Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ali takođe govorimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu. To je moj utisak, ali ne samo utisak, već jedna činjenica da je ovaj Predlog budžeta značajno bolji nego prethodni. Jedan od razloga zašto tako mislim jeste i činjenica da ja od opozicije nisam čuo značajne argumente koji bi govorili protiv ove moje konstatacije.

Pored toga, dovoljno je pogledati Razdeo 27 ovog budžeta. U Razdelu 27, koji se tiče zdravstva, moram podsetiti građane Republike Srbije o kakvim promenama se radi i o kojoj količini finansijskih sredstava koja su namenjena zdravstvu je reč.

Naime, u 2017. godini za ovaj razdeo, dakle, za zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji, u bilo kom smislu, opredeljeno je 11.594.666.000 dinara. Već u idućoj godini, dakle, u 2018. godini, ta cifra je bila 17.380.099.000 dinara. Projektovana suma u ovom budžetu je 18.712.691.000 dinara. Same brojke govore sve. Razlika između 2017. godine i ove sume koja je projektovana u ovom budžetu, a vezana je za zdravstvo je sedam milijardi dinara.

Moram da podsetim građane Republike Srbije, da za vreme vladavine bivše vlasti u opšte nije bilo fonda, budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu lečiti uspešno u našoj zemlji. Mi, naime imamo fond danas pomoću čijih sredstava se leče, pre svega, najpre deca, dakle najpre deca koja su obolela od onih oboljenja koja se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji i taj fond neprestano kroz godine, dakle za taj fond se neprestano povećava novčana masa koja je namenjena upravo ovim indikacijama. Naime, u 2017. godini ta suma je bila 261.402.000 dinara, 2018. godine 268.946.000 dinara, dok je za ovu godinu suma koja je predviđena za lečenje ovakvih lica, koji se ne mogu uspešno lečiti u našoj zemlji 475.161.000 dinara.

Na osnovu ovih primera koje vam govorim se upravo vidi ta briga o građanima, briga o tome da pacijent bude uvek u središtu zdravstvenog sistema, briga da ono što je nedostajalo u nekom proteklom periodu, vezano za zdravstvenu zaštitu na ovaj način bude nadoknađeno. Ovo se ne tiče samo budžetskog fonda o kome govorim, ovo se tiče i sredstava koja su vezana za primarnu zdravstvenu zaštitu, za sekundarnu zdravstvenu zaštitu, za nabavku opreme u zdravstvu, za kapitalno ulaganje u zdravstvu itd. itd.

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, kao lekar po struci mogu samo da pozdravim ova povećanja, moram da apelujem da i u narednom budžetu bude sagledano makar na sličan način kao što je to danas i apsolutno želim vam uspeha. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre pravosuđa sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona koji je vrlo značajan, Predlog zakona kojim će se na adekvatan način unaprediti odgovor države prilikom vanrednih situacija i eventualnih prirodnih nepogoda, odnosno katastrofa.

Naime član 3. ovoga zakona na koji sam podneo amandman, upravo govori o dva aspekta ovog problema. Prvi aspekt ovog problema jeste upravo sprečavanje, odnosno definisanje svih onih mera bez ikakve diskriminacije po bilo kom osnovu. I ono što je posebno bitno jeste, tu postoji jedna činjenica na koju treba da budemo ponosni svi zajedno, naročito stranke vlasti, a to je 2014. godine, prilikom katastrofalnih majskih poplava, da nije bilo reakcije države i uvođenja štaba za vanredne situacije u Šapcu, Šabac kao grad bi bio poplavljen. Dakle, i pored toga što drži opozicija, i pored toga što postoje primedbe razno-razne i kritike na tu temu, ovo je činjenica sa kojom će se evidentno svi složiti.

Ono što je takođe vrlo bitno, jedan vrlo bitan aspekt ovog zakona koji je definisan u članu 3. Možemo reći da je to jedan aspekt, u stvari gde se čovek, ljudsko biće, ljudski život i ljudsko zdravlje postavljaju u sedište ovog sistema, odnosno ovog zakona u ovom slučaju. Naime, po ovom zakonu u članu 3. spašavanje ljudskih života, dakle čovek kao najbitniji resurs predstavljaju suštinu ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ovom raspravom u pojedinostima mi govorimo o Predlogu zakona o upravljanju rizicima, odnosno o smanjenju rizika od katastrofa, kao i upravljanju u vanrednim situacijama.

