Po amandmanu, ako mogu.

Svi smo mi, gospođo Vjerice Radeta, u to vreme, 2003, 2004. i 2007. godine bili u istoj stranci.

(Vjerica Radeta: Da, ja zato i govorim.)

Znam ja vrlo dobro, kao što znate i svi vi poslanici SRS, ne da niste smeli da pitate Tomislava Nikolića da li je završio fakultet i na koji način, nego ako vas je sreo na hodniku i rekao vam dobar dan, vi ste bili najsrećnija osoba na svetu.

(Vjerica Radeta: Auuu, Martinoviću.)

Da, dobro, ja sad lažem.

(Vjerica Radeta: Lažeš.)

Tomislav Nikolić je za vas u to vreme bio najbolji političar u Srbiji, čovek iz naroda, neko ko zamenjuje predsednika stranke koji je u Hagu, o njemu ste govorili hvalospeve i pomalo mi naivno zvuči ovo što vi sad pokušavate da dokažete. Eto, kao sad niko u SRS, zamislite, nije znao da je Tomislav Nikolić upisao fakultet 2003. godine, a da ga je završio 19. januara 2007. godine. Hajte, molim vas.

Znači, to su priče u koje ni mala deca ne mogu da poveruju. Pogotovo da to kažete vi, moje kolege iz SRS, koji ste uvek dobro obavešteni, koji imate laufere na svakom mestu, koji ste, zajedno smo, u stvari, otkrivali mnogobrojne afere DOS-ovskog režima posle 2000. godine, borili smo se za pravdu, za istinu, za neku bolju i srećniju Srbiju, bili smo saborci. U jednom trenutku smo se razišli, ali ste onda vi postavili pitanje diplome Tomislava Nikolića tek onda kada je napustio SRS. To da niste znali da je upisao fakultet i da ga je završio, u to zaista malo ko u Srbiji može da poveruje.

(Vjerica Radeta: Reci jesi li ti znao.)

Ali, ja sad ne želim…

(Vjerica Radeta: Jesi li ti znao?)

Znao sam isto kao i vi što ste znali.

(Vjerica Radeta: Ja nisam znala.)

Znao sam isto kao i vi što ste znali.

Znao sam isto kao i vi što ste znali, ali nije to sad bitno. Hoću da vam kažem, Tomislav Nikolić je diplomu stekao kao zamenik predsednika SRS, a ne kao predsednik SNS. Imali ste vi i te kako dovoljno vremena od januara 2007, pa do septembra 2008. godine, kada je napustio SRS, nemoguće da za tako dugačak vremenski period niste saznali da je čovek završio fakultet, pa ste lepo mogli da ga pitate – kako si završio, kod koga si završio, kako si polagao ispite itd?
Znali ste vi vrlo dobro da je on završio fakultet, ali niste imali hrabrosti to da ga pitate, o tome se radi. Vi hrabrost da nekome nešto spočitavate stičete onoga momenta kada napusti SRS, a kad je sa vama ne pada vam na pamet da mu bilo šta kažete, pogotovo ako je na hijerarhijskoj lestvici iznad vas.

Nisam ja, gospođo Radeta, ničiji advokat.

(Vjerica Radeta: Nisam ja ni rekla da si advokat.)

Znači, ne branim ja nikoga. Advokati brane na sudu klijente. Tomislav Nikolić nije moj klijent, niti je ovo sud, niti sam ja advokat. Ja samo kažem, da bi građani Srbije znali, da je Tomislav Nikolić fakultet upisao i da ga je završio kao zamenik predsednika SRS i kao predsednik poslaničke grupe SRS, tačka.

Dalje, vi Tomislava Nikolića niste isterali iz SRS, nego je on čovek podneo ostavku.

(Vjerica Radeta: Nije tačno.)

Tačno je, gospođo Radeta, to možete da kažete nekome ko nije bio očevidac svega toga. Znam da vam je izdiktirano saopštenje da se SRS zahvaljuje Tomislavu Nikoliću na svemu onome što je uradio za SRS, tako je bilo.

