Poštovani predsedavajući, poštovani ministre…

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, ministar je već objasnio i obrazložio zašto bi ovaj amandman trebalo da se odbaci, pre svega, zato što je, kako je on rekao, u narednim članovima, ovog zakona u narednim predlozima, već je regulisana ova oblast na način koji je definitivno bolji nego što je to bilo u ranijem periodu.
Međutim ja predlažem takođe da se ovaj amandman ne usvoji iz razloga što prvo, sam termin „razuman“, mislim da nije poznat u radnom pravu.
Drugi razlog je, koja je to institucija koja će procenjivati da li je nešto razumno ili ne i treće, to je kompletna argumentacija koja je već navedena u obrazloženju, a to je da je ova oblast već regulisana propisima koji se odnose na rehabilitaciju, medicinsku rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, gde je detaljno regulisana to prilagođavanje samih poslova.
Ova tri razloga, smatram više nego dovoljnim da se ovaj amandman ne usvoji.

Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovana gospodo oficiri, uvažene kolege narodni poslanici, daću nekoliko svojih komentara, pre svega na ovu temu o kojoj danas razgovaramo, uz poseban osvrt na taj vojno-sanitetski deo, dakle, zdravstveni deo cele priče.
U savremenim međunarodnim odnosima, pre svega, međunarodne multinacionalne mirovne operacije zaista imaju vrlo značajno mesto i predstavljaju jedno vrlo moćno oruđe u rešavanju posledica konflikta.
Ono što je jako bitno jeste i da u novijoj istoriji nikada nije bilo značajnije učešće u tim mirovnim operacijama. Tu treba imati u vidu da postoji jedna međunarodna obaveza svake države da učestvuje u mirovnim operacijama. Ta obaveza nije tako eksplicitna, ali u svakom slučaju, država koja učestvuje u mirovnim operacijama predstavlja ozbiljnu državu, stabilnu državu, državu koja je posvećena bezbednosti u svetu i miru, a u isto vreme, samim tim činom učešća, definitivno predstavljamo i partnere nekoj od velikih sila, zato što znamo da su nosioci takvih vrsta operacija najčešće neke od velikih sila i njihovi finansijeri.
Ono što je naročito bitno za svaku zemlju, za svaku državu, jeste to da je mnogo bolje da država daje svoje trupe u mirovne misije nego da na sopstvenoj teritoriji prima mirovne kontigente. Sumiraću svoje izlaganje u ovom delu time da se na taj način omogućava jedan ogroman politički benefit za svaku zemlju.
Sada bih se osvrnuo, pošto sam lekar, po vokaciji, na učešće predstavnika vojnog zdravstva. Aktivno učešće predstavnika vojnog zdravstva u mirovnim operacijama po meni ima zaista veliki značaj, ne samo zato što je to lični i profesionalni izazov za lekare i medicinsko osoblje, već zato što smatram da se na taj način zaista može usvojiti mnogo novog znanja i to u vrlo specifičnim, rekao bih, vanrednim okolnostima na terenu.
S druge strane, lično mislim da se učešćem vojno-sanitetskih timova zaista podiže kredibilitet Vojno-medicinske akademije kao značajne institucije u tom sistemu, ali i Ministarstva odbrane i države u celini.
Ministar odbrane je ovde, i on verovatno više o tome zna, ali bih zaista pomenuo jedan primer sanitetske misije u Čadu. To je primer gde je i sam izaslanik generalnog sekretara UN pohvalio aktivnosti naših sanitetskih timova na terenu. U tom izveštaju se pominje izuzetno visok nivo profesionalizma naših lekara, našeg medicinskog osoblja i ono što je naročito značajno jeste da smo više nego ravnopravni sa svim vodećim oružanim snagama, ne samo u regionu, već i na svetskom nivou.