Naime, član 2. na koji sam podneo amandman govori upravo o terminima koji se upotrebljavaju u ovom zakonu i ti termini su vrlo značajni zato što na adekvatan način definišu određene prirodne katastrofe o kojima se govori. Naime, u stavu 1. definisan je termin katastrofa. Dakle, katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, ali takođe može predstavljati i tehničku nesreću, pre svega misli se na određenu situaciju ukoliko dođe do određenih neželjenih momenata u radu određene fabrike ili postrojenja. Ono što je vrlo bitno, u drugom stavu se nastavlja sa definisanjem ovih termina. Tu se govori o elementarnoj nesreći, odnosno nepogodi koja može biti meteorološkog, hidrološkog, geološkog ili nekog drugog porekla, ali je suštinska stvar da ugrožava život zajednice koja živi na odgovarajućem terenu.

Upravo jedan od termina koji je od posebnog značaja u ovom zakonu, a koji je značajan ne samo retorički, već i suštinski jeste smanjenje rizika od katastrofa, odnosno definisanje svih onih mera koje mogu biti i socijalne i ekonomske i zdravstvene i političke i institucionalne, dakle, sve one mere koje zajedno obuhvataju redosled poteza koji je u takvim situacijama neophodan da bi se sprečile žrtve, da bi se smanjila materijalna šteta ili na bilo koji način ublažio efekat elementarne nepogode. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Naime, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona, koji upravo govori o uređivanju smanjenja rizika od katastrofa, ali takođe govori o tome na koji način mora da se uspostavi valjana koordinacija između Sektora za vanredne situacije, s jedne strane, i svih onih relevantnih subjekata koji učestvuju u procesu zaštite i stanovništva i dobara u Republici Srbiji učestvuju u svemu tome.

Ono što je takođe bitno za ovaj zakon jeste da on na jedan vrlo značajan i detaljan način definiše obaveze lokalnih samouprava u ovakvim okolnostima. Zašto je to bitno? Pa, zato što se upravo svaka neželjena situacija koja se može nazvati prirodnom katastrofom upravo dešava na određenoj teritoriji koja pripada odgovarajućim lokalnim samoupravama. Iz tih razloga lokalne samouprave moraju na adekvatan način da budu pripremljene za tako nešto.

Pre svega ću se osvrnuti na ovaj značaj, upravo zato što dolazim iz mesta koje je više puta bilo ugroženo poplavama, reč je o Prokuplju, i unazad deset godina karakteristično je da su najmanje dve godine bile izuzetno rizične i da je najmanje dve godine sam grad bio ugrožen visokim vodostajem reke Toplice.

Naime, u takvim okolnostima, pre svega, jedna prisebna, adekvatna i vrlo značajna reakcija lokalne samouprave, bila je, rekao bih, dominantna, uz to bih pohvalio i jedan veliki odziv građana koji je u takvim okolnostima dobrovoljno, praktično se javio i stavio na raspolaganje i lokalnoj samoupravi, ali i sektoru za vanredne situacije i tada smo na jedan težak, ali u svakom slučaju, koordiniran i vrlo marljiv način uspeli da zaustavimo ovu pošast i ovu vanrednu situaciju održimo u nekim okvirima, tako da nije bilo neke značajne štete.

Ono što bih želeo još da kažem jeste da vezano za ovaj zakon, da pored toga i pored te definicije i dodatnih uslova, koje lokalne samouprave moraju da ispunjavaju, ovaj zakon dodatno definiše i upravo obaveze privrednih društava. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je veoma bitno i o čemu diskutujemo sve ovo vreme jeste upravo ta standardizacija i taj proces koji je dugo očekivan i koji je definitivno bio neophodan u našem građevinarstvu.

