Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, naime podneo sam amandman na član 4. Zakona, Predloga zakona o transplantaciji ćelija i tkiva i upravo ovaj član 4. govori o tom etičkom aspektu, etičkoj dimenziji problema transplantacije, zaštiti osnovnih ljudskih prava i donatora, odnosno donora ćelija i tkiva, s jedne strane i zaštite osnovnih ljudskih prava i dostojanstva onoga ko prima ćelije i tkiva.

Ja ću pre svega radi zaštite i ne samo zaštite, već radi informisanja celokupne javnosti morati da se osvrnem na nekoliko vrlo bitnih činjenica koje smo delimično čuli, a delimično nismo u dosadašnjoj raspravi.

Naime, u dosadašnjoj raspravi bilo smo svedoci mnogih izlaganja gde su korišćene određene poluistine, neistine i dezinformacije a koje su vezane za ovaj zakon, u cilju informisanja građana, ja moram da kažem da pre svega ishod za svakog onog ko je čitao zakon, Predlog zakona o transplantaciji ćelija, tkiva i organa, ishod u smislu dozvole za doniranje organa je praktično identičan kao sa prethodnim važećim zakonom.

Naime, najbliža rodbina odlučuje o tome da li će se organi donirati ili ne. Dakle, suštinska razlika je da više nećemo imati finansijske troškove. Govorim sada o administrativnim troškovima popunjavanja za donorsku karticu, nećemo imati troškove za štampanje donorskih kartica. To je suštinska razlika. Dakle, ishod na kraju je identičan. To je odluka najbližih srodnika.

Osim toga, ja mislim da su motivi, i završavam gospodine predsedavajući, mislim da su motivi iznošenja neistina upravo da se izazove zabrinutost u javnosti, da se izazove uznemirenje i ja mislim da smo mi na osnovu, pre svega, naših izlaganja uspeli da te dezinformacije i pobedimo. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o transplantaciji ćelija i tkiva. Upravo ovaj član 1. govori o uslovima koje jedna zdravstvena ustanova treba da ispuni da bi se bavila određenom delatnošću, poput transplantacije.

Naime, po privi put se dešava da mi imamo zakonom striktno regulisane uslove po kojima će funkcionisati ova oblast. To je nešto što zaista u narednom periodu mora doneti kvalitet.

Osim toga što su definisani uslovi za proces darivanja, testiranja, distribucije ćelija, dakle, mi imamo i definisane uslove za one druge ustanove, za upravo one ustanove koje će predstavljati banke ćelija. Osim ovih definisanih uslova i administrativnih procedura koje na ovaj način se rešavaju, sa ove skupštinske govornice danas mogu poručiti i vama, gospodine ministre, i vašim saradnicima da svi zajedno imamo cilj i da mi svi zajedno moramo težiti i stremiti ka tom cilju.

Naš zajednički cilj je definitivno smanjenje broja pacijenata koji čekaju organ, ali ne na taj način da pacijenti ne dočekaju organ i tako završe, već smanjenje broja pacijenata, na taj način što ćemo imati povećan broj uspešnih transplantacija, na taj način što ćemo imati mnogo veći broj kadaveričnih transplantacija. To je ono što jedino treba da imamo u svojoj vizuri i ka tome da idemo.

Upravo iz tih razloga sam ovo izrekao i govorim ovako po ovom amandmanu, jer pored uslova koje zdravstvene ustanove treba da ispune da bi se bavile određenom delatnošću, svi zajedno moramo udružiti snage i zajedno stremiti ka tome cilju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministre, mi se u Srbiji suočavamo sa velikom borbom koja je usmerena ka nadrilekarstvu, ka različitim lobijima, antivakcinalni itd, to dobro znaju ljudi iz Ministarstva, a i mi koji se bavimo zdravljem. Nažalost, ja danas prvi put čujem neke stvari koje zaista ne bi smele da budu u ovom plemenitom domu. Zašto to kažem? Zato što ovo smatram pre svega širenjem lažnih informacija i čak i nadrilekarstvom ili možda zakon nisu ni pročitali ili ga nisu razumeli, a nisu tražili razjašnjenje.

Zašto to opet kažem? Ovde se informisana saglasnost menja pretpostavljenom saglasnošću. Ovde je ishod, ako niste pročitali, poštovane kolege, ishod je na kraju isti, a to je – pita se najbliža rodbina. Dakle, bez saglasnosti rodbine nema „uzimanja“, odnosno darivanja tih organa. Pored toga, imamo jedan više nego zakonit put, a to je – čovek može, svaki punoletni građanin ove zemlje može potpisati, dakle, pismeno, ili dati usmeno svoje izjašnjenje da ne želi u nekom narednom periodu ili do kraja života da njegovi organi budu donirani. Dakle, ukoliko je reč o samom nekom činu, suština je ista i kod informisane i kod pretpostavljene saglasnost, pita se na kraju najbliža rodbina. Dakle, to je suštinska stvar.

Međutim, ovde postoji očito neka paranoja, paranoja da sve što dolazi iz bilo koje zemlje iz inostranstva nije dobro. Ja sam mišljenja da najbolja rešenja, da ono što je dalo rezultat, a rezultat je povećanje kadaveričnih transplantacija, rezultat je smanjenje broja pacijenata koji čekaju na organe, to moramo poštovati kao rezultat. Govorim o svemu onome što je plemenito, što nam mora biti zajednički cilj, a ne – ovo dolazi odavde. Sva rešenja koja su dala rezultate lično ću podržati uvek, nevezano odakle dolaze. Govorim o zakonskim rešenjima i predlozima.