Ja samo kažem kako je bilo.
Vi imate tu neku potrebu da kada vas čovek napusti da onda o njemu pričate sve najgore. Dok je sa vama onda je najbolji i najpametniji itd. Ja sam postao majmun, kada sam napustio SRS. Je li tako? Jel ste štampali knjige sa mojim likom, je li tako?
(Vjerica Radeta: Pa ne, nismo smeli da ti damo.)
Znači, ja sam postao majmun onog trenutka kada sam napustio SRS. Kada sam bio zajedno sa vama, hteli ste da me kandidujete za predsednika Republike. Je li tako? Bio sam zamenik predsednika poslaničke grupe SRS. Je li tako? Tada vam nisam bio majmun. Je li tako? Kada sam skupljao ljude da svedoče u korist Vojislava Šešelja nisam bio majmun. Sve to sam postao, odnosno, majmun sam postao tek onda kada više nisam hteo da budem sa vama i kada sam rekao – neću da me vode oni koji su, neću da kažem gori, ali imaju i manje političkih kvaliteta od mene i vreme je pokazalo da sam bio u pravu. Ništa drugo. Ne želim da vas vređam. Nisam ničiji advokat. Nikoga ne napadam.
(Vjerica Radeta: Ti si sam za sebe rekao da si majmun.)
Vi ste rekli za mene i štampali ste knjigu da sam majmun i super. Pa jesam, majmun sam.

Ja sam majmun postao onoga trenutka kada sam napustio SRS, onda sam postao majmun, a kada sam bio u SRS nisam bio majmun.
(Predsednik: Hvala.)
Znači, kad sam bio kod vas nisam bio majmun. Znači, ovde ljudi postaju majmuni kada napuste stranku.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto što će sigurno interesovati građane Srbije, bukvalno pre nekoliko minuta CNN je preneo vest, a ovo će verovatno i vas interesovati, gospodine Mali.

CNN je preneo vest da je Patrik Ho, bivši ministar policije Hong Konga, inače bliski saradnik Vuka Jeremića osuđen od strane porote okružnog suda u NJujorku, koja ga je proglasila po sedam od osam tačaka optužnice za pranje novca.

Maksimalna kazna za svaku tačku optužnice iznosi od pet do 20 godina zatvora, a izricanje presude, kako prenosi CNN zakazano je za 15. mart sledeće godine.

Ja ću samo pročitati deo onoga što je rekao sudija DŽefri Berman, vezano za Patrika Hoa. Patrik Ho je sada osuđen za isplaćivanje nekoliko miliona dolara mita stranim liderima u Čadu i Ugandi, kao deo njegovog plana da obezbedi nefer poslovnu prednost za jednu energetsku kompaniju, vrednu više milijardi dolara.

NJegovi uporni napori da korumpira strane lidere, nisu bili obični poslovi, već krivična dela, koja su za cilj imala da podriju ravnopravnost na međunarodnim tržištima.

Ova vest je važna za građane Srbije, zato što je nažalost Srbije i nažalost svih njenih građana, dok je bio predsedavajući generalne skupštine UN, upravo Vuk Jeremić bio posrednik između Patrika Hoa i njegovih poslovnih partnera iz Čada, Ugande i drugih svetskih zemalja.

Ja se nadam da takav čovek Srbiju više nikada na bilo kom međunarodnom forumu neće predstavljati.

Dame i gospodo narodni poslanici, dve stvari želim da istaknem.

Prvo, Srbija je zaista na dobrom putu što se tiče rasta realne ekonomije i o tome govore i zvanični podaci Eurostata, odnosno pozivam se na kvartalni monitor Eurostata, pošto ovde ima mnogo polemike oko toga da li su podaci našeg Republičkog zavoda za statistiku tačni ili ne.