Ono o čemu bih hteo danas više da kažem jeste nekoliko infrastrukturnih projekata koji su ne samo planirani, već je, što se nekih tiče, i realizacija već počela da se ostvaruje, to je projekat nove regionalne bolnice u Prokuplju, za koji je deo projektne dokumentacije već spreman.

Zašto je to bitno? Zato što je sadašnja bolnica u Prokuplju izgrađena 1923. godine, oronula i uprkos jednom kvalitetnom održavanju, zaista se više ne nalazi u stanju da može da se adekvatno pruži zdravstvena zaštita u njoj. Ovo je bitno zato što bi se na taj način zaista dugoročno rešio problem sprovođenja zdravstvene zaštite i zato što bi se na taj način higijenski uslovi podigli na jedan mnogo viši nivo u odnosu na sadašnji.

Osim ovog projekta, čija realizacija se očekuje krajem ove i početkom sledeće godine, moram da naglasim značaj projekta nove zelene pijace. Taj projekat je vredan 200 miliona dinara, finansira se iz sredstava Ministarstva privreda, ali i iz sredstava Evropske investicione banke. Otvaranje nove pijace se očekuje već tokom naredne godine.

To su dva projekta koji nesumnjivo imaju, uz auto-put, uz industrijsku zonu, najveći značaj za razvoj našeg regiona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, i danas smo nastavili da govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je naročito bitno jeste da se, pre svega, odredbama, predloženim odredbama ovog zakona, očekuje ujednačavanje kvaliteta građevinskih materijala, samim tim očekuje se uspostavljanje jedne standardizacije, čiji rezultat će definitivno biti kvalitet infrastrukturnih objekata koji se grade na teritoriji Republike Srbije.

Ono o čemu bih takođe želeo da govorim danas, jeste jedan infrastrukturni projekat koji sam pomenuo u svom prošlom izlaganju, a koji se tiče pre svega života i opstanka srpskog naroda u Topličkom okrugu.

Naime, pored onih vrlo značajnih razloga koji su vezani za infrastrukturu, moram da pomenem da i komercijalni razlozi su vrlo značajni. Zašto to kažem? Zato što veliki broj automobila koji se kreće od Merošine do Merdara praktično, ovde pre svega mislim na automobile koji prolaze u vremenu letnje turističke sezone, raspusta dečijeg, to su automobili, pre svega, lica, onih lica, stranih državljana koji prelaze na teritoriju Kosova i Metohije, kojima se ne naplaćuje nikakva putna naknada, odnosno putarina od Niša do Merdara iz razloga što je od Merošine do Merdara praktično magistralni put.

Na ovaj način, izgradnjom ovog puta, odnosno auto puta u punom profilu, ta naplata putarine bi bila regularna i na taj način bi država imala značajnog interesa u svemu tome. Pre svega da kažem da će stručna lica dati o tome završnu reč.

Još jednom samo da naglasim da je industrijska zona koja je planirana u Prokuplju, a odluka Vlade je donesena na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju. Planira se da se izgradi na 16,5 hektara i potreban je pun profil auto puta. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, diskusija koja se razvija o ovom zakonu u pojedinostima, gde se praktično i osvrćemo na najznačajnije infrastrukturne projekte u regionima, gradovima odakle dolazimo, mogu reći da je nešto što definitivno nije bio slučaj sa prethodnom vlašću.

Naime, Srbija je zaista postala veliko gradilište i nikada, rekao bih čak i u istoriji ove zemlje, na ovaj način se nije pristupalo rešavanju problema ne samo u ovoj oblasti, već uopšte u celini.

Neću govoriti o autoputu, jer je ova tema već eksploatisana, ali zbog svog značaja zaista je imala jedno od najbitnijih mesta u mojoj diskusiji. Govoriću o privrednoj zoni koja definitivno treba da postane motor razvoja Topličkog okruga.

Ono što je vrlo bitno jeste da ta privredna zona, za koju zemlju, koja treba da postane industrijsko zona, već je Vlada rešila, donela odluku na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju, ta zemlja je prebačena u vlasništvo opštine Prokuplje.