Zato još jednom, smatram da je zakonski predlog više nego dobar. Uz promociju transplantacije koja je takođe neophodna u zakonskom aktu mislim da ćemo imati rezultat, ukoliko bude valjano sprovedena i naravno uz podzakonske akte koji će dodatno urediti ovu problematiku. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima.

Poslanici SNS izražavaju zadovoljstvo, zato što su zdravstveni zakoni ponovo u skupštinskim klupama. Kada govorimo o zdravlju, kada govorimo o zdravstvu, o zdravstvenim zakonima, nekako počnemo da razmišljamo, ne samo kao narodni poslanici i kao ljudi koji se bave politikom, već svakako duboko ljudski.

Ovaj današnji predlog seta zdravstvenih zakona, doživljavam i vidim kao iskrenu želju Ministarstva zdravlja da sve one zakonske definicije, koje se nisu u praksi pokazale kao dobrim, u nekom ranijem periodu, isprave se boljim i optimalnijim. Naime, pomenuću nekoliko značajnih, ne samo detalja već krupnih stvari koji se nalaze u ovim predlozima zakona.

Pre svega što se tiče zakona koji je prvi na dnevnom redu, to je Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, pre svega mogu reći da jedno od recimo najbitnijih zakonskih rešenja definitivno predstavlja i definisanje uslova koji će zdravstvene ustanove obavljati, a govorim o delatnosti transplantaciji ćelija i tkiva. Naime, putem ovog predloga zakona definisano je da određene ustanove će se baviti delatnošću koja se tiče pre svega donatorstva, odnosno doniranja ćelija i tkiva, zatim testiranja ćelija i tkiva, i ono što je vrlo bitno, distribucijom, dok će se druge zdravstvene ustanove, naravno, koje ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, baviti skladištenjem, odnosno biće banke ćelija i tkiva.

Ovo je naročito bitno zato što se na ovaj način po prvi put jasno definiše posao, dakle delatnost kojom će se određene ustanove baviti. Ovo je naročito bitno zato što smo u dosadašnjim zakonskom aktu, važećem zakonu imali koliziju upravo tih, da kažem zakonskih članova koji su definisali bavljenje ovom problematikom.

Osim ove vrlo bitne stvari koja se rešava, pomenuću definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze. Naime, smatram da uspostavljanjem ovog registra, dakle registra davaoca matičnih ćelija hematopoeze, pre svega najveći benfit, najveću korist će imati pacijenti koji nemaju srodne davaoce matičnih ćelija. Postoje pacijenti koji nemaju srodne davaoce matičnih ćelija i koje čekaju adekvatnog, dakle, koji će po odgovarajućoj hajlat tipizaciji odgovarati u jednom trenutku. Sa postojanjem ovakvog registra takvi pacijenti će brže dolaziti do matičnih ćelija, takvi pacijenti će brže dolaziti do izlečenja. To je suštinska stvar i zato pozdravljam apsolutno i ovaj drugi aspekt ovog predloga zakona.

Takođe, naglasio bih značaj pojednostavljene procedure dobijanja odgovarajućih dozvola, govorim sada o zdravstvenim ustanovama koje će aplicirati za odgovarajuće dozvole. Takođe, apostrofirao bih i onaj deo zakona koji govori o tome koliko treba simplikovati, pojednostaviti i sam proces davalaštva ćelija i tkiva. Vidim da je taj predlog napravljen u skladu i sa predlogom koji se tiče transplantacije organa, a to je taj princip, da kažem, pretpostavljene saglasnosti gde svaka odrasla osoba, odnosno punoletna osoba u našoj zemlji može se izjasniti da ne želi da donira svoje ćelije i tkiva, svaka punoletna osoba može se izjasniti da želi, ali je suštinska stvar da pre svega na osnovu zakonske regulative koja je dala svoje rezultate, a primenjena je u inostranstvu, mislim da su je ovde primenili ti instituti, odnosno da praktično su najbliži krvni srodnici donose tu definitivnu odluku korišćenja ćelija i tkiva.

Osim ovih novina, rekao bih da paralelno sa ovim zakonskim rešenjima koje sam pomenuo, paralelno sa njima neophodno je ustanoviti valjani inspekcijski nadzor. Upravo inspekcijski nadzor je jedna od stavki koja se u zakonu jako dobro definisane. Naime, tu bih pohvalio jednu činjenicu da se Uprava za biomedicinu upravo definiše kao titular, kao nosilac svega ovoga i Uprava za biomedicinu mora da bude i ne samo nosilac i koordinator čitave procedure transplantacije već i nosilac inspekcijskog nadzora.

Takođe pored ovog zakona, dakle u predlogu imamo i Predlog zakona o transplantaciji organa. Predlog zakona o transplantaciji organa je zaista bio neophodan, odnosno sam nov zakon. Zašto je to tako? Mi smo do sada imali na snazi institut informisane saglasnosti. O čemu se tu radilo? Svaka punoletna osoba je mogla svojevoljno da potpiše putem određenim administrativnih obraza saglasnost da će post mortem, odnosno u slučaju moždane smrti biti saglasan da se njegovi organi koriste. Međutim i sa dobijanjem donatorske kartice, koja je bila nastavak te administrativne procedure to nije bio dovoljan dokaz da se ti organi zaista koriste u procesu transplantacije.

