Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, dužan sam nekoliko objašnjenja.

Što se tiče broja članova komisije, moje iskustvo, ne sa komisijom, već i u radu sa određenim telima koja imaju određeni broj članova, jesu takva da telo može biti operativno ukoliko je broj članova tog tela relativno manji. Zamislite komisiju koja ima 30 članova, ili 25 članova. Prvo, najčešće taj broj članova ne bi mogli ni da skupimo na jednom mestu. Dakle, što se tiče broja narodnih poslanika koji su predloženi, pre svega, reč je o operativnosti.

Druga stvar o kojoj bi želeo da kažem jeste shvatanje same Komisije. Komisija će se sastojati, dakle, biće sastavljena od narodnih poslanika, ali će biti sastavljena i od stručnih lica, predstavnika relevantnih institucija koje će nam pomoći da dođemo do te naučne istine. Uz to, rad Komisije će biti transparentan, ne samo u smislu izveštavanja, šetstomesečnog, i onog preliminarnog izveštaja koji je naveden u ovom predlogu, već i u samom radu Komisije. Tako da tu, isto tako, ne vidim problem.

Ono što je vrlo bitno jeste pominjanje nekih mojih kolega lekara, koji imaju stavove koji su suprotni od nekih drugih stavova. Ja sa ovog mesta i u ovom trenutku zaista ne bih prejudicirao ishod istrage koju će Komisija raditi, ali s druge strane, definitivno će ta komisija biti otvorena za sve stavove, ali isključivo koji su naučno argumentovani i potkrepljeni. To je suštinska stvar.

Dakle, cilj Komisije je upravo doći do istine, a reći ću vam, dakle, da sama Komisija ima mogućnost saslušanja svedoka, dobijanja različitih informacija i izveštaja, dokumenata od državnih organa, dakle, sve ono što nam je neophodno, mi ćemo moći da imamo, dakle biće nam na raspolaganju.

Lično smatram da će naš zajednički rad u borbi za istinom, zato što naš narod zaslužuje istinu, zato što oboleli zaslužuju istinu, da im nakon istraživanja, nadam se, možemo reći - da, bilo je efekata tih toksina, ne, nije bilo efekata tih toksina. Mislim da je to prava stvara. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Predlogu zakona koji će u budućem periodu, u narednom periodu, rešiti nagomilane probleme koje imaju pripadnici Vojske Srbije, pripadnici policije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Međutim, ovaj zakon je definitivno morao da bude donesen značajno ranije. Trebalo je da bude donesen još u periodu vršenja vlasti onih koji danas kritikuju. Taj problem nije od juče i definitivno sa ovakvim sagledavanjem i sa ovakvim predlozima kakav je ovaj današnji zakon, ja očekujem da ćemo u narednom periodu smanjiti broj lica pripadnika ovih službi koji imaju stambeni problem.

Međutim, moj predlog ka vama, gospodine ministre, jeste da u nekoj narednoj fazi, predlažem, sledećoj fazi, sagledate pre svega opštinu Prokuplje i Toplički okrug, na taj način da se upravo u sedištu Topličkog okruga grade stanovi za pripadnike i Vojske i policije, ne samo zbog toga što je lokalna samouprava izuzetno kooperativna i ima veliku želju da pomogne i izađe u susret u svakom smislu, ne samo rešavanju komunalnih problema vezano za objekat, već sve ono što je neophodno i što je preduslov za izgradnju ovih objekata, već i zbog toga što Toplički okrug ima veoma dugu, vojničku istoriju, zato što toplički Gvozdeni puk i sve ono što je on uradio, mislim da su nas zajedno zadužili da napravimo jedan, rekao bih kvalitativni iskorak, i na taj način u nekom narednom periodu sagledamo i pripadnike vojske i policije koji su upravo naslednici, biološki naslednici tih ljudi koji su nam učinili mnogo. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, naime danas govorimo o amandmanima na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Naime, na ovaj način pripadnici i MUP-a, i Vojske Srbije, i BIA, i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija će imati mogućnost da reše svoje stambeno pitanje. Naime, u svim ovim službama postoji jedan broj lica koji stambeno pitanje u ovom periodu dakle proteklom, nije rešen. Ne zbog toga što ova vlast to nije htela, već zato što su se problemi nagomilavali tokom niza godina. Apsolutno podržavam ovaj zakon.