Ono što je bitno jeste da planirana industrijska zona treba da se prostore na površini od 16,5 hektara, treba da bude isparcelisana na sedam parcela, sedam delova. Ono što je vrlo bitno jeste da je plan da upravo na toj jednoj zoni treba da bude zastupljeno više oblasti privrede, upravo iz razloga što na ćemo taj način ugasiti čitavu nezaposlenost u Topličkom okrugu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle danas govorimo o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima i lično smatram da je ovo jedan vrlo bitan zakon. Upravo zbog toga što na jedan adekvatan način će urediti ovu oblast i što je još bitnije konačno uvesti ključne parametre standardizacije u oblasti građevinskih materijala i građevinskih proizvoda. Zašto je ovo bitno?

Pre svega, veoma je bitno zato što se u Srbiji nikada više nije gradilo, zato što u Srbiji nikada više nije bilo građevinskih kranova, građevinskih radnika zato što mi imamo fantastične podatke upravo u ovo oblasti, govorim o oblasti infrastrukture, oblasti izgradnje objekata i ja bih morao da apostrofiram nekoliko vrlo značajnih infrastrukturnih projekata na prostoru odakle ja dolazim, dakle to je prostor Topličkog okruga.

Dakle, još jednom bih pružio podršku i ministarstvu vašem koje vodite gospođo Zorana Mihajlović, dakle i vama za projekat autoputa ka Merdaru odnosno Priština-Drač zato što je to jedan od projekata koji znače život za taj narod koji živi dole. To je nešto jednostavno nema alternativu, iz razloga što kompletna infrastruktura u stvari predstavlja samo preduslov za dolazak investitora, za jedan ravnomerni razvoj koji svi zajedno zagovaramo. Lično smatram da je to jedan od najvažnijih projekata u državi, ne samo za naš region.

Osim toga, i na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju vi ste razgovarali sa predsednikom opštine i na spisak prioriteta stavili dva vrlo bitna magistralna puta, put Prokuplje-Žitni Potok i put Prokuplje-Kruševac preko Ribarske banje, koji definitivno će značiti ovaj prvi za Žitni Potok, opstanak stanovništva u Žitnom Potoku i tom kraju, a ovaj drugi će značiti mnogo za turizam. To je nešto na čemu narod Toplice definitivno insistira.

Osim ovih infrastrukturnih radova koji su veoma značajni za nas, pomenuću i taj čuveni spomen park koji je zaista jedan od najvelelepnijih u našoj zemlji, koji je posvećen čuvenom Gvozdenom puku. Pomenuću projekat velike zelene pijace koji je trenutno u fazi izgradnje i plan je da se ta nova pijaca otvori tokom iduće godine.

Pomenuću i dva projekta koji znače zaista mnogo za taj kraj, a to je projekat industrijske zone i odluka na sednici Vlade je takođe donešena i taj projekat industrijske zone je buduća žila kucavica Topličkog regiona, projekat koji će praktično ugasiti nezaposlenost u našem regionu.

Zato uz projekat bolnice koji je takođe dogovoren na sednici Vlade, mislim da sve ovo i u skladu sa ovim zakonom koji govori, na kraju krajeva, o standardizaciji svih građevinskih materijala na teritoriji Republike, lično smatram da će upravo ovakav način rada doneti dobrobit i našoj državi i našem narodu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Dakle, reklamiram povredu člana 107. odnosno povredu dostojanstva Narodne skupštine. Pre svega, zašto reklamiram povredu ovog člana? Zato što na ovaj način kako je govorio gospodin Vukadinović se vređa ne samo dostojanstvo Skupštine, već i inteligencija nas narodnih poslanika koji dolazimo iz tih krajeva koje on opisuje. Zašto to kažem?

Gospodine Vukadinoviću, u Toplici žive Srbi, dominantno Srbi i ti Srbi, moram iskreno da kažem, da zaista su pozdravili i željni su početka izgradnje ovog autoputa. Zašto tako mislim i zašto tako kažem? Zato što, pre svega, ta infrastruktura znači napredak. Ta infrastruktura znači sve. Znači dovođenje stranih investitora. Znači život. Ukoliko ne razumete potrebu naroda Toplice da budu ravnopravni u infrastrukturi, u regionalnom razvoju, dakle u nečemu što predstavljaju, rekao bih, civilizacijske vrednosti, onda zaista ne znam kakva vam je to politika.