Tada je, opet, čitava ta procedura bila uslovljena time da najbliži srodnici daju saglasnost, pa se onda postavlja pitanje – čemu onda donatorske kartice, čemu onda administrativna procedura, čemu troškovi?

Mislim da upravo ovi pravni instituti, koji se nalaze u ovom Predlogu zakona, su oni ključ, pre svega, toga da konačno povećamo broj kadaveričnih transplantacija.

Mislim da sva ona zakonska rešenja koje su neke druge zemlje uvele kao zakonske institute u svoju zakonodavnu zdravstvenu praksu mi moramo iskoristiti i iskoristiti na najbolji mogući način.

Upravo ovim zakonskim predlogom mi ćemo dobiti mogućnost da ukoliko punoletno odrasla osoba ne želi da donira organe može se usmeno ili pismeno izjasniti da ne želi i da na kraju konačan sud daju najbliži krvni srodnici, odnosno staratelj ili roditelj u slučaju maloletne osobe.

Zemlje koje imaju najveći broj kadaverčnih transplantacija Španija, Austrija, Belgija upravo imaju ovakav institut u svom zdravstvenom zakonodavstvu i zato sam ubeđen da, uz ovakav zakonodavni okvir i uz adekvatnu promociju transplantacije, koja mislim da je suštinska stvar, pored zakonodavnog okvira, mi ćemo rezultat.

Osim ovih novina, pomenuo bih da su i u ovom zakonu takođe definisani uslovi koje zdravstvene ustanove treba da ispune da bi se bavile ovom delatnošću, s jedne strane ustanove koje se bave delatnošću doniranja, testiranja, eksplantacije, distribucije organa i, s druge strane, tzv. donor bolnice.

Danas u Srbiji smatram lično da svaka jedinica intenzivne nege može da bude donor bolnica i to je, po meni, princip da dođemo do rezultata.

Osim toga, mislim da vrlo bitna stvar koja je, takođe, definisana zakon, a koja se treba dodatno razraditi podzakonskim aktima, jeste definisanje republičkog programa za presađivanje ljudskih organa. Zašto je ovaj program bitan? Zato što će se putem njega definitivno vršiti organizacija, organizacija timova, organizacija finansiranja, koordinacija između ne samo Uprave za biomedicinu i transplantaciju timova, već i Uprave za biomedicinu, s jedne strane, naše uprave i drugih uprava za biomedicinu i sličnih institucija u drugim zemljama, jer će se jedino na taj način uspostaviti jedna adekvatna koordinacija i saradnja koja će rezultirati povećanjem kadaveričnih transplantacija i smanjenjem lista čekanja za organe.

Takođe, vrlo bitna stvar koja ne samo što je značajna zbog toga što će uneti mir u javnost, već je značajna zbog toga što ćemo imati jasne podatke koliko organa i kojih organa imamo na raspolaganju, koliko ima potencijalnih pacijenata koji čekaju te organe, a to je jedinstveni informacioni sistem pomoću koga ćemo imati sve podatke na dlanu. I, ono što je vrlo bitno to je princip praćenja samog organa od trenutka doniranja i eksplantacije do trenutka transplantacije samog organa. Ovo je bitno ne samo zbog statistike, već zbog toga što moramo pratiti. To je tzv. princip sledljivosti, koji se ovde pominje, ali mi moramo pratiti put doniranja svakog organa ponaosob.

Donošenje programa promocije. Program promocije, kao što sam i naglasio u svom izlaganju, smatram da je možda i najznačajnija stvar. Mi ćemo ovi zakonom dobiti zakonodavni okvir, taj ram, te margine, u okviru kojih ćemo se kretati, ali program promocije transplantacije je suštinski značaj.

Zašto to kažem? Naš narod, kao uostalom i svi narodi, ima svoje specifičnosti, ima svoje posebno, specifično poimanje smrti, shvatanje i odnos prema preminulom čoveku, prema svakom ogranu ponaosob posebno. Mi moramo putem programa promocije razbiti određene predrasude. Mi moramo promovisati transplantaciju kao najplemenitiju stvar koju čovek može učiniti. Govorim sad o donorstvu organa i isključivo na principu promocije transplantacije mi možemo ostvariti rezultat. Ovde bih opet naglasio jasan inspekcijski nadzor.

Donatorstvo, odnosno transplantacija organa predstavlja još osetljiviji teren nego što je to transplantacija ćelija i tkiva i iz tih razloga mislim da značajno kadrovsko ojačanje Uprave za biomedicinu.

Takođe, mislim da značajna finansijska sredstva treba izdvojiti za Upravu za biomedicinu i opredeliti kadrove koji će se isključivo baviti upravo inspekcijskim nadzorom u ovoj oblasti.

Ne mislim samo na inspekcijski nadzor koji će se vršiti u tom smislu do određene zdravstvene ustanove, da li ispunjavaju ili ne ispunjavaju uslove koji su zakonom propisani, već ono o čemu sam i ranije pričao, a to je taj princip sledljivosti, dakle, praćenja toka i praćenja puta svakog organa ponaosob.

Što se, pak, tiče Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama, mogu reći da je ovaj zakon prošao javnu raspravu i u toku te javne rasprave najveći broj primedbi se odnosio na samo uzgajanje industrijske konoplje i na korišćenje ulja kanabisa u medicinske svrhe.

