Evo, da bi građani Srbije videli o čemu se radi. Ovo nije nikakvih pet stranica, ovo je jedan list hartije koji ima dve strane. Ovo je prva strana, ovo je druga strana. Inače, ovde imate neke vaše tabele. Vi ste navodno vršili neka istraživanja, pa kaže – da li podržavate ulazak Srbije u EU, da li podržavate ulazak Srbije u NATO, da li podržavate savez Srbije sa Rusijom?

Ono što je mnogo važnije, neću da čitam ova vaša istraživanja, jer vi redovno u tim vašim istraživanjima omašite. Nedavno ste sproveli neko istraživanje da ste vi, a vi kažite da nisam upravu, vi ste neki dan sproveli neko istraživanje po kome ste vi najpopularniji političar u opoziciji, da ste popularniji čak i od Dragana Đilasa. Ali, to je vaša stvar.

Ono što građani Srbije treba da znaju, sve ove razgovore ste vi gospodine Vukadinoviću izmislili. Znači, vi ste izmislili ove razgovore u želji da kroz liste „Vreme“ se izrugujete onim građanima koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića, pa kada više niste znali na koji način da ponizite građane koji podržavaju njegovu politiku i koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, onda ste se setili neke žene iz Vranja koja ima 55 godina i koja ne ume da kaže Vučić, nego Vulić, zato što je imala po vašim rečima, blagi šlog u glavu, a inače živi u Mahalu.

Šta je gospodin Vukadinović ovim hteo da kaže? Za SNS glasaju Romi, odnosno cigani iz mahale, hendikepirani koji boluju od šloga u glavi. To je slika birača kako je Đorđe Vukadinović predstavlja građanima Srbije. Ja vam ponovo kažem, zbog svih ovih izmišljenih razgovora sa fantomskim ljudima, vi ste spominjali neke fantomske amandmane, ovo su fantomski ljudi iz Šapca, Beograda, Vranja itd. treba da vas je sramota gospodine Vukadinoviću. Vređate Rome, vređate građane Vranja, vređate ženu koja je bolesna. Takvih bolesnih žena, ali istinskih bolesni, stvarno bolesnih, ne ovih izmišljenih iz vašeg vremena, nažalost u Srbiji ima jako puno. Svima njima vi se smejete u lice, misleći da time nanosite štetu SNS i Aleksandru Vučiću. U stvari, govorite o sebi.

Pa, evo vi ste upravo sada potvrdili ono što sam ja rekao.

Dakle, po vama je slika birača SNS, koju ste vi naravno izmaštali i stavili na papir lista „Vreme“, znači žena treba da je Ciganka, odnosno Romkinja, da ima 55 godina i da je šlogirana i da živi u vranjskoj mahali, to je slika birača SNS, koju vi vrlo smišljeno i tendenciozno, za račun Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih vaših političkih gospodara, plasirate u javnost.

Uopšte ne razumem ove aluzije, neki pobratim i pol, ko je spominjao da ste vi muško ili žensko, stvarno ne znam o čemu govorite. Ali, evo ovde je ono istraživanje o kome sam malo čas govorio. Dakle, dragi građani Srbije, gospodin Vukadinović je sproveo krajem 2018. godine istraživanje preko svoje „Nove srpske političke misli“, i pitao je građane Srbije ovako - ocenite po školskom sistemu, ocenom od jedan do pet sledeće ličnosti, Aleksadar Vučić 3,20, Ivica Dačić 2,87, Ana Brnabić 2,74, Dragan Marković Palma 2,74, Zorana Mihajlović 2,31, i onda Đorđe Vukadinović 2,11, a iza Đorđa Vukadinovića, Dragan Đilas 1,93, Vojislav Šešelj 1,84, Vuk Jeremić 1,80, Boris Tadić 1,72, Boško Obradović 1,67 i sada već davno zaboravljeni politički umirovljenik, jel tako, Saša Janković 1,50.

Znači, po vašem istraživanju, a vi recite da ovo nije tačno, Đorđe Vukadinović je popularniji od Dragana Đilasa, Vojislava Šešelja, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Boška Obradovića, hajde sad, to što ste popularniji od Saše Jankovića, to mi i nije čudno, ali da ste popularniji od svih ovih ljudi i da je ovo istraživanje zaista realno, u to izvinite, sumnjam. Kao što je potpuno izmišljeno i to ponavljam ponovo, ne zbog vas, vas očigledno čovek jednostavno ne može da u vama probudi to osećanje sramote, ali ja zbog građana Srbije hoću da kažem, vi ste ovo napisali u listu "Vreme". Izmislili ste sve do jedan razgovor koji ste navodno vodili sa građanima Srbije iz Šapca, Beograda, Vranja i drugih mesta u Srbiji, jer ste hteli da prikažete da iza SNS stoje neki glupi ljudi, bolesni, Romi, krezubi, ne znam ni ja kakvi, kao što su svojevremeno četnici prikazivani u filmovima Veljka Bulajića. Ista je ideološka i politička matrica, evo ovo su ovi koji su za Vučića, oni nemaju pola zuba u glavi, nepismeni su, šlogirani su, Romi su, žive u mahalama, a mi, mi smo elita, mi smo intelektualna elita. Mi smo ta bolja Srbija, mi smo ta druga Srbija.

Dakle, ja stojim iza onoga što sam rekao, gospodine Vukadinoviću. Sve i jedan razgovor ste izmislili, predstavljajući birače SNS onako kao što su nacisti svojevremeno prikazivali Jevreje, na onim plakatima gde su Jevreji nacrtani sa đavoljim rogovima, sa repom koji se vuče iza njih i onda evo ovo je đavo, ubijte ga, kada njega ubijete, a to je u ovom slučaju Aleksandar Vučić, onda će Srbiji navodno da krene bolje.

Dakle, vi gospodine Vukadinoviću, primenjujete recept iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka koji je bio praktikovan u Nemačkoj. Vi kada analizirate razgovore, ove vaše izmišljene razgovore sa muškarcima i ženama iz Subotice, Kruševca, Beograda, Leskovca itd. i kada vidite ko se pozitivno izjašnjava za Vučića i za SNS, vi iz konteksta vidite da sa tim čovekom nešto nije u redu, po vašem mišljenju. Neobrazovan je, glup je, krezub je, potpuno je neupućen u to šta se dešava na političkoj sceni Srbije, Rom je, bolestan je, dakle, ima neki fizički ili psihički problem. To je suština stvari o kojoj ja sada govorim. Dakle, vi tako satanizujete birače SNS. Zato što ste vi umislili, nije to vaša novina, to su umislili mnogi pre vas, da su oni intelektualna elita, a da smo svi mi ovde iz SNS neka bagra i da su svi ljudi koji su glasali za nas neka bagra koja ne vredi po lule duvana.

Vi ste neki veliki intelektualci, vi ste neki veliki evropejci, vi nam solite pamet kako treba da se ponašamo u parlamentu, vi ste neki veliki istraživači javnog mnjenja i tako dalje. Sada čujem da teško živite, mučite se itd, sa sve Patrikom Hoom, sa sve onim vašim muljatorima i kriminalcima iz Hong Konga, Amerike itd. koji vam finansiraju partiju i koji vam finansiraju celu ovu jadnu, žalosnu opoziciju u Srbiji, koja navodno treba da preuzme odgovornost za vođenje Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi građanima Srbije bilo jasno, koliko je neistina izgovorio Đorđe Vukadinović, on kaže da je vršio telefonsku anketu, i sada pogledajte, kaže, ovako, citiram ono što je Đorđe Vukadinović objavio u „Vremenu“, kaže - anonimna telefonska anketa. Piše sredovečna ispitanica iz južne Srbije. Ako telefonom razgovarate sa nekim, gospodine Vukadinoviću, kako znate da je neko sredovečan? E, sad, ta sredovečna ispitanica iz južne Srbije, kaže, ovako, navodno kaže.

