji poslanik SRS nije rekao. Nisam uopšte govorio o depopulaciji. Nisam govorio o metropolizaciji i oemetropolizaciji. Govorio sam o činjenici da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina suprotan Ustavu Republike Srbije.
Mene partija gospodina Milanića apsolutno ne zanima. Ne znam da li je to grupa građana, politička stranka, interesna grupa, iza ovoga stoji DS.
Ovo nije projekat ni Nenada Čanka, ni Mlađana Dinkića, ovo je projekat DS. SRS hoće da pokaže građanima Srbije da iza ovoga projekta stoji stranka koja nažalost u ovom trenutku vodi državu.
Ne pada mi napamet da se upuštam u raspravu sa ljudima koji su izgleda potpuno promašili instituciju. Ovo nije Filozofsko društvo Srbije, ovo je Narodna skupština. Nisam pričao ni o Hegelu, ni o Kantu, ni o Šopenhaueru, pričao sam o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Vas molim, gospođo Čomić, zaista najljubaznije, duboko vas poštujem, nemojte da štitite poslanike vlasti od poslanika SRS, ako ne mogu sami da se izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dopustite gospođo Čomić da najpre kažem prijatno gospodinu Čanku, koji upravo ruča dok mi pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Gospodine Bajatoviću, 1940. godine, dr Slobodan Drašković je objavio u „Srpskom glasu“, organu Srpskog kulturnog kluba, jedan sjajan članak o načelnosti u politici. U tom članku se kaže ovako: „Ne možete danas biti republikanac, sutra monarhista, danas komunista, sutra antikomunista, danas Srbin, sutra građanin sveta, danas korupcionaš, sutra čistunac“.
Ne možete ni vi da se ponašate tako, gospodine Bajatoviću. Dičili ste se godinama tzv. jogurt revolucijom. Baš me zanima šta bi sad na ovo što ste maločas ispričali rekli ljudi poput Radovana Pankova, Mihalja Kertesa itd. Nije to tako davno bilo.
Razumem vas kao čoveka, vama je lako, vi ste i poslanik i direktor, ali plašim se da vas ne razumeju građani Srbije sa kakvom nonšalancijom govorite o činjenici da ste u Skupštini Vojvodine glasali za Predlog statuta za koga ste i sami priznali, i to danas više puta, da je bio suprotan Ustavu Republike Srbije.
Sada prisustvujemo jednom razbijanju države koji treba u javnosti da se predstavi kao dečija igra. Eto, igrala se deca. Znali smo mi i tada da je to protivno Ustavu, ali eto, da ne izazivamo turbulencije, čekali smo da dođe u Skupštinu Srbije itd.
Ko će da snosi odgovornost, gospodine Bajatoviću, zbog činjenice da je pre godinu dana vaša partija u Skupštini Vojvodine, zajedno sa DS, glasala za Predlog statuta koji je bio direktno suprotan Ustavu Republike Srbije? Ako je sve to bilo čisto, čemu amandmani, čemu čekanje godinu dana, čemu ove igre oko pravno-tehničke redakcije teksta, čemu tri teksta Predloga statuta, čemu sve to ako ste državotvorna partija?
Nije to put, gospodine Bajatoviću, koji će da vas odvede u EU. Ovo za čega se vi zalažete, to smo već videli pre dva veka. Hoćete od Srbije da napravite skup nahija.
Ovaj gospodin iz ne znam koje partije iz Šumadije, on je pričao o Karađorđu. Pa, Karađorđe je presekao mačem takvo stanje u Srbiji, da ne budemo skup nahija, da budemo moderna država, jedinstvena država, jaka država, da pod državni krov dovedemo, ako je ikako moguće, ceo srpski narod.
Vi ste krenuli suprotnim putem, ajde da podelimo Srbiju na skup nahija i ajde sada da svako u svojoj nahiji misli samo o nahiji. Ko će da misli o državi? Onaj u Novom Sadu će da misli o Vojvodini, onaj u Kragujevcu će da misli o Šumadiji, onaj u Nišu će da misli…
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ne razumem zašto se gospodin Bajatović ovako nervira. Dakle, vas je očigledno neko naljutio, gospodine Bajatoviću, pa ste malo nervozni.
SRS nema potrebe da se stidi apsolutno bilo čega što je uradila za ovih 20 godina i nismo promenili našu politiku, a vi se zapitajte da li je možda kod vas došlo do nekih promena. Gospodine Bajatoviću, danas na RTV Vojvodina, kada pričamo o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, znate šta se pušta? Film o raspadu bivše Jugoslavije, film u kome se kaže da je za raspad Jugoslavije kriv samo jedan čovek, vaš bivši predsednik, bivši predsednik vaše partije i bivši predsednik SRJ, Slobodan Milošević.