Što se tiče ove prve problematike, to je koncentracija aktivne supstance, to je tetrahidrokanabinol, u industrijskoj konoplji, sve ove primedbe su usvojene ranijim, odnosno važećim zakonom. Mi smo imali tačno definisan procenat aktivne supstance u industrijskoj konoplji. Da ove primedbe nisu usvojene, privreda bi imala sigurno posledice, tako da mi imamo jednu čistu priču apropo toga. Čista priča je i apropo ovih drugih stvari koje sam čuo za vreme ove današnje rasprave.

Pre svega, sa medicinskog aspekta gledano, govorim o stavu medicinske i stručne javnosti, prihvatanje korišćenja ulja kanabisa jednostavno nije put. Zašto? Zato što ulje kanabisa ne leči bolest, nego kupira određene simptome, zato što već postoje lekovi koji su pravljeni na bazi aktivne supstance kanabisa, a koji se koriste upravo u te svrhe eliminacije tih simptoma, poput mučnine, poput kašlja itd, tako da svaka priča u tom smeru mora se zasnivati isključivo na stručnim argumentima i dokazima i mislim da kao odgovorni ljudi moramo njih samo i prihvatiti.

Osim ovih novina i ovih promena, vrlo je bitan deo zakona koji govori o uvođenju sistema za rana upozoravanja o novim psihoaktivnim supstancama, gde upravo taj sistem će doprineti tome da sve nove psihoaktivne supstance koje budu ulazile u zemlju i koje budu nažalost se koristile u populaciji, vrlo brzo budu analizirane, vrlo brzo se definišu njihova štetna svojstva i vrlo brzo se utvrde mere koje će ići u prilog tome da zaustavimo tu pošast.

Zatim, uspostavljanje nacionalne kontakt tačke za prenos uzoraka zaplenjene droge. Uspostavljanje nacionalne kontakt tačke predstavlja jednu vrlo bitnu stvar koja je značajna u međunarodnim razmerama zato što upravo efikasna koordinacija u oblasti krivičnih istraga na međunarodnom nivou će biti moguća zahvaljujući ovoj tzv. kontakt tački.

Zatim, uvođenje uslova koji bi omogućili funkcionisanje nacionalnog sistema za prikupljanje podataka o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama i to je jedan vrlo bitan deo zakona.

Na kraju, šta suštinski smatram da će ovi zakoni generalno promeniti? Smatram da će se pre svega uvesti jedan sasvim novi nivo bezbednosti, viši nivo bezbednosti u transplantaciji ćelija i tkiva. Smatram da ćemo povećati, naravno, u skladu sa adekvatnim programom promocije transplantacije, da ćemo povećati broj kadaveričnih transplantacija. Smatram da ćemo zajedno sa svim ovim potezima, akcijama, delovanjima uspeti da smanjimo broj pacijenata koji čekaju određene organe.

Ono što je najbitnije, smatram da ćemo na ovaj način adekvatnim zakonskim okvirom, sistemskim rešenjima vratiti poverenje građana u najplemenitiji deo medicine, a to je doniranje organa, odnosno transplantacija. Zato, poštovana predsednice, smatram da su ovo upravo oni zakoni na koje ćemo svi ovde zajedno biti ponosni i kada sutra ne budemo narodni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, svoje izlaganje ću započeti jednom rečenicom koja, rekao bih, je veoma značajna – narod koji ne poštuje svoju sopstvenu istoriju, nema ni budućnost.

Naime, svi skupa, dakle, moramo poštovati sve one pretke, sve one ratnike koji su položili život za našu slobodu. Ja ću se danas posebno osvrnuti na ulogu žena, pogotovo u Prvom svetskom ratu.

Uloga žene u Prvom svetskom ratu je bila naročito teška zbog tradicije, zbog patrijahalnog morala nije bilo dozvoljeno, nije bilo shvaćeno učešće žene u ratu. Međutim, mnoge naše heroine našle su svoj put do prvih borbenih redova. Mnoge žene, pre svega, tako što su se predstavljale kao muškarci uspele su da dođu do najelitnijih pukova srpske tadašnje vojske.

Pomenuću Milunku Savić, srpsku heroinu, koja je rođena u okolini Jošaničke banje, koja se prijavila u srpsku vojsku 1912. godine kao Milun Savić i koja je do 1913. godine ratovala pod tim imenom – Milun Savić i tek su je bolničari, dakle, u bolnici, kada je teško ranjena, tek je tada otkriveno da je reč o osobi ženskog pola.

Pomenuću Milunku Savić zato što je Milunka dobitnik Karađorđeve zvezde sa mačevima, dobitnik ordena francuske Legije časti, ruskog krsta, francuskog ordena Ratni krst sa zlatnom palmom. Ona je jedina žena na svetu koja je dobila to ratno odličje. Pomenuću i Floru Sans, britansku bolničarku, i Sofiju Jovanović.

Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o zakonu, o Predlogu zakona o ratnim memorijalima. Naime, svaki grob, svaki nadgrobni spomenik, svaka nadgrobna ploča, svaki spomenik, park, spomen obeležje, spomen crkva, svako stratište, predstavlja ratni memorijal. Nažalost, u ovoj našoj napaćenoj zemlji svaki pedalj je ratni memorijal.

Danas ću govoriti o jednom spomen parku, čija izgradnja je u toku, o spomen parku koji je posvećen Gvozdenom puku, dakle Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“, srpske vojske. Puku srpske vojske koja svojim junaštvom, svojom hrabrošću, svojim ratnim moralom zadivio čitav svet.

