Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, član 4. Zakona o budžetskom sistemu na koji sam podneo amandman upravo reguliše uspostavljanje ukupne fiskalne održivosti i kontrole.

Naime, ovim članom se reguliše sveobuhvatna kontrola ukupnih budžetskih sredstava koji uz uspostavljanje ograničenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom kako na ukupnom nivou tako i na nivou korisnika sredstava, pre svega na nivou lokalnih samouprava.

Međutim, o kontroli rashoda na nivou lokalnih samouprava nije apsolutno bilo ni pomena u periodu vršenja vlasti bivšeg režima. Naime, svojevremeno je bivša vlast sa svojim perjanicama došla na ideju da se u opštini Prokuplje napravi pešačka zona i to ne bi bilo čudno da ti radovi na pešačkoj zoni nisu plaćeni 365 miliona dinara, plaćeni naravno iz kredita koji građani Prokuplja treba da otplaćuju do 2026. godine.

Takođe, čudno je to zato što je dokumentacija o izvođenju ovih radova nestala. Čudno je da je radove izvodila privatna firma koja je formirana neposredno pre nego što joj je dat posao i ugašena neposredno nakon što je posao završila. Takođe, čudno je što je uopšte pešačka zona koja je u dužini otprilike 500 metara koštala neverovatnih 365 miliona dinara, složićete se.

Upravo ovim amandmanom ja smatram da će država uspostaviti željenu finansijsku kontrolu budžetskog sistema ne samo na republičkom, već i na lokalnom nivou. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovan predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega član 5. govori o regulisanju i načinu raspoređivanja budžetskih sredstava, tačnije i budžetskih prihoda i budžetskih rashoda sa jedne strane. Međutim, na indirektan način on reguliše i kontroliše zaduženje budžeta.

Upravo u tom smislu postavlja se pitanje - kako nisu kontrolisani budžeti lokalnih samouprava u periodu do 2012 godine? Naime, nije kontrolisan budžet ni opštine Prokuplje, ni njenih javnih preduzeća i ustanova. Da to jeste ne bi se dogodilo da lokalni vodovod 2010. godine podigne kredit u visini od 50 miliona koji još uvek vraćamo, a vraća se, podsetiću, 96 miliona dinara, a sa druge strane, novac koji je potrošen, potrošen je ko zna na šta. To kažem zato što u tom trenutku kada je kredit podignut postojale su akutne obaveze ovog preduzeća u visini od 3,5 miliona dinara za prevoz radnika od posla i sa posla, 14,5 miliona dinara Direkciji za vode, 30 miliona dinara nisu plaćali Elektroprivredi Srbiji za obaveze koje su imali, 50 miliona dinara, to sam već pomenuo, nisu plaćeni porezi na dohodak radnika.

Ono što je strašno jeste da radnici koji su proveli čitav radni vek u ovoj firmi i koji su stekli uslove za penziju, nažalost, ne mogu da ostvare penziju dok se ne uplati otprilike 500.000 dinara po radniku za neuplaćene poreze i doprinose, kako bi im se povezao radni staž. Ja vas molim, jer je to i motiv predlaganja mog amandmana, da se ovo nikad više ne desi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri i uvažene kolege narodni poslanici, pre svega danas govorimo o Zakonu o budžetskom sistemu kojim se definiše i prihodna i rashodna strana budžeta, ali i sredstva, količina sredstava koja će se usmeriti ka infrastrukturi.

Mi smo danas čuli zaista licemerne izjave koje su od pojedinih opozicionih poslanika, a vezane su za debatu o tome da li je bolja jedna trasa autoputa u odnosu na drugu trasu autoputa.

Kažem, licemerne, pre svega zato što za vreme njihove vlasti nije urađeno ukupno nekoliko kilometara autoputa.

Sa druge strane, svaka izjava, ne u ovom parlamentu, već i u državi je zlonamerna, ukoliko se kaže da autoput koji će proći kroz Toplicu, govorim o autoputu Niš-Drač, da je štetan za državu Srbiju, da je štetan za Toplicu.

