Da ne bi bilo nikakve zabune, Tomislav Nikolić je tu famoznu diplomu stekao 2007. godine, a onda ga je SRS 2008. godine kandidovala za predsednika Republike. Ako je nešto bilo sporno sa njegovom diplomom, čudno je da ste jednog takvog čoveka kandidovali da bude predsednik Republike. Ali, neću time da se bavim, to je politička istorija. Vi kažete, i dobro ste rekli, narod će da sudi na izborima. Bili su izbori i ove godine, pa analizirajte malo rezultate beogradskih izbora. Mislim da će vam posle toga sve biti jasno.

Da se ja vratim mnogo ozbiljnijoj temi.

Amandman koji sam podneo tiče se saradnje jedinice lokalne samouprave i državne uprave kada su u pitanju bezbednosne strukture, odnosno kada je upitanju jačanje bezbednosnih struktura.

Ova tema je danas u Srbiji nažalost, moram da kažem, veoma aktuelna. Vi se sećate pre nekih mesec dana, nema ni mesec dana, pre nekih dvadesetak dana, u Rusiji je bila aktuelna tema ubistvo, navodno ubistvo novinara koji se zove Arkadi Babčenko.

Mnogi mediji iz Ukrajine, mnogi mediji sa zapada, a i neki mediji u Rusiji optužili su Vladimira Putina za ubistvo Arkadija Babčenka, da bi se on već sutradan, ako se ne varam, 31. maja 2018. godine, pojavio na konferenciji za novinare u Kijevu i rekao da je on praktično iscenirao svoje ubistvo po nalogu određenih tajnih službi, ne bi li na taj način naneo političku štetu Vladimiru Putinu i Ruskoj Federaciji, zato što je on, inače, pre toga pisao negativno o ruskoj intervenciji u Siriji o ruskoj pomoći Bašaru el Asadu, u borbi protiv islamske države.

Danas je predsednik Republike Aleksandar Vučić održao konferenciju za novinare i obavestio sve građane Srbije, obavestio sve medije, da novinar iz Bele Crkve Stefan Cvetković nije ubijen, nije kidnapovan, da mu se ništa loše nije desilo, da je čovek živ i zdrav, a istraga će da pokaže ko stoji iza namere da se Aleksandar Vučić, da se Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se BIA optuže za navodno ubistvo, odnosno navodni nestanak Stefana Cvetkovića.

Ja sada moram da pitam, žao mi je što ta gospoda nisu sada prisutna, šta ćemo sada sa komentarima koje su dali, vezano za nestanak gospodina Cvetkovića? Saša Radulović na svom Tviter nalogu kaže: „Stefan Cvetković je novinarski istraživao ubistvo Olivera Ivanovića, informacije je dobijao gotovo i isključivo od albanskih kolega. Pre nekoliko dana se vratio sa Kosova gde su ga“, kaže, „maltretirali na prelazu“. Time jasno imputira da iza nestanka Cvetkovića stoji Aleksandar Vučić.

Bivši Zaštitnik građana i propali predsednički kandidat Saša Janković danas u 12.19 časova na svom Tviter nalogu objavljuje sledeće rečenice: „Ko je ubio Olivera Ivanović? Gde je novinar Stefan Cvetković?“ Sutra, tj. u subotu, u 12 časova će grupa naših aktivista postaviti ta pitanja ispred Predsedništva Srbije u Pionirskom parku i činićemo to i nadalje. Pridružite se svojim pitanjima, Pionirski park će brzo biti mali. Toliko o spontanosti i o tome da se građani sami okupljaju itd.

Evo, nema potrebe sutra, a i loše je vreme, pada kiša, da se Saša Janković muči da dolazi pred Predsedništvo Srbije, odgovorio mu je danas Aleksandar Vučić, predsednik Republike – živ je i zdrav Stefan Cvetković, ne fali mu ništa, samo će morati Upravi za kriminalističku policiju da objasni ko ga je to kidnapovao, ko ga je to ubio, pa se on danas pojavio živ i zdrav u širem reonu Bele Crkve.

