Dame i gospodo, narodni poslanici, evo, gospođa Nataša Jovanović me je citirala, ja mislim da je to iz 2009. godine, govor.

(Nataša Sp. Jovanović: Jeste.)

Nemam ja tu šta mnogo da menjam mišljenje. Dakle, te 2009. godine, Komunalna policija, kako se tada zvala, bila je privilegija samo grada Beograda i jedinica lokalne samouprave koje su imale status grada. Ovim zakonom o komunalnoj miliciji, pravo da formiraju komunalnu miliciju imaju sve opštine na teritoriji Republike Srbije i time se ispravlja greška koja je tada napravljena, tako da nema u tom smislu nikakvih razlika u mom shvatanju komunalne policije, odnosno komunalne milicije 2009. godine i danas.

Ono na šta sam hteo da vam skrenem pažnju, pošto je gospođa Radeta juče o tome govorila da je zakon neustavan, skrenuo bih vam pažnju na član 178. Ustava Republike Srbije, koji kaže: „Republika Srbija može Zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti“.

U ovom slučaju se radi o tome da zakonom o komunalnoj miliciji Republika Srbija, upravo putem zakona koji će ova Narodna skupština da izglasa, poverava jedinicama lokalne samouprave određena prava i obaveze iz oblasti koju bismo najšire mogli da definišemo – održavanje javnog reda i mira. Tako da je zakon apsolutno u skladu sa Ustavom, kao što se inače dešava da se zakonom jedinicama lokalne samouprave poveravaju poslovi koji su, inače u nadležnosti države, ali mogu lakše, brže i efikasnije da se obave na nivou lokalne samouprave.

Ako bismo tako posmatrali stvari, kao što vi posmatrate, onda recimo opštine ne bi nikada mogle da dođu u situaciju da njihovi organi donose rešenje upravnom postupku, zato što je donošenje rešenja upravnom postupku jedno od prava koje ima isključivo državna vlast, međutim mi znamo vrlo dobro da u mnogim pravnim oblastima opšti upravni postupak vode upravo organi opština, odnosno gradova.

Dalje, inspekcijski nadzor je takođe jedan ekskluzivni posao državne uprave. On se, takođe putem zakona poverava jedinicama lokalne samouprave u najrazličitijim oblastima društvenog života, kao što su zaštita životne sredine, sanitarna inspekcija, određeni elementi tržišne inspekcije, zdravstvena inspekcija, prosvetna inspekcija, i tako dalje.

Dakle, ovaj zakon je samo jedan u nizu zakona koji postoje u pravnom sistemu Republike Srbije, a kojima Republika Srbija deo svojih nadležnosti i deo svojih ovlašćenja poverava jedinicama lokalne samouprave.

Sada je napravljen jedan dobar iskorak u odnosu na 2009. godinu, zato što je 2009. godine komunalna policija, kao što sam rekao i na početku svog izlaganja, bila na neki način privilegija isključivo pre svega grada Beograda i jedinica lokalne samouprave koje su imale po Zakonu o teritorijalnom uređenju Republike Srbije status grada. Sada se ovo pravo da imaju komunalnu miliciju proširuje na sve jedinice lokalne samouprave. Dakle, svaka opština može da formira svoju službu komunalne milicije i da na taj način bude jedan od servisa građana u rešavanju njihovih problema, koji, kažem, u najširem smislu mogu da se podvedu pod pojam održavanja i zaštite javnog reda i mira.

Mislim da je ovo važno iz još jednog razloga. Ono što se obično kolokvijalno zove redovna policija, dakle policija koja je u sastavu MUP, mislim da se ovim zakonom jednim delom rasterećuje onih poslova koje objektivno mogu vrlo kvalitetno urade i komunalni milicioneri, tako da će redovna policija imati sada više mogućnosti da se bavi onim što je njen primarni zadatak, a to je da u potpunosti štiti javni red i mir, da otkriva učinioce krivičnih i prekršajnih dela i da priprema dokaze za tužilaštvo u odgovarajućim sudskim postupcima. To je, inače, zadatak policije svuda u svetu, pa tako i u Republici Srbiji.

Ono što smo mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi to su pomalo nategnuti, ako mi tako dozvolite da kažem, primeri mogućih zloupotreba od strane komunalnih milicionera, pa smo onda išli u neke zaista krajnje banalne situacije kako komunalni milicioneri mogu da se ponašaju na određenim mestima, u određenim situacijama i prema određenim građanima. Ne kažem da ne mogu i ne kažem da ne postoji mogućnost zloupotrebe, ali, znate, mogućnost zloupotrebe postoji i kada su u pitanju državni organi. Nemate apsolutnu garanciju ni kad su u pitanju državni organi, Ministarstvo unutrašnjih poslova, bilo koje drugo ministarstvo, Vlada, sudovi, javna tužilaštva, itd, da neće doći u određenim situacijama do zloupotreba.

Ako bismo tako posmatrali stvari, onda možemo da kažemo da nam u stvari nikakvi organi vlasti ne trebaju, jer su moguće zloupotrebe. Pa, moguće je i da sud zloupotrebi zakon, moguće je i da policija redovna zloupotrebi zakon, moguće je da Javno tužilaštvo zloupotrebi zakon, moguće da Uprava carina zloupotrebi zakon, moguće je čitav niz državnih organa zloupotrebi zakon i onda kažemo postoji mogućnost zloupotrebe, nama ti organi ne trebaju. Otprilike na to se svode argumenti ovih kolega koji misle da nam komunalna milicija ne treba zato što postoji mogućnost zloupotrebe.