Šta je odgovor? Da li je odgovor da imamo kozije staze u Topličkom regionu? Toplica mora da bude mesto gde će doći nove investicije, a ovo je preduslov toga.

Toplica mora biti mesto gde će se rađati više dece. Toplica mora biti brana, u svakom smislu rečeno. Zaista osuđujem svaku izjavu koja je suprotna tome da autoput, ne samo sa njegovim završetkom, njegovom izgradnjom, već i u toku izgradnje, može doneti isključivo i samo benefit građanima Toplice.

Građani Toplice sa oduševljenjem i velikom pažnjom, pre svega, posmatraju ove sednice i željno iščekuju početak autoputa. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, član 7. Zakona o budžetskom sistemu govori i definiše finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Naime, sve one aktivnosti u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite koje nisu definisane i koje nisu finansirane republičkim transferom i budžetom, mogu biti finansirane ukoliko se adekvatno planiraju i realizuju u skladu sa Zakonom na nivou lokalne samouprave.

Takođe, vezano za socijalnu zdravstvenu zaštitu mogu reći i samim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je definisano da na nivou AP, na nivou grada ili pak na nivou lokalne samouprave mogu biti planirani i sprovedeni projekti koji su vezani za zdravstvenu ili socijalnu zaštitu koji bi obuhvatili određene grupe stanovništva, ovde je reč najčešće o marginalnim grupama stanovništva, ali mogu biti obuhvaćene i određene bolesti koje su karakteristične za određeni region, tačnije endemske bolesti.

Ono što mogu reći vezano za ovaj amandman i za ovu problematiku, a tiče se nekog lokalnog nivoa, jeste daću primer Doma zdravlja Prokuplje, gde se finansira projekat „Pomoć u kući“, u suštini reč je o jednom gerontoprojektu, projektu pomoći starim licima i o jednom rekao bih, vrlo plemenitom projektu.

Takođe, finansira se i boravak dece sa posebnim potrebama u dnevnom boravku „Sunce“. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, dobar deo budžeta, odnosno dobar deo transfera ka lokalnim samoupravama od strane Republike Srbije se troši za zdravstvenu zaštitu.

Po aktuelnom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, primarna zdravstvena zaštita, odnosno osnivačka prva u ustanovama primerne zdravstvene zaštite pripadaju upravo lokalnim samoupravama. Ono što je naročito bitno u jeku pre svega rada i funkcionisanja na nivou Ministarstva zdravlja, to su normativi, strogi normativi, kadrovski planovi, jeste jedna činjenica da i pored normativa koji u određenim zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite gde osnivačka prava imaju lokalne samouprave, gde je broj zdravstvenih radnika iznad normativa, lokalna samouprava ima mogućnost i ima pravo da iz svojih sopstvenih sredstava finansira kadrove. Naime, na taj način lokalna samouprava pre svega finansira plate zaposlenih, dodatke na plate, druge prinadležnosti i naknade u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, kao i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

U opštini Prokuplje se, naime, iz lokalnog budžeta finansiraju nekoliko lekara i medicinskih sestara koje rade u okviru određenih seoskih ambulanti koje su jako udaljene iz razloga što je opština vrlo razuđena. Na taj način smatram da se lokalne samouprave pre svega odgovorno, socijalno i zdravstveno odgovorno, ponašaju. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, ovim članom zakona na koji je podnet amandman uređuju se prihodi i primanja sa jedne strane i rashodi i izdaci u budžetu Republike Srbije, sa druge strane.

Amandman koji sam podneo glasi – izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi efikasnost lokalne samouprave u Republici Srbiji. NJegov cilj zaista jeste da dodatno podstakne efikasnost lokalne samouprave i kontrolu.