Podsetiću i narodne poslanike i građanstvo da je između 1912. godine i 1914. godine, od 4.500 regrutovanih boraca, Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ preživelo samo 1.500. Da su i u tom periodu i u periodu do 1918. godine, pokazali neviđeno junaštvo. Podsetiću i narodne poslanike i građanstvo da je lično kralj Aleksandar Karađorđević Prvi sa svojih grudi skinuo Karađorđevu zvezdu sa mačevima i zadenuo je Milivoju Brki Stojanoviću čuvenom komandantu Gvozdenog puk, pre svega za nemerljive zasluge u borbi za našu zemlju.

Citiraću i Egona Kiša, čuvenog književnika koji se za vreme Prvog svetskog rata borio na strani Austro-ugarske kao kaplar koji je rekao, da je u Srbiji video da ljubav i želja za slobodom malih naroda uvek nadjačava nasilje velikih. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre, danas govorimo o Predlogu Zakona o ratnim memorijalima.

Dakle, naša zemlja je kroz istoriju zaista mnogo propatila i u ovoj zemlji svaki pedalj je ratni memorijal, ali ono što je vrlo bitno jeste da je naša zajednička obaveza da se na adekvatan način se odužimo svim onim našim precima koji su položili život za našu slobodu, za oslobođenje ove zemlje.

Podsetiću i na jedan citat iz antologijskog dela „Knjiga o Milutinu“, gde jedan od aktera u knjizi kaže – narod mora poštovati kosti svojih predaka, nema sigurnijeg oslonca od kostiju predaka, barem za nas Srbe. To je rečenica koja definitivno govori mnogo i o našem narodu i patnji kroz koju smo prolazili kroz vekove.

Ono što takođe želim da kažem danas jeste da mi je zaista čast i veliko zadovoljstvo to što se u gradu Prokuplju podiže spomen park Gvozdenom puku, čiji su pripadnici dobili 149 Karađorđevih zvezda sa mačevima, 10 legija časti, to je francusko odlikovanje, i šest ruskih krstova,to je najviše rusko odlikovanje. Podsetiću i narodne poslanike i građane Republike Srbije da su članovi ovog čuvenog Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ bili i srpska heroina Milunka Savić koja je karakteristična bila po tome da je hrabro jurišala sama na velike grupe neprijatelja, zatim bolničarka Florens Ans, britanska bolničarka koja je prva srpska oficirka u našoj vojsci…

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o finansiranju lokalnih samouprava i značaju, dakle, ne samo budžetsko finansiranje, već i projektno finansiranje lokalnih samouprava.

Lokalne samouprave koriste budžetska transferna sredstva po različitim osnovama i razvoj lokalnih samouprava ne zavisi samo od tih sredstava koje stižu po tom osnovu iz budžeta Republike Srbije. Ono što bih potencirao jeste upravo korišćenje projektnih sredstava, dakle sredstava koje lokalne samouprave dobijaju po osnovu aplikacije po različitim projektima Ministarstva i tu bih naglasio pre svega veliki značaj za razvoj lokalne samouprave, ukoliko postoje razvijeni projektni timovi i ukoliko postoji jedna zainteresovanost od strane lokalnih samouprava za ova sredstva.

Kao primer ću pre svega dati opštinu iz koje dolazim, to je Opština Prokuplje, koja je iz budžetskih sredstava uspela da obezbedi sredstva za izgradnju nove pijace, tzv. mala pijaca u Prokuplju se prebacuje na jednu sasvim drugu lokaciju i taj projekat se finansira od strane Ministarstva privrede prvi deo i od strane Ministarstva lokalne uprave drugi deo ovog projekta.

Reč je o jednom projektu koji je vrlo značajan za lokalnu zajednicu, dakle za stanovništvo Opštine Prokuplje, jer je lokacija te pijace sadašnje nešto što stvara probleme u saobraćaju, stvara probleme i vezano za zdravstvenu ispravnost namirnica, jer nije opremljena adekvatnim objektima, niti uređajima za čuvanje i na ovaj način će biti rešen dugoročno jedan vrlo značajan problem.

Takođe bih naglasio značaj korišćenja sredstava iz Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj i ta sredstva su posebno značajna, naglasiću projekat bolnice, sanaciju prosvetnih, odnosno školskih objekata.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, evo došli smo skoro do kraja ove današnje rasprave. Moram se osvrnuti na jedan momenat i na jedan deo diskusije koji je postojao i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, a to je finansiranje, odnosno transfer sredstava iz budžetske rezerve Republike Srbije ka lokalnim samoupravama.

Čuo sam od mnogih poslanika bivše vlasti zaista mnogo neistina na tu temu, pogotovu kada sam u tim njihovim izlaganjima čuo priču da na taj način se nagrađuju, praktično, one lokalne samouprave koje ne štede. Lično smatram da je to jedna zaista beskrupulozna laž iz razloga što, pomenuću opet primer opštine iz koje dolazim, to je opština Prokuplje. Iz razloga što ova opština je zatečena 2012. godine sa dugom od preko dve i po milijarde dinara. Dakle, to je dug koji je ostavila bivša vlast i kroz faktor – vreme, uz jedan marljiv i štedljiv rad, došli smo do situacije, dakle, da je taj dug najvećim delom vraćen.