Kao lekar i urolog po vokaciji, dakle, hirurške specijalnosti, ne mogu a da ne pomenem i ne pohvalim hirurške timove koji se nalaze u mirovnim misijama, pre svega iz razloga što su naši hirurzi imali u prošlosti mnogo zbrinjavanja u tim ratnim okolnostima, u tim vanrednim uslovima i pokazali visok stepen profesionalizma.
S tim u vezi, mogu samo konstatovati da ono što su naši lekari, naši hirurzi radili mnoge kolege iz inostranstva su učile samo na fakultetu. Na taj način i prezentacija onoga što znaju u samim mirovnim misijama čini ih neuporedivo boljim i poželjnijim na terenu.
Ne bih više da dužim, sumirao bih ovo svoje izlaganje činjenicom i zaključkom da se učešće u mirovnim misijama, uz aktivno očuvanje globalnog mira i bezbednosti, visoko podiže kredibilitet i VMA kao sanitetske ustanove i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i države u celini.
Još bih se osvrnuo pre svega na komentare vezano za vojno zdravstvo, koje sam čuo danas. Slažem se da vojno i civilno zdravstvo predstavljaju jedan sistem koji mora služiti samo jednom, a to je pre svega zadovoljstvo korisnika, odnosno pacijenta koji mora biti u središtu sistema, ali s druge strane, isto tako mislim da je ključ pre svega u razgovoru i dogovoru na nivou Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću pre svega o odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čije se izmene i dopune vrše. Pre svega, činjenica je dakle, da smanjenjem stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od 2% ne posredno će doći do smanjenja količine novca koji se sliva u RFZO. Međutim, zaista bih stavi akcenat na nekoliko vrlo značajnih stvari i momenata koji su u više navrata pomenuli gospodin ministar, ali i mnoštvo narodnih poslanika.
Pre svega, u članu 45. čija se izmena predlaže i dopuna vrši, jasno se kaže da poslodavac će zaista sa ovim merama, 65%, 70% i 75% povraćaja doprinosa, imati vrlo stimulativne mere za upošljavanje novih radnika.
Ono što je jako bitno jeste da se deo tih sredstava, to je 18 milijardi dinara, koliko je matematičkim proračunom izračunato da će sredstava biti manje do kraja godine u budžetu RFZO, pre svega na taj način delom nadoknaditi povećanjem broja regularno osiguranih lica, pre svega regularnog zdravstvenog osiguranja.
Takođe sam stava da se na ovaj način stimuliše opet regularno zapošljavanje radnika uz uredno plaćanje doprinosa, a ne na crno, i opet dodatno će se povećati broj radnika kojima se uplaćuje po našoj zakonskoj regulativi doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ono što je takođe bitno i što je i gospodin ministar pomenuo jeste, ukoliko sredstva na ovaj način prikupljena koja će se uliti u budžet RFZO ne budu dovoljna za sprovođenje adekvatne zdravstvene zaštite stanovništva, rebalansom će biti opredeljena sredstva. Lično mislim da će ta sredstva, ako uopšte budu usmerena ka RFZO, zato što će priliv sredstava iz ova dva razloga koja sam ranije pomenuo biti definitivno veći, ne verujem da će ta sredstva biti nekog većeg obima.
Ono što bih takođe pohvalio jeste uštedu RFZO zahvaljujući kojoj se radi zapravo ovakav način preraspodele doprinosa. Po podacima RFZO, to je 32,5 miliona evra u toku ove godine.
Ono što bih takođe prokomentarisao, a nekoliko puta je pomenuto kao tema u izlaganju narodnih poslanika jeste pre svega činjenica da je postojao dug RFZO prema farmaceutskim kućama. Međutim, taj dug koji je pretvoren u javni dug je nastao upravo za vreme vladavine bivše vlasti. Dakle, neodgovorna vlast i ljudi koji su je vršili u tom periodu su upravo odgovorni za postojanje ovakvo čega u našoj državi.