Zašto smatram da je ovo vrlo značajno? Zato što je činjenica da u velikom broju lokalnim samouprava ostavljana ogromna dubioza. Ostavljeni su veliki dugovi u periodu vršenja vlasti bivšeg režima. Ono što je žalosno, jeste da ta dugovanja do dana današnjeg čak nije bilo moguće u nekim lokalnim samoupravama uopšte izmiriti.

Samim tim, ne samo da je ugrožena likvidnost lokalnih samouprava, već je neposredno ugrožen i sam budžet Republike Srbije. Zato je bitno striktno pratiti izvršavanje budžeta, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i konkretnih projekata i davanja garancija. Neophodno je pratiti i kontrolisati upravljanje javnim dugom, korišćenje donacija, projektnih zajmova, korišćenje prihoda isto tako, od prodaje dobara i usluga budžetskih korisnika i prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.

Kao loš primer gde lokalna samouprava nije kontrolisana jeste primer Opštine Prokuplje, gde je ukupan dug lokalne samouprave i njenih javnih preduzeća i ustanova, po svim osnovama, sa presekom u 2012. godini, preko dve i po milijarde dinara. Javašluk, sistematsko isisavanje novca i bahatost, bila je tada ustaljena praksa.

Ono što je katastrofalno jeste da, podsetiću, budžet Opštine Prokuplje iznosi jednu milijardu i 100 miliona dinara i ovo govorim pre svega da bi shvatili razmere ove katastrofe. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, upravo član 1. Zakona o budžetskom sistemu na koji sam podneo amandman govori o planiranju, pripremi, donošenju izvršenja budžeta Republike Srbije, kao i planiranje, pripremi donošenja izvršenja budžeta autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Sam amandman koji sam podneo glasi – izvršenje budžeta Republike Srbije realizuje se tako da u najvećoj mogućoj meri unapredi efikasnost lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Naime, motiv za podnošenje ovakvog amandmana leži u tome, pre svega, da bi se na adekvatan način uspostavila valjana kontrola u lokalnim samoupravama. Primeri iz prakse na nivou lokalnih samouprava govore u prilog tome da je zaduživanje na nivou lokalnih samouprava zaista bilo enormno u periodu vršenja bivše vlasti i ono što je vrlo bitno jeste, postoje zaista flagrantni primeri gde taj procenat kršenja te finansijske discipline bio je zaista izuzetan u tom smislu, dakle, finansijske nediscipline.

Tipičan primer je Opština Prokuplje, gde je u periodu od 2006. do 2009. godine, bez plana javnih nabavki, bez planiranih i obezbeđenih sredstava sprovođen postupak javnih nabavki pogađanjem bez prethodnog objavljivanja u javnom preduzeću direkcije za izgradnju i urbanizam.

Upravo to što su na takav način dogovarali nisu platili i tada su doveli javno preduzeće direkciji za izgradnju i urbanizam u nelikvidnost u iznosu većem od 400 miliona dinara i to duže od tri godine. Samim tim su ugrozili likvidnost Opštine Prokuplje. Svi poslovi koji su sklopljeni na ovaj način su sklapani sa jednim preduzećem. To je Preduzeće za puteve Niš. Ti poslovi, kao što sam rekao nisu plaćeni i na taj način je praktično iza tog perioda vršenja bivše vlasti, ostala pustoš koja ima nesagledive posledice za Grad Prokuplje.

Zašto to kažem? Zato što je upravo proteklih dana, tačnije prošle nedelje stigla izvršna presuda u iznosu na 202 miliona dinara i ono sa čime se Opština Prokuplje trenutno suočava jeste borba za opstanak. Sve je to kao posledica jedne neodgovorne, bahate i nezajažljive vlasti i pojedinaca. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, uvažene kolege narodni poslanici, dakle, podneo sam amandman na član 2. Zakona o budžetskom sistemu, koji definiše određene termine u ovom zakonu. Ti termini se pre svega tiču direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, zatim korisnika sredstava za obavezno socijalno osiguranje, sredstava Fonda za zdravstveno osiguranje, ali definiše i određene termine, poput finansijskog plana i javnih sredstava.