Dakle, prema kvartalnom monitoru Eurostata Srbija je u 2018. godini zabeležila rast BDP od 4,9% i mogu da navedem samo nekoliko zemalja ispred kojih se Srbija nalazi po rastu BDP-a. To su: Bosna i Hercegovina 2%, Bugarska, članica Evropske unije 3,3%, Češka, članica Evropske unije 3,1%, Estonija, članica Evropske unije 3,5%, Hrvatska, članica Evropske unije 2,7%, Litvanija 3,8%, Rumunija, takođe članica Evropske unije, 4,1%, Makedonija 1,6%, Slovačka, takođe članica Evropske unije, 3,9%, Slovenija, takođe članica Evropske unije, 4,2%. Ja mislim da je ovo samo po sebi, da su ovi brojevi sami po sebi pohvala za Vladu Republike Srbije.

Druga stvar koju želim da istaknem, pošto se takođe prigovara da podaci kojima raspolaže Republički zavod za statistiku nisu tačni i da Republički zavod za statistiku navodno fingira podatke da bi prikazao stanje u srpskoj ekonomiji boljim nego što ono zaista jeste, želim da istaknem da će u decembru, dakle, za koji dan, biti otvoreno pregovaračko Poglavlje 18, koje se odnosi na pitanje statistike. I ono što je veoma bitno to je da od Evropske komisije Republika Srbija nije dobila nikakav dodatni zahtev u pogledu otvaranja tog poglavlja, što znači da su naši standardi u oblasti statistike u visokoj meri usklađeni sa evropskim standardima.

Drugim rečima, metodologija koju koristi Republički zavod za statistiku je u najvećoj meri kompatibilna sa evropskom metodologijom i u tom smislu možemo da kažemo da su ovi podaci ohrabrujući, da su oni dokaz da je Srbija na dobrom putu, ali iznad svega da su ovi podaci tačni, što mislim da je jako važno da građani Srbije znaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sa već pričao o tome da pojedini, tzv. lideri opozicije u želji da umanje dobre ekonomske rezultate Vlade, kažu da je to zbog toga što je naša statistika loša. Jedna od tih netačnih informacija koje se šire u javnosti je da Vlada lažno prikazuje broj zaposlenih zbog toga što nam se navodno 100 hiljada ljudi na godišnjem nivou iseljava iz države.

Dragan Đilas je izjavio da je u 2017. godini, da se iz Srbije iselilo 100 hiljada ljudi.

Meni nije bilo teško, ja sam danas konsultovao podatke sa OECD stata. Dakle, u pitanju su statistički podaci ove međunarodne organizacije. Pre svega, za 2017. godinu oni uopšte nisu izneli bilo kakve podatke, a podaci o broju iseljenih ljudi iz Republike Srbije su sledeći. U 2007. godini 27 hiljada, u 2008. godini 40 hiljada, u 2009. godini 27 hiljada, u 2010. godini 38 hiljada, pa 34 hiljade, pa 40 hiljada, pa 44 hiljade, pa 56, pa 60 hiljada u 2015. godini i poslednji podatak iz 2016. godine je 43.577 hiljada ljudi.

Zašto ovo govorim? Zato što su oni krenuli od tog lažnog podatka da se na godišnjem nivou iz Srbije iseli sto hiljada ljudi, što nije tačno, pa su onda pukim množenjem sto hiljada puta poslednjih šest godina došli do netačnog podatka da se iz Srbije u poslednjih šest godina iselilo 600 hiljada ljudi.

Dakle, taj podatak nije tačan. Ovo su zvanični podaci i to ne podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, ovo su zvanični međunarodni podaci koji jasno govore o tome koliko je netačna propaganda koja je usmerena protiv ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da ovi iz ovog ne saveza, nego kaveza za Srbiju ne slušaju jedni druge.

Maločas je kolega gospodina Ćirića koji je upropastio Smederevsku Palanku čitao procente rasta BDP-a, ja sam ga pažljivo slušao, i rekao je da je u toj famoznoj 2000. godini zabeležen rast BDP-a od preko 7%. Bilo bi dobro da nam sada specijalni savetnik generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“ objasni da li su tačni njegovi podaci ili su tačni podaci čoveka koji je opštinu Smederevska Palanka uveo u finansijsku blokadu i tu opštinu doveo u situaciju da plate zaposlenima isplaćuje na ruke preko računa Fudbalskog kluba „Jasenica“ i jedno vreme preko Javnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ u Smederevskoj Palanci.