Imate jedno pravilo još iz rimskog prava. Zloupotreba ne ukida upotrebu. Dakle, to što neko pravo ili neko ovlašćenje može da se zloupotrebi, to ne znači da to pravo ne treba da postoji. Dakle, može komunalni milicioner da zloupotrebi svoja ovlašćenja, ali zakon isto tako propisuje i sankcije za one koji zloupotrebe ovlašćenja koja im daje Zakon o komunalnoj miliciji.

Mi nismo sada u situaciji da komunalni milicioneri mogu da rade šta im je volja, mogu da, kako vi kažete, hapse građane, da ih batinaju, da upotrebljavaju neka druga sredstva prinude u onim situacijama kada to inače nije dozvoljeno, a da to rade nekažnjeno. Zakon to ne dozvoljava. Dakle, zakon vrlo jasno propisuje u kojim situacijama komunalni milicioneri mogu eventualno da sprovode određene radnje prinude i u slučaju da ih zloupotrebe oni će za to biti sankcionisani, kao što i redovni policajac može da zloupotrebi pravo na upotrebu gumene palice ili na upotrebu vatrenog oružja, ali on će za to biti sankcionisan. Ista vam je situacija i sa komunalnim milicionerima.

Da u Republici Srbiji generalno postoji potreba za službom koja se zove komunalna milicija, mislim da apsolutno postoji i mislim da smo svi toga svesni. Svaka naša lokalna samouprava u većoj ili manjoj meri boluje od nečega što se zove komunalni nered. Za to smo dobrim delom odgovorni i mi građani. Nije kriva samo država i nije kriva samo opština ili samo grad. Mi smo ti koji zatrpavamo, na primer, to su ove poplave pokazale. Mi smo ti koji bacamo otpad u kanale. Mi smo ti koji pravimo divlje deponije. Nisu to došli neki Nemci i Šveđani ili Turci, pa nam napravili divlje deponije po Srbiji. To smo uradili mi koji živimo u Srbiji, da budemo potpuno otvoreni, zato što jedan deo naših građana, a tu ponekad ubrajam i samog sebe, ne bežim od te vrste odgovornosti, jednostavno nemamo dovoljno razvijenu kulturu življenja u zajednici i bacamo stvari tamo gde im nije mesto ili radimo nešto drugo što je suprotno komunalnom redu i o tome zaista treba da se brine komunalna milicija. I te kako nam je ona potrebna.

Krenite po celoj Srbiji, od severa do juga, i videćete koliko ima divljih deponija, koliko ima po opštinama, po gradovima nekih stvari koje ne mogu da se vide bilo gde u svetu, ni na zapadu, ni na istoku. Jednostavno, čini mi se da mi kao nacija još uvek nismo u toj situaciji da možemo sami, bez pomoći države i bez pomoći lokalne samouprave, da se staramo o komunalnom redu. Još uvek nam treba neka vrsta društvene emancipacije da nam se ne bi dešavale stvari koje su se dešavale, recimo, 2014. godine ili koje su se dešavale pre nekoliko dana, recimo, na opštini Palilula. U 2014. godini ste imali situaciju da su pojedini kanali u Vojvodini prouzrokovali ogromne štete zato što smo mi koji živimo na tim prostorima u te kanale, umesto da smo ih čistili, da smo ih održavali, a ti kanali su napravljeni još u vreme Austrougarske, bacali mrtve svinje, frižidere, stari nameštaj itd. Padale su jake kiše i kanali, jednostavno, nisu mogli da prime toliku količinu vode zato što su bili zatrpani stvarima kojima tu nije mesto i dešavale su se poplave u mestima u kojima inače poplava teorijski ne može da se desi, a desila se upravo zbog komunalnog nereda. Takvih primera je bilo sad i u opštini Palilula. Država pokušava da pomogne, opština pokušava da pomogne, ali u nekim situacijama i mi građani moramo da pokažemo daleko veći stepen odgovornosti. Ako mi to ne pokažemo, onda je tu komunalna milicija koja treba da nam na neki način pomogne.

Ja komunalnu miliciju ne bih doživljavao onako kao što je vi doživljavate, isključivo kao organ represije. Ja mislim da je uloga prinude u radu komunalne milicije potpuno sekundarna. Ono što je ovde mnogo važnije to je da će komunalna milicija da pomogne lokalnim samoupravama i pre svega građanima da njihove opštine, odnosno njihovi gradovi budu čisti, budu lepši, budu uređeniji i da više nemamo onih problema koje smo imali u proteklim godinama.

Ovo je jedan dobar javni servis, koji će biti na korist građanima Srbije. Nadam se da neće biti u tolikoj meri zloupotreba o kojima ste govorili, a i ako bude, zakon vrlo jasno propisuje sankcije za one koji te propise budu kršili.

Mislim da je generalno zakon u skladu sa Ustavom. Zakon je dobar. Zakon je jedan propis koji će pomoći svim lokalnim samoupravama u Srbiji da ima više komunalnog reda. Mislim da se tu neki veliki problemi ne mogu očekivati.