Ako je to politika koju zastupate, politika kozjih staza a ne autoputa, onda zaista nemamo o čemu da razgovaramo.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, u skladu sa zakonom koji danas razmatramo, dakle, moram da iznesem nekoliko činjenica i nadam se da ćemo u ovom dijalogu naći zajednička rešenja koja će u najboljem smislu uticati da popravimo stanje životne sredine u našoj zemlji i ne samo to.

Dakle po NATO izveštajima na Srbiju je izbačeno oko 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Po našim izvorima ta brojka je mnogo veća. Osiromašeni uranijum pored svog radiološkog efekta koji nije intenzivan kao što se, da kažem, daje značaj, govorim sada o radiološkom efektu, on ima izuzetno toksično hemijski efekat. I, pored tog hemijskog efekta mi smo se suočili, nažalost, sa različitim hemijskim supstancama i toksinima koji su se oslobodili u toku NATO bombardovanja.

Osim toga, podsetiću da je zapaljeno u toku NATO agresije 150 hiljada tona nafte, više od 20 hiljada objekata je srušeno, preko 120 industrijskih i energetskih postrojenja je takođe gađano, neki su srušeni iz temelja, neki su delimično. Ono što je bitno i zajedničko za sve ovo o čemu govorim jeste da je ispušteno na hiljade tona različitih hemijskih supstanci, od kojih su, priznaćete, neke vrlo toksične i kancerogene.

Ono što želim da vas informišem, i građane Republike Srbije i javnost, jeste da je skupštinska komisija koja istražuje posledice NATO bombardovanja krenula intenzivno sa radom. Krenuli smo sa radom intenzivno u smislu da, pre svega, jednom relevantnom, referentnom naučnom metodologijom dokažemo uticaj na zdravlje stanovništva, ali svakako smo krenuli i sa ispitivanjem životne sredine.

Ono na čemu bih insistirao, a u skladu sa ovim zakonom o kome govorimo, jeste da se pre svega baci akcenat na ne samo radiološke efekte, jer o tome smo razgovarali sa stručnjacima iz Vinče, iz Agencije za jonizujuće zračenje i, da se razumemo, asanacija terena je već urađena, još u jednom ranijem periodu, i u tom radiološkom smislu definitivno je tako. Međutim, ta hemijska komponenta, hemijska, toksična komponenta, je nešto na čemu bih insistirao, ne samo u radu ove komisije koju vodim, već mislim da bi i Ministarstvo koje vi vodite, poštovani ministre, mislim da bi trebali na jedan adekvatan način da sagledamo i ovu problematiku. Govorim o hemijskoj kontaminaciji.

Ono što je takođe bitno i što predlažem ovom prilikom jeste da postoji jedan koordinirani zajednički nastup koji mora da bude usmeren ka tome da potražujemo određena finansijska sredstva od Evropske unije i od zapada, pre svega, za dodatno ispitivanje naše životne sredine, s jedne strane, zatim za eventualnu prevenciju bolesti, s druge strane, za rano lečenje tamo gde je to neophodno i gde naša država jednostavno ne može da pruži svoj maksimum. Mislim da smo kao narod to zaslužili, jer sve ono što nam se desilo, jednostavno, vuče sa sobom upravo i ovu činjenicu da mi imamo pravo da tražimo i imamo obavezu prema pokoljenjima koja dolaze da im pre svega ostavimo zdravu životnu sredinu i na svaki način, sad govorim o humanom i medicinskom aspektu ovog problema, na svaki način da učinimo prevenciju bolesti tamo gde možemo i uradimo rano lečenje tamo gde je neophodno. Hvala.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem ministru na komentaru.

Ja bih samo još dodao da, zaista, termine – mi, vi, ne bih upotrebljavao, jer smo zajedno na istom putu i cilj je isti, što je vrlo bitno, a to je put ka istini. Mi moramo doći do istine i to je nesumnjivo.