Ono što predstavlja bitnu razliku između naše vlasti i vlasti ove raspale DS jeste u sledećem. U vreme kada ste vi bili na vlasti, vi ste svoje političke protivnike bukvalno ubijali, i to ste uradili sa Rankom Panićem, tako što ste ga izgazili policijskim čizmama. Vidite, u to neko zlo doba Vučićeve vladavine vi ste predsednik poslaničke grupe jedne opozicione stranke i specijalni ste savetnik generalnog direktora „Pošte Srbije“ i imate platu od 150.000 dinara, i to građani Srbije treba da znaju, i mnogo vam je teško, gospodine Ćiriću, pod režimom Aleksandra Vučića.

Samo vas molim, izdržite, znam da nije lako živeti sa platom od 150.000 dinara, ali, evo, mi smo uz vas, izdržite, imate svu našu podršku.

Uputio me je gospodin Ćirić na sajt Agencije za borbu protiv korupcije, evo ja sam sad ušao na sajt, kaže gospodin Goran Ćirić, JP „Pošta Srbije“ Beograd, u zagradi specijalni savetnik, izvor prihoda Republika. Interval mesečni bez umanjenja, neto prihod 150 hiljada dinara…

(Dijana Vukomanović: Pa, pročitaj svoja primanja.)

Što ste nervozni? Pa, polako što ste nervozni? Što ste nervozni?

Sto pedeset hiljada 96 dinara, dakle ništa nisam slagao. Pa, evo, onda laže sajt Agencije za borbu protiv korupcije.

(Marko Đurišić: Naravno da laže, jer je tamo vaš čovek.)

Dakle, vi ste pod tim strašnim režimom Aleksandra Vučića, specijalni savetnik generalnog direktora „Pošte Srbije“ i dobro je što je to tako, mi time pokazujemo da u Srbiji postoji politički pularizam, da nema nikakvog revanšizma i da mi naše političke protivnike ne progonimo na onaj način na koji ste to vi činili, kada ste ljude ostavljali bez hleba, kada ste ih ostavljali bez posla, kada ste upadali u opštine u kojima niste bili na vlasti sa autobusima interventne policije, kada ste otimali pečate, kada ste predsednike opština i predsednike skupština opština isterivali uz pomoć policijskih pendreka na ulicu i na kraju krajeva kada ste 2008. godine ubili jednog mladog čoveka, samo zato što se nije slagao sa politikom Borisa Tadića i DS, a ta politika se može sažeti u jednoj vrlo jednostavnoj formuli. Izvinjavamo se svima, izvinjavamo se zbog toga što su ustaše ubijale Srbije, izvinjavamo se Naseru Oriću što nije pobio dovoljno Srba u Podrinju, izvinjavamo se Ramušu Haradinaju i Hašimu Tačiju zbog svih onih Srba koje su pobili tokom 1998. i 1999. godine. Protiv takve politike je ustao Ranko Panić i režim Borisa Tadića je na njega poslao žandarmeriju, mladom čoveku su policijskim čizmama izgazili glavu, smrskali mu lobanju i ubili ga.

U naše vreme se to, kao što vidite, gospodine Ćirću ne dešava. Ovaj vaš žuti koordinator, žute raspale stranke preti nam nekim protestima. Mi smo videli te proteste i 2016. i 2017. godine, niste uspeli da skupite više od, mislim da je u jednom danu najviše bilo 800 ljudi, ali ono što je jako bitno, niste mogli da vidite policajce na ulici. Niko vas nije popreko pogledao, a kamoli da vas je udario policijskim pendrekom. To je bitna razlika između Srbije koja je danas demokratska država i vaše diktature u kojoj su ljudi ubijani na ulici samo zato što se sa tom vašom politikom nisu slagali.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo kao što vidite, a izgleda da je i danas legla uplata, taksimetar Đilasov radi, svaka vam čast, ne znam koliko ste para dobili, ali verovatno nije mali novac.