Zašto ovo čitam, da bi pokazao građanima Srbije kako oni koji stoje iza Đorđa Vukadinovića, nije on toliko bitan kao što sebe želi da predstavi i nije on toliko popularan, ali oni koji stoje iza njega i koji su ga danas poslali u Skupštinu zato što nemaju hrabrosti sami da dođu. Kako predstavljaju birače SNS, kaže – sredovečna ispitanica iz južne Srbije, svi treba idu u zatvor osim Vučića, jer su 20 godina krali, a narod ispašća. Znači, naši birači su, kao što vidite i nepismeni, ne znaju da govore - narod ispašća. Posle Slobe, Vučić jedini vredi, on će da nas preporodi, jel tako. Znači, glupi smo, neobrazovani i podržavamo politiku Slobodana Miloševića itd.

Onda, Beograd, žena 27 godina, kaže za Vučića - mrzela sam ga dok je bio u radikalima, a sada je super.

(Milorad Mirčić: Daj broj telefona.)

E, pa nemam broj telefona, gospodine Mirčiću.

Subotica, žena 54 godine, kaže - ja sam za Vučića i Dačića, a uvrstila bih tu i Čedu Jovanovića i Šešelja, to bi bio super tim itd.

Zašto ovo čitam? Zato što su, gospodine Vukadinoviću, po vama ovi ljudi birači Aleksandra Vučića i birači iz SRS. Znači, birač SRS, kakva je paradigma stvorena ili kakva paradigma treba da se stvori o biračima SRS? Bolesni su, glupi su…

Samo malo, važno je ovo, gospodine Arsiću, nije ovo nevažno, to on pokušava da predstavi da je nevažno, izuzetno je važno.

Znači, kakav je paradigma birača SRS, neobrazovan je, glup je, krezub je, Rom je, živi u mahali, nastavljač je politike Slobodana Miloševića, nije ga narod voleo dok je bio u radikalima, sada je super i naravno, super je što je u tandemu sa, po njemu, jel tako, Čedomirom Jovanovićem i Vojislavom Šešeljem.

To je paradigma birača SRS kakvu predstavljaju Dragan Đilas, Vuk Jeremić i oni koji rukovode jednim delom tzv. opozicije u Srbiji, a kroz usta i kroz pisanje lista vreme. To je čista nacistička i fašistička propaganda.

Ono što je ovde opasno, gospođo Radeta, ja se slažem sa vama, ima u Srbiji ljudi koji imaju različite probleme, ali ovaj tekst u "Vremenu" je tendenciozno pisan. Ovaj tekst u "Vremenu" je pisan da bi se ogadila SNS, da bi se ogadio Aleksandar Vučić onoj Srbiji koja za sebe kaže da je elitna Srbija, jer se kroz ove tekstove jasno vidi kakav je profil birača SNS i ko podržava Aleksandra Vučića.

Dakle, ja se nisam negativno izražavao o ljudima koji podržavaju politiku SNS i Aleksandra Vučića, naprotiv, svi građani Srbije su ravnopravni, ali u očima, ove takozvane elite kakav izgleda prosečni birač i šta je smisao teksta koji je Đorđe Vukadinović objavio u "Vremenu"? Znači, prosečan birač SNS je rom, živi u mahali, krezub je, podržava koaliciju Vučića, Šešelja i Čede Jovanovića, nastavljač je politike Slobodana Miloševića i tako dalje.

Dakle, stvara se jedna slika prosečnog birača SNS, a da ovo nije slučajno, govorim vam i emisija, ja mislim da je to danas bilo emitovano na televiziji "N1", koja je u stvari samo po formi televizija, u stvari, to je jedan novi agitprop, ono što se nekad posle Drugog svetskog rata zvalo agitacija i propaganda Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Jutros je na tom novom, takozvanom demokratskom agitpropu, gostovao čuveni karikaturista Petričić, koji je, u stvari ponovio sve ono što je Đorđe Vukadinović pre izvesnog vremena napisao u "Vremenu", da su svi oni koji glasaju, evo možete da pogledate emisiju, ništa ne lažem, da su svi oni koji glasaju za SNS i Aleksandra Vučića glupi, neobrazovani, to je tamo neka stoka, neka bagra, to su ljudi koji žive na periferiji, koji nemaju kanalizaciju, koji su nekada glasali za Slobodana Miloševića i SRS, sad glasaju za SNS, koja je inače samo prefarbana SRS, i tako dalje.

Dakle, to što ste vi napisali u "Vremenu", to vaši istomišljenici svakoga dana ponavljaju u listu "Danas", ja sad već rizikujem karikaturu sutra u tom čuvenom listu, znači to svaki dan vaši istomišljenici ponavljaju u listu "Danas", na televiziji "N1", u listovima kao što su "Vreme", "Nin" itd.

To isto govore Jovo Bakić. To govore takozvani intelektualci i profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. To govori Rade Veljanovski. To govori Dubravka Stojanović, koja kaže da su za sve ratove na prostorima bivše Jugoslavije odgovorni Srbi. Naravno, odgovoran je i Slobodan Milošević, a sa njim zajedno i Aleksandar Vučić itd. Zato sam ja već dva sata govorio. Ovo je jedna opasna politička igra u kojoj vi sve one koji glasaju za SNS prikazujete na isti način na koji je Hitler tridesetih i četrdesetih godina prikazivao Jevreje, kao ljude sa rogovima i repom.

Ovo što sam rekao, rekao sam da bi barem pokušao da razbijem tu laž koja se već mesecima i godinama širi po Srbiji, a to je da u Srbiji ne postoji sloboda medija.

Ja sam naveo samo neke štampane i elektronske medije koji 24 sata šire najgoru moguću propagandu i najgore moguće laži i upućuju najgore moguće uvrede, pre svega, na račun Aleksandra Vučića, a onda i svih nas koji ga podržavamo, bez obzira da li smo narodni poslanici, ministri ili obavljamo neku drugu javnu funkciju.

Najmanje dve trećine štampanih medija u Srbiji je direktno protiv Vučića. Veliki broj elektronskih medija u Srbiji, na čelu sa N1, 24 sata ne radi ništa drugo nego širi najgoru moguću propagandu protiv Aleksandra Vučića.

Vi kad danas gledate Televiziju N1 kao da gledate HRT iz 1990. i 1991. godine. Po ceo bogovetni dan jugokomunisti, srbočetnici, agresija, velika Srbija, borba protiv mlade hrvatske demokracije itd, ubitačna propaganda koja se vrši po istoj matrici. Po istoj matrici se radi i danas - Aleksandar Vučić je lopov, sve što radi ne valja, izmislio je nova radna mesta, sin mu je narkoman, danas je košarkaški, sutra je fudbalski menadžer, brat mu je kriminalac, otac mu je lopov, majka mu je ovo, on je ovakav, on je onakav i to radite, gospodine Vukadinoviću, iz dana u dan.

