Hapšenje i osuda Vojislava Šešelja je najflagrantnija povreda elementarnih građanskih prava i dokaz povampirenja člana 133. Krivičnog zakonika. Očigledno je da će u predizbornoj kampanji… (Isključen mikrofon) … sredstava srpskih komunista, odnosno socijalista, predsednik DS dr Dragoljub Mićunović.

Dame i gospodo narodni poslanici, svako ima pravo da mu neko bude drag. Ne znam da li je baš srpskom narodu drag čovek koji je u vreme „Oluje“ bio zamenik ministra spoljnih poslova. Ne znam da li je srpskom narodu drag čovek koji je nakon što je napustio Beograd, i to sa pozicije predsednika predsedništva SFRJ, otišao u hrvatski Sabor i rekao: „Ja sam svoj zadatak izvršio, Jugoslavije više nema“. Meni lično ti ljudi nisu dragi, ja mislim da nisu dragi ni većini pripadnika srpskog naroda, vama možda jesu, nemam ništa protiv toga.

Ali, hoću da vam kažem da je vaša politika – politika potpunih kontradiktornosti i nelogičnosti. Vi nama ovde spočitavate kako su nam amandmani besmisleni. Vaša politika je besmislena. Vi 1990. godine, dozvolite samo da završim, vi 1990. godine protestujete protiv hapšenja dr Vojislava Šešelja zato što je organizovao dobrovoljce za odlazak u Krajinu i kažete da biste to ponovo uradili, i u nastavku rečenice kažete – ali, tražimo da mu se oduzme mandat zato što je ratni zločinac“. Ako vi u tome vidite bilo kakvu logiku, bilo kakvu doslednost… Kažete da nemamo ideja. A koja je vaša ideja? Vaša ideja je 1990. godine bila – da, treba slati dobrovoljce u Krajinu, da, treba 1994. godine čestitati Mladiću, da, treba imati jednu paravojnu formaciju u Republici Srpskoj koju vodi Mauzer, da, treba 2001. godine isporučiti Slobodana Miloševića, 2008. godine uhapsiti Radovana Karadžića, a 2011. godine Ratka Mladića. (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, želim da vam se obratim ne samo kao resornom ministru, nego kao članu Vlade. Radi se o jednom veoma uznemirujućem i ozbiljnom pitanju koje se danas pojavilo.

Naime, moj uvaženi kolega dr Vlado Babić, iz Sombora, inače, po nacionalnosti Bunjevac, poslanik SNS, dobio je danas na adresu Narodne skupštine Republike Srbije, kao što možete da vidite, jedno grozno preteće pismo. Pisano je latiničkim pismom, rukom, u kome mu se, između ostalog, preti da će biti zaklan zato što je pre nekoliko dana replicirao gospodinu Tomislavu Žigmanovu, zbog toga što se zalaže za očuvanje identiteta Bunjevačke nacionalne manjine.

Na najgori mogući način se u ovom pismu vređa predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Spominje se da je, evo, citiram, vezano za jasenovačke žrtve – lijepo definirao prvi hrvatski predsednik dr Franjo Tuđman, da je u Jasenovcu ubijeno samo 20 do 30 tisuća ljudi. Govori se pogrdno o Aleksandru Vulinu, koji će, kaže, doživotno biti persona non grata u Hrvatskoj. Govori se o gospodinu Vojislavu Šešelju, za koga se kaže da je osuđeni haški zločinac. Kaže – komunjarsko-četnički vojvoda, koji će takođe biti zaklan prvom prilikom itd.

I, ono što je najgroznije u ovom pismu, gospodinu Babiću se preti da će, kaže, nekakvi osvetnici atakovati na njegovu žensku obitelj – mrtav si, naći ćemo ti slabu točku u kretanju, a šta ćemo tek da radimo celoj tvojoj ženskoj obitelji, džaba ti i skupštinska retorika itd.

Dakle, ja vas molim da upoznate Vladu Republike Srbije, da upoznate ministra unutrašnjih poslova sa ovim pismom koje danas stiglo na adresu dr Babića ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Plašim se da je ovo nastavak najgore moguće kampanje protiv Republike Srbije.