Ovo je vrlo bitno, zato što amandman koji sam podneo, a koji govori pre svega o efikasnijoj lokalnoj samoupravi i efikasnijem trošenju budžeta lokalnih samouprava, tiče se upravo finansijskih planova. Na primer, u opštini Prokuplje, za vreme vladavine bivše vlasti, veliki broj finansijskih transakcija je odrađivan upravo mimo finansijskog plana. Mislim da smo jedina opština u Srbiji, a možda i u svetu, gde je Gradski vodovod podigao kredit, a kao zalog za taj kredit založio fabriku vode. Naime, 2010. godine Gradski vodovod je zaključio ugovor o dugoročnom kreditu sa KBC bankom Beograd, a predmet je bio dugoročni kredit u iznosu od 50 miliona dinara, na ime, sa rokom otplate 11. novembar 2020 godine, i kamatom, zamislite, 45.744.989,55 dinara. Dakle, za 50 milina kredita treba vratiti skoro duplo više novca.

Ono što je naročito, signifikantno, odnosno značajno, jeste da kao zalog za taj kredit založena je filter stanica Bresnica, površine 413 metara kvadratnih, sa svim mašinama, tehničkoj opreme, filtere stanice, u šta spadaju, taložnik, oprema za doziranje hemikalija, filter polja, oprema za dezinfekciju vode, rezervoar čiste vode, laboratorijska oprema itd, itd. Dakle, založeno je srce vodosistema opštine Prokuplje, odakle se vodom snabdeva oko 70 i preko 70% stanovništva našeg grada.

Mogu samo reći da upravo ovim amandmanom sam zamislio i hteo da se uspostavi jedna valjana finansijska disciplina u lokalnim samoupravama, da se ovo više nikad ne bi desilo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, pre svega, ja bih u ovom trenutku u ovoj situaciji ostavio lingvistiku po strani. Govorio bih o suštini, ne samo ovog amandmana, već o mnogim stvarima koje je predlagač prethodno trebalo da pripremi.

Naime, o čemu se radi? Pre svega, bilo je neophodno da se prouči koji je to vremenski period, koja je to dinamika prikupljanja dokumentacije koju će samo lice, sama ustanova, institucija, organizacija koja registruje medicinskog sredstvo koje će mu biti potrebno da bi registrovalo medicinskog sredstvo. U skladu sa tom dinamikom, sa brojem papira, sa upotrebom adekvatnih termina u celom tom procesu, neophodno je da se predlagač upozna da u toku tog procesa on mora da koristi termine koji su univerzalni, govorim univerzalni na evropskom tržištu i u evropskim zemljama.

Naime, svi ovi engleski termini o kojima smo govorili su registrovani i skraćenice sa engleskog jezika i nazivi pojedinih dokumenata i obrazaca.

Šta je bila suština predloga ovog zakona? Da se skrate rokovi. Mi smo rokove na koje odgovara ALIMS skratili skoro duplo, negde i više. Pa, suština je da skratimo rokove i da se omogući jedan normalan rad privrede, da onaj ko proizvodi medicinska sredstva može u najkraćem roku da registruje i da ga pusti u promet ukoliko odgovara standardima.

Šta želite, da se ne registruje za 30 dana, da se registruje za 90, zbog administrativnih prepreka? Pa, dosta je bilo birokratije, gospodo. Pa, što niste to menjali kada ste bili na vlasti, nego uvek imate naknadnu pamet i predlažete nešto u fazi, nažalost, ne možete da odlučujete? I nećete ni moći, zapamtite.

Zahvaljujem.

Još jednom se javljam po istom pitanju, a to je upotreba engleskih termina. Hajde još jednom da zaključimo svi zajedno i kao opozicija i kao pozicija, da je suštinska stvar u stvari donošenje zakona jeste da uredimo detaljnu oblast koja se reguliše zakonom, da skratimo procedure, da jednostavno na taj način utičemo na kvalitet svega onoga što zakon definiše.