Većina medija u Srbiji, nažalost, podržava vas, podržava Dragana Đilasa, podržava Vuka Jeremića. Podržava sve one koji kukaju i u Srbiji i po belom svetu kako u Srbiji nema slobode medija. Ne da je ima, nego je ima na pretek. Ima je na štetu ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je osvojio više od 60% glasova na izborima 2017. godine. O tome se radi.

Pa, ja sam ovde u Skupštini pokazivao naslovnu stranicu jednog nedeljnika, koji takođe kaže da u Srbiji nema slobode medija. Velika slika, fotografija ulazne kapije u Aušvic i na nemačkom „Arbeit macht frei“ – rad oslobađa. Tako se danas predstavlja Srbija u medijima koji podržavaju Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i vas. Znači, Srbija je u stvari jedan veliki koncentracioni logor. Srbija je fašistička država, tako vi govorite o sopstvenoj državi, a predsednik Republike je lopov, kriminalac, fašista, brat mu je kriminalac, cela porodica mu je kriminalna, a birači su nam krezubi, glupi, bolesni, Romi su, žive po mahalama itd. To je poruka koju vi iz dana u dan šaljete građanima Srbije.

Niste vi nikakva elita i niste vi nikakvi intelektualci, vi ste prošlost Srbije, samo što to sami sebi ne možete da priznate.

Član 103, gospodine Arsiću.

Nisam ja imao zaista nameru da dovodim u pitanje bilo čiji izbor u zvanje ili da se bavim bilo kakvim formalnostima oko rada fakulteta. Ja sam govorio o nečem drugom – da iz pojedinih krugova, iz pojedinih, nisu takvi svi profesori, ali iz pojedinih krugova Filozofskog fakulteta u Beogradu dolaze veoma opasne teze, veoma opasne teze, ne samo o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, nego o tome šta se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije od 1990. godine i o tome je gospodin Marko Atlagić vrlo često govorio.

Dakle, mi Srbi smo odgovorni za raspad bivše Jugoslavije. Mi Srbi smo odgovorni za ratove koji su se desili u Hrvatskoj u Bosni i Hercegovini, mi smo odgovorni za sve užase i za sve zločine koji su se desili u periodu od 1991. do 1995. godine. Odgovorni smo za navodni genocid u Srebrenici.

Odgovorni smo što nas je NATO bombardovao 1999. godine. To je inače rekao Vuk Jeremić u intervjuu u nemačkom listu „Špigl“ i to možete da proverite, da je Slobodan Milošević u stvari izazvao NATO agresiju zato što je ubijao Albance na Kosovu i Metohiji i da je zbog toga NATO intervencija bila potpuno opravdana.

Dakle, te teze dolaze od pojedinih kvazi-intelektualaca, od ljudi koji su očigledno politički protivnici Aleksandra Vučića, da ne govorim o poslednjoj u nizu skandaloznih izjava gospodina Jove Bakića, koji kaže da nas koji smo sada trenutno na vlasti u Srbiji treba juriti po ulicama sa dugim cevima i da se on čudi onima koji su upali na RTS sa motornim testerama, šta će im motorne testere, trebali su da ponesu mitraljeze kao što su nosili 5. oktobra 2000. godine, da prekinu program RTS, tj. da prekinu emitovanje Dnevnika RTS i da kažu – mi smo preuzeli vlast u Srbiji.

To je rumunski scenario iz 1989. godine. Znači, šta će vam motorne testere? Mitraljeze u ruke i tako se osvaja vlast. To vam govore ti vaši veliki intelektualci i profesori, pojedini profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu,

Inače, gospodine Ševarliću, sve sami bivši komunisti i „titoisti“.

(Miladin Ševarlić: Javljam se za reč.)

Po osnovu toga što je gospodin Ševarlić rekao da ne razume šta znači poziv Aleksandra Vučića na dijalog. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je pozvao sve predstavnike relevantnih političkih stranaka na dijalog u parlamentu, pošto je to inače praksa u svim demokratskim državama. Dakle, politički neistomišljenici ne razgovaraju, gospodine Ševarliću, na ulici, ne razgovaraju tako što upotrebljavaju motorne testere, duge cevi, niti bilo šta slično, nego se razgovara u parlamentu.

E sad, pogledajte, gospodine Ševarliću, neki su nam se smejali danas kako izmišljamo. Ovo vam je naslovna strana lista „Vreme“ od 25. aprila 2019. godine. Evo, pogledajte kako oni vulgarizuju poziv Aleksandra Vučića na dijalog. Ja se izvinjavam što ću da upotrebljavam degutantne reči, ali stranica je degutantna, ja ne umem drugačije ovo da objasnim. Aleksandar Vučić sedi na fotelji koja bi trebalo da predstavlja ve-ce šolju, a ovde gore su Željko Mitrović i Dragan Vučićević. Oni ispuštaju izmet na stolicu koju predstavnicima opozicije nudi Maja Gojković. To je, dakle, naslovna stranica lista „Vreme“.

Ovde vam je karikatura Koraksa u kojoj smo Maja Gojković, ja, Vladimir Đukanović, Siniša Mali, Goran Vesić, Milenko Jovanov, Vladimir Orlić prikazani kao izmet, ali bukvalno kao izmet Aleksandra Vučića.

Ovde vam je naslovna stranica lista „Vreme“ – Fudbal, huligani i politika: Predsednikov sin među „janjičarima“. Toliko o slobodi medija, odnosno o tome da ne postoji sloboda medija u Srbiji.

Jugoslav Ćosić, direktor ove televizije N1, inače neregistrovane u Republici Srbiji, kaže: „Društvo je u strahu od Vučića“.

Evo vam naslovna stranica lista NIN. Tajni ugovori i javna bruka, „Arbajt maht fraj“, ovo vam je fotografija ulazne kapije u Aušvic, „rad oslobađa“ i piše „Radni logor Srbija“. Toliko o tome kako ne postoji sloboda medija u Srbiji.

Evo vam naslovna stranica lista opet nedeljnika NIN od 27. decembra 2018. godine, Aleksandar Vučić predstavljen kao Pinoče i stavljaju mu se u usta sledeće reči – Kako „Šta će nam toliko stadiona?“ Pa sećate li se Pinočea? Vrlo jasna aluzija na čileanskog diktatora koji je ubijao ljude na stadionu u Čileu. I sve to dolazi od ljudi koji kažu da ne postoji sloboda medija u Srbiji, koji kažu da je Aleksandar Vučić diktator i da ne dozvoljava da bilo ko u Srbiji progovori ko ima drugačije mišljenje.

Evo vam naslovna stranica lista „Danas“, ona za koju su tvrdili ne postoji, da ju je Vučić izmislio na nekoj konferenciji za novinare. Kaže, kroz usta moje malenkosti Martinovića, govori predsednik Vučić. I sad pogledajte, na ovoj karikaturi Adolf Hitler šta radi? Ljulja Vladimira Orlića i poji ga mlekom, a Gebels to radi sa mnom. I tako mogu da vam ovde navodim koliko hoćete.

Ovo vam je, inače naslovna stranica sutrašnjeg „Nina“ od 4. jula 2019. godine. Evo, pogledajte, gospodine Atlagiću. Ova velika, što bi rekli borkinja za ljudska prava i za drugačiju Srbiju, Dubravka Stojanović kaže – vlast gura društvo u sukob, Rajko Danilović tajne službe dalje vuku konce, a Ana Brnabić je, kaže – naprednjakinja u radikalnom nastajanju. To će sutra izaći u „Ninu“.