Mi smo o tome više puta govorili ovih dana u Narodnoj skupštini, ali ovo je zaista sad prevazišlo svaku meru. Ovo je sad atak na ličnost jednog narodnog poslanika. Ovde se preti njegovoj porodici, ženskim članovima njegove porodice. Možete da zamislite šta to znači.

Ovde se na najgori mogući način govori o Srbiji, o njenom rukovodstvu, o srpskim političarima, na kraju krajeva, koji su u opoziciji, koji čak nisu ni na vlasti i ja, ako želite, mogu ovo da vam fotokopiram, da imate kod sebe.

(Vjerica Radeta: Mi želimo.)

Dobićete.

Mi ćemo kao poslanička grupa insistirati da se otkrije ko stoji iza ovog pismo, pošto je ono anonimno, nije potpisano, pisano je rukom. Pisano je nekim jezikom koji mene dosta podseća na ovaj novohrvatski Tuđmanov govor, ali, nije to sad najvažnije.

Najvažnije je da država Srbija reaguje, da se stane u odbranu i dr Babića i članova njegove porodice, ali i svih ostalih koji su pomenuti u ovom pismu, bez obzira da li su u pitanju političari iz vlasti ili političari iz opozicije. Koverta u kome je stiglo ovo pismo nalazi se kod dr Babića, tako da molim Vladu Republike Srbije, molim Ministarstvo unutrašnjih poslova, da ove pretnje najozbiljnije prime k znanju, da reaguju i da se otkrije ko stoji iza ovog monstruoznog čina.

Nije povreda Poslovnika, javio sam se za repliku.

Pre svega želim da se zahvalim gospodinu Ružiću zbog toga što će obavestiti Vladu o ovom nemilom činu.

Ono što samo želim da dodam, simptomatično je da ovo pismo dolazi na adresu dr Babića pred predstojeće izbore za nacionalne savete u Republici Srbiji. Ono što sam zaboravio da kažem u svom izlaganju, to je da se autor ili autori ovog anonimnog pisma pozivaju na Hrvatsko nacionalno vijeće i oni prete dr Babiću u ime Hrvatskog nacionalnog vijeća zato što gospodin Babić smatra da su Bunjevci posebna nacionalna manjina, da ne pripadaju Hrvatskom nacionalnom korpusu nego da su posebna etnička zajednica koja živi pre svega na teritoriji Vojvodine, odnosno na teritoriji gradova Sombora i Subotice.

Zbog toga ja koristim ovu priliku da pozovem predstavnike Hrvatskog nacionalnog vijeća, ako treba mi ćemo im uputiti ovo pismo, kao što ćemo ga dati i kolegama iz poslaničke grupe iz SRS i svih drugih poslaničkih grupa, dakle, ja pozivam gospodu iz Hrvatskog nacionalnog vijeća da se izjasne vezano za ovo pismo, da ga osude i da kažu ko stoji, ako znaju ko stoji, dakle, ko je autor ovog pisma i ko je autor ovih monstruoznih pretnji, pre svega na račun dr Babića i njegove porodice, ali bogami i na račun celokupne države Srbije.

Dakle, nije pismo nimalo naivno, nije bezazleno. Tu se otvaraju mnoge veoma kompleksne teme, teme iz prošlosti, teme iz sadašnjosti. Ima tu mnogo stvari koje bi trebalo da se razjasne i kojima bi trebalo da se pozabave nadležni državni organi. Vama, ministre, još jedanput hvala.

Ali, želim da naglasim da će poslanička grupa SNS zaista učiniti sve da se ovde stvari isteraju na čistac. Niko u Srbiji ne može da bude obeležen i niko u Srbiji ne može da bude meta, bez obzira na svoju političku, nacionalnu, versku ili bilo koju drugu orjentaciju.

Pa, zbog građana Srbije.

Gospodine Vukadinoviću, vi ste u salu Narodne skupštine ušli pre 15 minuta. Ne znam kako vas nije sramota da kažete kako mi danas, tri dana raspravljamo o amandmanima. Vi uopšte ne raspravljate.

Ovi ljudi koji ovde sede, poslanici SNS, poslanici Pokreta socijalista, 80% poslanika je obrazlagalo svoje amandmane. LJudi su branili program i politiku SNS, odnosno stranaka kojima pripadaju.