Sanda Rašković Ivić, 15. jun u 13.35 časova, ova žena izgleda ne prati redovno medije, kaže: „Ubijen čuveni političar koji nije bio po meri režima, počinilac nije pronađen“. Pa onda: „Nestao novinar koji je istraživao ubistvo, takođe neomiljen kod režima“. „Pucnjave, obračuni, sačekuše. Srbija je ušla u godine opasnog življenja“ itd. To su vam sve tvitovi tzv. lidera jednog dela srpske opozicije, Sande Rašković Ivić, ima tu i Vuka Jeremića, Saše Jankovića, Saše Radulovića itd, koji pokušavaju da za sve što se loše desi u Srbiji, pa čak i kada se ne desi, a oni tvrde da se desilo, optuže Aleksandar Vučić i SNS.

Zašto ovo govorim, gospodine ministre? Zato što je očigledno da se u Srbiji stvara atmosfera u kojoj Srbija treba da klekne na kolena i u kojoj Srbija treba iznutra da se oslabi pred teška vremena koja nas očekuju, pre svega pred nastavak pregovora sa Prištinom i pred rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Neko uporno pokušava da gurne u stranu sve dobre stvari koje se dešavaju u Srbiji. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo krajem aprila 2018. godine imali javni dug manji od 59% BDP-a, što je ispod nivoa Mastrihta. Neko uporno pokušava da sakrije od građana činjenicu da smo samo u poslednje četiri godine u Srbiji otvorili 150 novih fabrika, da smo otvorili na desetine hiljada novih radnih mesta, a da nismo pri tome zatvorili nijednu fabriku i da nismo sproveli nijednu pljačkašku privatizaciju.

Vodi se jedna besomučna kampanja. Sad im više nije dovoljno da vode kampanju iz Narodne skupštine jer, znate, u Narodnoj skupštini ipak morate da sedite. Maločas sam imao polemiku sa jednom koleginicom, bilo je tu oštrih reči i neslaganja, ali ne mogu da ne priznam činjenicu da gospođa zaista sedi u Narodnoj skupštini i brani svoje političke stavove i ja joj zbog toga skidam kapu. Ali, imate jedan deo srpske opozicije koji ne sedi u parlamentu, sedi sat-dva, posle toga ih mrzi da i dalje vode borbu u parlamentu i onda političku borbu protiv vlasti u Srbiji prebacuju na teren Saveta Evrope. Naravno, ne čini on to, da ne mislite, dame i gospodo narodni poslanici, što bi rekao narod, po svojoj pameti, on to čini po nečijoj instrukciji.

Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin optužuje rođenu državu kako se navodno guši, kako on kaže, lokalna demokratija u Srbiji. Zašto? Samo zbog toga što su građani opštine Paraćin inicirali sakupljanje potpisa za njegovu smenu. To je, po njemu, dovoljan razlog da kleveće državu Srbiju kako navodno u Srbiji ne postoji lokalna demokratija i on se obratio Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, u kome inače on sedi, što je, ko se imalo razume u pravo, nedopuštena pojava, dakle, da vi sami odlučujete o svojoj sopstvenoj žalbi. Ali, pazite, vodite računa o simbolici. Simbolika, kao što je rekao istoričar Veselin Đuretić, ima u srpskoj istoriji veoma značajnu ulogu. Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evropi, na kojem će se razmatrati žalba Saše Paunovića zbog navodnog gušenja lokalne demokratije u Srbiji, zakazana je baš na Vidovdan, 28. juna 2018. godine. Ako mi neko kaže da je to slučajno, onda ću da ga pitam – a da li je slučajno da je Slobodan Milošević isporučen Haškom tribunalu, naravno, bez bilo kakvog pravnog osnova, baš 28. juna, dakle, baš na Vidovdan 2001. godine?

Dalje, blokada puteva naravno da nije spontana, naravno da su je organizovali lideri tzv. građanske i tzv. proevropske opozicije, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Saša Janković i njima slični.

Zar mislite da je slučajna ova kampanja koja se dva dana vodi protiv grada Beograda i protiv gradonačelnika grada Beograda, da je navodno voda u Beogradu zatrovana? Predsednik Republike je danas rekao na konferenciji za novinare da je najmanje osam ljudi umešano u tu prljavu kampanju.