I, sada vi kažete, vi i ovi koji kažu da su elita u Srbiji poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića - ne postoji sloboda medija u Srbiji. Ne postoji sloboda medija u državi u kojoj smo mi koji smo poslanici, koji smo javni funkcioneri ispred SNS izmet, đubrad, fašisti, upravljamo radnim logorom, zatvaramo ljude na stadionima da bismo ih ubijali kao što je to radio Pinoče itd.

Ovo govorim zbog građana Srbije. Ovo se pojavljuje svakog božijeg dana. Ovo se pojavljuje svakoga dana na Televiziji „N1“, Jugoslav Ćosić, koji kaže da ne postoji sloboda medija i da vlast gura društvo u sukobe i da je Srbija u strahu od Vučića. Dvadeset četiri sata vodi propagandu za koju je ona Gebelsova propaganda ništa u odnosu na ovu propagandu koja se danas vodi u Srbiji.

Emituju program iz studija na Novom Beogradu, a registrovani su, navodno u Luksemburgu i ljute se kada im predsednik Vučić na konferenciji za novinare kaže da su američka televizija. Kaže - Nismo mi američka televizija, mi smo registrovani u Luksemburgu. E, sad to što im je osnivač bivši direktor CIA to sada nema nikakve veze. Onda kažu - treba da se vodi dijalog o REM.

U državi u kojoj jedna televizija N1 24 sata vodi kampanju protiv legalno i legitimno izabranog predsednika Republike, koga predstavljaju kao Pinočea, kao Hitlera, kao Gebelsa itd. Mi sada svi treba da se pravimo nevešti, kao da to ne vidimo, ne čujemo ili ne umemo da čitamo? Ja razumem da nas neki predstavljaju kao krezube, kao glupe, kao nepismene, ali baš toliki idioti nismo. Umemo da vidimo šta se krije iza karikature. Umemo da pročitamo da je najveći problem Srbije Vučićev sin. Umemo da pročitamo poruke da smo mi Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije. To svakog dana imate na Televiziji N1. Ko je kriv? Krivi su Srbi. Ko među Srbima? Slobodan Milošević. Dobro, on je sada mrtav, besmisleno je da pričamo o njemu, kriv je Vučić. On je bio u njegovoj Vladi i on je nastavljač te politike Slobodana Miloševića.

To piše u onom izmišljenom istraživanju koji sam maločas citirao. Dakle, to je jedna matrica koja se vrti i koja treba da satanizuje aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića i sve nas koji u njegovo ime se bavimo, odnosno kao njegovi predstavnici javnim poslom i, što je najgore, da u najgorem mogućem svetlu predstavi naše birače, kao Rome, kao ljude koji žive po mahalama, kao krezube, kao nepismene, kao ljude koji su za koaliciju Vučić, Čeda Jovanović, Šešelj itd. Dakle, jedna vrlo opasna matrica, jedna opasna teza iza koje se kriju ljudi koji ne misle dobro Srbiji.

Ja ne mislim da vi spadate u tu kategoriju, ali nemojte da budete naivni da je ovo što se dešava slučajno. Ovo je jedna vrsta ubitačnog, specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije u jednom vrlo delikatnom trenutku, kada predsednik Republike pokušava da spase što se spasiti može na KiM.

Još jednu stvara da vam kažem, pogledajte šta se dešava malo na evropskoj političkoj sceni. Sada treba sabiti u crnu zemlju Aleksandra Vučića, sada treba sabiti u crnu zemlju Srbiju, sada treba sabiti u crnu zemlju sve nas koji pokušavamo da uradimo nešto za ovu državu, kada je na čelu Evropske komisije došao čovek koji je Španaca iz države koja ne priznaje nezavisnost KiM, koji je po etničkoj pripadnosti Katalonac, ali koji ne podržava otcepljenje Katalonije od Španije.

Zašto vam ovo govorim, uvaženi profesore Ševarliću? Ništa se u životu, a pogotovo u politici, ne dešava slučajno. Nemojte ovo što mi ovde sada govorimo da shvatate lično. Ja vas uvažavam kao profesora, kao čoveka koji se mnogo više od mene razume u poljoprivredu. Ali, ovo, ove naslovne stranice, ovaj propagandni rat koji se vodi protiv Vučića na televiziji "N1" nije to rat protiv jednog čoveka, kamo sreće da je tako, ovo je rat protiv države Srbije, ovo je rat protiv srpskog naroda, jer kad neko kaže - srpski narod je kriv za raspad bivše Jugoslavije, vi amnestirate od odgovornosti i Franju Tuđmana i Alija Izetbegovića i šiptarske separatiste na KiM i sve one za koje vi, takođe kao i ja, vrlo dobro znamo šta su radili tokom 1990. godina.

Dakle, stvar nije nimalo naivna. Ona se predstavlja smešnom kroz karikature, pa sad naivan čovek može da pomisli - pa dobro, to je karikatura. To je sloboda umetničkog izražavanja. Ali, ove karikature nose u sebi jednu veoma opasnu političku poruku. To je ono što je problem. Ta politička poruka se ne zadržava samo na tome da ujede pojedinca, zvao se on Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Marko Atlagić, Vladimir Orlić, Vladimir Đukanović ili bilo ko od nas, to ujeda Srbiju, to ujeda srpski narod, u vremenu, koje je kao što znate, veoma teško.

Zbog toga, ovo o čemu vam govori Marko Atlagić i o čemu vam govore poslanici SNS, shvatite ozbiljno kao jedan apel da svi zajedno uradimo nešto za državu Srbiju. Lako je raditi protiv države Srbije, ima ih mnogo koji to čine, budite na strani onih koji rade za državu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja i nije se bavio izgradnjom puteva.

Drugo, vi gospodine Mirčiću padate, odnosno sami sebe dovodite u jednu apsurdnu situaciju. Sa jedne strane, branite domaće izvođače radova i kukate nad njihovom tužnom sudbinom, a onda kažete - to su sve sami lopovi i kriminalci. Pa, čekajte, i taj Ljubiša Buha Čume je domaći izvođač radova. I taj Dušan Borovica je domaći izvođač radova. I ovi iz "Puteva Užica" su domaći izvođači radova. I Rade "Interkop", jel tako, iz Šapca, je domaći izvođač radova. I za čega su služili ti domaći izvođači radova? Hajde da budemo potpuno otvoreni. Oni su bili na najbrutalniji mogući način reketirani od strane režima od 2000. godine do 2012. godine.

Šta je uradila Vlada Srbije, u kojoj je i gospođa Zorana Mihajlović? Pa, nikada srpsko tržište, kada je u pitanju izgradnja putne infrastrukture, nije bilo otvorenije i za domaće i za strane kompanije nego što je sada. To se do 2012. godine nije moglo desiti.

Pa, tačno ste znali, vi to znate, znam i ja, zna pola sale, ljudi koji ovde sede, koji se malo duže bave politikom, imali ste ekskluzivne izvođače radova u pojedinim delovima Srbije. U Vojvodini je monopol imao Borovica, delimično "Interkop". U centralnom delu Srbije su imala Ljubiša Buha Čume, Miškovići, koji su privatizovali dobar deo putarskih firmi, itd.