Evo, sada je i kolega, opozicioni kolega Milisavljević rekao da čak i države koje su menjale zakon, tako što su unosile određene strane ili engleske termine, da žive bolje.

Drago mi je da jedan kolega iz opozicije ima takav stav, ali je suštinska stvar da menjamo stvari na bolje.

Kako bi bilo da stavimo termine koji nemaju univerzalnu upotrebu, da oni koji su u situaciji, da birokratija praktično spreči ono što želimo, a to je da se skrate rokovi, da se ubrza procedura, da pacijenti, kojima su najneophodnija medicinska sredstva, ne mogu da dođu do njih u određenoj dinamici.

Više se po ovom pitanju neću javljati i mislim da je javnost dovoljno upoznata o svemu ovome.

Ja nisam pravnik i neću tumačiti pravo, ali ću reći nešto što se tiče građana ove zemlje i što se tiče pacijenata koji trebaju da primaju određenu terapiju ili da koriste određena medicinska sredstva.

Naime, šta ukoliko sredstva iz donacije i humanitarne pomoći, odnosno programa donacije u EU mi uspemo da dobijemo i uspemo da uključimo naše pacijente koji boluju od retkih bolesti i od onih oboljenja koja su izuzetno retka u Srbiji, a koja se mogu lečiti na taj način? Upravo je valjda naš zajednički cilj da dostupnost te terapije imaju i lica koja ne mogu na adekvatan način da se leče u našoj zemlji ne samo preko budžetskog fonda, koji je formiran, podsetiću, formirala ga je ova vlada i ovo ministarstvo zdravlja, već i na način da iskoristimo donaciju određenih lekova koji nisu registrovani u našoj zemlji ili medicinskih sredstava. Valjda je to suštinska stvar?

Što se tiče pravne regulative, naći će se pravna forma. Da li je moralno, da vas pitam, da ukoliko vam neko pokloni određenu količinu lekova ili medicinskih sredstava da vi naplaćujete i taksu na sve to? Koliko se ja razumem u moral, nije, a definitivno smatram da je najmanji problem za pravnike da nađu adekvatno rešenje i mislim da je ono svakako nađeno u okviru Predloga zakona.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, pre svega da znate, gospodine ministre, da ova gospoda koja iznose ovde raznorazne neistine i suština njihovih izlaganja se sastoji na pljuvanju, da znate da priželjkuju stečaj zdravstvenog sistema zato što imaju kandidata za stečajnog upravnika zdravstvenog sistema i da su to motivi ovakvog izlaganja.

Ja ću svoje izlaganje započeti zaključkom iz ekspozea prethodnog premijera, a sadašnjeg predsednika koji je rekao: „Ja verujem u Srbiju i želim da rezultati budu obeležje rada naše Vlade, kojima ćemo se svi u ovoj zemlji ponositi, a oni iz okruženja i sveta to ceniti i pokazivati poštovanje prema našoj zemlji“. Upravo predlog ovog zakona vidim kao doprinos tom stavu, vidim kao doprinos jednoj činjenici da rezultati budu merilo.Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da je u proteklim godinama uspostavljena osnova za moderno i funkcionalno zdravstvo. Ovo nije moja subjektivna procena, već je reč o analizi ozbiljnih međunarodnih institucija koje su radile analizu mnogo parametara i kriterijuma koji se tiču zdravstva. Dakle, mi smo unazad nekoliko godina napredovali 12 mesta i Srbija sada zauzima 24. poziciju i nalazi se ispred osam zemalja koje su članice EU. Evo, to je odgovor onima koji kritikuju. Mi ćemo raditi i brže i jače i bolje. To je naš odgovor.Što se zakona tiče, u toku ranijih diskusija nisam čuo suštinske primedbe na ovaj zakon. Da li vi mislite da je suštinska primedba da zakon nije trebao da se donosi, ili da je zakon trebao da bude pod okriljem postojećeg Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima? Naravno da nije. Valjda je suštinska stvar urediti na pravi način, urediti pažljivo, uz brižljivu analizu, urediti i tačno definisati. To građani očekuju od nas, to poštujem ja kao predsednik Odbora za zdravlje, to poštuju članovi Srpske napredne stranke i to poštuje narod.Želeo bih da pohvalim tvorce ovog zakona. To nisu samo ljudi koji ovde sede, to su i nevidljivi ljudi iz sistema. I ja sam sam radio u Ministarstvu zdravlja i znam koliko je ljudi učestvovalo u svemu tome. Pre svega bih pohvalio njihovo zalaganje, njihov trud i njihov rad zajedno sa vašim. Zato, računajte na našu podršku i hajdemo da noseće zakone u zdravstvu, ova tri koja ste već pripremili, što pre obrađujemo i diskutujemo o njima. Hvala puno.