Što se tiče saradnje lokalne samouprave i državne uprave, kada je u pitanju jačanje bezbednosnih struktura, ja moram da vas podsetim na još jednu pojavu koju su izgleda neki zaboravili. Sećate se onih zimskih protesta koalicije „Zajedno“ 1996. i 1997. godine, zbog navodne izborne krađe? Tada su protestanti negde od novembra meseca 1996. godine do početka marta 1997. godine, međusobno su se tu onda optuživali Vuk Drašković i Zoran Đinđić ko je koga izdao, Đinđić optuživao Draškovića da je on prvi otišao kod Miloševića na kanabe, Vuk je optuživao Điniđića, od novembra 1996. do marta 1997. godine, za sve vreme protesta protestanti su duvali u pištaljke i lupali u šerpe i lonce. Kasnije se ispostavilo da to nije bilo njihova ideja, nego da im je jedna strana ambasada, po nalogu jedne strane obaveštajne službe, rekla da to rade zato što je to recept koji je već primenjen pre toga u jednoj drugoj državi, gde je trebalo srušiti režim koji je nepodoban.

Kada je pod pritiskom tadašnjeg rukovodstva EU, sećate se one delegacije koju je vodio Filipe Gonzales, kada je Milošević priznao rezultate izbora i kada su ustoličeni, kako su sami sebe tada zvali, gradonačelnici slobodnih gradova u Srbiji, pitate se zašto je Zoran Živković palio račune za struju u buretu i pozivao građane Niša da to rade? Iz jednog razloga koga su mnogi zaboravili, ne zbog praznog bureta samo, gospodine Rističeviću, EU je tada uvela jedan program, jedan projekat koji se zove – energija za demokratiju i dok su drugi građani u Srbiji se smrzavali i trpeli zimu i tako dalje, gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, gde je bio Zoran Živković i tako dalje, dobijali su besplatno mazut da bi se time pokazalo, odnosno da bi se ohrabrile opozicione snage da nastave još jače borbu protiv tadašnje vlasti.

Ne čudim se EU, to je bila tadašnja njihova politika, ali zamislite tog licemerja? Zamislite koliko morate da budete mali ljudi da prihvatite takvu vrstu pomoći i da se npr. građani u Nišu greju zato što su dobili mazut iz Brisela ili iz nekog drugog evropskog grada, a da se građani u Zaječaru ili u Vranju smrzavaju samo zato što nisu glasali za koaliciju Zajedno. Na to su ovi ljudi koji su trebali danas da sede ovde preko puta nas, tih godina apsolutno bili spremni.

Zašto sve ovo govorim? Izvinjavam se kolegama što sam odužio, da neko ne bi pomislio da je sve ovo što se dešava poslednjih nekoliko dana slučajno.

Nisu slučajne ni blokade puteva, nije slučajno ni to što je, navodno, nestao pa pronađen novinar koji je, navodno, istraživao ubistvo Olivera Ivanovića.

Nije slučajna žalba Saše Paunovića koja će se rešavati baš 28. juna u Savetu Evrope. Nije slučajno propaganda o zatrovanoj vodi u Beogradu.

Nije slučajno propaganda koja se ovih dana vodi protiv Marijana Rističevića, koji je najveći zlikovac u Srbiji zato što se protivi zabrani uzgoja činčila, iako se činčile uzgajaju u preko 30 država sveta. Između ostalog, i u SAD. Dakle, sve to nije slučajno. Sve je to priprema na to da se Srbija baci na kolena. Na nama je da to ne dozvolimo, jer ako dozvolimo da se na vlast vrate nekim slučajem oni koji su Srbiju upropastili u periodu od 2000. do 2012. godine, da se vrate Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njima slični, teško da ćemo Srbiju više ikada moći da podignemo iz pepela.