SRS ni za jotu nije promenila svoj politički program i to nije politički program koji je izmislila SRS. Ono za šta se bori SRS borili su se ljudi poput Karađorđa, Ilije Garašanina, Jovana Ristića, Nikole Pašića i taj program je, gospodine Bajatoviću, vrlo jednostavan, a to je da se svi Srbi slože i prikupe u okviru jedne države. To je projekat koji su neki evropski narodi uspeli da ostvare, neki u 18, neki u 19. veku, neki ranije.
Srpskom narodu, nažalost, to nije pošlo za rukom, ali to ne znači da nije dobra ta ideja. Ideja jedinstvene srpske države, gospodine Bajatoviću, jeste dugoročan politički projekat. Ideja velike Srbije podrazumeva da ste veliki Srbin, a veliki Srbin znači da ste veliki čovek.
Vi koji menjate politiku od danas do sutra, koji zbog direktorskih mesta menjate ideologiju, koji se zbog fotelja odričete čoveka koji je ubijen u Haškom tribunalu, vi takvi kakvi ste, tu ideju ne možete ni da ostvarite.
Mi u SRS se nadamo da će doći vreme, doći će neka bolja generacija Srba, promeniće se valjda i odnosi na političkoj sceni Srbije, pa će ta ideja za koju se bori SRS postati konačno i politička stvarnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je potpuno jasan scenario za ovu sednicu. Dakle, režim Borisa Tadića je ovde poslao Nenada Čanka kao dežurnog zabavljača da mu se građani Srbije smeju i da pokuša da se oštrica kritike SRS prema ovom nakaradnom predlogu zakona usmeri prema Nenadu Čanku, da bi građani Srbije stekli pogrešno uverenje kako je ovo, u stvari, projekat Nenada Čanka. Nenad Čanak ima do te mere jaku partiju da ne sme samostalno da izađe na izbore ni u jednoj opštini u Vojvodini, a van Vojvodine, o tome na treba posebno ni da se komentariše.
Pošto su ovde iznete neke kvalifikacije koje grubo vređajući dostojanstvo ne samo svakog člana SRS, nego mislim svakog građanina Srbije, pokušaću za ovo kratko vreme da nešto kažem.
Prvo, gospodine Čanak, pošto neprestano pričate o tome koliko ko plaća poreza, gde je naša imovina, gde su naši novci itd, kažite nam koliki to porez plaćate vi? Odakle vama tolika imovina, a nemate dana radnog staža? Kažite mi koji je to recept za životni uspeh, pa da svi mi taj recept primenimo.
Kako je moguće da neko ko je samo poslanik u Skupštini Srbije ima toliku imovinu? Kažite nam sa kolikim doprinosom vi učestvujete u budžetu Srbije, odnosno u budžetu Vojvodine, koliki porez vi plaćate i odakle vam ta imovina?
Koga je to, gospodine Čanak, proterivala SRS? U kom to mestu u Vojvodini? O čemu vi govorite? Kažete da vojvođanska autonomija postoji 161 godinu, ako se ne varam. Gospodine Čanak, Srpsko Vojvodstvo nastalo je 1848. godine, bečki dvor ga je priznao 1849, ugašeno je 27. decembra 1860. godine. Gde je tu 161 godina?
Ta teza o tome da su se Srbi koji žive u Vojvodini uvek borili za autonomiju nije tačna. Gospodine Čanak 1918. godine, kada je došlo vreme da se Srbi ujedinjene, nažalost, to se nije desilo. Jaša Tomić, najveći autonomaš pod Habsburškom monarhijom, rekao je: "Ideja autonomije Vojvodine u jedinstvenoj srpskoj državi je austrijska starudija".
Nema, gospodine Čanak, primera u Evropi koji za sebe traži autonomiju u svojoj rođenoj državi. Ta priča da ste vi nastavljači onih autonomaša iz 1848. godine je isto toliko tačna kao kada bi neko rekao da su papski inkvizitori nastavljači politike Isusa Hrista.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije proterivala bilo koga iz Vojvodine. Ono što se desilo u Vojvodini 1991. i 1992. godine jeste razmena nekretnina između Srba koji su proterani iz Tuđmanove Hrvatske sa jednim delom Hrvata koji su živeli u Vojvodini.
Dakle, Srbi su menjali, gospodine Čanak, kuće koje su u Zagrebu, u Osijeku, u Splitu, u Rijeci vredele tada nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, za kuće u Sremu u pomenutim mestima koje su pre Drugog svetskog rata pravljene od blata.
Apsolutno niko nije proterivan od strane bilo koga. U 99% slučajeva, gospodine Čanak, Hrvati iz pomenutih mesta su profitirali jer su za štale, za svinjce, za kuće koje su bile sklone padu, dobili luksuzne stanove, vile, zaista najbolju moguću imovinu koja je ostala u okvirima Tuđmanove Hrvatske.