Moramo se setiti, poštovane kolege narodni poslanici, svih onih teških trenutaka u našoj istoriji kada je upravo ta Vojska Srbije, kada su policijske snage dale svoj maksimum. Moramo se setiti NATO agresije na KiM i svih onih podataka koji je NATO iznosio nakon tih njihovih vojnih dejstava. Naime, oni su tvrdili da su uništili, na primer, preko 300 tenkova, preko 500 borbenih oklopnih vozila, da ne pričamo o drugom naoružanju. Na svu sreću imamo vojsku kakvu imamo i imali smo Vojsku koja je bila sposobna da odgovori i na najtežim i u najtežim trenucima i da odgovori najtežim zadacima. Zato je ta brojka na primer izgubljenih tenkova 13, posle tih sukoba. To je samo jedan primer koji sam dao, a pre svega iz tih razloga, dakle plemenitih, nacionalnih smatram da ovaj projekat i da ovaj zakon treba da se usvoji, a da ovaj projekat treba da zaživi.

Imam samo jednu molbu gospodine ministre, da najhrabriji pripadnici Vojske Srbije, policije imaju prednost u ovom projektu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici pre svega želeo bih da vas upoznam sa ovim današnjim predlogom, ali ću napraviti jedan kratak uvod.
Naime, NATO bombardovanje SRJ trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Podsetiću vas da je NATO agresija izvršena bez prethodne saglasnosti Saveta bezbednosti. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana besomučno su gađani ciljevi poput privrednih objekata, dakle infrastrukturnih objekata, bolnica, škola, crkvi, kulturnih objekata. Ono što je naročito značajno jeste da šteta koju je SRJ imala, procenjuje se i to nikada neće biti do kraja otkriveno kolika je, ali se procenjuje da je između 60 i 100 milijardi dolara. Konačan broj žrtava takođe nije u potpunosti poznat, ali se ta cifra kreće između 1.200 do 3.000 žrtava, uz to bilo je i preko 7.000 ranjenih.
Tokom dejstava i agresije NATO snaga na teritoriju suverene države SRJ korišćeni su avioni A10. Zašto je to bitno? Zato što su upravo ti avioni nosili topove koji su koristili projektile, municiju koja je pravljena od osiromašenog uranijuma. Ta municija je bila od 30 mm i svaki projektil je nosio 273 grama osiromašenog uranijuma. Ono što se zna, a što ćemo svakako proveriti prilikom formiranja komisije jeste da postoji jedna informacija da je 112 tačka na teritoriji KiM gađano tim projektilima i da postoji i devet tačaka na teritoriji centralni Srbije, tačnije opštine Bujanovac, Preševo i Vranje gde su takođe ovi projektili bačeni.
Kažem još jednom, to će biti možda jedan od prvih zadataka komisije, da tačno utvrdi lokalitete gde je osiromašeni uranijum zaista dospeo do naše zemlje. Vratimo se na zdravstveni aspekt ove teme i krenuću upravo od tog osiromašenog uranijuma.
Osiromašeni uranijum predstavlja jednu supstancu koja nastaje prilikom obogaćivanja prirodnog uranijuma za upotrebu u nuklearnim reaktorima. Ono što je karakteristično za ovu supstancu jeste da je izuzetno jeftina, jer predstavlja nus produkt u ovim hemijskim reakcijama. Upravo zato što je jako jeftina, a zato što je skupo, izuzetno skupo njeno skladištenje i zato, to je treći razlog, što ima veliku gustinu, neke zemlje na žalost upotrebljavaju ovaj materijal za izradu municije, pogotovo municije koja služi za probijanje snažnih čeličnih oklopa.