Na kraju krajeva, praksa će pokazati, kao i kod svakog zakona, da li smo mi bili u pravu ili vi koji ovaj zakon kritikujete, ali da nam generalno treba služba koja će i te kako da vodi računa o komunalnom redu i šire o javnom redu i miru i da bude na neki način asistirajući organ redovnoj policiji, mislim da nam je to apsolutno potrebno.

Građani će biti bezbedniji, lokalne samouprave će imati više komunalnog reda i neće nam se dešavati neki životni problemi koji su nam se dešavali proteklih godina a koji su, kako što vidite, prouzrokovali ogromnu štetu.

Na kraju krajeva, kada pogledate sav taj naš nemar, svo to naše nepridržavanje propisa, kome dolazi na naplatu? Opet državi. Kome se obraćaju građani koji su pretrpeli poplave zato što su sami zatrpali kanale pored svojih kuća? Pa, državi. Država će da pomogne i nije to sporno, država treba da pomogne, ali da nam se takve stvari ne bi dešavale ja mislim da je zakon o komunalnoj policiji, odnosno miliciji, jedan od zakona, ne kažem da je on svemoguć i da će da reši sve probleme, ali svakako je jedan od zakona koji će nam pomoći da više nemamo onih problema koje smo imali širom Srbije, pogotovo u uslovima ovih ekstremnih klimatskih promena koje, kao što vidite, negativno utiču i na prirodu i na celokupan živi svet.

Zahvaljujem.

Evo, ja skrećem pažnju kolegama iz SRS na još jedan član Ustava koji ide u prilog ovog zakona. To je član 137. U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova, dakle, određenih poslova, ne svih, određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije, autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.

Pojedina javna ovlašćenja, dakle, Ustav je vrlo precizan, pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Dakle, čak i pojedincima, čak i fizičkim licima mogu se poveriti pojedina javna ovlašćenja.

Sa stanovišta Ustava nema nikakvih problema. To su, naravno, ovlašćenja državnih organa koje Republike Srbije, putem zakona, poverava jedinicama lokalne samouprave i to je u skladu sa Ustavom, to Ustav dozvoljava. Ja sam već skrenuo pažnju da se to dešava i u nekim drugim oblastima prava, ne samo kada je u pitanju komunalna milicija, vođenje upravnog postupka. Koleginica Radeta je maločas spomenula pitanje sudova za prekršaje. Pa, po Ustavu, opštine su nadležne da propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa. Jel tako? Onda, kada biste vi tako tvrdo čitali i tumačili Ustav, onda bismo mogli da kažemo da je i to protivustavno. Ako opština može da propisuje prekršaje za povrede svojih propisa, ne vidim razloga zašto ne bi mogla da ima i svoju komunalnu miliciju.

Evo, sada izgleda da je najveći problem to što komunalna milicija može da upotrebljava određena sredstva prinude. Razumem da je to za vas jedan veliki problem.

Ali, pogledajte šta piše u članu 26? Prosto, da ne bismo plašili građane, nema potrebe za tim. Sredstva prinude u smislu ovog zakona su: fizička snaga, dakle to je snaga čoveka kao pojedinca, sredstva za vezivanje, raspršivač sa nadražujućim dejstvom i službena palica. Sredstva prinude komunalni milicionar može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način, znači, ova sredstva prinude može da upotrebi samo ako na drugi način ne može od sebe ili drugog da odbije istovremeni, pazite, protivpravni napad. Znači, radi se situaciji da neko vrši protivpravni napad na komunalnog milicionera, a ne da komunalni milicioner iz čista mira batina ljude, kao što vi kažete, nego da je on izložen napadu. On ima pravo da upotrebi sredstva prinude, ali samo ako ne postoji neko drugo sredstvo.

Znači, on je praktično doveden u situaciju da je upotreba sredstava prinude ultima ratio, poslednje sredstvo kojem sme da pribegne da bi odbio od sebe ili drugog protivpravni napad. Ja ne vidim šta je pravnog aspekta tu sporno.

Imate još jednu stvar na koju sam hteo da vam skrenem pažnju. Po našim propisima, kada se desi da npr. u avionu ili na brodu neko koristi npr. vatreno oružje na protivpravan način, ko ima pravo da mu to oružje oduzme? Po našim propisima, ko?

(Petar Jojić: Svako.)

Nema svako. Ne može svako. Naši propisi su, gospodine Jojiću, tu vrlo precizni. Kapetan broda i kapetan vazduhoplova imaju pravo da oduzmu oružje od nekoga ko ga protivpravno koristi u avionu, odnosno na brodu, pri tome, i avion i brod mogu da budu apsolutno u privatnom vlasništvu, može da bude potpuno privatna avio-kompanija, može da bude privatni brod, ali obavlja poslove javnog saobraćaja. U slučaju da neko na brodu ili u avionu protivpravno upotrebljava npr. vatreno oružje, vi kažete svako, kapetan broda, odnosno kapetan vazduhoplova imaju pravo da primene mere prinude kako bi oduzeli to oružje, odnosno kako bi od sebe ili drugog odbili protivpravni napad.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Evo, završavam.

Dakle, u tom smislu, ovo što piše u zakonu o komunalnoj miliciji je potpuno sinhronizovano sa drugim našim propisima. Kasnije ću da kažem još nešto vezano za ta sredstva prinude, koliko ih čak ne koristi ni redovna policija u nekim situacijama, kada bi trebala, a kamoli da će da ih koristi komunalna milicija.