Vi uđete 10 minuta u salu i onda kažete građanima Srbije – evo, mi već tri dana… Ne, vi gospodine Vukadinoviću sedite u sali 10 minuta.

Još nešto da vam kažem, ali nemojte pogrešno da me razumete. Došli ste ovde kao da ste došli ispod nekog šatora, raspojasani, suprotno bilo kakvom kodeksu odevanja i oblačenja u bilo kom evropskom i svetskom parlamentu i onda nam držite predavanja o demokratiji, o tome kako je ovo sve besmisleno itd. Ako je ovo sve besmisleno, zašto primate platu kao narodni poslanik? Zašto primate platu kao svi ovi ljudi koji sede po osam, 10, 12 sati ovde u Narodnoj skupštini i bore se za prava građana Srbije, za prava onih koji su, na kraju krajeva, izabrali za narodne poslanike? Ne, nego vi čekate poslednje sate i poslednje minute rasprave u pojedinostima, pojavite se u Narodnoj skupštini i kažete – evo, ja sam došao, ja tri dana učestvujem u raspravi. U kakvoj raspravi vi učestvujete? Ne učestvujete ni u kakvoj.

Što se mene tiče, baš me briga. Ne morate ni da učestvujete, ali nemojte da iznosite neistine kako se vi tri dana ubijate od posla vi, DS, Dveri, ovi Tadićevi itd. Da vam kažem nešto, najobičniji lenjivci, lenje bube. Vi nećete da radite i vama je krivo što poslanici SNS rade, što se bore, što podnose amandmane u skladu sa Poslovnikom, iznose sve pozitivne primere iz svojih lokalnih samouprava šta su Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije učinili i za građane Subotice, Beograda, Novog Sada, Vranja, Loznice, Šapca i svih drugih gradova u Srbiji.

Što se tiče odevanja, gospodine Vukadinoviću, verovatno na to mislite, Aleksandar Vučić je vršio smotru Vojske Srbije u farmerkama i u jakni vetrovci na Pasuljanskim livadama gde je temperatura bila možda nekoliko stepeni iznad nule. Kažite mi, gospodine Vukadinoviću, kada se to Aleksandar Vučić pojavio u Narodnoj skupštini, i kada je bio u opoziciji i sada kada je na vlasti, odeven ovako kao vi? Nije nikad. Toliko o poštovanju parlamentu i toliko o parlamentarizmu.

Vi koji nam držite predavanja o nekakvom etičkom kodeksu, znate, mi smo sada u jednoj malo čudnoj situaciji. Novinare u Narodnu skupštinu ne puštaju zato što su, npr, odeveni kao vi, ali zato narodni poslanici poput vas mogu tako, pa ustanite, evo, neka vas narod vidi. Ustanite raspojasani, onako kao da ste pošli u prodavnicu da kupite pivo. Ustanite, slobodno, neka vas narod vidi. Ustanite, čega se plašite? Dođete raspojasani deset minuta i – evo, ovo je sve besmisleno, ovo je sve bez veze. Šta je bez veze? Da vam ustupimo vlast? Vama koji ste upropastili državu Srbiju bez borbe? Da poslanici SNS koji uživaju ozbiljnu podršku, preko 60% građana Srbije ćute, a da slušamo vas, Aleksandru Jerkov, Sandu Rašković Ivić, Boška Obradovića, vas, na kraju krajeva, gospodine Vukadinoviću?

Koga vi predstavljate? Evo, ja vas sada srpski pitam – koju političku partiju predstavlja Đorđe Vukadinović u Narodnoj skupštini? Pripadate poslaničkoj grupi, ne znam kako se više zovete, Nova Srbija, Pokret za spas Srbije. Jeste li u Novoj Srbiji ili ste u Pokretu za spas Srbije, a izabrani ste sa liste DSS-Dveri, ako se ne varam? Već sam i zaboravio, 2016. godine, davno je to bilo, ovde se poslaničke grupe formiraju i rasformiraju na dnevnom nivou, onda uđete vi deset minuta u salu i kažete – šta ovi poslanici iz SNS glume neku predstavu, to je sve glumatanje, to je sve bezveze itd. Više ste proveli, gospodine Vukadinoviću, vi i vaše kolege u skupštinskom restoranu nego što ste bili prisutni u sali.