Ja bih bio vrlo oprezan u tom kvalifikovanju nekoga kao domaćeg izvođača radova. To što je neko domaći izvođač radova, ne znači da se ne bavi nezakonitim radnjama, ne znači da ne vrši čitav niz krivičnih dela, ne znači da nije umešan u razne korupcionaške afere, a vama je to, nadam se, kao i meni, vrlo dobro poznato.

I na kraju krajeva, gospodine Mirčiću, sve su to privatne kompanije. To su privatne kompanije koje posluju na tržištu po principima koji važe za sve ostale. Ne znam zašto ih sad posebno apostrofirate kao domaće kompanije koje treba da imaju privilegovan status? Šta to znači? Treba da oslobodimo od svake odgovornosti Borovicu, koji više od 10 godina nije uspeo da završi onaj Ipsilon krak kod Subotice, a nadobijao se para i para, pa je deo para morao da da Pajtiću, pa Elezoviću, pa Borisu Tadiću, pa ko zna kome. Sam je pričao, kaže, kad ide u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, nosio je gotovinu u putnim torbama i kaže - dođem u Fond za kapitalna ulaganja i ne može lift da povuče, koliko sam para morao da odnesem Pajtiću i direktoru Fonda za kapitalna ulaganja, Momčilu Miloviću, koji je kasnije, da bi izbegao krivičnu odgovornost, Vlada Srbije ga imenovala za generalnog konzula u Trstu.

I to se sve dešavalo pre nego što je gospođa Zorana Mihajlović, o kojoj vi možete da imate najcrnje moguće mišljenje, postala ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. I to su sve domaći izvođači radova. Ali, sve do jednog sami kriminalci i lopovi.

Izgleda da se, gospodine Mirčiću, ne razumemo baš najbolje. Dakle, ja sam govorio o tome da postoji čitav niz domaćih kompanija, putnih kompanija, odnosno kompanija koje se bave izgradnjom putne infrastrukture koje su vodili ljudi iz kriminogene sredine i u tome se slažemo.

Vi sada iz političkih razloga pokušavate da imputirate Zorani Mihajlović da je ona odgovorna za to što su od 2000. do 2012. godine ekskluzivno pravo na izgradnju lokalnih, regionalnih, autoputeva itd. imali ljudi poput Borovice, poput Miškovića, poput Ljubiše Buhe Čumeta itd. To što je Zorana Mihajlović pripadala partiji koja se zvala G-17 plus, ne znači da je žena odgovorna za stanje u putnoj privredi za tih 12 godina dosovske vlasti. Mislim da nije. Nesporna je činjenica da smo pripadali različitim političkih partijama, ali nemojte mi reći da je za kriminal u sferi putne privrede najodgovornija za 12 godina vlasti DOS Zorana Mihajlović. I vi i ja znamo da to nije tačno.

Ono što je zasluga Zorane Mihajlović, ono što je zasluga i predsednika Vlade, sada predsednika Republike Aleksandra Vučića, do 2012. godine, pa koju stranu kompaniju ste mogli da imate u Srbiji kao izvođača radova? Nijednu. Imali ste Borovicu, imali ste „Interkop“, imali ste firme koje su privatizovali Miškovići, pa je jednu vodio sin, drugu je vodio otac, treću je vodio Milo Đurašković itd. Vi sada imate na srpskim putevima kao izvođače radova i kompanije iz Rusije, iz Turske, iz Azerbejdžana, Kine, možda će se pojaviti neko iz SAD. Zašto da ne?

Na kraju krajeva, ceo ovaj infrastrukturni zamah kada je u pitanju putna privreda ima i svoju političku dimenziju.

Hajde malo da se vratimo u prošlost. Pričali ste o periodu od 1998. do 2000. godine kada je SRS participirala u Vladi Srbije. Zamislite, gospodine Mirčiću, da smo u Srbiji tada imali, ne kažem da je to bilo čija krivica, ali prosto hajde da pretpostavimo tu situaciju, da smo tada u Srbiji imali kao izvođače radova Ruse, Turke, Azerbejdžance, Kineze, Amerikance, da li bi ikome palo na pamet da 1999. godine bombarduje tu državu? Teško.

Vi često puta optužujete Aleksandra Vučića i Vladu Srbije zbog toga što dajemo subvencije, kako vi kažete, stranim kompanijama, iako su to kompanije koje su domaće zato što su registrovane u Republici Srbiji i posluju po propisima Republike Srbije.

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam, gospodine Marinkoviću. Mislim da je ovo važno za građane Srbije da čuju.

Mi sad imamo kompanije čiji je kapital došao, koje su domaće, ali čiji je kapital došao iz Rusije, iz Francuske, iz Nemačke, iz Italije, itd. Sve one posluju u Republici Srbiji, pa time se jačaju i bezbednosni kapaciteti Republike Srbije. Da li je neko lud na zapadu da bombarduje državu u kojoj posluje kompanija koja je osnovana njegovim kapitalom? Naravno da nije.

Prema tome, sve ovo o čemu mi govorimo nije samo – hajde dovezi bager i napravi put, ovo ima i svoju ekonomsku dimenziju, ima i svoju političku dimenziju, ali ima i svoju bezbednosnu dimenziju i o svemu tome trebamo voditi računa kada o ovom problemu govorimo.

Jedan od najboljih primera koliko država Srbija vodi računa o domaćim izvođačima radova je projekat Beograd na vodi, projekat koji je bio najviše osporavan od strane DS i svih ovih stranka koje su sada u ovom Đilasovom Savezu za Srbiju.

Ko je izvođač radova? Domaća kompanija „Energoprojekt“ i to je ono što oni nisu mogli da razumeju i što nisu hteli da razumeju do današnjih dana. Nije stvar u tome da li gospodin Mirčić, gospođa Radeta ili ja imamo dovoljno para da kupimo stan u Beogradu na vodi, ali neko ima. Niste stvar u tome da mi kupimo stan, nego je stvar u tome da zaposlimo domaću kompaniju da izgradi Beograd na vodi zato što zapošljava domaće radnike, zato što koristi domaće mašine, domaće građevinske materijale itd, na stranu to što taj deo Beograda izgleda lepše nego što je ikada izgledao.

Dakle, nije tačna ta teza da država Srbija, odnosno Vlada Srbije ne vodi računa o domaćim izvođačima radova. I te kako vodi.

Ovo oko stranih banaka, oko toga da ne mogu da povlače kapital, nemojte da se ljutite, nisam vas najbolje razumeo i zbog toga taj deo neću da komentarišem, a mislim da niste u pravu kada kažete da onaj ko vam da kredit da vas ucenjuje.

Nemojte da zaboravite, gospodine Mirčiću, ne uzimamo mi kredite samo od banaka koje su na zapadnoj hemisferi. Mi uzimamo kredite i od Rusa i od Kineza.

(Milorad Mirčić dobacuje.)

Znači, oni nas ucenjuju? Znači i Rusi nas ucenjuju?

(Milorad Mirčić dobacuje.)

Gospodine Mirčiću, ucenjuje nas država u koju se vi kunete da nam je najveći prijatelj.

Ucenjuje nas Narodna Republika Kina. Rusija je, pokušajte da komunicirate …

(Predsedavajući: Vreme.)