Opet, zašto je ovo bitno? Zato što prilikom prodiranje takve supstance, takvog projektila kroz čelični oklop se razvija temperatura od preko 3.000 stepeni celzijusa i probija se oklop, ali se stvara i karakteristična uranijumska prašina. Sam osiromašeni uranijum je nestabilan. On je piroforan, on sagoreva brzo i oksidira i vrlo brzo, neposredno nakon tog delovanja on formira uranijum soli, uranijalna jedinjenja, to su izuzetno toksična, izuzetno opasna hemijska jedinjenja. Ono što bih želeo naglasiti, a vezano za budući rad komisije jeste da se nećemo samo osvrnuti na radiološki efekat osiromašenog uranijuma, već ćemo govoriti i istraživati i hemijske efekte osiromašenog uranijuma zato što njegovi toksični i hemijski efekti prevazilaze radiološke i ne samo zbog toga. Postoji čist osiromašeni uranijum, postoji prljav osiromašen uranijum. Čist je ovaj koji sam pomenuo, prljav je u stvari istrošeno nuklearno gorivo.
Na našu žalost, u agresiji na našu zemlju korišćeni su i jedan i drugi. Ovaj drugi je još gori zato što pored osiromašenog uranijuma u sebi poseduje ostatke, tragove nekih još toksičnijih elemenata poput plutonijuma i sličnih, te su i toksični efekti na taj način multiprilicarni.
Dugotrajni efekti osiromašenog uranijuma na populaciju, na živi svet su naučno evidentirani. Izjave nekih zvaničnika da postoje studije gde uranijum, osiromašeni uranijum nema negativne efekte na zdravlje, su studije koje takođe postoje, ali u manjem broju. Iskren da budem, diskutabilno je njihovo poreklo.
Pročitaću vam pre svega dokazane naučne efekte. Govorim o činjenicama koje ću potkrepiti naučnim referencama. Izlaganje osiromašenom uranijumu može izazvati oštećenje bubrega kod ljudi. Osiromašeni uranijum je pokazao citotoksično, genotoksično i kancerogeno delovanje u studijama na životinjama. Citotoksično razara ćelije, genotoksično razara taj genetski potencijal, hromozome i genom i kancerogeno izaziva stvaranje raka, tu tzv. medicinski malignu alteraciju. To je sve dokazano u IDIVIVO studijama na životinjama.
Epidemiološki dokazi pokazuju da uranijum izaziva reproduktivni poremećaj kod ljudi. Zatim, dokazano je da kod glodara i žaba uranijumove soli o kojima sam pričao, sada govorim o hemijskim toksinima, koji su rastvorljivi u vodi, imaju teratogena svojstva.
I ovo moram reći, da su dokazi o zdravstvenim efektima koji ima osiromašeni uranijum na ljude, najvećim delom nepotpuni, delom zbog činjenice da je kod svega nekoliko desetina ljudi utvrđeno da su bili izloženi neposredno visokim dozama osiromašenog uranijuma. Takođe, dokazano je, nakon što je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena tokom oružanog sukoba, prisustvo osiromašenog uranijuma i uranovih spojeva u zemlji i vodi ili na opremi u zgradama može zavisiti od velikog broja faktora, ali predstavlja i kratkotrajnu i dugotrajnu opasnost za zdravlje lokalne populacije. Ovo je naučno dokazano i za sve ovo postoje naučne reference.
Ono što je takođe posebno bitno, što je mnoštvo autora dokazalo i potvrdilo u svojim naučnim studijama, jeste da opasnost od kontaminacije osiromašenim uranijumom se teško kontroliše, baš zato što sam rekao da nakon sagorevanja osiromašenog uranijuma, formira se uranijumska prašina, gde struje vetrova mogu odneti taj materijal na zaista mnoga udaljena mesta.
