Zahvaljujem se gospođo Gojković, samo nekoliko primedbi.

Nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Čedomir Jovanović, reči koje su upućeni Siniši Malom da je on istovremeno i zakonodavac i poslodavac. Zakonodavac je Narodna skupština, nije zakonodavac Vlada i nije zakonodavac Ministarstvo finansija. To je jedna stvar.

(Čedomir Jovanović: Zakonopisac.)

Pričali ste o privatnom sektoru i o tome da je on praktično iščupao našu ekonomiju iz krize od 2014. godine, to je tačno, ali ono što niste rekli to je da je taj privatni sektor razvijen zahvaljujući činjenici da smo imali jednu aktivnu državu, da smo imali jednog veoma aktivnog premijera Aleksandra Vučića, zahvaljujući kome su te investicije i došle u Republiku Srbiju i zahvaljujući toj aktivnoj državi mi smo za manje od četiri godine otvorili stotinu novih fabrika u Srbiji i zaposlili oko 150.000 ljudi i uspeli da spustimo stopu nezaposlenosti sa preko 26% na nekih 11%.

Pričate o uzimanju kredita. Tačno je da je cena kapitala 2008, 2009. i 2010. godine bila mnogo viša nego danas, to je tačno, ali nije problem samo cena kapitala, problem su motivi zašto su uzimani krediti. Ti krediti nisu uzimani da bi se podigla proizvodnja u Srbiji, nego da bi se na nerealnim osnovama povećale plate i penzije, da bi tadašnji režim mogao da pobedi i na sledećim izborima. To je ono što niste rekli, a ono što je jako važno da građani Srbije znaju.

Pitate gde nam je Razvojna banka? Imali smo, gospodine Jovanoviću, jednu Razvojnu banku Vojvodine. Pitajte ove koji sede pored vas šta je bilo sa Razvojnom bankom Vojvodine i čemu je služila Razvojna banka Vojvodine? Razvojna banka je služila tome i zašto treba biti obazriv, po mom mišljenju, sad iznosim moje lično mišljenje, kad god država razmišlja da li da uvede ili da ne uvede Razvojnu banku.

Razvojna banka Vojvodine služila je tome da u vreme izborne kampanje upumpava na veštački način novac DS i strankama koje su sa njima bile u koaliciji da bi imale više para i da bi pobeđivale na izborima. To su sve posledice jedne pogubne ekonomske politike sa kojima smo mi morali da se suočavamo.

Prvo, gospodine Jovanoviću, nisam vam rekao da ste izdajnik i zaista nemam nameru da tim rečnikom…

(Čedomir Jovanović: Nisam ni rekao da ste vi, nego vaši birači.)

Dobro, dobro. Znači, nisam vam rekao da ste izdajnik niti želim da na taj način komuniciram sa vama. Hoću da vam kažem samo jednu stvar, mislim da bi ste morali vrlo jasno i decidirano da kažete ko su ti u Srbiji koji prete građanima Srbije da kad oni dođu na vlast, da će da zatvore sve fabrike. To sigurno nije SNS. To su Dragan Đilas, to je Vuk Jeremić, to su Boško Obradović, to su isti oni ili delimično isti oni sa kojima ste vi 5. Oktobra 2000. godine preuzimali vlast.

Drago mi je što ste se od njih distancirali, ali mislim da bi bilo fer i pošteno da kažete ko su ljudi koji misle da Srbiju vrate u stanje u kome je bila 2012. godine, u Srbiju u kojoj ste imali preko 400 hiljada ljudi bez posla, u kojoj niste imali skoro ni jednu ozbiljnu stranu investiciju, u kojoj niste imali ni jednu ozbiljnu i bilo kakvu proizvodnju.

U tom smislu, SNS je odgovorna prema građanima Srbije. Sve investicije koje su došle u Srbiju, bez obzira ko ih je doveo, a najvećim delom smo ih doveli mi, odnosno dovela ih je Vlada koju podržava SNS, dok smo mi na vlasti, te investicije će i ostati u Srbiji, ne zbog nas, zbog građana Srbije, jer vi ne zatvarate fabrike zbog Aleksandra Vučića ili zbog bilo kog poslanika SNS. Ako zatvorite fabriku, onda morate da objasnite tim ljudima koji u tim fabrikama rada gde će sutra da rade. To je jedna stvar.

Druga stvar, SNS je uspela ono što su mnogi pričali, ali na tome ništa nisu uradili. Mi smo izvršili, uprkos teškim merama fiskalne konsolidacije, nešto što se zove reindustrijalizacija Srbije. Srbija više nije samo agrarna zemlja. Srbija je i zemlja koja ima visoko razvijenu industriju.