… završavam, da komunicirate sa mnom, a ne sa Zoranom Mihajlović. Rusija je država tržišne privede. Neke banke su tamo u većinskom državnom vlasništvu, neke su privatne. Kina ima isključivo banke koje su u državnom vlasništvu zato što prosto ljudi imaju socijalistički-društveno-ekonomski sistem, ako baš hoćete da idemo u tančine. Jel tako? Sada vi hoćete da kažete da država koja Srbiju doživljava kao najprijateljskiju u ovom delu sveta nas ucenjuje preko svojih državnih banaka kada nam daje kredite za izgradnju puteva, železnica itd.

Mislim da to nije korektno. To ne rade ni Rusi, to ne rade ni Kinezi, a sumnjam da radi bilo ko zato što je Vlada Srbije pokazala da je spremna da odoli mnogo težim iskušenjima i mnogo težim izazovima nego što je davanje kredita.

Setite se koliko je na Aleksandra Vučića i na Vladu Srbije vršen pritisak da uvedemo sankcije Rusiji. Jesmo li uveli sankcije Rusiji? Nismo. Znači, Vlada Srbije je otporna na pritiske.

(Predsedavajući: Hvala.)

Dakle, ako nismo uveli sankcije Rusiji, ko to može da natera Vladu Srbije da uzme kredit, a da je pritom ucenjuje da mora da bude taj i taj izvođač radova.

Ono što je bitno, bitan je kvalitet radova, bitni su rokovi i na kraju krajeva, bitna je bezbednost na putevima. Šta nama vredi da damo posao domaćoj firmi i sutra ili za godinu dana ili za pet godina na tom delu puta dese se 10, 20, 50 ili 100 saobraćajnih nesreća i pogine, ne daj Bože, neko dete, neka žena, neka trudnica, muškarac, nije bitno ko …

(Predsedavajući: Hvala dr Martinoviću.)

… a to se dešava na našim putevima između ostalog i zbog toga što su radovi loše izvedeni.

Još samo jednu stvar da kažem. Ovde se pominjala putna laboratorija, uzimanje uzorka itd. Jel tako? To je CPL, Centralna putna laboratorija. Isto je privatna kompanija. Nije državna.

Prema tome, neko ko posluje kao privatna kompanija što bi se razlikovao u nekim situacijama od ljudi kao što su Borovica, Mišković ili Ljubiša Buha Čume. Mislim da tu neke velike razlike nema.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek je lakše sedeti rashlađenoj sali Narodne skupštine nego raditi na terenu. Pošto govorite o činjenicama, činjenice su sledeće. Dakle, od 2014. do 2018. godine dok je gospođa Zorana Mihajlović ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, urađeno je 440, skoro 446 kilometra auto-puta, a u toku je izgradnja 103 kilometara još auto-puta i planira se u narednom periodu izgradnja oko 700 kilometara auto-puteva kroz Srbiju. Pošto ste vi ovde u stvari čitali isečke iz novina, šta su izveštavale pojedine televizije o Aleksandru Vučiću i SNS, govore sve najgore, izvlačili izjave iz konteksta i tako dalje i hteli navodno da podsetite javnost, ja malo vas da podsetim na neke stvari.

Nama su se u maju 2014. godine, vi to nadam se veoma dobro znate, ali nećete da kažete, desile nezapamćene biblijske poplave. Mi smo uspeli odnosno Vlada Srbije je uspela u rekordno kratkom vremenu da sanira sve posledice tih poplava koje su nam se desile u maju 2014. godine. Vi se krstite, a ja vas sad pitam u kojoj državi je moguće da dok se ruše kuće, ruše mostovi, urušavaju auto-putevi, klizišta gutaju čitave delove Srbije, vi se bavite izgradnjom auto-puteva. U kojoj državi je to moguće? Kažite mi jedan jedini dinar koji je proneveren u toku obnove Srbije zbog majskih poplava 2014. godine? Tog jednog jedinog dinara ne možete da pronađete.

Onda se ovde pojavite, kako vi kažete 26. juna 2019. godine kao da mi ovde ne znamo koji je današnji datum i kažete – e, tamo neki put kroz Grdelicu. Da li ste vi nekada prolazili kroz Grdelicu? Pa, jeste li videli koji su to kanjoni? Na kraju krajeva, možete da se smejete koliko hoćete, ali to govori o tome koliko ne poštujete građane Srbije i na kraju krajeva koliko ne poštujete te izvođače radova nad kojima lijete krokodilske suze.

Pa, evo, gospodine Mirčiću, vi ste stariji kolega, podučite gospodina Miljana, geografski. Nije isto, praviti put u Blajkovac, gde je manje više, nizija i praviti autoput kroz Grdelicu gde su vam kanjoni, kao tamo na Sutjesci, Tjentištu, itd.

O tome morate da vodite računa. Na kraju krajeva, ja znam da je posao opozicije da traži dlaku u jajetu predsedniku Vlade, predsedniku Republike i ministru. Pa ste rekli kog dana to, sledećeg dana ste rekli nešto drugo, pa su rokovi pomereni za mesec, dva ili tri. Ono što je činjenica, to je da nijedna Vlada pre Vlade Aleksandra Vučića, odnosno pre Vlade Ane Brnabić, nije izgradila toliko autoputeva, koliko je izgrađeno u proteklih nekoliko godina.

Da li su uvek poštovani rokovi, koji su planirani? Verovatno nisu, ali to verovatno u mnogim situacijama nije ni moguće. Da li je neko mogao da planira da će u toku maja i juna ove godine da padne ovolika količina kiše koja je pala? Nije moglo da se očekuje. Nijedna ozbiljna vremenska prognoza to nije mogla da predvidi, a to nam se desilo. Sećate se 2014. godine, a mi stalno pričamo o majskim poplavama, sećate se da su krajem 2014. godine zabeležene takođe poplave u istočnom delu Srbije, koje su takođe blokirale radove na tom delu naše zemlje?

Imate danas nezapamćene poplave. Do juče ste imali nezapamćene poplave, upravo na ovim deonicama o kojima mi danas govorimo, oko Čačka, Požege, Kraljeva, Gornjeg Milanovca, itd. Onda dođete u Skupštinu i onda kao, vi ste rekli to, a vi ste rekli to.

Izvinite, ko može da pravi autoput kada vam za jedan dan padne 100 litara kiše po kvadratnom metru? Pa to su nezapamćene kiše, o tome ste mogli da čitate samo u starom zavetu i to se nažalost dešava sada u Srbiji, zato što je uništena klima, a to je jedan od bitnih faktora koji su i te kako otežavali izvođenje radova i poštovanje rokova.

Na kraju krajeva, time ću da završim gospodine Arsiću, gospodin koji je govorio pre mene, ono što uporno prećutkuje, a navodno hoće da informiše građane Srbije, a to je gospođa Mihajlović danas ponovila bar 10 puta, i stalno govorite o toj razlici u ceni.

Najpre je bilo 500 miliona, a sada je 800 miliona. Prvo je bilo planirano da se samo napravi autoput, a sada na to ide uređenje, kompletno uređenje korita zapadne Morave, a ja se nadam da možete da pretpostavite koliko je to opsežan i važan projekat za taj deo Srbije i za te građane koji žive u tom delu Srbije, da Morava više ne plavi, da više nemamo problem sa poplavama, da se konačno izgrade nasipi koji će izdržati i ove biblijske poplave koje nam se nažalost dešavaju i plus kompletna, najsavremenija telekomunikaciona mreža.