S druge strane, moram da pomenem, da li mislite da bi Italija, jedna zemlja koja je članica NATO, koja je članica Evropske unije, formirala komisiju za istraživanje posledica efekata na vojnicima koji se nalaze u misijama, koji borave na kontaminiranom terenu, da li mislite da bi jedna takva zemlja formirala jednu takvu komisiju da zaista nije imala problem? Ovo pitanje je više upućeno ka nekom delu javnosti koja se bavi zloupotrebom nekih naučnih činjenica, nego vama, ali, jednostavno, to je nešto što moramo pomenuti u ovome domu.

Dakle, postoji jedna istina, a to je da se, nažalost, u našem društvu danas zloupotrebljavaju naučne činjenice tako što se selektivno prezentuju javnosti ili se prezentuju na jedan, rekao bih, naopak način. Naša borba, sada govorim o zajedničkoj borbi uopšte društva, mora da bude usmerena i ka tome. Ne možemo da ljude koji sebe nazivaju naučnicima, a u stvari su kvazi naučnici, koji se bave senzacionalizmom, da tretiramo na jedan medijski način koji je relevantan. Eto, toliko. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, koliki značaj naša država daje zaštiti životne sredine vidi se ne samo kroz ovaj predlog zakona, već i kroz jednu činjenicu da i Vlada Republike Srbije, ali i Narodna skupštine Republike Srbije je formirala Komisiju koja se bavi posledicama NATO bombardovanja i po životnu sredinu, ali i po zdravlje stanovništva Srbije.

Kao što sam rekao, danas govorimo o Predlogu zakona o dopunama i izmenama Zakona o zaštiti životne sredine. Moje lično mišljenje je, dakle, moj stav je taj da ulaganje u životnu sredinu nikada ne može biti trošak, niti gubitak po državu. Ulaganje u životnu sredinu mora biti budućnost i predstavlja, u stvari, i budućnost našoj deci i ulaganje u zdravlje stanovništva.

Konkretno, što se tiče ovog zakona i što se tiče ovog amandmana, amandman koji sam podneo tiče se člana koji definiše korišćenje sredstava tzv. Zelenog fonda. Ta sredstva Zelenog fonda služe za unapređenje životne sredine, služe za finansiranje zaštite životne sredine i to je nešto što je veoma značajno i ovaj član zakona upravo to definiše.

Međutim, pored ove definicije, možemo reći da je još značajnija kontrola trošenja tih sredstava, koja je takođe definisana ovim zakonom, tačnije i ovim članom. Naime, adekvatnom kontrolom trošenja ovih sredstava uspostavlja se vrlo značajan nadzor nad trošenjem ovih sredstava i, ono što je još bitnije, analizira se efikasnost upravo korišćenja tih sredstava koja se ulažu u životnu sredinu.

Ono što bih rekao, takođe, i što lično smatram vrlo značajnim jeste da isključivo i samo adekvatnim i odgovornim pristupom Ministarstva za zaštitu životne sredine s jedne strane, ali i odgovornim pristupom svakog pojedinca možemo dobiti zdraviju i čistiju životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Danas govorimo o primanjima ljudi koji su najstariji u našoj zemlji, primanjima ljudi koji, zahvaljujući pre svega odgovornoj finansijskog politici, danas, odnosno u narednom periodu će dobiti povećanje svojih penzija.

Ono što je naročito bitno i što bih želeo da naglasim jeste da, pre svega, ta finansijska disciplina koja krasi ovu Vladu i Vladu koju je vodio gospodin Aleksandar Vučić jeste nešto što je uspelo da donese upravo ovakve poteze.

Mi danas govorimo o ovom zakonu, a suštinski od najvećeg značaja je upravo ono što se dogodilo u nekom ranijem periodu i ono što se svakim danom događa.

Danas smo svedoci otvaranja dve nove fabrike u Nišu, koje će zaposliti preko 1.100 radnika u prvom aktu. Svedoci smo rešavanja „Smederevske železare“, koja je danas praktično nosilac ne samo razvoja u Braničevskom okrugu, već i u celoj zemlji.