Dakle, prethodni govornik je, koliko se ja razumem u politiku, koordinator Đilasov za Narodnu skupštinu i on je praktično šef svim poslaničkim grupama koje čine Đilasov Savet za Srbiju.

Gospodin koordinator se, ako se sećate, drage kolege narodni poslanici, dan nakon što je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, otvorio jednu fabriku u Vladičinom Hanu, fotografisao ispred te fabrike i rekao – kada dođem na vlast, mi ćemo da zatvorimo tu fabriku zato što je štetno da u Vladičinom Hanu radnici, odnosno građani Vladičinog Hana rade u jednoj turskoj kompaniji. To im je sada zvanična politika celog tog Saveza za Srbiju. Dakle, to pričaju svaki dan po tribinama koje održavaju. Doduše, malo su im posećene tribine, pa su zbog toga nervozni, ali to pričaju po svojim tribinama, koje drže širom Srbije, da će oni da zatvore svaku fabriku koju je otvorila Vlada koju je predvodio Aleksandar Vučić ili Vlada koju je predvodila i koju još uvek predvodi Ana Brnabić. To je zvanična politika Dragana Đilasa, a eksponent te politike u Narodnoj skupštini je gospodin koordinator, koji je šef svima ovima koji su članovi Saveza za Srbiju.

Uopšte ne znam na koji način sam uvredio gospodina koordinatora. Samo sam ga podsetio, njega i narodne poslanike, građane Srbije, koja je njihova zvanična politika. Zvanična politika Dragana Đilasa i koordinatora je ključ u bravu. To je ono što su radili i 2004, 2005, 2006, 2007, 2008. do 2012. godine. Zvanična ekonomska politika koordinatora i Dragana Đilasa je ključ u bravu i u Vladičinom Hanu, i u Loznici, i u Subotici, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Vranju, i u Leskovcu, i gde god smo otvorili fabriku, ta fabrika da se zatvori. Zašto? Ništa u Srbiji ne treba da radi. Jedine kompanije koje treba da rade su kompanije Dragana Đilasa. Jedino on sme da se bogati. Jedino on sme da ime novca. Niko drugi ne sme u Srbiji da radi.

To je jedna sumanuta ekonomska politika i mi ćemo u Narodnoj skupštini o tome da pričamo i baš nas briga ko je koordinator i koga će Dragan Đilas za pet minuta da pošalje da govori u njegovo ime, ali protiv te pogubne ekonomske politike koja se zove ključ u bravu ćemo da govorimo svakog dana i u svakom trenutku.

Član 106.

Ja sam samo rekao ono što su svi građani Srbije videli, da je zvanična politika Saveza za Srbiju, čiji je šef Dragan Đilas, a njegov koordinator i šef svih poslanika koji pripadaju tom famoznom Savezu za Srbiju, Boško Obradović, da se zatvore sve fabrike u Srbiji koje su otvorene od 2014. godine pa do danas.

Kao dokaz tome, ja sam podsetio građane Srbije na onu epizodu iz Vladičinog Hana kada je gospodin koordinator dan nakon što je predsednik Vlade Aleksandar Vučić otvorio fabriku došao u Vladičin Han i rekao – ovu fabriku treba zatvoriti. To je njihova zvanična politika.

Oni kada pričaju o domaćoj privredi, oni misle u stvari samo na jednog jedinog čoveka, a to je Dragan Đilas, samo njemu treba davati subvencije, samo njemu treba omogućiti da radi, samo njegovim kompanijama treba omogućiti da posluju na tržištu Srbije, a sve druge kompanije, da li su domaće ili strane, treba zatvoriti, a radnike isterati na ulicu. To smo već videli, to su radili kada su bili na vlasti do 2012. godine.

Tu, gospodine koordinatore, imate jedan mali problem. Dragan Đilas nije čist domaći privrednik. Znate zbog čega? Pola firmi mu je registrovano po Kipru, Kajmanskim, Devičanskim ostrvima, po Sejšelima itd. Tako da on nije obrazac domaće privrede onako kako ga vi zamišljate. Delimično jeste i domaći privrednik tako što je reketirao posle 2000. godine sve direktore iz DS, predstavljajući se kao eksponent tadašnjeg predsednika Vlade, da moraju da se reklamiraju preko njegove firme „Dajrektmedija“ i ostalih medijskih kuća kojima je raspolagao.

Na kraju krajeva, o tome je govorio i bivši direktor DS Miodrag Kostić.

Završavam.

Lično se žalio Zoranu Đinđiću kako ga Dragan Đilas reketira i vi se sa tom reketaškom politikom nastavili i dalje samo ako bi nekim slučajem pobedili na izborima.