Ono što je bitno jeste da li je najbolje rešenje prevođenje u javni dug ili ne. To je pitanje o kome zaista možemo diskutovati, ali pitanje o kome ne možemo diskutovati jeste gde smo uopšte nalazili rešenje za ovaj problem iz jednog jedinog razloga – zato što je postojala neodgovorna vlast u ranijem periodu. Tu bih stavio tačku na komentare.
Nekoliko puta je pomenut i kvalitet zdravstvene zaštite. Kvalitet zdravstvene zaštite definitivno ima veze i u korelaciji i sa količinom novca koji se ulaže u zdravstvo, ali ne zavisi isključivo od količine novca. Jedna adekvatna organizacija zdravstvene službe, uz popravljanje mnoštva parametara na kojima ćemo svi zajedno raditi, definitivno će poboljšati kvalitet zdravstvene službe.
Ono što je takođe bitno jeste da lično smatram da ovolika briga opozicionih poslanika o količini novca koja će biti usmerena ka zdravstvu ove države, a govorim o novcu RFZO, zaista mislim da posle ovako argumentovanih objašnjenja gospodina ministra i jedne podrobne analize većine poslanika nije umesna i mislim da nema mesta zato što već sam pomenuo načine na koji će se budžet RFZO puniti i, vreme će pokazati, lično smatram da će se nadomestiti čak i ovaj minus od 18 milijardi.
Ono što je najbitnije, po meni, jeste da će se ovim merama povećati broj radnika sa overenom knjižicom, broj građana sa overenom zdravstvenom knjižicom i uplaćenim zdravstvenim doprinosima. To je ono što je vrlo bitno i to je značajno pre svega za nas lekare zato što se mi svakodnevno susrećemo praktično u realnom životu sa tom problematikom kada pacijent dođe bez overene zdravstvene knjižice.
Za kraj bih rekao sledeće. Pomenuto je, ne znam u kom kontekstu, da smo najgori. Srbija je odlučila i građani ove zemlje su odlučili da zemlju vode najbolji, a ne najgori. Mislim da u tom smislu zaista ne treba diskutovati ako sam dobro razumeo izlaganje jednog od ranijih poslanika.
Ono što mislim da je najznačajnije jeste da će se ovim izmenama i dopunama zakona definitivno napraviti jedan adekvatan ambijent za novo upošljavanje radnika, a uz to omogućiti adekvatna i u skladu sa zakonom uplata doprinosa. Hvala vam puno.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, uz uvažavanje napora predlagača  i njegovu želju da se bliže uredi Zakon za izvršenje krivičnih sankcija, moje mišljenje po ovom amandmanu je sledeće.
Pre svega, mišljenja sam da je ova oblast već regulisana svojim primarnim zakonom, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Tačnije, član 54. ovoga zakona je u stavu 2. dao osnov da se zdravstvena delatnost i zdravstvena zaštita uopšte obavljaju u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Naime, pročitaću član 54. stav 2. koji kaže: „Ustanove socijalne zaštite, zavodi za izvršavanje zavodskih sankcija kao i druga pravna lica za koje je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, mogu obavljati zdravstvenu delatnost ako ministarstvo utvrdi da ispunjavaju uslove za određenu vrstu zdravstvene ustanove, odnosno uslove za određenu vrstu privatne prakse.“
Takođe, ono što je vrlo bitno a odnosi se na deo amandmana koji opisuje uslove za obavljanje zdravstvene zaštite odnosno zdravstvene delatnosti, možemo reći da je i ova oblast već uređena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i podzakonskim aktima. Ovde pre svega mislim na Pravilnik o bližim uslovima o obavljanje zdravstvene delatnosti.
Imam još jednu primedbu vezanu za ovaj amandman. U stavu 6. ovog amandmana predlagač je upotrebio reč: „ginekolog akušer“, što je žargonski termin. Treba da stoji: „specijalista ginekologije i akušerstva“. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, predlagač je već po članu 114, amandman koji je uložio po članu 114, obrazlagao, a vezano za njegov stav o obrazloženju Vlade, ali javio sam se za reč i izneću moje mišljenje o njemu.