Zahvaljujem.

Predsednice, pre svega, moram da kažem i da se javim za reč, javio sam se kao ovlašćeni predstavnik stranke. Mogu reći da je zaista sramotno da u ovom plemenitom domu slušamo stvari, slušamo neke paušalne rečenice, neistine koje se iznose. Alergičan sam inače na, pre svega, svaku poluistinu, poluinformaciju, dakle na sve ono što ne odgovara istini.

Reći ću vam šta je istina. Istina je, a to zna i gospodin ministar, da je u periodu kada je gospodin i njegova stranka G 17 plus, vršila vlast, da su utrošena sredstva za Institut za transfuziju, kada je trebala da se uradi jedna plemenita stvar za našu zemlju, da se napravi jedan pogon za separaciju krvi, nažalost ta sredstva su nestala. Tih sredstava nema. Ta sredstva nisu ni opravdana.

Podsetiću i gospodina ministra, ali i građane ove zemlje – rok za završetak kliničkih centara bio je 2009. godina. Zašto klinički centri nisu završeni u zadatom roku? Evo, ja pitam vas? Gde je novac koji je uplaćen u tom periodu do 2009. godine, u skladu sa dinamikom koja je dogovorena sa EU? Gde su sredstva? Gde su sredstva od projekata koje je finansirala EU, a znamo da je u tom periodu bilo i donacija s jedne strane, ali je bilo i kredita. Znamo i da ta sredstva, nažalost, nisu opravdana već su bespovratno izgubljena, a da zdravstveni sistem nije doživeo…

Zahvaljujem se.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kao poslanik SNS i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, mogu reći da sam izuzetno ponosan, pre svega zato što uspevamo da postepeno zaokružimo zdravstveno zakonodavstvo u svim njegovim segmentima.

Naime, danas razgovaramo i pričamo o Zakonu o medicinskim sredstvima o izmenama Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, a već tri, rekao bih noseća zakona iz oblasti zdravstva i Zakona o zaštiti o zdravstvenom osiguranju i apotekarstvu, su prošli javnu raspravu i to značajnu javnu raspravu, što je i preduslov kvaliteta nekog zakona i kompletno pripremljenih za ulazak u skupštinsku proceduru.

Ali, da se vratim na pomenuti zakon o kome danas govorim.

Dakle, Zakon o medicinskim sredstvima, zakonu o kome danas govorimo je u potpunosti usaglašen i sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva i sa Ministarstvom privrede i sa Privrednom komorom Republike Srbije, i ne samo sa njima, dakle, usaglašen je i sa proizvođačima medicinskih sredstava sa udruženjima proizvođača medicinskih sredstava, ali i sa mnogim organizacijama, ustanovama, pa i pojedincima koji su imali želju da učestvuju u izradi nacrta.