Ponavljam još jedanput, a vi se ljutite do mile volje, vi ste lenje bube. Vi niste naučili da radite. Vi nemate radnog elana. Vi nemate radne navike. Ja dok sam bio i u SRS, naučio sam da sedim u sali Narodne skupštine, da sedim osam sati, deset sati, 12 sati, i kada su sednice trajale do ponoći i iza ponoći i kada su trajale do osam sati ujutru, sedeo sam.

Vi ne možete da sedite pola sata u kontinuitetu. Evo, tražio sam od zamenika generalnog sekretara da mi izvuče koliko ste danas vi bili prisutni u sali Narodne skupštine. Kažete da ste bili na poslaničkom pitanju, postavljali ste pitanje, izašli ste napolje i ušli ste u sali Narodne skupštine pre dvadeset minuta. Nisam ja uopšte nervozan. Što se mene tiče, možete i da dođete i da ne dođete, to je vaša volja. Ali neću da trpim da neradnici drže predavanja o demokratiji, o vladavini prava ljudima iz SNS, pa i kolegama iz SRS koji ovde sede, vi koji dođete u salu turistički, i to odeveni kao da ste sada šetali Knez Mihajlovom ulicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ovako stoje stvari, što se tiče brojeva. Juče je gospodin Đorđe Vukadinović bio u sali, kartica mu je bila, da budem potpuno precizan, kartica mu je bila u poslaničkoj jedinici, da li je on fizički bio u sali, to nisam pratio, ne bavim se tom vrstom istraživanja.

Kartica mu je juče bila u sistemu dva sata i 48 minuta, a danas, zamislite, mnogo više tri sata i 54 minuta. Sednica je počela danas u deset. Sada vas ja pitam, gospodine Vukadinoviću, evo, ako nije neka tajna, i ako niste vodili neke važne državne i političke razgovore, a gde ste bili sve ovo vreme dok su poslanici ovde sedeli, raspravljali, debatovali, što je inače njihovo zadatak, što je inače njihov posao i zbog čega, na kraju krajeva primaju platu?

Pričali ste o plati narodni poslanika, pa pogledajte malo…

(Đorđe Vukadinović: Nisam pričao.)

Kažete, ovo sve košta. Pa, znate, demokratija je skupa igračka. Šta je alternativa? Da uvedemo politički sistem bez političkih stranaka. Gde to postoji? Vi svi koji se raspršite kao mehur od sapunice zato što vam stranke popucaju, odjedanput postanete protiv političkih stranaka. Dok su vam stranke na vlasti, stranka je super, a kad se stranka raspadne, e, znaš, politička stranka je skupa, šta će nam politička stranka, ja predstavljam. Vi ste, koliko se sećam, bili, kako se zvala lista, to je bila sprdnja. Hajde, kažite u kojoj modernoj evropskoj zemlji se lista zove – Nijedan od ponuđenih odgovora. Čuo sam tamo da imaju one egzotične liste na Islandu i Norveškoj, neki gusari i pirati, Jogi letači, a vi ste kao ovaj Saša Radulović, Dosta je bilo, mislim, to je taj nivo politike, živi zid u Hrvatskoj i tako dalje.

Dakle, to je politička orjentacija koja nema nikakvog smisla, koja nema nikakav program, koja je ušla u parlament sasvim slučajno i koja, verovatno, više nikada u parlament neće ni ući.

Što se tiče Aleksandra Vučića, mi smo rekli – nećemo ispuniti više ni jednu tačku iz Briselskog sporazuma dok se ne formira zajednica srpskih opština, a da razgovaramo - hoćemo. Ne zato što nam je prijatno, ne zato što je Aleksandru Vučiću mnogo drago što mora da razgovara sa Hašimom Tačijem, nego zato što, gospodine Vukadinoviću, nemamo u ovom trenutku drugu alternativu sem da razgovaramo. Pa moramo da razgovaramo, jer se radi o opstanku Srba na Kosovu i Metohiji.