Vi kažete - svako ima pravo da se brani. A šta ćemo sa onim situacijama kada neko nije u stanju sam da se brani? Neko je u stanju sam da odbije od sebe ili od drugog protivpravni napad, kao što piše u zakonu. Ali, šta ćemo sa ljudima koji nisu u stanju? Njima je apsolutno u nekim situacijama potrebna asistencija komunalne milicije.

Ono što sam hteo da kažem još u prethodnom izlaganju, pa, evo, mi smo sad svedoci u proteklih nekoliko meseci koliko se i redovna policija uzdržavala od primene sredstava prinude, u onim situacijama kada je po zakonu i te kako imala pravo da je koristi.

Dakle, da vas podsetim. Godine 2017. su nas ovde sačekivali jedno dva ili tri meseca, poslanike Srpske napredne stranke i neke druge poslanike, ispred Narodne skupštine, vređali, psovali, dobacivali, čak pokušali da izvrše i fizičke napade itd. Policija se uzdržavala.

Pre nekoliko nedelja i meseci imali ste situaciju da su upali na RTS sa motornom testerom. Policija nije, ili je minimalno koristila, sredstva prinude. Naterali su kamion na zgradu Predsedništva, sa namerom da fizički ugroze bezbednost predsednika Republike. Policija je, praktično, svojim telima štitila zgradu Predsedništva. Nije upotrebljavala bilo kakva sredstva prinude.

Ono što se dešava danas u Srbiji, potpuno je drugačija situacija od onoga što smo imali do 2012. godine. Vi veoma dobro znate kako su se u jednoj tragičnoj situaciji zloupotrebljavala policijska ovlašćenja.

Vi ste sad naveli primer jednog čoveka koji je bio batinan od strane komunalnog milicionera i ne sumnjam da se to desilo. Sećate se vrlo dobro, kao što se i ja sećam, bili smo zajedno na tom mitingu, kako su policijskim čizmama izlomili glavu Ranku Paniću, jel tako? To vam je klasični primer zloupotrebe policijskih ovlašćenja.

(Predsedavajući: Hvala, dr Martinoviću.)

Ali to što neko, redovna policija ili komunalna milicija može eventualno da zloupotrebi svoja ovlašćenja i da koristi prinudu, to ne znači da ih apsolutno treba isključiti od toga da u određenim situacijama mogu da koriste prinudu, kada je to zakonom dozvoljeno.

Evo, ja volim da polemišem sa mojim kolegama, oni su dobri pravnici, imaju mnogo životnog i pravničkog iskustva.

Gospodine Jojiću, ja sam govorio o jednoj specifičnoj situaciji, kada neko u avionu ili na brodu, na primer, šeta sa pištoljem, niko ga ne napada. Jednostavno, čovek šeta po avionu sa pištoljem i niko ga ne dira. Ko ima pravo da mu oduzme oružje? Po našim propisima, kapetan broda, odnosno kapetan vazduhoplova, uz upotrebu odgovarajućih sredstava prinude. I u tom smislu nije to nikakva specifičnost koja je sad vezana samo za komunalne milicionere.

Što se tiče ovoga što ste rekli da bi po vašem mišljenju policija trebala da koristi u punom kapacitetu svoja ovlašćenja protiv nasilnika kao što su Đilas, Jeremić, Boško Obradović i njima slični, ja se tu sa vama formalno-pravno slažem. Ali, onda biste imali sa svih strana neviđenu graju i buku o tome kako je Srbija nedemokratska država, kako ugrožavamo pravo na mirno okupljanje građana, kako smo diktatori, kako smo fašisti, itd.

Ja sam vam juče pokazivao pojedine naslovne strane NIN-a, "Vremena", "Danasa", itd.

(Vjerica Radeta: Ništa o karikaturi?)

Karikatura? Pa, nisu valjda uspeli da je nacrtaju, ali nacrtaće sigurno.

Evo vam karikatura. Doduše, nismo, gospođe Vjerice, ni vi, ni ja na toj karikaturi, ali, pogledajte. Dušan Petričić, koji je juče rekao da su svi oni koji glasaju za Srpsku naprednu stranku neki ludaci, kreteni, nepismeni, itd, nacrtao je karikaturu. I sad pogledajte. Tenkovi, ovde je tenk SNS sa ovom zastavom sa mrtvačkom glavom, pa onda tenk SPS-a, pa tenk SNS i na kraju tenk sa kukastim krstom.

(Vjerica Radeta: Gde smo krenuli? U Hrvatsku ili na Kosovo?)

Krenuli smo, ne znam ni ja gde, to treba da pitamo Dušana Petričića, koji je izgleda mnogo pametan, pa Srbiju poistovećuje sa nekom fašističkom državom.

Dakle, nalazimo se u jednoj vrlo specifičnoj situaciji, kada policija mora da ima mnogo viši prag tolerancije nego što bi to inače trebalo da ima, zato što je naša država u jednoj dosta specifičnoj situaciji i ono što se nama uzima kao zlo, to se u nekim drugim državama smatra kao nešto što je potpuno normalno. Vi ste videli kako se, na primer, francuska ili belgijska policija, i u uniformi i u civilu, obračunavaju sa onim tzv. žutim prslucima.

(Predsedavajući: Hvala, doktore.)

Evo, završavam.