Međutim, zbog jednog akutnog problema krajem prošle godine, a to je jedna izvršan presuda opet iz perioda bivše vlasti, da nije bilo upravo tog transfera iz budžetske rezerve od strane Republike Srbije, došlo bi do apsolutnog kolapsa lokalne samouprave, možda i gašenja. Tako da, sredstava iz budžetske rezerve koja se transferišu ka lokalnim samoupravama, najčešći razlog tog transfera jeste peglanje, odnosno, praktično rešavanje svih onih dugova koji su zaostali iz perioda bivše vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o dopunama i izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi. Naime, amandman koji sam podneo pre svega govori o lokalnim samoupravama, odnosno govori o napretku odnosno boljoj finansijskoj organizaciji lokalnih samouprava.

Međutim, napredak lokalne samouprave je usko vezan sa infrastrukturom koja je najčešće, pogotovo u rubnim područjima, vrlo loša. U svom obraćanju ću se pre svega osvrnuti na infrastrukturu koja je karakteristična za Toplički okrug, dakle za jug Srbije i pomenuću jednu vrlo bitnu činjenicu.

Naime, od trenutka kada je izgradnja auto-puta Niš-Merdare u najavi, od trenutka kada je ona bila u najavi, u opštinu Prokuplje je došlo više investitora da se interesuje oko potencijalnih lokacija za izgradnju određenih industrijskih objekata. Zašto je ovo bitno? Zato što svaka kompanija, svaka firma koja želi da ulaže, pre svega, insistira na infrastrukturi, insistira na povezanosti sa velikim gradovima, i na taj način svaka lokalna samouprava koja ima jako dobro razvijenu infrastrukturu, ima i prednost u dovlačenju, dakle u dovođenju tih investitora.

Sama najava Ministarstva građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da će ove godine auto-put krenuti sa izgradnjom i da će ove godine praktično krenuti ona prva deonica od Niša do Pločnika, u dužini od 40 kilometara, izazvala je praktično oduševljenje i kod građanstva, jer unazad, rekao bih čak i nekoliko godina od kada se pominje ova ideja kao relevantna, naslušao sam se mnogih izlaganja gde se osuđuje izgradnja auto-puta, ali bez ikakve argumentacije. Alternativa su, dakle, kozje staze. Takva alternativa ne može biti nikad alternativa.

Ono što je značajno jeste da informacija koja je data iz Ministarstva građevinarstva, a to je da se kreće sa izgradnjom auto-puta, praktično već u toku ove godine ide eksproprijacija, u toku sledeće godine se kreće sa izgradnjom i putne infrastrukture, rekao sam u kojoj deonici, dakle do Pločnika. Mislim da je to nešto što zaslužuje svaku pažnju i apsolutno podršku i Ministarstva lokalne uprave. Hvala.

Uvažena predsednice, reklamiram član 107. koji govori o dostojanstvu parlamenta.

Naime, sa kojim moralnim kredibilitetom prethodni govornik govori o lokalnim samoupravama, kada je samouprava koju je vodio ostavljena u dubiozi od 700 miliona dinara? Sa kojim moralnim kredibilitetom govori o transferu koji treba da se odvija ka lokalnim samoupravama, kada na bazi tog transfera nije plaćao, redovno izmirivao tada u tom periodu obaveze prema pre svega energetskim potrebama grada? Dakle, ostale su velike obaveze direkcije prema preduzećima koja su dobavljala mazut itd.

Zaista bih bio danas vrlo srećan da govorim ovde i o kaznenim odredbama u zakonu, da svako lice koje na ovaj način pristupa budžetu i na ovaj način ostavi budžet lokalne samouprave u dubiozi i krivično odgovara. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, podneo sam amandman koji se tiče i govori o razvoju i lokalnih samouprava i države u celini. Ja ću u svom izlaganju pre svega podsetiti široki auditorijum, dakle, građane Republike Srbije, ne samo poslanike koji su danas ovde, podsetiću na značaj razvoja svih onih lokalnih samouprava koje imaju državnu granicu pored sebe ili dugu ili kratku administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

Naime, podsetiću da prema poslednjem popisu iz 2011. godine na teritoriji opštine Prokuplje živi 44.419 stanovnika i to najvećim delom stanovništva srpske nacionalnosti, čija je prosečna starost 36,6 godina. Dakle, ta starosna granica, nažalost kao što se dešava i u Republici, i u opštini Prokuplje se pomera i ka nekim višim vrednostima.

Osim toga, ono što je vrlo značajno jeste da je prema popisu iz 2001. godine u opštini Prokuplje registrovano 4.729 raseljenih lica sa KiM i 146 izbeglih lica. Takođe, na teritoriji opštine Prokuplje 2004. godine postojalo je pet kolektivnih centara, od kojih je poslednji zatvoren u aprilu iste godine. U ovim kolektivnim centrima smešteno je oko 260 internoraseljenih lica koja su nakon zatvaranja centara ili ostali da žive u gradu ili otišli u druge gradove ili pak otišli u treće zemlje.

Opština Prokuplje je učestvovala u izgradnji nekoliko kompleksa stambenih jedinica, tačnije 28 stambenih jedinica za izbegla i internoraseljena lica.