Naravno da to poskupljuje konačnu cenu. Nije isto kada pravite samo put, pa uz put još i nasipe uz zapadnu Moravu, pa još uz to pravite tim ljudima koji tamo žive savremeni i moderan telekomunikacioni sistem, da mogu da im rade telefoni kada pada kiša, a ne čim padne prva kiša, ne mogu ljudi da zovu svog komšiju, ili da nemaju internet.

To je sve predviđeno ovim projektom i naravno da to poskupljuje u jednoj meri cenu, ali to je normalno, to prosto nije moguće da jedna usluga košta 500 miliona, a onda još dve dodatne vam maltene neko pokloni. Nema ovde nikakvog poklanjanja.

Ono što je bitno, Srbija danas može i da se zaduži za realizaciju ovog projekta, ali pod uslovima i ja se nadam da građani Srbije to dobro razumeju, pod uslovima koji su daleko povoljniji, nego što su bili 2008, 2009, 2010. i 2011. godine.

Ovde su se neki podsmevali izjavi Siniše Malog kako sada naše obveznice kada budu dospele, plaćaće se kamata od nešto više jednog procenta, a nekada su se plaćale po 7%, 8%, pa to govori o snazi srpske ekonomije. To govori o tome koliko smo uspeli da ozdravimo naše javne finansije.

Na kraju krajeva, kada uzmete kredit za izgradnju autoputa, pa još uredite i korito zapadne Morave, pa još uradite i telekomunikacionu mrežu, to nije puki trošak, to nije bačen novac. To je ulaganje u budućnost Srbije.

Stalno govorimo o tome, hajde da popravimo stanje u pojedinim delovima Srbije, hajde da ljudi iz Čačka i Gornjeg Milanovca, Požege, Arilja, Ivanjice, itd. ne dolaze svi u Beograd, nego da ostanu u svojim mestima. Ovo je način da se to uradi, jedan od načina, da im zapadna Morava više ne plavi, njive, kuće, garaže, plastenike, da ljudi imaju savremenu telekomunikacionu mrežu.

Što samo Beograd da ima privilegiju na kvalitetan internet, što to ne bi imali građani Čačka, Gornjeg Milanovca, Požege, Ivanjice, itd?

Dakle, o svim tim činjenicama morate da vodite računa kada govorite o ovako važnom projektu. Još jednu stvar da vam kažem, vidi se da sam stariji od vas, pa sam umalo i zaboravio, a vi kažete, ko da veruje Zorani Mihajlović da će ovo što je danas rekla vezano za rokove biti ispunjeno?

Piše vam, pošto niste verovatno detaljno čitali predlog zakona, u članu 6. i ja vas molim da obratite pažnju na taj član, a možda je on jedan od najvažnijih u ovom predlogu zakona i to građani Srbije treba dobro da razumeju.

„Predlog za eksproprijaciju podnosi se najkasnije u roku od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona“.

Znači, tačno je propisan maksimalan rok od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, a u prelaznim i završnim odredbama je propisano da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Dakle, rokovi ne mogu biti kraći. Rokovi su maksimalno kratki i mi ovaj predlog zakona, odnosno ovaj zakon ćemo i usvojiti, zato što se njime propisuju mnogo kraći rokovi za postupak eksproprijacije, jer nećemo više državu Srbiju, a ni građane Srbije, pa ni one koji će biti subjekti eksproprijacije, odnosno čije će nekretnine biti subjekti eksproprijacije, da dovedemo u situaciju, da krećemo u ovako krupan infrastrukturni projekat, a da nismo prethodno rešili sva imovinsko-pravna pitanja.

Mi ovim predlogom zakona sva ta pitanja rešavamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se pokušava predstaviti kako je ovo prvi slučaj da se strateški partner za izgradnju auto-puta utvrđuje direktnom pogodbom, a ne putem javnih nabavki.

Građani Srbije, ovo govorim zbog građana Srbije, a ne zbog vas, mislim da vi ovo znate, putem direktne pogodbe zaključen je Ugovor o izgradnji odgovarajućih deonica auto-puteva kroz Srbiju sa firmom „Azvirt“ iz Azerbejdžana, sa jednom firmom iz Turske i sa nekoliko kineskih kompanija.

Dakle, ovo nije prvi slučaj da se ugovor zaključuje, odnosno da se strateški partner pronalazi bez primene propisa koji se odnose na javne nabavke. Zahvaljujući Vladi Srbije bez javnih nabavki, ali uz adekvatan kvalitet radova u Srbiji danas rade i Rusi, Azerbejdžanci, Turci i Kinezi i to građani Srbije treba da znaju.

Što se tiče dužine autoputeva, odnosno kilometara auto-puteva koji su izgrađeni od 2014. do 2018. godine, rekao sam vam da to iznosi 400 i skoro 446km. Vi ste se zaustavili sa nekim datumom u leto 2017. godine, a maločas ste nam spominjali da je danas 26. jun 2019. godine. Dakle, ja vas da podsetim da smo u međuvremenu od tog juna ili jula 2017. pa do kraja 2018. godine izgradili još mnogo kilometara auto-puteva koje ste vi izgleda zaboravili.

Ono što je takođe važno da se kaže, vi kažete zbog toga što se strateški partner ne bira putem primene Zakona o javnim nabavkama, ko nam garantuje kvalitet radova? Pa, to je propisano zakonom, odnosno Predlogom zakona o kome danas govorimo, dakle, u članu 18. lepo piše – stručna kontrola i reviziona komisija iz člana 131. Zakona o planiranju i izgradnji mogu prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema propisima i standardima stranih država, kao i prema priznatim međunarodnim metodama proračuna i modelima, ukoliko je tim propisima i standardima predviđeno ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, odnosno osnovnih zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje.

Dakle, Predlog zakona jasno pripisuje mehanizam kontrole, ne samo prilikom izvođenja radova, nego i prilikom projektovanja.

Ponovo da podsetim građane Srbije, pošto ste to izgleda namerno prećutali, u obrazloženju Predloga zakona lepo piše – desile su se poplave u maju 2014. godine. Posle tih poplava sledila je jedna obnova poplavljenih područja u Srbiji. Zbog poplava i zbog posledica poplava moralo je da se krene praktično od početka sa projektovanjem ove deonice auto-puta, pri čemu je to novo projektovanje podrazumevalo ne samo izgradnju ove deonice aut-oputa, dakle, ne samo izgradnju putne infrastrukture, nego još i preko 40km nasipa duž Zapadne Morave, plus izgradnja celom dužinom trase savremene, moderne, telekomunikacione mreže.

To je važno da građani Srbije znaju, da ovim Predlogom zakona neće dobiti samo auto-put, biće obezbeđeni od plavljenja kada je u pitanju Zapadna Morava, a vi znate koliki je to problem i plus toga imaćemo savremenu telekomunikacionu mrežu u ovom delu Srbije.

To je nešto što je, ja mislim, od vitalnog značaja ne samo za taj deo Srbije, nego za celu Srbiju. Kamo lepe sreće da sledeći put i svaki sledeći put kad budemo pravili neku novu deonicu auto-puta gde god se pojavi taj problem možemo pored izgradnje auto-puta da rešimo i pitanje izlivanja reka, bez obzira da li je u pitanju Zapadna Morava, Velika Morava, Južna Morava, Dunav, Sava, Kolubara, Tamnava, nije bitno, dakle, da rešimo konačno pitanje tih nasipa, o čemu je govorio i predsednik Vučić. Dakle, da više nemamo problem samo sa velikim rekama, jer sad se ispostavilo da su problem u Srbiji ne veliki vodotokovi poput Save i Dunava, nego male rečice koje usled velike količine padavina jednostavno poplave sve oko sebe.