Zaista ne mogu da shvatim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da vi dozvoljavate da se ovde izgovaraju najnotornije moguće laži i da se onda tim lažima još i smeje. Dakle, gospodine Čanak, 1992. godine, i vi se sećate ko je bio savezni ministar pravde, vaš ideološki, da kažem, drug i prijatelj, Momčilo Grubač. Kako je moguće da jedna opoziciona stranka proteruje bilo koga iz Vojvodine, a savezni ministar pravde je bio Momčilo Grubač?
Ako se ne varam, gospodine Čanak, upravo ste vi, Dragan Veselinov i vaši istomišljenici pozivali proterane Srbe iz Hrvatske da ostanu u Hrtkovcima, da ostanu u Slankamenu, da dođu u Kukujevce itd, zato što je tu bilo imovine koja je mogla da se razmeni sa Hrvatima koji su živeli na tim prostorima.
Dakle, apsolutno niko iz SRS nije proterivao bilo koga. Na tom famoznom skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Vojislav Šešelj je lično pozvao, odnosno garantovao bezbednost svakom Hrvatu koji živi bilo gde u Srbiji, pa i u Hrtkovcima, a koji je lojalan državi Srbiji.
Ali je skrenuo pažnju na činjenicu da su mnogi Hrvati iz Vojvodine imali svoju braću, prijatelje, članove porodice, koji su se borili u sastavu Tuđmanovog Zbora narodne garde. Tuđman se, gospodine Čanak, 1990. godine preko Hrvatske televizije javno zahvalio pučanstvu Hrtkovaca na finansijskoj podršci za pobedu Hrvatske ...
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 27. alineja 3. Poslovnika Narodne skupštine. Dakle, tu piše da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Primena Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović, nije u tome da vi štitite poslanike režima od poslanika SRS. Sada ispada da svaki poslanik vladajuće koalicije može da iznese ne znam kakvu tešku optužbu, a mi nemamo pravo na to da odgovorimo.
Ovde se ne radi o tome, gospođo Đukić-Dejanović, da je političar Nenad Čanak optužio drugog političara Vojislava Šešelja da je izvršio genocid. Ovde se radi o tome da je čovek iz vlasti, koji danas vodi državu Srbiju, tu istu državu optužio da je 1992. godine izvršila genocid u jednom delu Srbije koji se zove Vojvodina. Vi ste tada bili na vlasti, vaša partija.
Podsećam vas, gospođo Đukić-Dejanović, da Hrvatska protiv Srbije vodi postupak pred Međunarodnim sudom pravde zbog navodnog genocida. Šta mislite – kakvu će presudu da donese Međunarodni sud pravde, kada čovek koji je deo vladajućeg režima u Srbiji kaže da je ta država izvršila genocid? Nije mogao Vojislav Šešelja kao pojedinac, nismo mogli mi kao stranka da izvršimo genocid nad bilo kim, a da u tome nije saučestvovala država.
Ne morate da mislite sada da vi, time što ćete nam dati pravo na repliku, branite SRS. Možemo mi sami da se branimo. Vi ste dužni kao predsednik Narodne skupštine da branite državu Srbiju od strašne optužbe – koja nije tačna, da je država Srbija vršila genocid nad Hrvatima u Vojvodini. Vi to jako dobro znate.
To su strašne optužbe. To su optužbe koje direktno idu u prilog Hrvatskoj u postupku pred Međunarodnim sudom pravde.
To su optužbe koje treba da opravdaju Tuđmanovu politiku – da se veštački uspostavi ravnoteža zla i da se kaže: „Jeste, Tuđman je proterivao Srbe, ali su bogami i ovi u Srbiji proterivali Hrvate i svi su jednaki“.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, evo imam jedan predlog. U skladu sa članom 27. Poslovnika Narodne skupštine, budući da je rasprava očigledno izuzetno značajna i da u njoj učestvuje veliki broj narodnih poslanika, i ministri u Vladi Republike Srbije, i budući da je ovo tema koja zaista životno zanima sve građane Srbije, posebno one koji žive na teritoriji Vojvodine, i u cilju ujednačene prakse u vođenju ovih sednica, predlažem da sednicu u 20 časova prekinete, kada se prekida i televizijski prenos i da se rad nastavi sutra.
Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, juče ste rekli: „Pre nego što vas obavestim o amandmanima i izveštajima odbora, kratko obaveštenje.
S obzirom da je danas produžen rad i da će sednica Narodne skupštine u televizijskom prenosu biti do 18 časova i 30 minuta, a ukupno vreme produženja nakon 18 časova neće biti duže od 60 do 75 minuta, sa nekim logičnim prekidom, a s obzirom da poslanici putuju, da mogu da stignu kućama i da dođu sutra na sednicu u 10 časova“. To je bilo juče.
Molim vas, u cilju ujednačene prakse u vođenju sednica, da ta praksa bude zastupljena i danas.
Predlažem da u 20 časova prekinete rad Narodne skupštine i da sutra svi građani Srbije mogu u neko normalno vreme da prate šta se dešava u Narodnoj skupštini.