Ono što je veoma bitno a tiče se upravo razvoja i ravnomernog razvoja naše Republike jeste da opština Prokuplje pre svega i sa ovim Predlogom zakona, koji je i danas na dnevnom redu, zaslužuje po svim svojim karakteristikama da dobije status grada i unapređenje lokalnih samouprava, koje predstavljaju sedište upravnih okruga, mislim da je jedan od načina da i sprečimo na neki način široki i masovni odliv stanovništva, ali uz to definitivno moramo ono što radi i ova Vlada, predvođena premijerkom, gospođom Anom Brnabić, da prioritet u investiranju upravo budu one opštine koje se nalaze u tim rubnim tzv. područjima. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o jednom značajnom razlogu, dakle, danas na ovoj sednici, a to je da opština Prokuplje dobije status grada. Razlozi zašto opština Prokuplje treba da dobije status grada su ekonomski, demografski, geografski i istorijski.

Naime, dobijanje statusa grada i sam status grada znači mnogo. Ne samo u formalnom smislu, već, pre svega, u ekonomskom smislu. Gradovi imaju posebne pogodnosti. Velika je stvar kad pred strane, ali i domaće, investitore izađeš kao predstavnik grada, a ne kao predstavnik opštine. Velika je stvar i za lokalni transfer kada samo sedište, administrativno sedište upravnog okruga dobije status grada, a ne zadrži, dakle, onaj status koji je imao, status opštine.

Zašto je ovo značajno? Reći ću da iz pograničnih oblasti i iz tzv. pasivnih krajeva postoji jedan značajan odliv stanovništva. Upravo taj odliv stanovništva, po pravilu to su mlade osobe i visoko obrazovane, odlazi ka većim gradovima, neki odlaze ka inostranstvu, i to je nešto što u perspektivi predstavlja jedan bezbednosni problem, ali i ometa, svakako, ravnomerni regionalni razvoj. Upravo unapređenje statusa ovih lokalnih samouprava, koje predstavljaju administrativna sedišta upravnih okruga, predstavlja jedan, rekao bih, vrlo značajan vid borbe u sprečavanju ovih civilizacijskih tokova, prirodnih migracija ili kako već to možemo nazvati.

Prokuplje je najveća opština Topličkog okruga i predstavlja administrativno sedište ovog okruga. Ima vrlo dugu liniju, administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom i upravo iz tih razloga ima i značaj, veliki značaj u tom bezbednosnom smislu. Opština Prokuplje se prostire na površini od 759 kilometara kvadratnih i opštinu čini ukupno 107 naseljenih mesta.

Ono što je vrlo značajno jeste upravo geostrateški, geopolitički značaj ovog regiona. Naime, Toplički okrug predstavlja jednu teritoriju gde se nalazi najkraći put, tzv. srednje balkanske transverzale koja spaja Crno more sa Jadranskim morem, gde preko Topličkog okruga i Prokuplja, naravno i preko KiM, se dolazi do Jadranskog mora.

Ono što sam danas čuo od pojedinih poslanika, a to je da u Topličkom okrugu nema napretka, nema razvoja, da jednostavno stvari stoje, apsolutno nije tačno i ovo mogu tvrditi pod moralnom i materijalnom odgovornošću. Dakle, stvari se intenzivno kreću, a reći ću vam i na koji način. Reći ću vam kakvi projekti su trenutno aktuelni, šta se realizuje, šta je u planu da se realizuje, a šta je već realizovano.

Ono što je najznačajnije za sam Toplički okrug i Prokuplje, kao sedište okruga, na sutrašnjoj sednici Skupštine opštine Prokuplje doneće se odluka kojom će se određeni prostor, površina koja se nalazi u blizini fabrike „Hisar“ prevesti u vlasništvo Skupštine opštine Prokuplje, a taj prostor je,naime, predviđen za izgradnju industrijske zone. Projekat je vredan 400 miliona dinara i dogovor je da se realizuje u nekoliko faza u narednih nekoliko godina. Reč je o prostoru od 16,5 hektara na kome bi mesto za svoj rad našlo mnogo domaćih i inostranih firmi.

Projekat prebacivanja Opšte bolnice koja je okružnog tipa u novi dom zdravlja vredan je preko dve milijarde dinara. Trenutno traje javni poziv za izradu projekta.

Izgradnja spomen parka Gvozdenom Topličkom puku, vrednost projekta je 29 miliona. On se otvara oktobra meseca i mislim da će to biti jedan od najlepših spomen parkova u našoj zemlji, i to za one ljude koji su žrtvovali, dali svoj život za našu slobodu.

Ono što bih pomenuo jeste jedan intenzivni rad na dovođenju investitora. Pomenuću i otvaranje fabrike „Bizlink“ koje se dogodilo pre otprilike dva meseca, gde trenutno radi 400 ljudi, a do kraja godine će raditi 800 ljudi. Fabrika „Leoni“ koja zapošljava oko 2,5 hiljade ljudi. Takođe, ima mnogo malih i srednjih preduzeća, spomenuću nekoliko, to je: „Gama“, „Čip“, „Egzit“, itd.

Ono što je značajno, a značajno je ne samo za ovaj naš auditorijum, za narodne poslanike, već i za javnost, jeste da je u Prokuplju smanjena nezaposlenost. Trenutno je na Biro-u 6000 lica i ta cifra je bila mnogo, mnogo veća pre otprilike nekoliko godina.