To nam je ovoga puta pošlo za rukom, ali vrate li se isti oni koji su Srbiju upropastili, plašim se da za Srbiju više neće biti budućnosti, ali isto tako se nadam da građani Srbije dobro razumeju ovo što se dešava ovih dana, da građani Srbije dobro razumeju ko stoji iza svega toga i da građani Srbije neće dozvoliti da oni koji su ih doveli do ruba političke, ekonomske i socijalne propasti, da se ti isti vrate na vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je bilo reči, a pre svega povređen je član 27, bilo je reči o nekim batinašima iz SNS. Prekjuče je pretučen od strane batinaša Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i ostalih, Božidar Milić koji ima 48 godina, kome su zatvorena oba oka, koji je samo pitao one koji blokiraju puteve sa džipovima, BMW, audijima, zašto to rade? O batinašima pričaju oni koji su 2008. godine policijskim čizmama izgazili glavu i ubili Ranka Panića. O batinašima pričaju…

(Radoslav Milojičić: Sram ti bilo Martinoviću, lažeš kao Vučić.)

O batinašima pričaju oni koji su 2008. godine u svaku opštinu u kojoj na vlasti nije bila Demokratska stranka slali brigade interventne policije da nasilno ruše vlast koja nije po njihovoj volji, zato što je u svakoj opštini od 2008. godine do 2012. godine morala da bude, hteo to narod ili ne, na vlasti Demokratska stranka. Godine 2007. Marijan Rističević je po nalogu Demokratske stranke smenjen u upravi vodovoda zato što je tako odlučila Demokratska stranka, odnosno njihov tadašnji šef, pokrajinskog odbora Demokratske stranke za Vojvodinu. Od 2008. godine do 2012. godine cela Srbije je bila pod terorom, sve lokalne samouprave u Srbiji bile su pod terorom Demokratske stranke.

Ja vas pitam, evo, i time završavam, koliko novca iz republičkog ili pokrajinskog budžeta AP Vojvodine je mogla da dobije bilo koja opština u Srbiji, u AP Vojvodini, gde na vlasti nije bila DS? Nije moglo da dobije nijedan jedinog dinara.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.

Član 103. stav 8. kad god je Srbiji bilo teško DS je bila na strani oni koji Srbiji nisu želeli dobro i zbog toga njihovo ponašanje danas vezano za opštinu Paraćin i Sašu Paunovića ne treba nikoga da čudi.

Ako mi dozvolite, gospodine potpredsedniče, ispričaću nešto što je rekao Čedomir Antić, koji je bio svojevremeno član DS u vreme onih čuvenih protesta 1996. godine, 1997. godine, kada su imali sastanak u jednoj stranoj ambasadi i onda su se naređali sve vođe protesta, sve vođe opozicija, ambasador ih je saslušao. Svi su naravno napadali sopstvenu državu i tadašnju vlast i onda im je rekao sledeću stvar, ja mislim da im to kaže i danas – znate, kaže, gospodo, ja sam ambasador jedne velike države, završio sam jedan prestižni univerzitet…

(Aleksandra Jerkov: Gospodine Arsiću, ovo je povreda Poslovnika? U čemu se sastoji?)

… to su reči Čedomira Antića, koji sad vodi, istoričar, zna ga Marko Atlagić, vodi i napredni klub. On je čovek rekao, taj ambasador – znate, ja sam završio jedan prestižni univerzitet u SAD, intelektualac sam, ali u suštini, kaže, ja sam šljam i ja sam poslat u Beograd da radim sa istim takvim šljamom zato što su procenili da ja dobro radim svoj posao.

Tako vam je bilo 1996. godine, 1997. godine, tako vam je i dan danas. Ko ne veruje, neka uzme i neka pročita izjavu Čedomira Antića o tome kako su vođeni protesti u Srbiji u zimu 1996. i 1997. godine kada su protestvovali u ime koalicije „Zajedno“.

Dakle, čovek im je u lice rekao – jeste, ja sam šljam, ali su me poslali ovde da razgovaram sa istim takvim šljamom, jer su procenili da dobro radim taj posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107.

Gospođa Maja Gojković je spomenula Kurcia Malapartea, pošto gospoda iz DS nisu razumela o čemu se radi, taj čovek je napisao sledeću rečenicu – haos je dobar, ali samo kada je dobro organizovan. E, taj haos koji su oni napravili ovih dana, na ulicama srpskih gradova, očigledno nije uspeo.

