Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim sa konstatacijom gospođe Jelene Marković da Srpska radikalna stranka nipodaštava značaj institucije poverenika za informacije od javnog značaja i značaj institucije zaštitnika građana.
Mi samo smatramo da kandidati koji su predloženi nisu odgovarajući, odnosno da oni neće svoju funkciju obavljati kako valja. Neću mnogo da govorim o Rodoljubu Šabiću i gospodin Dragan Todorović i gospođa Radeta i ostali diskutanti iz Srpske radikalne stranke su o tome dovoljno rekli.
Ja ću samo reći nekoliko reči o kandidatu koji je predložen za Zaštitnika građana.
Pre svega, institucija zaštitnika građana istorijski posmatrano nastala je sticajem okolnosti i faktičkim putem u Švedskoj, u 17. veku, kada je Švedski kralj Karlo, zbog političkih previranja pobegao iz Švedske, a da bi znao šta se dešava u njegovoj otadžbini on je imenovao jednog poverenika i komesara koji je trebalo da prati političko stanje u zemlji. Reč ombudsman na švedskom u stvari znači poverenik, odnosno komesar.
Prvi put je institucija zaštitnika građana normativno regulisana švedskim ustavom iz 1809. godine, a u periodu posle drugog svetskog rata veliki broj zemalja u Evropi i van Evrope prihvata instituciju ombudsmana. Između ostalog, to je učinila i Republika Srbija kada je 2005. godine donela Zakon o zaštitniku građana.
Ja sam krajem 2004. godine prisustvovao na jednoj međunarodnoj naučnoj konferenciji koja je održana u Beogradu, u hotelu Hajat, kada je prezentovan Nacrt zakona o zaštitniku građana.
Tu su bili prisutni premijer Vojislav Koštunica i tadašnji ministar za državnu i lokalnu samoupravu i tu je bio gospodin Balinovac, kao i šef misije OEBS-a u Srbiji Mauricio Masari. Svi oni su instituciju zaštitnika građana najavljivali vrlo pompezno, da je to institucija koja je vrlo važna za razvoj demokratije i ljudskih prava u Srbiji.
Sada mi dobijamo kandidata za tu funkciju. O kakvom se kandidatu radi?
Pre svega, moram da kažem da je gospodina Sašu Jankovića na ovu funkciju navodno kandidovao Odbor za ustavna pitanja.
Ja sam, sticajem okolnosti, član Odbora za ustavna pitanja i iz materijala vidim da je sednica održana 14. juna 2007. godine. Ja na toj sednici nisam učestvovao, niti sam obavešten da se sednica održava, tako da ja smatram da gospodin Saša Janković u stvari nije kandidat Odbora za ustavna pitanja, nego vladajuće većine u tom Odboru.
Uporedna praksa zemalja koje poznaju institucije ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, pokazuje da je ova institucija najbolje rezultate davala onda kada je Zaštitnik građana bio snažna ličnost i nezavisna, koja je umela da se odupre svim pritiscima vlasti i pre svega Vlade. Naravno, potrebno je da zaštitnik građana poznaje rad državnih organa koje kontroliše, a to su, pre svega, organi državne uprave.
Šta se vidi iz biografije gospodina Saše Jankovića? Tu se, pre svega, vidi da on do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom, jedina suštinska veza sa državnom upravom je navodno to što je pored toga što je položio stručni ispit za rad u organima državne uprave, što i nije neka velika mudrost, i navodno je završio Pravni fakultet u Beogradu, smer upravno pravo. Ne sumnjam da je čovek završio Pravni fakultet, ali sumnjam da je završio smer za upravno pravo, jer ja, koliko znam, 1996. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu nije postojao nikakav smer za upravno pravo.
Svi oni koji su završili Pravni fakultet, završili su tzv. opšti smer. Moguće je da je završio kod plagijatora Stevana Lilića iz "buldožer" demokratije. Smer za upravno pravo, odnosno za ustavno i upravno pravo postoji na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali to je smer na postdiplomskim studijama, odnosno magistarskim studijima. Ne vidim da je Saša Janković završio magistarske studije, vidim samo da je završio Pravni fakultet.