Ono što bih, takođe, naglasio, a što se tiče istorijskih činjenica, jeste da opštinu Prokuplje karakteriše bogato istorijsko nasleđe. Naime, u arheološkom nalazištu „Pločnik“ pronađeni su predmeti koji odgovaraju neolitskoj kulturi. Takođe, tragovi najstarijeg naselja na području grada potiču iz pred rimskog doba i otkriveni su u podnožju brda Hisar. Pretpostavka je da se na vrhu brda nalazio veliki rimski logor i prednost u odbrani tog brda, tog utvrđenja jeste čuveno kretanje reke Toplice oko samog brda Hisar, gde reka u dužini od dva kilometra ide uzvodno i pravi tzv. epigeniju.

Ono što je vrlo značajno za Prokuplje jeste da se u podnožju Hisara nalazi čuvena crkva Svetog Prokopija u kojoj se nalaze mošti Svetog Prokopija po kojem je grad dobio ime. Takođe, pored te crkve nalazi i čuvena latinska crkva ili Jug Bogdanova crkva iz 14. veka. Na 27 kilometara severozapadno od Prokuplja se nalazi stari i čuveni manastir Ajdanovac.

Ono što je vrlo bitno i vrlo značajno za sam grad jeste da od turističkih potencijala poseduje jedno fantastično prirodno bogatstvo, bogatstvo u šumama, u obradivom poljoprivrednom zemljištu, ali je vrlo bitno naglasiti da posedujemo najmoderniju, najsavremeniju opservatoriju koja se nalazi na planini Vidojevici, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 1155. metara i 2003. godine je počela njena izgradnja. Ona je završena i predstavlja mesto odakle se zaista mogu astro-meteorološki uslovi posmatrati na najbolji način u našoj zemlji.

Kad sve ovo sumiram što sam izrekao, zaista mogu reći da Prokuplje po svi ovim aspektima zaslužuje da dobije status grada. Građani Prokuplja odavno imaju te aspiracije i mislim da ćemo na ovaj način, pre svega, dati Prokuplju jednu značajnu razvojnu šansu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani guverneru Narodne banke Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, danas govorimo o zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Upravo član 2, o kome govorimo, u stavu 1. definiše ugovaranje na daljinu na jedan vrlo, rekao bih, korektan način, gde se kaže da ugovor na daljinu označava ugovor kojim se jedna ugovorena strana, a to je pružalac finansijske usluge, obavezuje da će pružiti finansijske usluge koje su predmet ugovora drugoj ugovornoj strani, odnosno korisniku tih usluga, a u vezi s kojim se pružanje informacije i preduzimanje drugih aktivnosti u predugovornoj fazi, odnosno zaključenje ovog ugovora, vrši isključivo upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu, u okviru organizovane ponude pružanja ovih usluga.

Zašto je ovo bitno? Zato što u ovoj eri savremene komunikacije, u eri internet komunikacije i elektronskog poslovanja, neophodno je da se praktično uspostavi i zakonski definiše ovakav vid ugovaranja. Ne radi se ovo po prvi put, ne radi se ovo isključivo u našoj zemlji. Ovakva iskustva u smislu elektronskog poslovanja ugovaranja na daljinu već su primenjena u visokorazvijenim zemljama i iz tih razloga apsolutno podržavam predlog.

Poštovani predsedavajući, poštovani guverneru Narodne banke Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega danas govorimo o setu finansijskih zakona i govorimo o Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Naime, moj amandman govori o celokupnim efektima ovog zakona na našu zemlju i finansijski sistem, ali sam želeo da se pre svega svojim amandmanom osvrnem, kažem i bacim akcenat i na efekte ovog zakona koji potencijalno mogu imati uticaja na lokalne samouprave.

Ono na čemu bih zaista stavio akcenat i potencirao jeste upravo činjenica da sam ovim amandmanom pre svega želeo da iskažem svoju želju da se uspostavi jedna snažnija finansijska disciplina, to nema veze sa Narodnom bankom direktno, ima veze sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom lokalne samouprave, govorim o finansijskoj disciplini na nivou lokalnih samouprava. Zašto je to bitno?

Pomenuću vam jedan primer iz svog ličnog iskustva, iskustva ljudi koji su preuzeli vlast 2012. godine, na nivou opštine Prokuplje. Naime, u tom trenutku kada je preuzeta vlast od bivše vlasti, zatečen je ukupan dug u iznosu od preko dve i po milijarde dinara. Da vam kažem, to je jedna zaista strašna činjenica. Strašna iz razloga što godišnji budžet opštine Prokuplje je milijardu i sto miliona dinara. Dakle, to je skoro dva i po budžeta ostavljeno duga kroz, da kažem, različite osnove.

Ovo je veoma značajno zato što u ovom periodu kada je trebao budžet da bude razvojni, kada je postojala zaista i postoji jako otvorena priča od strane Vlade, kad postoji jedna privrženost tome da napravimo što više infrastrukturnih projekata, škola, bolnica i svih onih objekata koji su neophodni stanovništvu, mi smo došli u situaciju na nivou lokalne samouprave da vraćamo tako zatečen dug. To je žalosno.

Ovo nema direktne veze sa ovim zakonom, ali ovo ima veze sa finansijskim sistemom Republike Srbije, jer se dugovanja lokalnih samouprava definitivno prelivaju i na republički nivo kada ona postoji.

Ono što je najznačajnije od svega, a hteo sam ovim amandmanom da stavim taj akcenat na to, jeste da finansijska disciplina, adekvatna kontrola lokalnih samouprava i sankcionisanje onih koji ne poštuju red i zakon u ovoj oblasti, definitivno mora da bude tako. Hvala.