Novi predsednik DS Dragan Đilas im jer rekao kada dođete u Skupštinu otvorite rafalnu paljbu na poslanike SNS. Međutim SNS se Dragana Đilasa nije plašila ni kada je bio na vlasti, a pogotovo neće se plašiti Dragana Đilasa sada kada u Srbiji ne predstavlja apsolutno ništa, sem jednog tajkuna koji se obogatio na grbači i na muci ovog naroda.

O batinašima, o pretnjama, o nasilju, govore oni koji su ubili, da vas podsetim gospodine Arsiću i sve građane Srbije, Momira Gavrilovića, koji su ubili Boška Buhu,…

(Balša Božović: Šta znači ovo?)

… koji su ubili Nenada Batočanina, …

(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)

… koji su ubili Ranka Panića, koji su ubili novinara Milana Pantića, i koji su na vlast došli istim onim metodama kojima danas prete Maji Gojković, nasiljem, ulicom, paljenjem Narodne skupštine…

(Radoslav Milojičić: Arsiću, Poslovnik.)

… tako što su upadali mitraljezima u zgradu Narodne banke Srbije, lupajte jače, Savezne uprave carina, Skupštine grada, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja ih pozivam i Zorana Živkovića, i sve ostale da vrate ukradene slike, umetnička dela, fotelje iz Narodne skupštine od 5. oktobra je prošlo više od 18 godina…

(Balša Božović: Sram te bilo.)

… Dakle, krajnje je vreme da lopovi vrate ono što su ukrali građanima i državi Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, vidim da je ovde ponovo glavna tema, Saša Paunović i njegove žalbe koje piše kako evropskim institucijama, tako i ambasadi SAD, to je njegovo pravo. Mi se time naravno nikada nismo služili bili smo u opoziciji dugi niz godina, ali nikada nismo opanjkavali i ružili svoju državu u inostranstvu, kao što to radite vi. Ali, nije to praksa koju ste vi izmislili u 2018. godini, vi svoju državu ružite kad god niste na vlasti, to je praksa od 90-ih godina. Dakle, kad god DS nije na vlasti ona napada i iznosi najgore moguće neistine na račun sopstvene države.

Vi imate jedan politički problem, vi ne razlikujete državu od aktuelne vlasti i vi mislite da je dobra samo ona vlast u kojoj vi participirate i u kojoj vi učestvujete, a ona vlast u kojoj vi ne učestvujete ta vlas ne valja. Bilo bi dobro da taj gospodin, kad je već presavio tabak, pa se žalio evropskim i američkim zvaničnicima, naprimer, napiše nešto i o javnim nabavkama u opštini Paraćin. Kako ih on sprovodi? Koliko je miliona evra potrošio narodnog novca za neke javne nabavke koje su izašle tri, četiri, pet puta skuplje nego što je realna cena na tržištu, da napiše koliko se obogatio za vreme dok je predsednik opštine Paraćin. Neka kaže koliko je novozaposlenih primio u gradsku upravu, odnosno u opštinsku upravu i u javna preduzeća za vreme vlasti SNS, pa ćete videti da opština Paraćin, i time završavam, ne da nije diskriminisana, nego je povlašćena i privilegovana u odnosu na sve opštine u kojima je na vlasti SNS.

U vreme vašeg predsednika Dragana Đilasa država je bila poistovećena sa vladajućom strankom. Dakle, tu praksu ste vi uveli. Mi smo sa tom praksom prekinuli. Srpska napredna stranka nije država i SNS ne vrši vlast neposredno, nego preko slobodno izabranih predstavnika, a da vas podsetim gospođo Videnović te slobodno izabrane predstavnike je kandidovala SNS, ali su ih izabrali građani.

Ono sa čim vi ne možete da se pomirite, to je da građani neće Dragana Đilasa, da građani neće DS. Znate, vi sada pokušavate na silu da od DS koja 1989. godine, odnosno 1990. godine nije nastala kao nikakva socijaldemokratska stranka, nego kao stranka klasične građanske orjentacije kakva je bila u vreme Milana Grola. Vi sada od nje pokušavate veštački da napravite neku levičarsku partiju, a vodi vas čovek koji ima prijavljenih 25 miliona evra. Pa, kakve to veze ima sa socijaldemokratijom? I, da je taj novac zarađen na pošten način, pa što bi rekao naš narod, Bože pomozi, nego ukraden odo ovog naroda za vreme dok je Dragan Đilas vedrio i oblačio Srbijom.