On do sada nije imao mnogo veze sa državnom upravom i kao što vidimo radio je i još uvek radi kao nacionalni pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji. Bio je državni službenik u Ministarstvu sporta i u Ministarstvu za omladinu i sport, bio je novinar, a ono što mu je valjda glavna preporuka za ovu funkciju da se bavi pitanjima bezbednosti i da je završio neke kurseve po tom pitanju Saveta Evrope itd. Lično smatram da gospodin Saša Janković i ne želim o tom čoveku da kažem ništa ružno, ne poznajem ga lično, ali mislim da on neće uspeti da na kvalitetan način obavi onu funkciju koju mu Ustav i Zakon o zaštitniku građana nameće.
S druge strane, ako pogledate Predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, videćete da je za Zaštitnika građana odvojeno 25 miliona dinara; da je za upravni sud, koji takođe nije počeo da funkcioniše, a morao je da počne da radi od 1. januara ove godine, predviđeno nešto više od 22 miliona dinara. Svi oni koji poznaju tehnologiju rada pravosudnih organa znaju da je daleko komplikovanije funkcionisanje upravnog suda i da su daleko potrebna veća sredstva za rad upravnog suda, nego što su sredstva potrebna za rad Zaštitnika građana. Upravni sud je, kao što i sama reč kaže, kolegijalni organ, a zaštitnik građana je inokosni organ.
Postavlja se pitanje zašto je Vlada Srbije predložila za Zaštitnika građana skoro 25 miliona dinara. Jasno je da vama u stvari nije stalo da imate kvalitetnog, nezavisnog, hrabrog zaštitnika građana koji će da štiti prava građana od jednog nezakonitog i necelishodnog rada organa državne uprave. Vi instituciju zaštitnika građana očigledno nameravate da pretvorite u jednu dobro plaćenu "sinekuru" i da u tu službu zaposlite veliki broj vaših partijskih kadrova, kakav je očigledno i gospodin Saša Janković i da od zaštitnika građana običan svet u Srbiji očigledno neće imati velike koristi.
Zbog svega toga, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće glasati za kandidata Zaštitnika građana koga je navodno predložio Odbor za ustavna pitanja, odnosno vladajuća većina u tom Odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije pre svega tražim od predsednika Narodne skupštine da objasni narodnim poslanicima zašto dobar deo poslanika vladajuće koalicije nije u sali i zašto u sali Narodne skupštine nije nijedan predstavnik Vlade Republike Srbije, iako narodni poslanici SRS od 10 časova, dakle, puna četiri sata govore o gorućim problemima Srbije, o problemima građana Grmovca, o problemima Kosova i Metohije i o sramnoj presudi Haškog tribunala prema Milanu Martiću.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, predlažem vam da prekinete sednicu Narodne skupštine, da date pauzu, da obavite sve potrebne konsultacije i razgovore sa funkcionerima Grada Beograda, sa funkcionerima ministarstva koje je nadležno za poslove infrastrukture i sa funkcionerima Ministarstva energetike, da se problem građana Grmovca, koji nemaju struju u 21. veku, već danas reši.
Narodni poslanici SRS neće o tome prestati da govore dok vi, predsedniče Narodne skupštine, zajedno sa drugim nadležnim organima već danas ne reagujete, jer mi očekujemo da se problem građana Grmovca danas reši.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9. Zakona o zaštitniku građana propisano je da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Kao što je rekao moj uvaženi kolega, Krasić, nije to suština problema. Pravo da se pripada nekoj političkoj stranci je elementarno političko pravo koje garantuje i Ustav Srbije i mi smatramo da je takva odredba, pre svega, neustavna. Nije stvar u tome da zaštitnik građana i njegov zamenik ne mogu biti članovi političkih stranaka, nego da u vršenju svoje funkcije zaštitnika građana ne smeju da zastupaju interese bilo koje političke stranke. Zbog toga sam ja, ispred poslaničke grupe SRS, predložio amandman na član 5. da se posle reči "političke prirode" dodaju reči "i u obavljanju svoje funkcije ne mogu zastupati interese bilo koje političke stranke".
Dakle, bitno je da zaštitnik građana i njegov zamenik prilikom vršenja svoje funkcije budu potpuno objektivni, nepristrasni, da se rukovode kriterijumima ustavnosti i zakonitosti i pravne struke, a to da li su oni članovi neke političke stranke ili ne, potpuno je nerelevantno. Bitno je da oni praktično zastupaju interese građana, da sprovode Ustav i zakon, a ne da sprovode naloge određenih partijskih organa.