Da se tako nešto desi u Srbiji, ja mislim da bi svi mogući šefovi Misije EU, razni ambasadori, razni zagovornici ljudskih prava i sloboda, skočili na sve nas zajedno ovde koji sedimo i rekli da smo fašisti, da smo diktatori, da smo nasilnici, itd.

Zbog toga našoj policiji treba odati jedno posebno priznanje, što pokazuje visok prag tolerancije, čak i u onim situacijama kada je ugrožen njihov život i njihova fizička bezbednost. Setite se samo šta je Dragan Đilas dobacio jednom policajcu - gde ćeš ti, kaže, da radiš i gde ćeš ti da budeš kada ja dođem na vlast? To je neviđena bahatost.

To „vakacio legis“ zna svaki pravnik, to znači čekanje zakona, odnosno to je neki vremenski period od donošenja zakona do njegovog stupanja na snagu.

Ali, ja ovde gospodine Jojiću, ne vidim da je prekršen Ustav, kada je u pitanju stupanje zakona i drugih opštih akata na snagu.

Član 59. Predloga zakona o komunalnoj miliciji lepo kaže – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Dakle „vakacio legis“ je osmog dana od dana objavljivanja. To je ustavni rok po članu 196. Ustava Republike Srbije, tako da ja ne vidim gde ste vi tu videli problem.

Ne vidim tu nikakve godine dve, tri ili više. Ovaj zakon stupa na snagu u redovnom ustavnom roku, a to je osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, tako da mislim da taj deo vaše argumentacije, prosto ne stoji.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Gospodine Jojiću, član 54. je član koji ima dva stava. Vi ste pročitali samo prvi stav.

U članu 54. u prvom stavu piše – propisi za sprovođenje ovog zakona koje donosi ministar nadležan za sistem lokalne samouprave, a to je u ovom trenutku gospodin Ružić, biće doneti u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Onda imate stav 2. koji kaže – propisi doneti za sprovođenje zakona o komunalnoj policiji, nastavljaju da se primenjuju do donošenja odgovarajućeg propisa, utvrđenih ovim zakonom, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

U tom smislu, ovim predlogom zakona se izbegava pravna praznina, dok se ne donesu novi propisi, odnosno podzakonski akti za primenu Zakona o komunalnoj miliciji, važiće podzakonski propisi koji su bili doneti za primenu Zakona o komunalnoj policiji, tako da tu pravne praznine nema.

Što se tiče finansijskog opterećenja lokalne samouprave, zakon je tu vrlo jasan. Svaka lokalna samouprava će shodno svojim finansijskim mogućnostima da donosi odluku koliko komunalnih milicionera treba. One lokalne samouprave koje bolje stoje, koje imaju stabilnije i opsežnije budžete, sigurno da će imati na raspolaganju i veći broj komunalnih milicionera. One koje su u lošijem imovinskom, odnosno finansijskom stanju, verovatno će ih imati manje.

Na kraju krajeva, zakon ne propisuje obavezu o lokalnim samoupravama da imaju službu komunalne milicije, nego ostavljam mogućnost, pa u onim najekstremnijim situacijama ako postoje takve jedinice lokalne samouprave u Srbiji koje zaista nemaju sredstava za finansiranje komunalne milicije, a onaj ko u ovom trenutku možda neće ni imati, ali verovatno će doći neki vremenski period kada će i ona biti u situaciji da imaju ovu službu.

Vi ste svedok isto kao i ja, da se ekonomska i finansijska situacija u Srbiji iz godine u godinu, iz meseca u mesec značajno popravlja. Naša privreda je sve jača i jača. Imamo mnogo više investicija nego što smo imali pre nekoliko godina. Imamo sve veći broj novih radnih mesta širom Srbije. Mi smo u praksi pokazali kako se vrši ekonomska decentralizacija Srbije. Nemate skoro, ja mislim, ni jednu opštinu ili grad u Srbiji u koji nije došao makar jedan investitor da otvori proizvodni pogon, dakle, nešto iz sfere realne privrede i da zaposli određeni broj građana koji tu žive.

U tom smislu, ja ne mislim da će ovo biti neko veliko finansijsko opterećenje za jedinice lokalne samouprave.

Nema, gospodine Jojiću u ovom zakonu dugih cevi za komunalnu miliciju, nema. Znači, zakon je vrlo jasan koja sredstva prinude mogu da se koriste – fizička snaga, sredstva za vezivanje, raspršivač sa nadražujućim dejstvom i službena palica, dakle nema nikakvih dugih cevi.

Ali, ono što sam hteo da vam kažem, vi sad u vašoj diskusiji vraćamo sve na početak. Vi kažete – postojaće sukob nadležnosti između redovne policije i komunalne milicije. Pa, neće zato što zakon o komunalnoj miliciji vrlo jasno propisuje šta radi komunalna milicija, kao što Zakon o policiji vrlo jasno propisuje šta radi policija koja je u sastavu MUP. Tako da, tu nikakvog sukoba nadležnosti nema i neće je ni biti.

Ono što biste vi hteli i ja ne kažem da je vaša želja loša, a to je da kad god imao donošenje nekog novog zakona, automatski imamo pripremljene podzakonske propise za njegovu primenu.