Javljam se iz sličnih razloga, kao i prethodnog puta, dakle, za prethodni amandman o kojem sam diskutovao. Smatram da je ova oblast već detaljno uređena primarnim zakonom o ovoj oblasti, a to je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega, članovi 169. i 170. ovog zakona detaljno opisuju odnos zdravstvenih radnika prema pacijentu. Pročitaću.
„Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. Za svoj rad zdravstveni radnici preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu i materijalnu odgovornost. Zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom, iz člana 166. tačka 1. ovog zakona, dužni su da prilikom prijema diplome o završenom školovanju potpišu izjavu, zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i načela profesionalne etike“.
U sledećem stavu ovaj zakon kaže da su „zdravstveni radnici iz člana 166. tačka 2. ovog zakona, odnosno zdravstveni saradnici dužni da prilikom zasnivanja radnog odnosa potpišu izjavu, zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i načela profesionalne etike“.
Sam stav u ovom amandmanu koji govori, citiram „da se ne može sve prepustiti diskrecionoj proceni lekara“ mislim da ne stoji zato što apsolutno ništa nije prepušteno diskrecionoj proceni lekara, već je jasno uređeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, bez obzira da li se pacijent nalazi na izdržavanju kazne zatvora u zavodu za izdržavanje zatvorskih sankcija ili se nalazi u domu zdravlja, dakle, na slobodi. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, tema o kojoj govorimo, a vezano za ovaj amandman je jako osetljiva i teška i apsolutno sam saglasan i lično smatram da se ne sme politizovati. Međutim, u interesu građana koji gledaju ovo skupštinsko zasedanje, mislim da mi je obaveza da prezentujem ne poluistine i delimično istine, već činjenično stanje, vezano za finansiranje, lečenja obolelih od retkih bolesti.
Prvi put su se obezbedila sredstva iz budžeta Republike Srbije za obolele od retkih bolesti 2012. godine u iznosu od 88 miliona dinara. Godine 2013. ta sredstva su iznosila 130 miliona dinara, da bi u 2014. godini ta količina sredstava iznosila 280 miliona dinara.
Po ovim podacima, možemo reći da se vidi jedna jasna slika o tome da li Ministarstvo zdravlja i ljudi koji se bave tom problematikom imaju nameru da reše taj problem.
Vidimo da je razlika u predviđenim sredstvima između 2013. i 2014. godine više nego duplo.
Ono što je takođe neophodno, jeste, da sistemski rešimo taj problem retkih bolesti i sa tim se slažem.
Isto tako, možemo razgovarati o tome da li je ta količina sredstava od 280 miliona dovoljna ili nije, za ukupan broj obolelih od retkih bolesti, ali o namerama i Vlade i Ministarstva zdravlja, ne možemo razgovarati, zato što vidimo jasnu želju da se ovaj problem reši.

Biću kratak i izvinjavam se. Dakle, Ministarstvo zdravlja je još početkom ove godine podržalo inicijativu da se obezbedi još 120 miliona, kroz druge izvore prihoda, tako da moram reći da, u prilog potvrde svemu ovome o čemu govori, jeste i ta dodatna činjenica. Vratiću se na amandman.
Apsolutno saglasje sa svim izgovorenim rečima ministra pravde, vezano za prihvatanje ovog amandmana, zato što smatram, što se pokazalo i u praksi, da politika u tom smislu nema uticaja. Hvala.

Pomenut sam u izlaganju.

Pre svega, poslednji potezi, odnosno početni potezi nove Vlade govore u prilog tome kakav je odnos i kakav će odnos biti prema državnoj imovini, prema tim automobilima o kojima pričate.
Mislim da, sama činjenica da su mnogobrojni funkcioneri koji se nalaze u Vladi Srbije na više reprezentativnim i značajnim funkcijama, da su izgubili pravo da koriste automobile, i govore u prilog tome kolika je briga o troškovima koji su definitivno postojali u ranijim periodima.