Svedoci smo odlaska predsednika Republike u Kinu, gde je uspeo da sa Kinezima potpiše ugovor o preuzimanju RTB „Bor“ u vrednosti 1,4 milijarde dolara, zatim ugovor o ulaganju u zrenjaninsku privredu, firma „Šandong“, jedna milijarda dolara, ugovor za Fabriku za preradu cinka vredan 100 miliona dolara, ugovor za „Ikarbus“ vredan 2,6 miliona dolara, ugovor sa „Huavej“ kompanijom za nadzor saobraćaja. Generalno, to je sve nešto što je bio preduslov za ovakve korake današnje Vlade, tako da lično smatram da ovo povećanje predstavlja samo jednu početnu osnovu za dalja povećanja i za dalji napredak ne samo da kažem ove grupacije ljudi, dakle, najstarijih, već uopšte svih u ovoj zemlji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Danas ovde govorimo o povećanju penzija za naše najstarije sugrađane, ja sam lično zbog toga srećan, još sam srećniji iz razloga što ovakvo povećanje dolazi kao posledica odgovorne finansijske politike, kao posledica odličnih ekonomskih parametara, i ono što je još bitnije, dakle dolazi iz realnih izvora i ne ugrožava budžet Republike Srbije, niti funkcionisanje naše zemlje.

Osim toga, ja mogu reći da sam pre svega, ne samo zadovoljan, već sve ovo govorim zbog toga što Vlada Republike Srbije vodi jednu vrlo odgovornu finansijsku politiku i ta odgovorna politika se ne zasniva samo na ovome o čemu govorim trenutno, već i na činjenici da je još za vreme Vlade Aleksandra Vučića rešen, na primer, problem smederevske Železare, da se danas rešava problem Rudarsko-hemijskog kombinata u Boru, Ikarbusa i da sva ona preduzeća, koja su u nekom ranijem periodu stvarala gubitke, danas su već nosioci razvoja Republike Srbije ili će to biti u nekom narednom periodu.

Konačno, zahvaljujući ovakvim stopama rasta, očekujem da se ovo povećanje nastavi i ono što je posebno bitno jeste da se nastavi u skladu sa realnim rastom, finansijskim i ekonomskim rastom države Srbije i da se nikada više ne dogodi situacija kao 2012. godine kada smo preuzeli vlast, dakle da građani Srbije i država budu u bankrotu.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, naime podneo sam amandman na član 3. za Predlog zakona o transplantaciji ćelija i tkiva. Upravo ovaj član 3. govori o mnogobrojnim terminima institutima, dakle koji detaljno objašnjavaju određene delove zakona koji, rekao bih, da su suštinski i rekao bih da su revolucionarni u smislu da se po prvi put i pojavljuju u nekom zakonskom periodu.

Pomenuću dva značajna instituta, prvi je registar matičnih ćelija hematopoeze. Taj registar, po meni, mislim da će imati veoma veliki značaj pre svega kod onih pacijenata, kod onih osoba koji očekuju transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, ali naročito kod onih koji nemaju srodne davaoce. Na ovaj način mislim da će se smanjiti ta lista čekanja, dakle, na matične ćelije, a s druge strane će se ubrzati procedura.

Drugi princip koji je, rekao bih, revolucionaran jeste princip sledljivosti. Taj princip sledljivosti, odnosno praćenja toka čitavog procesa od trenutka davanja ćelija, testiranja ćelija, skladištenje ćelije, distribucije i samog korišćenja, odnosno implantacije predstavlja jedan vrlo značajan aspekt ne samo ovog zakona već odnosa zdravstvenog sistema prema obolelom u ovoj oblasti.

Taj princip praćenja i princip sledljivosti u stvari omogućiće kompletno praćenje, dakle toka od trenutka davanja do trenutka im implatancije ćelije. Suštinski gledano, zakon će doneti zaista mnogo promena, mnogo novina, koje će doprineti boljem pružanju zdravstvene zaštite u ovoj oblasti. Hvala.