Šta su naučnici, veliki broj referentnih naučnika rekli o tome? Neki autori smatraju da zavisno od meteoroloških uslova, domet radioaktivnih padavina aerosolo osiromašenog uranijuma praktično je neograničen. To je dokazao Leonard Dic, nuklearni fizičar, jedan od doajena u toj oblasti.
Zatim, prema istraživanjima u Kuvajtu, aerosoli osiromašenog uranijuma su ostali u vazduhu bar dve godine i leteli do Saudijske Arabije. To je dokazala Ketrin Euler. Za sve to posedujem reference. Takođe, ono što je vrlo bitno za nas, a isto tako verifikovano je naučnim istraživanjima, u toku agresije na SRJ, u jeku najvećih da kažem ataka NATO avijacije i padanja tih projektila sa osiromašenim uranijumom, izmereno je 25 puta veća radioaktivnost u Grčkoj i osam puta veća u Bugarskoj, kada su vetrovi praktično nosili taj sadržaj, tu prašinu sa KiM ka ovim državama. Sada ću hronološki izneti i neke podatke koji se na žalost zloupotrebljavaju i zloupotrebljeni su u medijima proteklih dana.
Nakon NATO agresije na KiM, Ujedinjene nacije su poslale svoj tim, svoju komisiju koja je imala zadatak da ispita ne samo uticaj na zdravlje već i uticaj životnu sredinu.
Godine 2001, dakle taj UNEP-ov tim, tim UN, stigao na KiM i 2001. godine već objavio svoj prvi preliminarni izveštaj. Taj izveštaj je govorio sledeće – na KiM u zoni upotrebe osiromašenog uranijuma nema široko rasprostranjene kontaminacije. Ta kontaminacije je samo na prostoru 10 do 15 metara od pada projektila. To je prva tačka. Druga tačka – nema kontaminacije voda, i treća tačka – nema neposrednog uticaja po zdravlje ljudi. To je bio njihov izveštaj. Da bi 2002. godine sami sebe demantovali, ta ista komisija i izjavila – na Kosovu nisu kontaminirani samo lokaliteti označeni na vojnim mapama, već na najmanje pet zona, postoji zona ogromne i široke kontaminacije koja ipak, na kraju zaključak, ne predstavlja pretnju po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Da bi neposredno nakon toga, najveće ime u oblasti uticaja radijacije na zdravlje ljudi, to je gospodin Kristofer Bazbi, utvrdio i dokazao da UNEP-ov izveštaj nije pouzdan, da nijedna od navedenih tvrdnji nije tačna. Citiram njegovu referencu, njegov objavljeni rad i njegovu izjavu - nijedna od navedenih tvrdnji nije tačna i da, kako spoljašnje izlaganje nije glavni vid ekspozicije, jer, zamislite, medicinski gledano u toku akutnog bombardovanja, dakle u toku faze bombardovanja stvara se ta prašina i ulazni put je inhalatorni, dakle ulazni put nokse toksina koji je uzročnik je inhalatorni, tada čovek može da udahne tu prašinu. Međutim, nakon toga, pošto su te soli rastvorljive u vodi, dakle ima ih u životnoj sredini, ulazni put je ingestioni, dakle putem digestivnog trakta i Kris Bazbi čuveni naučnik je dokazao upravo velike propuste u radu te komisije.
Dakle, on je rekao da spoljašnje izlaganje nije glavni vid ekspozicije i on smatra da za procenu rizika od izlaganja o osiromašenom uranijumu upotrebljen je pogrešan model. Ovakva tvrdnja britanskog stručnjaka ja mislim da je dovoljan razlog da mi hrabro krenemo sa radom u našoj komisiji. Da mi hrabro krenemo u istragu, pre svega zbog dokazivanja istine zbog našeg naroda.
Posebnu dimenziju ovom problemu daje istraga italijanskog parlamenta. Naime, italijanski parlament još od 2005. godine, ima formiranu komisiju koja se bavi istragom efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi, uticaj na životnu sredinu, čak oni ne istražuju samo osiromašeni uranijum već i uticaj azbesta, radona, itd.