E, dobro, to bi bila idealna situacija, ali morate da shvatite jednu proceduralnu stvar – ko garantuje da predlog zakona koji uđe u skupštinsku proceduru izlazi iz te skupštinske procedure u istovetnom tekstu u kome je i predložen. Narodni poslanici imaju pravo amandmanski da intervenišu. Vlada ima pravo amandmanski da interveniše. Odbori skupštinski imaju pravo amandmanski da intervenišu i da menjaju pojedine pravne norme koje su predložene u tekstu predloga zakona. I, vi sad možete da dođete u situaciju da uz predlog zakona donesete i predlog podzakonskog akta i da se posle ispostavi da je taj predlog podzakonskog akta u suprotnosti sa zakonom koji je usvojila Narodna skupština, jer je Narodna skupština usvojila zakon u nešto drugačijem tekstu nego što je on izgledao u trenutku kada je ušao u skupštinsku proceduru.

Ja sam vam lepo pročitao član 54. ako se ne varam, stav 2. koji propisuje da svi podzakonski akti koji su važili za primenu Zakona o komunalnoj policiji, nastavljaju i dalje da važe, dok se ne donesu podzakonski propisi vezani za primenu zakona o komunalnoj miliciji.

Što se tiče ovoga, ove vaše napomene oko regulisanja saobraćaja na putevima i tu moram da primetim da niste baš do kraja upravu. Pa, dešava se da na putevima saobraćaja reguliše vojna policija, jel tako? Vojna policija nije u sastavu MUP, nego je u sastavu vojske Srbije, odnosno u sastavu Ministarstva odbrane. Što bi sad to bilo drugačija situacija od one koju predviđa ovaj zakon da u određenim situacijama pojedine radnje u oblasti regulisanja saobraćaja može da obavlja i komunalna milicija.

Dakle, niste u pravu u tom smislu da sve radnje u oblasti bezbednosti saobraćaja obavlja Saobraćajna policija, odnosno policija kao organ u sastavu MUP, dešava se da to nekada radi i Vojna policija, videli ste, uostalom, na putevima kada ide kolona vojnih vozila ispred te kolone i iza te kolone ide vozilo Vojne policije. Dakle, jednog organa koji se nalazi u sastav Ministarstva odbrane.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Nije prvi put da gospodin Vukadinović krši Poslovnik, konkretno mislim na član 107. On očigledno ne zna neke osnovne principe parlamentarne demokratije.

Ne može on da bude zamenik predsednika poslaničke grupe koja se zove Nova Srbija - Pokret za spas Srbije, a da kaže da govori isključivo u svoje lično ime. Dakle, on govori, nesumnjivo je, u ime Nove Srbije, Velimira Ilića, pošto je Velimir Ilić predsednik Nove Srbije. Ostaje da nam gospodin Vukadinović odgovori na pitanje ko je predsednik Pokreta za spas Srbije? Ja ne znam ko je predsednik tog pokreta, ali bi bilo dobro da nam gospodin Vukadinović na to pitanje odgovori.

U svakom slučaju, on je ovde u svojstvu zamenika predsednika jedne poslaničke grupe. Znači, poslaničke grupe Velimir Ilić plus nešto, za šta ja ne znam tačno ni šta je, ni ko je predsednik. Ali, evo, tu je gospodin Vukadinović, pa će valjda on na to pitanje uspeti da nam odgovori.

Inače, gospodin Vukadinović to redovno radi, zato što kad god dođe u neki tesnac, kad god vidi da neko od njegovih prijatelja, poput Đilasa, Bastaća, Jeremića, Boška Obradovića, napravi neku glupost, on pokušava od njih da se distancira i kaže - e, ali nemam ja nikakve veze sa njima, ja sam ovde samostalni poslanik i govorim u svoje ime.

Znate, gospodine Vukadinoviću, ja sam predsednik Administrativnog odbora. Ja sad malo imam i grižu savesti. Ja sam vama potpisao rešenje da ste vi poslanik na stalnom radu u Narodnoj skupštini i da imate određeni koeficijent za obračun plate kao zamenik predsednika jedne poslaničke grupe. Znači, ili ćete morati da se odreknete tog koeficijenta ili te plate, ili da nam objasnite čije stavove vi u ovoj Skupštini zapravo zastupate.

Dakle, jasno mi je da zastupate stavove Nove Srbije i Velimira Ilića, koji je, doduše, u poslednjih nekoliko nedelja manje-više konstantno u polualkoholisanom ili u apsolutno alkoholisanom stanju i da nam kažete ko je predsednik Pokreta za spas Srbije? Mislim da bi to građane Srbije i te kako zanimalo.

U svakom slučaju, ne možete da nastupate samostalno, zato što ste zamenik predsednika i primate platu u Narodnoj skupštini kao zamenik predsednika poslaničke grupe. To građani Srbije treba da znaju, jer vas građani Srbije plaćaju. Vi ste ovde pežorativno govorili kad ko sedi, kad ko ulazi u salu, pa vama je to malo bezveze, glupo je da dolazimo u 10 sati, bolje je da dođemo u 15 časova, kad lepo ručam itd, ali, vi primate platu da sedite u Narodnoj skupštini u radno vreme i za sve ono vreme dok Skupština radi. To građani Srbije treba da znaju. Kao i sve vaše druge kolege koje, kako vi kažete, selektivno bojkotujete sednice Narodne skupštine, ali ne bojkotujete parlamentarne delegacije, ne bojkotujete platu. Nisam čuo ni za jednog od vas koji je rekao - neću da primim platu.

(Predsedavajući: Vreme.)

Ne bojkotujete skupštinski restoran.