Ako vi imate neko bolje rešenje, super. Jel to vojno rešenje? Da li ste spremni da obučete uniformu? Da li ste spremni, gospodine Vukadinoviću da obučete uniformu? Da utegnete opasač, da obučete čizme, da stavite pušku na rame i da idete da branite Srbe na Kosovu i Metohiji oružjem? Sumnjam. Veliki vam je stomak, gospodine Vukadinoviću. Teško staje u vojničku uniformu.

Prema tome, nemojte ovde da izigravate velikog junaka i velikog patriotu. Zašto Vučić ide da razgovara? Šta treba da radi? Da vas mobiliše? Hoćete se odazvati pozivu za mobilizaciju?

Gde ste bili 2004. godine kad se vršio Progon Srba na Kosovu i Metohiji? Gde ste bili 2008. godine kada je Kosovo i Metohija proglasila tobožnju nezavisnost? Bavili ste se istraživanjem javnog mnjenja, uzimali pare, malo od ove, malo od one stranke, malo od Narodne lutrije Srbije. I onda dođete tako na sat-dva u Narodnu skupštinu i držite nam predavanje.

Mi smo svi bezveznjaci, ovo je sve besmisleno, ovo je sve glupo, itd. Pa izađite iz Narodne skupštine ako je glupo, nama nije glupo. Mi smo izabrani od strane naroda da radimo. Izabrani ste i vi, ali vi nećete da radite. Što bi rekao narod – hoćete hleba bez motike. Mi hoćemo u Srbiji da uvedemo kult pravde.
(Đorđe Vukadinović: Replika, Arsiću.)

Da bi građani Srbije znali, ja se trudim da svoj posao radim odgovorno i trudim se da ga radim na najbolji mogući način. Da li ga radim zaista tako, proceniće nadležni organi u mojoj stranci.

Ali, gospodine Vukadinoviću, što se tiče ovih amandmana, vi i jedan deo opozicije, u nedostatku konkretne politike, vama je politika to da kritikujete poslanike SNS zašto podnose amandmane.

Opet su brojke neumoljive i opet brojke govore suprotno od onoga što vi pokušavate, odnosno u šta pokušavate da ubedite građane Srbije. U ovom sazivu parlamenta opozicija je podnela, dakle, od 2016. godine, preko 30.000 amandmana, a poslanici koji pripadaju vladajućoj koaliciji su podneli 3000 amandmana. Dakle, 3000 amandmana mi, a 30.000 amandmana vi.

Prema tome, nemojte da govorite o tome da su amandmani besmisleni, jer onda ispada da je najveći broj besmislica došao iz vaših redova, jer vi ste podneli mnogo, mnogo više amandmana nego poslanici iz SNS i Pokreta socijalista i SPS itd.

Naše je pravo da podnosimo amandmane. U ovoj državi postoji podela vlasti. Mi smo zakonodavna vlast. Gospodin Branko Ružić je predstavnik izvršne vlasti. Naravno da svaki poslanik teži da mu Vlada prihvati amandman, ali ne po svaku cenu.

Mi kroz naše amandmane afirmišemo program i politiku SNS, i to je potpuno legitimno, to je potpuno u skladu sa Poslovnikom, i mi ćemo to da radimo i dalje.

Ono što hoću ja da pitam predstavnike jednog dela opozicije kojih ovde nema – šta mislite da su ovi ljudi ovde izabrani da bi izigravali vreću za udaranje jednom Keni, jednoj Aleksandri Jerkov, vama, Sandi Rašković Ivić, Bošku Obradoviću, i da vi imate monopol na raspravu u Narodnoj skupštini, a da mi treba da ćutimo, mi koji smo osvojili poverenje 60% građana Srbije i koji smo Srbiju podigli iz blata u koje su nas bacili oni koji su preuzeli vlast 2000. godine? Mi treba ovde da ćutimo, da trpimo najgore moguće uvrede, ne samo uvrede, fizičke napade, kojih je ovde bilo i na predsednicu Narodne skupštine i na pojedine poslanike itd.