Ono što je značajno, a vezano je za rad Italijana, jeste da je ta komisija vrlo studiozno radila svoj posao, ali je nažalost bila pod velikim pritiscima i od Ministarstva odbrane Republike Italije, ali i od snage NATO-a. To mi je u direktnom razgovoru preneo i predsednik komisije, gospodin Đan Pjero Skanu.
Poseban značaj i veliki trud i veliku hrabrost pokazala je poslednja komisija upravo pod njegovim vođstvom. Gospodin Đan Pjero Skanu i njegovi saradnici, koje sam upoznao, koji su vrhunski stručnjaci, bilo je i narodnih poslanika, ali je bilo i vrhunskih stručnjaka u mnogim oblastima, uspeli su da dokažu uzročno posledičnu vezu između povećane učestalosti malignih oboljenja krvi, malignih oblasti kod Italijanskih vojnika koji se nalaze u sektoru Metohije, odnosno u sektoru na KiM, dakle, gde su smešteni i sa druge strane osiromašenog uranijuma i noksi koji su delovale upravo u tom periodu. Sada možemo definitivno reći, jer su oni dokazali, na nastanak bolesti.
Ono što je posebno značajno, a značajno je za te italijanske vojnike i uopšte za italijansku državu jeste da su oni ustanovili jedan institut kvalifikovane verovatnoće. Naime, kompariranjem slučajeva, odnosno osoba odgovarajućih uzrasta na teritoriji gde su se nalazili sa komparacijom incidence bolesti kod osoba istog uzrasta na teritoriji gde nije bilo toksina, oni su došli do statističke značajnosti i praktično oni više ne rade klasično dokazivanje, već se koristi taj institut kvalifikovane verovatnoće.
Šta to u stvari znači? Taj institut je italijanskim vojnicima omogućio da se ostvari pravo na naknadu štete u slučaju bolesti, bez dokazivanja direktne uzročne veze uz pretpostavku da je bolest nastala kao posledica uslova u okruženju. To je velika stvar upravo za njihovu državu.
Navešću nekoliko najznačajnijih svedočenja iz tog izveštaja. Ja sam, naime, preuzeo taj izveštaj komisije. Izveštaj je preveden i mogu reći da je taj izveštaj vrlo studiozno rađen i da će nam poslužiti kao jedna izvanredna polazna osnova za naš rad.
Kao prvo svedočenje koje je veoma značajno, navešću svedočenje profesora Đorđa Trente. Profesor Đorđe Trenta je inače predsednik Udruženja za zaštitu od zračenja Republike Italije, jedan vrlo ugledan i eminentan profesor. Prilikom svedočenja pred komisijom izjavio je sledeće – osiromašeni uranijum, prilikom sagorevanja, dakle stvara karakterističnu uranijumsku prašinu, uranijumska prašina i mikro i nano čestice koje nastaju na taj način su direktni uzročnici raka, maligniteta. To je izjava Đorđa Trente, koja je verifikovana u izveštaju komisije.
Nakon toga se podigla velika bura u italijanskoj javnosti, bio je pritisak od strane Generalštaba i Ministarstva odbrane. Da li je to zaista rekao ili nije rekao, međutim na kraju je stiglo pismo gospodina Trente, koji je uputo gospodinu Skanuu, gde je rekao doslovce da je rekao bukvalno ovo što ja izričem danas. Dakle, uranijum je nalogodavac, nano čestice su odgovorne direktno i mikro čestice za nastanak raka.
Međutim, šta je to specifično u Italiji za razliku od nekih drugih država? U Italiji čak i Generalštab italijanske vojske ne poriče da je osiromašeni uranijum štetan. To piše u ovom dokumentu. Dakle, Generalštab vojske Italije kaže – osiromašeni uranijum je štetan, ali se oni pravdaju pred komisijom – ali, mi nismo koristili osiromašeni uranijum. Međutim, to nije neka vajda, neka korist onim italijanskim vojnicima koji su oboleli u sektoru Kosova i Metohije gde se nalaze.