Mi u SRS smatramo, i to je gospođa Vjerica Radeta danas napomenula nekoliko puta, da predsednik Narodne skupštine i dalje nije poštovao odredbu člana 5. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, jer mi smo morali po Ustavnom zakonu da raspravljamo o kandidatu za zaštitnika građana, predlog kandidata još uvek nismo dobili i meni se čini da je osnovni razlog tome što stranke vladajuće koalicije još uvek nisu uspele da se dogovore oko toga ko će biti njihov kandidat. Očigledno je da je i zaštitnik građana deo političkog plena vladajuće koalicije i da još uvek traju razgovori oko toga kome će iz njihovih stranačkih kamarila da pripadne ta funkcija.
Možda oni zaista nađu nekoga ko formalno nije član DS, DSS ili neke druge stranke tzv. demokratskog bloka, ali uopšte ne sumnjamo u to da će, na veliku žalost građana Srbije, i zaštitnik građana i njegov zamenik očigledno sprovodi ne Ustav i zakon, nego naloge te tzv. demokratske vladajuće koalicije u Srbiji.
Dakle, da ponovim još jedanput, nije suština problema pripadnost političkoj partiji nego to, da li će zaštitnik građana u praksi da se ponaša objektivno i nepristrasno ili će pak da poštuje isključivo naloge vladajuće koalicije u Srbiji.
Da bi se to sprečilo, neophodno je usvojiti ovaj amandman, koji zabranjuje da zaštitnik građana u vršenju svoje funkcije ne sme da zastupa interese bilo koje političke stranke. Sve ostalo je jedna maska, jer pitanje da li neko pripada nekoj političkoj partiji ili ne, pre svega je jako teško proveriti, a i da se može proveriti, nijednom građaninu Republike Srbije ne možete uskratiti njegovo ustavno pravo da pripada nekoj političkoj stranci.
Jer, poznato je svima da je osnov svakog političkog društva politički plularizam, odnosno poštovanje, odnosno činjenica da postoje političke stranke i nisu političke stranke neprijatelji demokratije, nego su neprijatelji ustavnosti i zakonitosti to ako državni funkcioneri umesto da poštuju Ustav i zakon sprovode isključivo stranačku politiku, a mi se u SRS plašimo da će zaštitnik građana i njegov zamenik onako kako ih vi zamišljate, u stvari, da budu obični partijski poslušnici.

Gospodine predsedniče, prekršen je član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dostojanstvo Narodne skupštine se gazi kad god se ne poštuje Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije.        
Potpuno je jasno da je demokratija vladavine većine, ali ne bilo kakve većine, vladavina većine koja vlada u skladu sa zakonom. U svim civilizovanim i pravnim zemljama, a mi želimo da Srbija takva bude, rokovi obavezuju, pre svega, nadležne državne organe.
Rok iz ustavnog zakona koji propisuje da se u toku prvog zasedanja, nakon izbora Vlade, pristupa poslovima koji su navedeni u članu 5. stav 1, a to znači usklađivanje sa Ustavom zakona kojim se uređuje zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, izabrati zaštitnika građana, organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke Srbije i organe državne revizorske institucije.
To su poslovi koji moraju da se urade pre svih izmena koje ste danas predložili, znači pre izmena Zakona o budžetskom sistemu, i pre izmena Zakona o državnoj upravi i pre izmene Zakona o državnim službenicima.
Ovo nije prvi put da vlade od 2000. godine do danas ne poštuju rokove na koje su se same obavezale. Niko ih na to nije terao.
Već nekoliko puta vi prolongirate početak rada apelacionih sudova, prolongirate primenu Zakonika o krivičnom postupku, prolongirate početak rada Upravnog suda, Zakona o prekršajima itd.
Nemojte više ovde da nam pričate ni o kakvim evropskim i demokratskim standardima. Potpuno je jasno da vas ne zanima zakonitost i poštovanje prava građana. Jedini standard koga se pridržavate jeste standarda Josipa Broza da se ne treba držati zakona kao pijan plota.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukidanje pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku predstavlja drastično kršenje Ustava Republike Srbije, koji u članu 31. stav 2. kaže da posle podizanja optužnice trajanja pritvora sud svodi na najkraće moguće vreme, u skladu sa zakonom.