Što se tiče opomena, nemojte da vas podsećam na vreme kada su ovom zemljom upravljali vaši prijatelji i saborci iz DS, kada sam ja, pa i moje druge kolege, na pritisak ovog dugmeta, dobijao opomenu. Uvedeno je pravilo da postoje delovi Poslovnika koji ne mogu da budu reklamirani, i onda, ako se javite za povredu tog i tog člana Poslovnika, dobijate opomenu. Cela poslanička grupa tada SRS je bila izbačena iz sale Narodne skupštine. Izbacivani su poslanici koji čak nisu bili ni prisutni, fizički nisu bili prisutni u sali. Dakle, molite vi Boga da se ta vremena više ne vrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da pročitam čime se vi bavite kada niste u sali Narodne skupštine, a vi mi kažite da li sam ja to nekada radio za bilo koga od vas.

Dakle, vi tvitujete u slobodno vreme, za vas slobodno vreme, inače u radno vreme parlamenta. Evo šta kaže gospodin Đorđe Vukadinović o vređanju. Ne znam da li imate decu, gospodine Vukadinoviću, ali ko vam daje za pravo da na tvitu pitate ministra Stefanovića, jasno aludirajući na Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, kada će ministar Stefanović povezati, kako vi kažete, pod znacima navoda, neka lica sa stadiona u Samari sa nekim licima i nekim mestima i zašto ne?

Pa, kako vas nije sramota, gospodine Vukadinoviću? Kako vas nije sramota? Jeste li mislili, evo, kažite mi, kada sam ja pomenuo dete bilo koga od vas? Kada sam pomenuo bilo čije dete?

Vi se jedino bavite Vučićevom porodicom i to besomučno radite iz dana u dan. Pa, zašto neko mora da bude kriv samo zato što mu je otac u datom trenutku

predsednik Republike? Šta, ne sme punoletan čovek da ode na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji i da posmatra utakmicu? Nego vi pitate ministra Stefanovića – a šta će Danilo Vučić u Rusiji? Kako niste? Pa, na koga ste mislili? Evo, ja vas sada pitam. Pošto vi mene pitate, ja sad pitam vas – na koga ste mislili? Mislili ste na njega. Mislili ste na Danila Vučića, kao što to radite i svaki dan, jer vi druge politike i nemate. Vučićev brat, Vučićev sin, Vučićev tata, otac mu je neki šiptar sa Kosova, to je vaša politika. To je politika Milovana Brkića, to je politika tabloida. I onda, umesto da sedite u sali Narodne skupštine, vi tvitujete ovakve gadosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati za reč.

Ovaj tvit je prethodni govornik napisao u šest sati i 17 minuta. Posle toga ste ušli u salu i počeli da vređate poslanike SNS i ostale kolege narodne poslanike zašto podnose besmislene amandmane. Rekao sam i ostajem pri tome.

Prethodni govornik je, po onoj Nušićevoj, opštinsko dete, on nije ničiji. Kada ga pitate – jesi li vlast? Nisam. Da li si opozicija? Nisam ni opozicija. Kojoj partiji pripadaš? Ne pripadam ni jednoj. Da li podržavaš Vuka Jeremića? Pomalo. Gde si? Kome pripadaš? Kakvi su ti politički stavovi? Nemam pojma. Niste vi ozbiljni da se sa vama vodi bilo kakva argumentovana politička diskusija.

Nemoj se, Marko, molim te, javljati za reč. Nemoj, molim te, da se javljaš za reč. Pridajemo veliku pažnju jednom pojedincu. Znate, u parlamentu su zastupljene političke stranke. U parlamentu se zastupaju politički programi. Mi smo jedini parlament, nažalost, u kome poslanik zastupa samog sebe malo zbog pogrešnog izbornog zakonodavstva, malo zbog ne baš srećnog zakona o Narodnoj skupštini, malo zbog toga što se ne poštuje do kraja Ustav Srbije. Ima tu svega.

Sve u svemu, molim kolege poslanike iz SNS, nemojte se više javljati za reč. Vi pripadate jednoj velikoj, snažnoj, moćnoj političkoj stranci koju vodi čovek koji uživa poverenje više od 60% građana Srbije. Nemojte da gubite vreme sa opštinskim detetom. Nemojte molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku povodom izlaganja gospodina Živkovića. Ja njega neću da vređam, to je njegov manir, neka radi šta mu je volja.