Prvo molim, znam da to nije uobičajeno, ali da obezbedite jednu kafu za Đorđa Vukadinovića, mislim da se nije baš naspavao, pošto kaže da imam nekog brata u nekoj drugoj poslaničkoj grupi. Ja, gospodine Vukadinoviću, nemam ni brata ni sestru, tako da molim da obezbedite jednu kafu. Gospodin je dobro ručao, ali izgleda da nije uspeo da popije kafu, pa da se malo razbudi i da dođe sebi.

Gospodine Vukadinoviću, evo, ja sam se sad javio po osnovu replike, tako da možete sad da odgovorite, ne meni, nego građanima Srbije. Dakle, jasno mi je da zastupate politiku Velimira Ilića. Inače, svako ko malo uđe na Jutjub može da vidi da se Velimir Ilić svakoga dana skoro obraća građanima Srbije a pored njega sedi, bio je nekad, davno zaboravljen, vidim da je sad politički vaskrsao, Mirko Jović. Izgleda da vam je sad to novi politički idol.

Dakle, jasno mi je da zastupate Velimira Ilića, ali mi nije jasno kakav je to Pokret za spas Srbije, od koga spašavate Srbiju i ko je predsednik tog pokreta? Bilo bi dobro da to objasnite građanima Srbije, zato što vi primate platu kao zamenik predsednika. Dakle, vaša plata je veća zato što ste zamenik predsednika poslaničke grupe. A bila bi još veća da ste predsednik poslaničke grupe. Možda ćete i to jednog dana biti. Ali, u svakom slučaju, imate veću platu nego što ima, uslovno da kažem, običan poslanik.

Što se tiče amandmana o kojima ste govorili, vi gospodine Vukadinoviću elementarno ne poznajete Poslovnik. Jasno je da vaši nedolasci u Saveznu skupštinu nisu…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… u stvari želja da bojkotujete. Vi ste, jednostavno, kao i ovi iz ovog "žutog preduzeća", čini mi se, više lenj čovek nego što imate nameru bilo šta da… (Isključen mikrofon.)

Dobro, u redu, niste ručali. Možda ste ručali na nekom drugom mestu, ali to sad nije bilo.

Ali, ja vas molim, pošto insistirate na poštovanju evropskih principa i pošto kažete da nas je Evropska komisija, navodno, uterala u red, da ne podnosimo amandmane, da se ne ponašamo na način na koji vi smatrate da nije prikladan, itd, molim vas, kažite mi da li je moguće da u Evropskom parlamentu ili u bilo kom drugom parlamentu države članice EU sede ljudi koji kažu – ja govorim u svoje ime, a nema veze što sam zamenik predsednika poslaničke grupe koja se zove Nova Srbija– Pokret za spas Srbije? Gde to ima u Evropskom parlamentu, gospodine Vukadinoviću? U kojoj to evropskoj državi ima? Nema nigde. To samo vi praktikujete ovde u Srbiji, soleći nam pamet o tome kako se mi iz SNS ponašamo suprotno nekim evropskim principima. Ne, vi se ponašate suprotno evropskim principima.

Evo, ja vas sad srpski pitam, uopšte me nije briga da li ste ručali ili niste ručali, obezbedićemo vam sendvič o trošku poslaničke grupe, ako niste ručali, bar sendviča imamo koliko hoćete, o tome smo i spot snimali, ali kažite vi meni jednu mnogo ozbiljniju stvar, da mi konačno skinemo maske i da prestanemo ovde da izigravamo ljude koji su pali sa Marsa i koji ne znaju gde se nalaze. Zamenik ste predsednika poslaničke grupe Nova Srbija, dakle, zastupate vi ovde Velimira Ilića i Mirka Jovića i još ponekog koji sedi zajedno sa njima na onim jutjub konferencijama za novinare, ali mi kažite šta je problem da mi kažete – ko je, šta je Pokret za spas Srbije i ko je predsednik tog pokreta i za šta se taj Pokret za spas Srbije zalaže? To građane Srbije zanima. Pa, građani Srbije vas plaćaju.

Ne morate meni da odgovarate, kažite građanima Srbije.

Prvo, gospodine Martinoviću, pošto se stalno pozivate na izveštaj Evropske komisije u poslednjih nekoliko nedelja, da vam kažem jednu stvar. Tako obučeni, kao što ste sad, ne biste mogli da uđete u Evropski parlament. To je mnogo važnije od toga da li ste vi ručali, da li ste jeli ćevape itd.

Druga stvar, u Evropskom parlamentu ne biste mogli da primate ni platu, ni dodatak, niti bilo kakvu drugu finansijsku nadoknadu i da kažete da ste zamenik predsednika poslaničke grupe koju čine dve političke organizacije, za jednu mi je jasno šta je, Nova Srbija znam šta je, Pokret za spas Srbije ne znam šta je i ne znam ko je predsednik. Dakle, tako nešto u Evropskom parlamentu nije moguće.

Umesto što nam solite pamet u vezi tog famoznog izveštaja Evropske komisije o tome kakvo je stanje u srpskom parlamentu, bilo bi dobro da malo vidite kako funkcioniše Evropski parlament i kako funkcionišu parlamenti država članica EU.