Ono što je vrlo bitno jeste da u tom periodu, tek međusobnoj komunikaciji i usaglašavanja, pristiglo je mnogo sugestija i mnogo primedbi. One su se odnosile, pre svega, na standardizaciju. Tačnije, na prihvatanje standarda EU i na našoj teritoriji i za naše proizvođače. Ono što je naročito bitno jeste da ta rešenja koja su utkana u ovaj Nacrt zakona možemo reći da garantuju da će naši proizvođači medicinskih sredstava moći da plasiraju svoje proizvode na sva tržišta sveta, ne samo Evrope. To je jedna bitna stvar koja se tiče ovog zakona.

Dakle, ovaj zakon definitivno stvara odgovarajuće preduslove i za napredak privrede u našoj zemlji, što bi rekao da je jedno od vrlo, vrlo značajnih momenata vezano za ova zakonska rešenja.

Prilikom diskusije o Zakonu o medicinskim sredstvima na Odboru za zdravlje i porodicu, pomenut je značaj prilagođavanja našeg zakonodavstva zakonodavstvu razvijenih zemalja, i zakonodavstvu EU. Nesumnjivo da je značaj veliki. I po prvi put imamo Zakon o medicinskim sredstvima koji će definitivno regulisati ovu oblast. Ranije se, kao što znamo, ova oblast regulisala putem Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, ali na mnogo manji detaljan način, na mnogo precizniji način i na način koji videćete kasnije u toku mog izlaganja nije bio adekvatan.

Međutim, nije ovde reč samo o pukom usaglašavanju zakonodavstva sa zakonodavstvima razvijenih zemalja. Suštinska stvar je da usvojimo sva ona zakonska rešenja koja su se u razvijenim zemljama pokazala kao kvalitetnim i dobrim, a sa druge strana ta zakonska rešenja su primenljiva kod nas.

Ja sam inače po svojoj struci i po vokaciji, dakle urolog, hirurg i bavim se operacijama, bavim se plasmanom ugradnog materijala, između ostalog, i u svojoj kliničkoj praksi sam naišao i na ugradni materijal, zaista kvalitetan, ali nažalost i na onaj koji ne odgovara medicinskim standardima. Zašto je to tako? Pa zato što je tržište naše zemlje ostalo otvoreno za ona medicinska sredstva koja nisu mogla da se prodaju i da se plasiraju na druga tržišta. Zato što, takođe, jedan od razloga, zato što je taj faktor cene medicinskog sredstva, a ne kvalitet i njegove karakteristike bio faktor koji je bio odlučujući u nabavci tog medicinskog sredstva. E, toga u narednom periodu neće biti.

Upravo, ovim zakonom se reguliše ova oblast na taj način što se uspostavlja kontrola svih karakteristika medicinskog sredstva, da se ne desi da pacijent ima problem zbog neadekvatnog ugradnog materijala. To više neće biti moguće, jer će postojati jedan medicinski standard koji će ovaj zakon definisati, a država, odnosno Ministarstvo zdravlja i Agencija za lekove ga dati.

Takođe, ono što je vrlo bitno, a vezano je za ovaj zakon, jeste da on u mnogome smanjuje mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava na naše tržište. Zašto će biti tako? Pa, zato što svako ko plasira medicinsko sredstvo na naše tržište, moraće da ima izjavu o usaglašenosti, sa našim tehničkim karakteristikama koje propisuje država, nakon toga, na scenu stupa inspekcijski nadzor, koji utvrđuje prvo originalnost same isprave, a sa druge strane utvrđuje i verodostojnost samih podataka koji se nalaze na njoj i karakteristike medicinskog sredstva. Na taj način, definitivno ćemo imati čistije tržište, tržište koje će biti oslobođeno različitih medicinskih falsifikata, tačnije falsifikata, u ovom slučaju, medicinskih sredstava.