Mi ovim Predlogom zakona, između ostalog, rešavamo i taj problem. Stotinama godina, ako ćemo pošteno, Srbija nije uspela da reši pitanje plavljenja Pomoravlja. Mi sada ovim Predlogom zakona to rešavamo, kao što ćemo da rešavamo i sva druga pitanja koja su se ovih dana pojavila kao aktuelna, gde mali bujični vodotokovi usled obilne količine padavina naprave katastrofu građanima koji žive uz te vodotokove.

Što se tiče, vi kažete legalizacija, formalno pravno to se zove ozakonjenje, dakle ozakonjenje spominjete 20 godina, neku godišnjicu problema legalizacije u Srbiji. Srbija ima problem sa nelegalnom gradnjom ne 20, više od 100 godina. Između ostalog, jedan od problema, odnosno jedan od uzroka koji su doveli do ovih poplava, evo sada pre neki dan u opštini Palilula u naseljima kao što su Ovča, Borča i Krnjača, to je upravo nelegalna gradnja.

Da li vi sada nama hoćete da kažete da je za tu nelegalnu gradnju odgovorna Zorana Mihajlović? Da je odgovoran Aleksandar Vučić? Da je odgovoran Goran Vesić? Pa naravno da nije. Da li vi mislite da ti problemi koji su nastajali godinama u Ovči, Borči, Krnjači, Kaluđerici, Grockoj i mnogim drugim delovima Beograda, i ne samo Beograda, nego Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Niša itd, mogu da se reše tako što lupite dlanom o dlan? Bilo bi lepo kada bi bilo moguće, ali nije moguće.

Ono što je bitno i ono što, ja mislim, građani Srbije dobro razumeju, mi smo stvorili zakonske mehanizme i obezbedili finansijska sredstva da se ti problemi iz godine u godinu rešavaju. Mi da nismo izvršili fiskalnu konsolidaciju 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. godine, mislite li da bi bilo moguće da obnovimo Srbiju u ovako kratkom vremenskom periodu kao što smo to učinili samo u toku ove godine?

Evo, rešićemo i pitanje kanalizacije i fekalne i kišne kanalizacije u opštini Palilula već u toku ove i sledeće godine, ali to su nasleđeni problemi. Ne možete problem koji je nasleđen od pre 20, 30 ili 50 godina da kažete – hej, ti, Zorana Mihajlović, što ga nisi rešila za godinu dana? Nema tog čarobnjaka koji taj problem može da reši.

Ja sam vama zahvalan što ste vi detektovali problem, jeste problem nelegalne gradnje, jeste problem što možda nismo izgradili više kilometara auto-puteva nego što smo planirali. Hvala vam na tome što ste nas podsetili da nismo uvek se držali rokova koje smo sami sebi zadali, ali izvinite, niko ne može da kaže da Aleksandar Vučić, da Zorana Mihajlović, da ljudi iz Vlade Srbije, da ljudi iz „Puteva Srbije“, da ljudi iz „Srbijavoda“ nisu radili danonoćno svoj posao. Radili su i to građani Srbije vide.

Možemo i sada da se podsmevamo, da citiramo izjave, da vadimo kada je ko rekao, možemo. Ja vas razumem kao poslanika opozicije, to je vaš posao, ali posao ovih ljudi iz Vlade je mnogo teži. Njihov posao je da rade. Njihov posao je da grade autoputeve. Njihov posao je, na kraju krajeva, da grade autoputeve koji su apsolutno bezbedni, da imamo manje smrtnih slučajeva na autoputevima, da nam autoputevi budu kvalitetni, da traju po 30, 40, 50 godina, a ne da se posle godinu ili dve pojave problemi, kao što je to bio slučaj do 2012. godine.

Dakle, ja ne osporavam vaše pravo da kritikujete, ali građani Srbije mislim da shvataju da je mnogo lakše kritikovati nego biti operativan, raditi i rešavati probleme za koje niste odgovorni vi, ali koji su vam pali u nasleđe, zato što ste 2012. godine preuzeli jednu potpuno ruiniranu državu, govorim o centralnoj državi, i plus, preuzeli ste čitav niz lokalnih samouprava koje su bile potpuno devastirane, kao što je grad Beograd, ili kao što su pojedini delovi grada Beograda, gde godinama niste imali kanalizaciju, gde je godina cvetala divlja gradnja, gde niko nije ni pokušao da reši taj problem i vi sada svu krivicu svaljujete na one koji se trude, ali zaista se trude da taj problem reše.

Pa, ja bih bio najsrećniji čovek na svetu, isto kao i vi. Ja želim dobro državi Srbiji isto kao i vi, i gradu Beogradu. Kada bi svi problemi grada Beograda, svi problemi Čačka, Kraljeva, Gornjeg Milanovca itd. mogli da se reše za sedam dana ili za 15 dana. Nažalost, ne mogu. Nisu rešavani godinama.

Mi smo izgradili više autoputeve nego što je izgrađeno od oslobođenja Jugoslavije 1945. godine pa do danas. To je veliki uspeh, to je veliki uspeh. Pri tome, uprkos tim vašim stalnim izjavama kako smo neki veliki evrofanatici, kako govorimo, iako nikada niste čuli od Aleksandra Vučića tu rečenicu, da EU nema alternativu, to su govorili neki drugi, mi smo ti koji smo otvorili srpsko putarsko tržište, da ga tako nazovem, i našim prijateljima iz Rusije i našim prijateljima iz Kine i našim prijateljima iz Azerbejdžana. To niko drugi do Aleksandra Vučića, do Zorane Mihajlović nije uspeo da uradi.

Ja mislim da građani Srbije to vide i da građani Srbije to dobro razumeju.

Da bismo ovu sednicu uveli konačno u neke normalne poslovničke tokove, ja vas molim, gospodine Arsiću, prekinite me kad na monitoru bude pokazalo da, po osnovu replike po kojoj sam se javio, govorim duže od dva minuta, bez obzira na kojoj rečenici budem.

Ono što želim da kažem, najveće zloupotrebe u Srbiji tokom 2008. godine naročito, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, dešavale su se pod firmom primene Zakona o javnim nabavkama. U Vojvodini je Bojan Pajtić sproveo sve javne nabavke i iza svake javne nabavke krila se korupcija, krilo se neizvođenje radova i krilo se lično bogaćenje. Dakle, sama primena Zakona o javnim nabavkama, sama po sebi, nije garancija da neće doći do zloupotrebe. To je jedna stvar.

Druga stvar, niko ne suspenduje u Srbiji Zakon o javnim nabavkama. Ovo je samo jedan od izuzetaka. Kao što smo napravili izuzetke kod ruskih, kod kineskih, kod azerbejdžanskih kompanija, tako ćemo da napravimo izuzetak i u ovom slučaju, samo da bismo ubrzali postupak izgradnje jedne važne deonice auto-puta koji prolazi kroz ovaj deo Republike Srbije. Inače, Zakon o javnim nabavkama važi i u gradu Beogradu, važi i za organe lokalne samouprave, važi i za državne organe. Ali, kada se međunarodnim sporazumima predvidi da će se izbor strateškog partnera za izvođenje ili projektovanje pa izvođenje radova…

(Vjerica Radeta: Gotovo.)

Jel dve minute? Završavam.