Međutim, ono što mene čudi jeste jedna činjenica, kako je moguće da opozicioni poslanici traže od ove Vlade i ministarstava sve ono što nikada nisu tražili od sebe. Kako je moguće da jednostavno za sve ono što oni sada predlažu su imali više nego dovoljno vremena i prilika da u periodu vlasti, zaista sve to i realizuju.
Mislim da nije politički korektno i mislim da sama činjenica i sve ono što vidimo, a to je nipodaštavanje i ne prihvatanje svega onoga što je bolje i jednostavno što se u realnom životu pokazalo boljim, da nije pravi put.
Ponavljam još jednom, put kojim ide ova Vlada vođena SNS, zaista mislim da je nešto što će napraviti kvalitativni pomak u našoj državi. Hvala puno.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, biću kratak, predlažem da se predloženi amandman odbije, iz razloga što smatram da je preduslov za početak sprovođenja izvršenja upravo provera da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u postupku pred sudom namireno. Tako da na taj način smatram da i sam amandman suvišan. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, biću kratak, predlažem da se predloženi amandman odbije, iz razloga što smatram da je preduslov za početak sprovođenja izvršenja upravo provera da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca u postupku pred sudom namireno. Tako da na taj način smatram da i sam amandman suvišan. Hvala.

Po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji se odnosi na određivanje mesta nadležnosti izvršitelja urađena je sa namerom da se učini ravnomerna distribucija premeta, s jedne strane. Dakle, izmenama zakona, Komora se definiše kao organ koji će određivati ravnomernost izvršitelja u predmetima.
S druge strane, nešto što je takođe bitno jeste regionalna raspodela predmeta, kada se izvršitelj određuje prema prebivalištu ili sedištu izvršnog dužnika. Predlog da određivanje mesne nadležnosti izvršitelja treba da se odnose samo na državna preduzeća, a da privatna preduzeća imaju mogućnost odabira izvršitelja ne mogu podržati upravo iz razloga što smatram da ekskluzivnost, u bilo kom smislu, kada se određuju izvršitelji ne sme postojati jer će se upravo na taj način poremetiti oba kriterijuma koja su zakonom definisana, odnosno izmenama zakona, a takođe poremetiće se upravo ravnomernost i regionalna raspodela.
Dakle, iz ovih razloga ekskluzivnost ne sme postojati. Stoga predlažem da se amandman ne usvoji. Hvala.

Po amandmanu.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji se odnosi na određivanje mesta nadležnosti izvršitelja urađena je sa namerom da se učini ravnomerna distribucija premeta, s jedne strane. Dakle, izmenama zakona, Komora se definiše kao organ koji će određivati ravnomernost izvršitelja u predmetima.
S druge strane, nešto što je takođe bitno jeste regionalna raspodela predmeta, kada se izvršitelj određuje prema prebivalištu ili sedištu izvršnog dužnika. Predlog da određivanje mesne nadležnosti izvršitelja treba da se odnose samo na državna preduzeća, a da privatna preduzeća imaju mogućnost odabira izvršitelja ne mogu podržati upravo iz razloga što smatram da ekskluzivnost, u bilo kom smislu, kada se određuju izvršitelji ne sme postojati jer će se upravo na taj način poremetiti oba kriterijuma koja su zakonom definisana, odnosno izmenama zakona, a takođe poremetiće se upravo ravnomernost i regionalna raspodela.
Dakle, iz ovih razloga ekskluzivnost ne sme postojati. Stoga predlažem da se amandman ne usvoji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman na član 1. stav 4. ne usvoji zato što smatram da je predložena formulacija koja je već data u izmenama zakona jasna i decidna i jasno kaže, citiram – ako mu ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila u propisanom roku i odnosi se na izvršnog poverioca, čime se dobija informacija na osnovu koje je izvršitelj dužan da zaključkom odbaci predlog za izvršenje.
Mislim da je tu sve jasno i sam predlog smatram suvišnim.