Ovako kao što ste vi danas odeveni, a nemojte ovo smatrati uvredom, tako je svojevremeno dolazio Velimir Ilić ovde kao ministar na jednu sednicu. Ja se sećam, bio sam poslanik zajedno sa nekim kolegama koji sede ovde prekoputa mene. Znači, došao je čovek, letnje doba je bilo, raspravljali smo o Kosovu i Metohiji, došao je kao ispod šatora, polupijan, da priča o Kosovu i Metohiji, o njegovoj velikoj brizi za Kosovo i Metohiju, bez kravate, razdrljen, sa košuljom izvan pantalona itd. Tako u Evropskom parlamentu prvo ne biste mogli da uđete tako odeveni.

Drugo, vidim da ste nasledili stil oblačenja od Velimira Ilića, a i politička pamet vam je otprilike tu negde na njegovom nivou.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam, gospodine Arsiću.

Bilo bi dobro sledeći put kad Sem Fabricio dođe ovde u parlament, uz svo dužno poštovanje organizacije i institucije koju on predstavlja, da se pojavite vi takvi kakvi ste i da mu kažete kako se ponašate i da ga pitate – gospodine Fabricio, u kojoj to evropskoj državi je moguće da mi je funkcija zamenik predsednika poslaničke grupe Nova Srbija-Pokret za spas Srbije, ali to nema nikakve veze ni sa Novom Srbijom, ni sa Pokretom za spas Srbije? Mi se samo tako zovemo, u stvari predstavljamo ko zna šta.

Nikako da nam odgovorite gospodine Vukadinoviću šta je to Pokret za spas Srbije i ko je predsednik Pokreta za spas Srbije, budući da vam je to deo naziva poslaničke grupe.

Za razliku od vas, gospodine Vukadinoviću, koji govorite ptičijim jezikom i koji nemate hrabrosti da pomenete nečije ime, ja sam prošao jednu malo drugačiju političku školu. Nikada se nisam, ni ja ni moje kolege, tada iz SRS, pojavio u atlet majici. Nadam se da znate šta je atlet majica. Možda je i nosite, ne znam. Dakle, nosili smo majice kratkih rukava sa likom Vojislava Šešelja, kao znak protesta zbog nepravde i kršenja ljudskih i procesnih prava koja su mu se dešavala u Haškom tribunalu. To je zarad istorijske istine.

Jedanput sam se pojavio ovde u Narodnoj skupštini, sad vidim da je i kod mojih kolega to malo liberalizovano, bez kravate zato što je bila paklena vrućina. Filip Stojanović je morao da mi pronađe kravatu, bilo kakvu, jel tako Filipe, i da mi je stavim. Jednostavno, to je kodeks ponašanja koji je u to vreme važio.

Postoji nešto mnogo važnije, gospodine Vukadinoviću, od toga kako smo mi odeveni. Vi nikako da mi odgovorite na pitanje – da li je u Evropskom parlamentu moguće da poslanička grupa nosi odgovarajući naziv i da se u tom istom parlamentu pojavi njen zamenik predsednika i kaže – ma nije uopšte bitno kako se mi zovemo, ja zastupam samog sebe, pričam u svoje lično ime, a dali smo neko ime samo zato što poslanička grupa mora na odgovarajući način da se zove?

Dakle, mi govorimo ovde o suštini. Vi ste apsolutno pogazili osnovne principe parlamentarne demokratije, vi se ponašate suprotno onome što je rekla Evropska komisija, jer Evropska komisija valjda baštini tradicije, između ostalog, iz Evropskog parlamenta, a ja vas pitam – da li je u Evropskom parlamentu moguća praksa koju praktikujete vi i vaše kolege koji danas i mesecima unazad nisu ovde.

Gospodine Vukadinoviću, sve ću da zanemarim, da li ste ručali, da li niste ručali, da li vas vodi Velimir Ilić, šta je pokret za spas Srbije, više me to apsolutno ne zanima, ali hoću zbog građana Srbije da pokažem koliko vi njih zaista poštujete.

Vi ste u listu „Vreme“ kaže, da ne bude zabune, autor je narodni poslanik i urednik nove srpske političke misli. To ste valjda vi, je li tako?

Gospodin Vukadinović je da bi valjda ismevao Aleksandra Vučića, u stvari se ismevao bolesnim građanima kojih nažalost u Srbiji ima u velikom broju, pa je onda izmislio jedan razgovor kako su njegovi istraživači nazvali jednu ženu u Vranju i piše ovako, može svako da proveri 16. maj 2019. godine, list „Vreme“ kaže – Vranje, žena u zagradi 55, znači 55 godina - sve zavisi od Vulića, mi njega podržavamo. Kog Vulića? Pa ovog našeg predsednika. Mislite na Vučića? Pa, da na njega, evo sad smo ga gledali na „Pink“, reko ja da ga obožavam. A šta mislite o Đilasu? E taj samo napada našeg Vulića i nikako nismo za njega. Mislite napada Vučića? Pa da Vučića. Znate, i sad pazite koji cinizam, koje izrugivanje bolesnoj ženi - pa da Vučića, znate imala sam blagi šlog u glavu, pa možda ponešto pogrešim, ali vam kažem da mi svi ovde u mahalu, a zna se ko živi u mahalama, toliko o poštovanju prava nacionalnih manjina, ali vam kažem da mi svi ovde u mahalu podržavamo Vulića.

Sram vas bilo gospodine Vukadinoviću. Ručali, ne ručali, dolazili u pidžami, ne dolazili, ismevate se bolesnim građanima Srbije u sve ovom demokratskom, evropskom, najevropskijem nedeljniku „Vreme“.