Ono što je vrlo bitno i što ću pomenuti jeste još jedna činjenica koja je vrlo bitna zbog nas. Oružane snage SAD su još 1994, 1995. godine obavestile italijanski vojni vrh o rizicima upotrebe takve municije. Toliko o tome da oružane snage SAD nisu znale da je to štetno ili da se negira neka štetnost. Osiromašeni uranijum ima štetno dejstvo po zdravlje ljudi. Suština je da mi to dokažemo.
Ono što se pokazalo kao važna novina u toku trajanja parlamentarne istrage kroz više skupštinskih saziva italijanskog parlamenta, jeste saznanje da se pravi značaj problema osiromašenog uranijuma i njegove štetnosti u specifičnoj stvarnosti može prepoznati samo ukoliko se posmatra kao jedan od aspekata opšteg pitanja izloženosti pripadnika vojske u njihovim slučajevima, svim onim faktorima rizika koji postoje u civilnom sektoru, pored onih koji su specifični u njihovom okruženju. To su neke premise, neki postulati, neka metodologija koju ćemo i mi koristiti u našem istraživanju.
Posebno je zanimljiv slučaj i njega ću naglasiti, slučaj potpukovnika Enio Letijerija.
Naime, dotični gospodin Letijeri je bio komandant medicinskih snaga u sektoru KFOR-a italijanskog. On je prilikom svedočenja pred komisijom italijanskog parlamenta izjavio sledeće: „Lično sam utvrdio prisustvo visoke koncentracije kancerogene u vodi namenjenoj za snabdevanje italijanskog kontingenta, a sve to u kontekstu oskudnog, neefikasnog zdravstvenog nadzora nad italijanskom vojskom i ozbiljnih opasnosti po životnu sredinu, koju je komanda u potpunosti potcenila i ignorisala“. Onda vam je na osnovu svedočenja ovog čoveka, koji je istinoljubiv pa je to priznao pred komisijom, onda vam je jasno da efekti osiromašenog uranijuma prevazilaze čak i neke naše možda i najcrnje pretpostavke. Upravo zato metodologija rada i zaključci ove komisije i ovaj izveštaj će biti polazna osnova rada ove naše komisije i jedan od prvih svedoka pred našom komisijom biće gospodin Đan Pjero Skanu.
Ono što je posebno značajno, videli ste u samom nazivu ove komisije, mi se nećemo nikako ograničavati na efekte osiromašenog uranijuma, prvo zbog toga što osiromašeni uranijum ima značajnije hemijske toksične efekte od radioloških, prvo zbog toga, a drugo, reći ću vam zašto. Zato što prilikom NATO bombardovanja, osim vojnih ciljeva, meta napada su bila energetska postrojenja, pogoni hemijske industrije, industrije boja, što je prouzrokovalo oslobađanje hemijskih supstanci u visokim koncentracijama. Najvažniji među njima su amonijak, azotni oksidi, benzen, dioksini, dihloretan, polivinil hlorid, polihlorovani bifenili, vinil hlorid, monomer fenoli koji su toksični za jetru i digestivni trakt, fosogeni, hlor, hlorovodonična kiselina, stiren, sumpor-dioksid, teški metali. Ono što je zajedničko za sve ove supstance jeste da su njihovi efekti na ljudsko zdravlje teški i dugotrajni.
Poštovane kolege narodni poslanici, zato predlažem da formiramo predloženu komisiju, zato potenciram medicinski humani aspekt našega rada. Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, naša obaveza je da utvrdimo istinu i naša obaveza je prema građanima ove zemlje da utvrdimo šta je to uzrok povećane stope učestalosti malignih bolesti, malignih bolesti krvi, kongenitalnih anomalija, to je naša dužnost. Rezultati do kojih komisija treba da dođe i kada budu došli impliciraće i pravnu i političku dimenziju i utrće put i pravnom i političkom delovanju naše države. Hvala.