Govorite o nekakvom Zelji? Ne znam da li ste vi tog čoveka nekada videli u životu ili vam je to rekao Dragan Đilas da govorite na sednici Narodne skupštine, ali ono što sam ja video svojim očima i što je videla cela Srbija, to je fotografija Božidara Milića koga su prebili batinaši vašeg predsednika Dragana Đilasa samo zato što je pitao, ko vam je dozvolio da blokirate puteve u Srbiji, pa da tim putevima ne mogu da se prevoze stare osobe, trudnice, mala deca, pa na kraju krajeva, uključujući i patrijarha SPC.

Ja ću se zaista potruditi, budući da mi je sagovornik jedna dama, da ne budem suviše grub u izražavanju.

Gospođo Videnović, u vreme vaše vlasti ljudi su prebijani na ulicama. …

(Radoslav Milojičić: To pričaš SPS-u?)

(Mihailo Jokić: Hajde ćuti ti tamo.)

(Radoslav Milojičić: Šta je bilo?)

… Svi oni koji su se protivili politici DS bili su prebijani. Na njih je bacan suzavac.

Godine 2008, kada je ubijen, kao što je rekao gospodin Rističević, policijskim cokulama Ranko Panić, na ljude ste bacali bojne otrove…

(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje.)

Ne smeta mi, gospodine Milićeviću. Navikao sam na njih već godinama da se tako ponašaju. To je njihova praksa. Oni drugačije ne umeju.

Oni imaju taj prefiks demokratski samo u nazivu. Inače, oni s demokratijom blage veze nemaju.

(Radoslav Milojičić: A ti u glavi nemaš ništa.)

Dakle, u vreme njihove vlasti ubijani su na ulicama najviši policijski funkcioneri.

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

Jedna koleginica me je danas podsetila, kada sam danas nabrajao imena, ubijenih. Pa, u vreme njihove vlasti ubijen je čak i premijer, predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić.

(Radoslav Milojičić: Đorđe, da li ćeš da reaguješ na ovo?)

Toliko su oni brinuli o bezbednosti građana, toliko su brinuli o bezbednosti sopstvenih funkcionera da su dozvolili da se u Srbiji…

(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)

… u XXI veku desi nešto što se nije desilo ni u jednoj evropskoj državi.

Godine 2017…

(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Vidite kako su nervozni? Dobili su novog gazdu, novog predsednika i odmah se uvukla nervoza u njihove redove.

Dakle, 2017. godine, kada je Aleksandar Vučić dobio skoro 60% glasova na izborima…
(Radoslav Milojičić: Vreme.)

Završavam. Tri meseca ste protestovali po Beogradu zato što ste bili nezadovoljni rezultatima izbora.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 16 sekundi.)

Na ulici niste mogli da vidite ni jednog jedinog policajca, a u vreme vaše vlasti ljudi su prebijani, ljudi su ubijani, na ljude je bacan bojni otrov.
(Radoslav Milojičić: Polako, Đorđe, dva minuta i 40 sekundi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo moram da kažem zbog građana Srbije, ne zbog prethodnog govornika koji je upropastio sopstvenu opštinu i doveo je u dugovanja kakva ne postoje nigde ni u jednoj zemlji EU i van EU.

Toliki strah od jednog čoveka ja u životu nisam video. Dakle, taj čuveni Zelja, o kome prethodni govornik po ceo dan govori i njegove kolege, se zove Zoran Milojević, on je član Glavnog i izvršnog odbora SNS. Nikoga nije pretukao, nikome nije pretio, nema prijavljenu imovinu kao predsednik DS Dragan Đilas od 25 miliona evra, ne vozi se ni u kakvim crnim džipovima, kao ovi koji su blokirali puteve pre nekoliko dana i koji su pre dva dana premlatili ovog nesrećnog čoveka Božidara Milića, koji ima 48 godina i koji zbog pretrpljenih povreda mora da ide na dve operacije, a pri tome su mu, evo, gospođo Vukomanović, pošto vidim da fotografišete, dakle fotografišite slobodno i prenesite vašem Vuku Jeremiću da njegovi batinaši su unesrećili jednog čoveka, mora da ide na dve operacije, a inače su mu oteli i 300 evra. Dakle, ne samo da su blokirali put nego su i secikese i kradljivci.