Nemanje je značajna izmena u ovom zakonu, tiče se kliničkih ispitivanja. Naime, ovim zakonom se precizno definiše to da se skraćuju rokovi i da se skraćuje postupak njihovog registrovanja, što će u mnogome, i po meni, ali i po mnogim drugim stručnjacima povećati broj tih kliničkih ispitivanja medicinskih sredstava. Šta nam to nosi? To nam pre svega nosi, ne samo povećanje broja na papiru, govorim o kliničkim ispitivanjem, već za sobom nosi i jednu veću mogućnost inovativne terapije, veću mogućnost, da kažem pronalaženja mnogih medicinskih sredstava, koji će definitivno doneti dobrobit pacijentu, jer sve ovo se radi, da se razumemo uvažene kolege i poštovani građani, zbog pacijenata, zbog ljudi kojima treba medicinska pomoć.

Ono što je vrlo bitno, jeste da, što se tiče rokova, u kojima Agencija za lekove i medicinska sredstva donosi odluku, taj rok je skraćen na do 60 dana. Takođe je skraćen rok za odluku etičkog odbora na sa 60 na 40 dana i to je rok do 40, odnosno do 60 dana za ALIMS. To su više nego razumni rokovi, i to je nešto što će definitivno rešiti određene birokratske probleme.

Osim toga, postoji jedna stvar, koja je možda i najbitnija vezano za birokratiju, a to je upis u Registar ALIMS, postaje administrativna procedura, a ne uslov za promet. To je jedna činjenica, jedan momenat koji je definisan zakonom, a definitivno će opet u ovom birokratskom smislu značajno skratiti te procedure.

Da ne dužim, što se tiče Zakona o medicinskim sredstvima, reći ću još nešto o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji. Pre svega, što se tiče ovih dopuna, odnosno, izmena zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidenciji, mogu reći da je reč samo o usklađivanju ovog zakona sa propisima koji tangiraju oblast zaštite podataka. Naime, sa formiranjem jedinstvenog informacionog sistema, odnosno, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema ili IZIS-a, došli smo u situaciju da postoji jedno intenzivno prikupljanje, obrada i deponovanje, dakle pohranjivanje, različitih ličnih podataka u zdravstvenim ustanovama. Naravno da ovim zakonom treba da se odredi titular, da se odredi odgovorno lice, i ono što je još bitnije, određene su i kaznene odredbe.

Ali ono što je još bitnije, a građani možda i ne znaju, to je da 2014. godine, kada smo ovaj zakon usvajali, govorim o Zakonu o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, nije bilo primedbi od strane poverenika za zaštitu od javnog značaja. Danas ovaj zakon menja upravo na njegovu inicijativu. Dakle, Ministarstvo zdravlja definitivno, ne može biti odgovorno za to što ovi članovi zakona koje danas menjamo, koji se danas predlažu kao dopuna, tada nisu bili sastavni deo zakona.

Ono što je takođe bitno i što bih želeo da kažem, a danas sam čuo od određenih ovlašćenih predstavnika stranaka, jeste da ovaj zakon u ovom obliku i na ovaj način definisan i poseban, ne govorim sada o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, govorim o Zakonu o medicinskim sredstvima kao posebnom zakonu, on je trebao da bude donesen i ranije, i apsolutno pozdravljam zato što posebnim zakonom definišemo medicinska sredstva.

Lekari, a naročito lekari koji se bave ugradnim materijalom, sada potenciram i tu dimenziju, naročito, znaju zašto je definisanje određenih članova ovog zakona značajno za njih, tako da svaka diskusija o tome da li je trebalo posebno ili ostaviti ovaj zakon, odnosno ova materija bude regulisana Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, definitivno ne treba da postoji.

Generalno, na kraju svog izlaganja, reći ću da je zakon u celini vrlo dobar, da će oblast koju definiše jednostavno, nadam se, i uveren sam i upravo zbog sadržaja samog zakona koji sam detaljno pročitao, mislim da će detaljno regulisati, mislim da će ovu oblast urediti na pravi način i mislim da ćemo mi kao lekari, pre svega, a naši pacijenti najviše imati posebnu benefit i korist od svega toga. Hvala još jednom.

Poštovana predsednice, pre svega ja očekujem da…
(Radoslav Milojičić: Krijete se ko miševi iza Vučića.)