Dužan sam kao predlagač da dam nekoliko objašnjenja.
Što se tiče vremena izveštavanja predviđeno je dakle, da komisija pruža šestomesečni izveštaj Narodnoj skupštini, a da taj prvi preliminarni izveštaj, ne kažem završni, već prvi preliminarni, bude 2020. godine. Zašto? Smatram da je to valjan rok.
Podsetiću parlament na jednu informaciju koju sam podelio sa vama danas u uvodnom izlaganju, a to je da italijanski parlament je krenuo u istraživanje ovog problema posle 2000. godine, formirao prvu komisiju 2005. godine. Od 2005. godine zaključno do 2018. godine su oni istraživali probleme.
Prva i druga komisija nisu došli do relevantnih podataka, dakle, došlo se do nekih informacija, ali ne do relevantnih, tek je ova treća komisija posle toliko godina uspela da dođe do informacija, do činjenica koje su napravile jedan iskorak u smislu odbrane prava tih ljudi, pre svega njihov cilj je bio da zaštiti njihove vojnike. Zašto ovo govorim? Zato što je reč o jednom kompleksnom problemu, zato što je reč o kompleksnoj, zdravstvenoj, medicinskoj, naučnoj metodologiji. Ja bih bio vrlo zadovoljan, vrlo srećan kad bi mi mogli to u roku od mesec dana da završimo i da rešimo. Ali, mislim upravo iz ovih razloga da je ovaj vremenski rok, ova vremenska distanca zadovoljavajuća i da se nadam da ćemo u ovom vremenskog periodu doći do valjanih dokaza.
Što se tiče teritorije Kosova i Metohije, ja sam već stupio u kontakt sa kolegama sa Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovići i sa zdravstvenim ustanovama severno od Ibra. Dobiću informaciju od zdravstvenih ustanova, takođe i južno od Ibra. Govorim o zdravstvenim ustanovama gde se leče Srbi. Pokušaću, dakle pokušaću, da dođem do informacija i svih relevantnih podataka sa svih mesta, govorim o prostoru gde su padali projektili i mislim da nije uputno da sa ove distance kada komisija još uvek nije formirana govorim o tome, ali mi je namera da zaista u tom narednom periodu jedan od prvih zadataka bude i upravo verifikacija svih lokacija, kao što sam opet rekao u uvodnom izlaganju.
Što se tiče sastava komisije, definitivno biće sastavljena od poslanika iz redova pozicije i opozicije. Pre svega ću voditi računa da ti poslanici budu adekvatnog obrazovanja od koga ćemo imati koriti kao komisija u svom radu. Dakle, govorim o profesionalnoj orjentaciji, i neće biti sastavljena samo od ljudi koji su narodni poslanici. Cilj je da se ona proširi, dakle, onim licima koji su stručnjaci u svojim oblasti, jer jedino na taj način možemo doći do istine.
Takođe, moja dužnost je još jedno objašnjenje, kao što i naslov u predlogu ove komisije govori, ona će istraživati efekat svih toksina, svih supstanci koje su uzrokovale, znači, potencijalno uzrokovale maligne bolesti i sve ono što šteti zdravlju sa posebnim osvrtom na osiromašeni uranijum.
Naime, neće nam dominantna priča biti samo radiološki efekat uranijuma. Ima tu mnogo supstanci čiji efekat moramo ispitati, govorim sada o uticaju na zdravlje, to su benzeni, to su piraleni, različiti derivati hlora, da ih ne pominjem, ali komisija se neće ograničavati na radiološki momenat vezano za osiromašeni uranijum. Hvala.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, cilj mog početnog izlaganja jeste bio da razjasnimo sve naučne dileme, stručne dileme, sve one momente koje je neophodno definisati u radu komisije. Međutim, ovo što sam čuo od prethodnog govornika zaista predstavlja i politikanstvo i uvođenje politike u ovako osetljivu i plemenitu ideju. Nama je cilj istina i nama je cilj zdravlje ljudi. Naš cilj je da otkrijemo šta je uzrok oboljevanju. Mislim da je nemoralno koristiti takvu materiju u dnevno-političke svrhe.