Podsećam vas da izmenama Zakonika o krivičnom postupku Vlada u stvari ukida rokove za trajanje pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku. Takođe, usvajanjem izmenama i dopunama ovog zakonika, ukoliko bi se to desilo, došlo bi do drastičnog kršenja Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, koji propisuje da pritvor može da se odredi i da traje u razumnom roku.
Obrazloženje koje je dao ministar Petrović da, u slučaju najtežih krivičnih dela za koje je propisana kazna zatvora od 40 godina, odnosno za dela organizovanog kriminala, pritvor ne može da traje duže od vremena koje je propisano za izdržavanje kazne za ta krivična dela, takvo obrazloženje je potpuno besmisleno, jer bi to onda značilo da ljudi mogu da se drže u pritvoru 40, odnosno 10 godina.
Ukidanjem rokova trajanja pritvora u prvostepenom i drugostepenom krivičnom postupku otvaraju se vrata sudskoj samovolji, arbitrernosti, neefikasnosti i neažurnosti.
Jer, ministar Petrović bi morao da zna, jedno od osnovnih načela prava, pa i krivično-procesnog prava, da je rok taj koji obavezuje, pa između ostalog obavezuje i sudiju.
Ako sudija nema ispred sebe rok koliko pritvor može da traje, to znači da krivični postupak može da se odugovlači unedogled. Moram da vas podsetim, gospodine ministre, a to su i moji uvaženi prethodnici istakli, da postoji jedan državljanin Republike Srbije, koji je na svojoj koži već osetio kako je to kada se vodi krivični postupak u kome nema rokova za ograničenje trajanja pritvora, a to je predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, koji se duže od četiri godine nalazi u Haškom tribunalu, a da mu suđenje nije ni počelo.
Očigledno je da ovim izmenama vi u stvari prihvatate krivično-procesnu logiku Haškog tribunala, ali ne samo Haškog tribunala.
Slobodan Jovanović je u svom delu ''Vlada Milana Obrenovića'' opisao slučaj jedno ministra, koji je bio ministar unutrašnjih dela na početku vlade Kralja Milana Obrenovića, a zvao se Radivoje Milojković.
Taj Radivoje Milojković je imao čuvenu uzrečicu ''najpre ga udri, pa mu onda traži paragraf''. Tako radi i Haški tribunal. Najpre je optužio dr Vojislava Šešelja, a onda duže od četiri godine traži dokaze za njegovu krivicu.
Naravno, ukidanjem rokova za trajanje pritvora drastično se krše ljudska prava i slobode. To znači da ljudi mogu unedogled da se drže u pritvoru, a da se postupak ne završi.
Što se tiče ovog drugog zakona, kojim se produžava rok za početak primene Zakonika o krivičnom postupku, ovo nije prvi slučaj.
Moram da vas podsetim da je i prva vlada Vojislava Koštunice nekoliko puta produžavala rokove za početak rada apelacionih sudova. koji do danas nisu počeli da rade.
Nekoliko puta je produžavan rok za početak rada Upravnog suda. Upravni sud je trebalo da funkcioniše 1. januara 2007. godine, a pitam gospodina Petrovića da li je taj sud do danas počeo da radi.
Ima jedan drastičan primer kršenja zakonitosti u Republici Srbiji koji se desio 2006. godine, a verujte mi da za taj slučajne bih znao da mi studenti na vežbama to nisu rekli. Naime, 2005. godine donet je Zakon o prekršajima, koji je trebalo da počne da se primenjuje 1. januara 2007. godine.
U međuvremenu, prošle, 2006. godine, internim aktom bivšeg ministra pravde, Zorana Stojkovića, suspendovana je primena Zakona o prekršajima.
Pitajte danas sudije za prekršaje po kom zakonu rade, rade po starom zakonu, a da u međuvremenu nije donet zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima iz 2005. godine, kojim bi se prolongirao rok za početak primene tog zakona, već je to urađeno jednim internim aktom ministra, što je potpuno nedopustivo.
I na kraju, gospodine Petroviću, ne sumnjam da i vi i članovi Vlade radite po nekim zakonima, ali to nisu zakoni Republike Srbije već, kako reče Vuk Karadžić, zakoni Babe Smiljane.