Inače, kada već fotografišete, nije mi jasno kod Vuka Jeremića, hajde, razumem kod ljudi koji se voze automobilima da su možda i nezadovoljni cenom goriva, ali Vuk Jeremić ne izlazi iz aviona, on bi trebao da se žali na cenu kerozina, a ne na cenu goriva. Molim vas, prenesite vašem predsedniku Vuku Jeremiću da prestane da batina ljude po ulicama i po auto-putevima, jer on sa auto-putevima nema mnogo veze, sem što ga automobil preveze od njegove vile na Dedinju do aerodroma „Nikola Tesla“, inače njegove kosti su šuplje, postao je kao ptica, pošto manje-više stalno živi u vazduhu.

Mi smo takvi saveznici sa Haradinajem i Tačijem da je gospodin Marko Đurić, predsednik Kancelarije za KiM zverski pretučen i vođen u lancima kroz Prištinu, samo zato što je imao hrabrosti da dođe među Srbe na sever KiM i da im kaže da ih se država Srbija nikada neće odreći.

Što se tiče gospođe Vukomanović i njenog izlaganja, ona je politikolog. Bilo bi dobro da nam objasni u kom tom demokratskom, evropskom parlamentu u svetu jedna stranka ima dve poslaničke grupe.

Dakle, Vuk Jeremić u Narodnoj skupštini ima dve poslaničke grupe iako čovek uopšte nije učestvovao na izborima. Jedna poslanička grupa se zove Nova Srbija – Pokret za spas Srbije, kojoj pripada, ako se ne varam i gospođa Vukomanović, a druga poslanička grupa, opet poslanička grupa Vuka Jeremića zove se Socijaldemokratska stranka – Narodna stranka. Mislim da to ne postoji nigde u svetu, da čovek koji uopšte nije učestvovao na iz izborima, koji u momentu izbora nije čak ni imao registrovanu partiju, nego nevladinu organizaciju Centar za održivi razvoj i međunarodnu saradnju i preko svojih međunarodnih ortaka i kriminalaca stekao preko sedam miliona dolara, sada u Narodnoj skupštini Republike Srbije ima dve poslaničke grupe.

Meni uvek nije jasno, kada se jave za repliku da ga brane malo gospodin Aleksić, malo Dijana Vukomanović, ko je u stvari autentični predstavnik Vuka Jeremića? Da li Sanda Rašković Ivić, da li Dijana Vukomanović, da li Miroslav Aleksić, da li Đorđe Vukadinović? Ko ovde zapravo predstavlja Vuka Jeremića? Izgleda da ga predstavljaju svi, a vezivno tkivo, zna se šta je – novac, ništa drugo.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja se duboko izvinjavam gospođi Vukomanović, što nisam dobro naveo tačan naziv nevladine organizacije Vuka Jeremića. Inače, ja mislim da je to čista organizacija za pranje prljavog novca i ne mogu da kažem ništa drugo sem onoga što je rekao predsednik SNS i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, da je Vuk Jeremić deo jedne međunarodne bande lopova.

Što se tiče njegovog ugleda u svetu, ja mislim da je on ugledan jedino kod dva čoveka koji su mu inače finansirali tu njegovu nevladinu organizaciju kod Patrika Hoa, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeika Tidijana Gadio, koji je bivši šef diplomatije Senegala. Inače, obojica su uhapšena u SAD. Bili su finansijeri te Jeremićeve nevladine organizacije i od njih je po njegovom sopstvenom priznanju, dakle gospođo Vukomanović, on je to priznao, dobijao milionske uplate na račun svoje privatne Agencije za PR usluge i konsalting.