Ono što želim da naglasim jeste da su svi građani Srbije mogli da vide Zorana Živkovića kao gradonačelnika grada Niša kako je u bure ubacivao račune za struje i pozivao građane Niša i sve druge građane Srbije da rade to isto što je on radio. Ja sad možda jesam đubre, možda jesam ružan, možda sam budala, ovakav sam, onakav sam, ali prosto to su činjenice.

Kao što je činjenica da je Evropska unija selektovano 1996. godine, 1997. godine pomagala samo onim opštinama, odnosno onim gradovima u Srbiji u kojima je pobedila koalicija Zajedno. Taj projekat jeste „Energija za demokratiju“, jeste započet 1996. godine, 1997. godine, a nastavljen je u zimu 2000. godine, 2001. godine da bi se osnažila vlast DOS-a. Pošto je DOS došao na vlast na protivustavan način u oktobru 2000. godine, bili su kilavi i nesposobni da bilo šta urade, sem da sa mitraljezima upadnu u Narodnu banku Srbije, Narodnu skupštinu i Saveznu upravu carina. Pa, da se osnaži vlast DOS-a onda su im slali mazut, pumpe za gorivo itd. I to je takođe bilo u zimu 2000. godine, 2001. godine.

Inače, nema razloga da budemo nervozni, niti je bilo ko ovde nervozan i pogotovo nemamo razloga da budemo uplašeni. Ja ne znam ko se više u Srbiji vas plaši. Vi u Srbiji više ne predstavljate skoro nikoga, sem sami sebe. Jedna vaša koleginica je u petak rekla…

Evo, završavam.

… da ne zna ni kojoj poslaničkoj grupi pripada, ne zna ni kako se našla u parlamentu, a inače joj Zoran Živković, kaže, i nije šef.

Dakle, nikoga se ne plašimo, nema nikakve nervoze, radite vi vaš posao, a mi ćemo da radimo naš, a to je preporod.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je jedan poslanik, bivši predsednik opštine Smederevska Palanka, pitao ministra Ružića i pitao je nas narodne poslanike – da li negde u svetu postoji opština u kojoj je poslovanje išlo preko fudbalskog kluba?

Da, postojala je. To je opština Smederevska Palanka, dok je na vlasti bila DS, i, evo, gospodine ministre, ako vas zanima, ja mogu da vam dam ovu dokumentaciju. Iz ove dokumentacije koja se inače nalazi u Odeljenju za budžet opštine Smederevska Palanka i nije nikakav tajni dokument jasno se vidi da je u periodu od 01. januara 2015. godine pa do 31. decembra 2015. godine, punih godinu dana, samo za tu jednu godinu, preko fudbalskog kluba „Jasenica1911. godine“, praktično funkcionisalo celokupno poslovanje opštine Smederevska Palanka. Mislim da cifre govore same za sebe.

Ukupan prihod FK „Jasenica 1911.“ za ovu 2015. godinu, iznosio je 20.811.766,06 dinara, a ukupan rashod 20.812.472,25 dinara. I, kad uzmete da listate ove izvode, vrlo jasno se vidi da preko fudbalskog kluba „Jasenica“ da su isplaćivane plate zaposlenima u opštinskoj upravi. Isplaćivane su različite provizije, ali ono što je najgore od svega, kada dođete do stranice 6. ovog dokumenta videćete, do stranice 7, da su isplaćivani i čekovi i 103 hiljade, 100 hiljada, 30 hiljada, 65 hiljada, pa, onda na stranici 7. sve sami čekovi, 40 hiljada, 88 hiljada, 102 hiljade, 120 hiljada, 243 hiljade, 300 hiljada, 100 hiljada, 100 hiljada, 200 hiljada, 259 hiljada, i tako cele kalendarske godine.

Dakle, to čuveno nagradno pitanje – da li negde na svetu postoji lokalna samouprava koja je funkcionisala preko fudbalskog kluba? Nažalost, postojala je u državi Srbiji za vreme DS i ta opština se zvala Smederevska Palanka. Na sreću građana Smederevske Palanke to više nije slučaj.