Nisam nikome držao predavanje, samo sam rekao da nema većeg preletača od onoga ko od Dimitrija LJotića pređe u tabor Dragana Đilasa. Ni jedan žuti poslanik, ni jedan žuti poslanik nije stavio žuti prsluk, nego je Boško Obradović…

(Boško Obradović: Replika.)

… naprasno požuteo i stavio žuti prsluk da pokaže da je veći demokrata i veći đilasovac čak i od samog Đilasa.

Ja sam samo rekao, ali zaista dobronamerno kolegi, pošto vidim da je mnogo nervozan, ne znam šta se dešava sa njim, a čudi me, pošto vidim da ove uplate redovno ležu na račun i valjda čovek kada ima novca on deluje rasterećeno, nije toliko nervozan, ja sam samo rekao da izbegava kupanje na otvorenom u toku novembra i decembra i da se obrati ocu Peranoviću iz Crne Reke.

Posle toga je jedan poslanik Borisa Tadića rekao da taj metod podrazumeva udaranjem motkom u glavu. Ne. Otac Peranović ovakve kao što je žuti koordinator leči na jedan drugačiji način i to mogu da kažem onako dosta efikasno.

(Boško Obradović: Ti to pretiš, Martinoviću?)

Znači, samo sam dao savet, izbegavajte kupanje u toku novembra i decembra na otvorenom, vidim da vam škodi i probajte sa ovim metodama iz Crne Reke, možda vam bude bolje.

(Boško Obradović: Ti to pretiš?)

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, čudi me da neko ko se nominalno zalaže za tržišnu privredu ima nešto protiv toga da „Telekom“, koji je akcionarsko društvo, posluje na tržištu i da funkcioniše kao i svaki drugi privredni subjekat.

Razumem zašto vi ovo govorite, zato što vi hoćete da ne postoji nikakva konkurencija na tržištu Draganu Šolaku i njegovom SBB-u. Ja razumem da ste vi lobista Šolakove kompanije, ali nemojte zbog toga da sprečavate državnu kompaniju da posluje na tržištu na istim principima po kojima posluju i svi drugi privredni subjekti.

Samo da vas podsetim, Telekom je kupio i operatera u Republici Srpskoj i Telekom je kupio operatera u Crnoj Gori. Dakle, ovo što se desilo nedavno nije prvi put da Telekom kupuje nekog privrednog subjekta na tržištu, to se već desilo i pokazalo se veoma isplativa investicija.

Ono što vi niste uradili, a bili ste dužni da uradite, nisam tražio od vas da mi kažete da li vam je žao ili vam nije žao. Činjenica je da je jedan mlad čovek ubijen tako što su ga policijskim čizmama izgazili po glavi. Ja sam pitao – kako je moguće da za sve vreme vaše vlasti niste pokušali da otkrijete ubice Ranka Panića? Zašto ne odgovorite na pitanje ko je poslao žandarmeriju, ko je poslao policiju da tuče narod, da baca ne samo suzavac nego da baca bojne otrove na ljude koji nisu nikoga ugrožavali, koji nisu razbili nijedan izlog, koji nisu atakovali na život i na bezbednost apsolutno nijednog policajca?

Ono što takođe građani Srbije treba da znaju, u vreme vaše vlasti, ubijen je …

… policijski general Boško Buha, ubijen je visoki funkcioner Službe državne bezbednosti Srbije Momir Gavrilović Gavra, ubijen je visoki policijski funkcioner Nenad Batočanin, ubijeni su ljudi koji su bili svedoci neviđenog kriminala, pljačke i lopovluka, koji se desio u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine. To su odgovori na koje građani Srbije i dan danas čekaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od prethodnih govornika je rekao – kako vam nije jasno šta opozicija radi? Jasno nam je šta jedan deo opozicije radi.

(Boško Obradović: Pa ti si pričao za Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića da su lopovi!)

Ramuš Haradinaj je rekao da će takse od 100% za proizvode iz centralne Srbije …

(Boško Obradović: Kako te nije sramota?)

(Radoslav Milojičić: Sedi dole!)

Samo vi vičite.