Nadam se da vam je poznato da je osim od Patrika Hoa i ovog gospodina iz Senegala, predsednik vaše stranke dobijao pare i od ambasade Katara u Berlinu i to 200 hiljada dolara, a nadam se da vam je takođe poznato da je Katar jedna od država u svetu koja finansijski najviše pomažu tzv. islamsku državu Iraka i Levanta, odnosno tzv. ISIS. Mislim da je gospodin Vuk Jeremić ugledan pored, u Hong Kongu i Senegalu, doduše samo kod ove dvojice finansijera, izgleda da je popularan i kod ISIS-a zato što je prijatelj sa onima koji ih finansiraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se Narodna skupština bavi likom i delom, ili bolje rečeno nedelom, Vuka Jeremića, zato što se likom i delom Vuka Jeremića bave SAD.

Gospođo Vukomanović, ovo je zvaničan dokument SAD, United States District Court, znači Okružni sud u SAD, Južni okrug NJujorka, gde se navodi s kim je Vuk Jeremić bio povezan. Dakle, Patrik Ho, evo šta piše u zvaničnim dokumentima američkog Okružnog suda za grad NJujork, Patrik Ho, optužen za niz krivičnih dela u vezi sa korupcijom, podmićivanjem i pranjem novca, uključujući i dva miliona dolara datih predsedniku Čada i 500.000 dolara šefu diplomatije Ugande. Šeik Tidijan Gadio, bivši ministar spoljnih poslova Senegala, vaš drugar, posredovao je, kaže, u podmićivanju afričkih lidera, za šta je dobio proviziju od 400.000 dolara. Dalje kaže ovaj američki sud – Emilio Lozoja, osumnjičen da je bio posrednik u isplati 10 miliona dolara predsedniku Meksika od strane brazilske građevinske firme „Odebreht“.

Ko je još u vezi sa vašim velikim spasiocem Jevreja u Drugom svetskom ratu? Ji Đianming, uhapšen u Kini pod optužbom da je učestvovao u proneveri od najmanje 38 miliona dolara. Za Vuka Jeremića stoji da je za nepoznate, američkom sudu za sada nepoznate, vodi se istraga, pa možda će ljudi i da utvrde koga je sve konsultovao i preko kojih firmi su išle te konsultantske usluge, kaže za Vuka Jeremića – za nepoznate konsultantske usluge, to kaže američki sud, preko računa privatne firme i nevladine organizacije primio je 7,5 miliona dolara. Dakle, ovo ne kaže SNS, ovo kaže Okružni sud NJujorka koji vodi istragu o Vuku Jeremiću. Prema tome, nemamo mi šta u Narodnoj skupštini da se bavimo likom i delom Vuka Jeremića, on je pod istragom u SAD. Jedino što mogu da zamolim vaše prijatelje Amerikance da malo ubrzaju ovaj postupak, pa da vidimo sa kim je još bio povezan.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS jeste podržavala proteste protiv režima Borisa Tadića, ali SNS nikada nije sprovodila bilo kakve akte nasilja za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Boška Obradovića i njemu sličnih. Zahvaljujući njima, u selu Belosavcu, u Topoli, žena je imala spontani pobačaj zato što su ovi, koji se predstavljaju kao opozicija, blokirali put. Žena je devet godina pokušavala da ostane u drugom stanju, išla na program veštačke oplodnje i zbog ludaka, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović, žena je na licu mesta doživela spontani pobačaj.

Zbog blokade puteva, ovi koji blokiraju puteve sa audijima, sa džipovima, sa BMV-ima itd, 500 ljudi u Sopotu nije moglo na vreme da primi hranu, ljudi koji se hrane u narodnoj kuhinji.

Postavlja se pitanje vezano za konkurse, kaže, da li je bilo konkursa u javnim agencijama? Mene zanima, kao predsednika poslaničke grupe SNS, da li je Boško Obradović po konkursu primljen za portparola Gradske biblioteke u Čačku u vreme Velimira Ilića? Da li je u vreme Velimira Ilića i u vreme kada je gradonačelnik Čačka bio Velimir Stanojević po konkursu rođeni brat Boška Obradovića primljen u gradsku Upravu za urbanizam grada Čačka, pa mu je posle toga, isto po nekom konkursu, snaja, odnosno supruga rođenog brata zaposlena u jednu javnu ustanovu grada Čačka? Da li je sve to bilo po javnim konkursima…