Razumem gospodina Mirčića. Kao poslanika jedne opozicione stranke on mora da kritikuje Vladu i to je sasvim normalno, ali za nekoliko stvari koje je izneo nije u pravu.

Prvo, iznos penzije nije stečeno pravo i vi uporno brkate dve kategorije. Penziju kao socijalni status od iznosa penzije. Iznos penzije nije zagarantovano pravo. Iznos penzije zavisi, bilo bi dobro kada ne bi zavisilo, ali iznos penzije zavisi od realnih ekonomskih mogućnosti, sa jedne strane, budžeta Republike Srbije, a sa druge strane, fondova penzijskog i invalidskog osiguranja. Da smo potpuno udžbenički i ekonomski uređena država, onda iz budžeta uopšte ne bi trebao da se isplaćuje ni jedan jedini dinar za penzije, nego bi se sve penzije isplaćivale iz fondova PIO.

Nažalost, ti fondovi su opljačkani u nekim davnim vremenima i sada je Republika Srbija u situaciji da najveći deo penzija ili jedan veći deo penzija isplaćuje iz budžeta Republike Srbije. Tako da to oko penzija, iznosa penzija, mislim da niste u pravu.

Što se tiče fabrika koje su otvorene zahvaljujući, kako vi kažete, subvencijama stranim kompanijama, ni tu niste u pravu. Pozitivno pravni propisi Republike Srbije, gospodine Mirčiću, ne prave nikakvu razliku između stranih i domaćih investitora. Pogledajte Zakon o državnoj pomoći. On prepoznaje samo kategoriju investitora. Kapital može da bude strani, ali kapital kada dođe, i taj strani kapital kada dođe u Republiku Srbiju, on mora da posluje po zakonima Republike Srbije, on podrazumeva formiranje preduzeća po pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, koje mora biti registrovano u Agenciji za privredne registre i to preduzeće je domaće preduzeće koje plaća poreze, doprinose i sve druge fiskalne obaveze po propisima Republike Srbije.

Dakle, Republika Srbija nije država u kojoj strana kompanija može direktno da funkcioniše na tržištu. Kapital je strani, ali sve kompanije koje su otvorene su domaće zato što su registrovane u Republici Srbiji. Mi nismo banana država u kojoj posluju firme koje su registrovane na Kajmanskim ostrvima, nego država uređena u kojoj svaka firma novoosnovana mora da bude registrovana u Agenciji za privredne registre.

Nemojte da zaboravite još jednu stvar. Ja znam da je to politički zgodno da se upotrebljava, motate neke kablove i izvozite gorenjske frižidere od sto i nešto fabrika koje su otvorene u Republici Srbiji od 2014. do 2018. godine…

Srpska napredna stranka je iznela jasno svoj stav, a to je da smo za trajnu slogu između Srba i Bošnjaka i u Raškoj oblasti, kao što smo za slogu i dobrosusedske odnose sa Bošnjacima u BiH. To je jedna stvar.

Ne želimo ni na koji način da Aleksandar Vučić bude upetljavan kao predsednik Republike Srbije u interne sudove dve parlamentarne političke stranke. Nas u to nemojte da mešate. To je jedna stvar.

Druga stvar, niste u pravu kada ste rekli da smo ćutali na neosnovane napade koji su dolazili na vašu stranku, ja sam lično, kao predsednik Administrativnog odbora, bio pod snažnim medijskim pritiscima da, pošto potom na silu Boga, preko kolena, zakažem sednicu Administrativnog odbora i da Vojislavu Šešelju, kao navodnom ratnom zločincu oduzmem mandat. Jasno sam i glasno rekao da to neću da uradim, ne zato što se slažem sa Vojislavom Šešeljem, nego zato što nema zakonskih uslova da se čoveku oduzme mandat. Sada će mi to zameriti neko od mojih koalicionih partnera, ali to je moje mišljenje, kao pravnika.

Kao što nisam, hteo da samo zato što je bilo u tom trenutku popularno, osudim Vjericu Radetu, zbog jednog prilično grubog tvita, koji je objavila letos, zato što znam i drugu stranu medalje, kako vi kažete, a to je da u Podrinju nisu stradali samo Bošnjaci, nego su masovno stradali i Srbi, tokom 1992. i 1993. godine.

Samo, završavam sa jednom rečenicom. U jednom pismu, nemojte da dobacujete mnogo ste nervozni, u jednom pismu Čerčilu, Enton Idn, britanski ministar spoljnih poslova kaže - za Mek Lejna Tito je bio potpuno beo, a Draža Mihajlović potpuno crn, meni se čini da je, kaže - siva boja na Balkanu najčešća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokojni Aleksandar Tijanić je za prethodnog govornika rekao da je nekada pravio pljeskavice i ćufte, a onda je sticajem nesrećnih okolnosti postao predsednik Vlade.

Čovek potpuno neobrazovan, kaže, verovatno u nameri da bude duhovit, poredio je Slovačku i Srbiju i onda kaže Slovačka nema planine. Ja ne znam da li je on čuo da se upravo u Slovačkoj nalazi jedna od najatraktivnijih turističkih lokacija – Visoke Tatre. Ja sam evo sada malo pogledao na internetu. Na Visokim Tatrama imate 161 smeštajni objekat. Nije to sada bitno. Čoveka u tim godinama teško je obrazovati.

Ono što je mnogo važnije da građani Srbije znaju. Od kako su on i njegovi pajtosi preuzeli vlast 2000. godine, Srbija je uvek kršila budžetski kalendar kada je u pitanju donošenje zakona o budžetu. Da vas podsetim: budžet za 2012. godinu usvojen je 29. decembra 2011. godine, inače rok za usvajanje budžeta je 15. decembar; budžet za 2011. godinu usvojen je 29. decembra 2010. godine; budžet za 2010. godinu usvojen je 29. decembra 2009. godine: budžet za 2009. godinu usvojen je 21. decembra 2008. godine; budžet za 2008. godinu usvojen je 28. decembra 2007. godine.

Sada pazite ova dva podatka, budžet za 2007. godinu usvojen je 23. juna 2007. godine, a budžet za 2004. godinu usvojen je 23. marta 2004. godine. Tako su oni radili.

Kako radi SNS? Budžet za 2013. godinu usvojen je 1. decembra 2012. godine, budžet za 2014. godinu usvojen je 13. decembra 2013. godine, budžet za 2016. godinu usvojen je 12. decembra 2015. godine, budžet za 2017. godinu usvojen je 10. decembra 2016. godine, budžet za 2018. godinu usvojen je 14. decembra 2017. godine.

Gospodin koordinator je govorio o Alan Fordu. Tamo ima jedan lik koji se zove Gumifleks. Ovaj Gumifleks se pretvorio od fašiste u đilasovce. I priča o poreklu imovine, on će da ispita kada dođe na vlast sa svojim kriminalcima i lopovima koji su ojadili Srbiju, onda će on, kaže, da ispita poreklo imovine svih nas iz SNS. Juče je jedan od lidera te vaše nove koalicije odgovarao kao svedok u njujorškom sudu o svojim mafijaškim vezama sa gospodinom Patrikom Hoom, koji je bio svojevremeno ministar unutrašnjih poslova Hongkonga. Po izjavi samog Patrika Hoa, Vuk Jeremić je zaposlen u jednoj firmi, CFC mislim da se zove, gde je za dve godine dobio 660.000 evra.

Da podsetim gospodina koordinatora kako se obogatio njegov lider Dragan Đilas. Obogatio se na grbači građana Srbije, tako što je ostvario milionske sume u evrima prodajući i trgujući sekundama upravo na RTS-u i upravo na rijaliti programima koje je on doveo u Republiku Srbiju. Tada mu rijaliti programi nisu smetali, zato što je bio suvlasnik jedne od televizija koja je emitovala rijaliti programe.

Ono što gospodin koordinator neće da prizna, a ja moram da kažem zbog građana Srbije, kada su prijatelji koordinatora bili na vlasti, gospodine Arsiću, ja ću navesti samo jedan primer, to je bila sednica Narodne skupštine od 5. maja 2010. godine, oni koji plaču kako nisu imali dovoljno vremena da pročitaju materijal, predloge zakona itd. Na sednici od 5. maja 2010. godine, prijatelji koordinatora, dakle Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, Šane Petrović i svi ostali su spojili 94 tačke dnevnog reda, to je bila sednica od 5. maja 2010. godine, vi se, gospodine Arsiću, toga sećate, pa ste imali npr. Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade države Kuvajt, pa do zakona o PIO.

Tad Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i ostalim lopovima i kriminalcima koji su upropastili Srbiju nije smetalo da spoje 94 tačke dnevnog reda.

Tad nisu u Skupštini donosili predloge zakona i pokazivali građanima Srbije koliko moraju da pročitaju materijala. Tad je to bilo super, tad je to bilo evropski, tad je to bilo demokratski.

Samo da završim. (Isključen mikrofon) Većina ovih predloga zakona nalazi se u skupštinskoj proceduri više od dva meseca i nije tačno da su materijal dobili tri dana pred početak sednice.