Ono što bih takođe hteo da kažem, ova komisija je zaista trebalo da bude formirana značajno ranije. Zašto nije formirana posle 2000. godine? To je bio momenat kada su se vrlo lako mogle evidentirati sve one fizičke karakteristike mesta gde je pao projektil. Tada je bilo vreme da se direktno utvrdi i koncentracija toksina, koncentracija uzročnika. Sada je prošlo koliko godina? Ja ću vam reći, tada zbog političkog poltronstva zapadu nije bilo dobre volje.
Na našu žalost i na žalost građana Srbije, da se to tada uradilo možda ne bi posledice bile ovakve kakve su danas. Mislim da to treba da bude zaključak upravo na temu toga da se komisija formirala ranije, moglo je biti sve možda drugačije, govorim sa naučnog aspekta. Zašto? Zato što bi se to podiglo na adekvatan i politički nivo, zato što jednostavno efekti analize svih tih noksi povlače za sobom i uklanjanje svih tih toksina iz prirode. Možda bi isto tako načini dijagnostike i saveti i smernica u smislu boravka u određenim delovima našeg prostora bili drugačiji. Hvala.

Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, lično smatram da je tema izuzetno osetljiva, lično smatram da je reč o vitalnom nacionalnom interesu i zato obratite pažnju da se u diskusijama pre svega govori o temi. Nije to bitno, zaista parlamentarizam dozvoljava sve, postoje različita mišljenja, ali o ovoj temi govoriti o trešnjama i jagodama, zaista je sramotno. Prvo, zbog toga što nas gledaju takođe i ljudi koji su direktno oštećeni, koji su oboleli. Nas gledaju ljudi koji očekuju i od ove komisije i od našeg zajedničkog rada rezultate. Nemojte dozvoliti, gospodine predsedavajući, da se skrnavi ovaj parlament.
S druge strane, podsetiću šta je učinjeno u zdravstvenom sistemu. Podsetiću da su klinički centri trebali da budu završeni 2009. godine, svi, a da se postepeno završavaju tek sada. Podsetiću da su pacijenti, onkološki pacijenti u Vojvodini umirali zbog toga što nisu mogli da dođu na red za zračenje. E, to je ne bruka i sramota, to je greh.
Došli smo u situaciju da se postepeno rešavaju svi ti gorući problemi u zdravstvu. Došli smo u situaciju gde je kupljen dovoljan broj linearnih aksceleratora da se najveći broj lista čekanja praktično i ugasila. Došli smo u situaciju da su kupljena vozila hitne pomoći. Sećate se perioda kada ni vozila domovi zdravlja nisu imali, niti goriva da prebace bolesnike do ustanova višeg ranga.
To je ono o čemu treba da pričamo kada bude došao Zakon o zdravstvenoj zaštiti, a ne kada su građevinski zakoni priča se o besplatnim udžbenicima, kada je ovako vitalan zakon, odnosno, ovako vitalno pitanje, priča se o trešnjama i višnjama.
Sve zajedno vas pozivam, pre svega, na odgovornost, kao što će i komisija imati svoju odgovornost, imajte i vi pojedinačnu. Govorim svakom narodnom poslaniku i u skladu sa tim se ponašajte. Hvala još jednom.

Pre svega, u svetlu ove diskusije o propagandi i činjenicama dužan sam da, pre svega, jednu informaciju koja je navedena kao propaganda, praktično, demantujem i dokažem da je reč o činjenici.
Naime, prilikom različitih svedočenja kod komisije, dakle, koju je vodio gospodin Skanu, italijanskog parlamenta, između ostalih svedočio je i dotični general gospodin Karmelo Kovato. Karmelo Kovato je general koji je na tom svedočenju doslovce rekao da su u misiji na Balkanu italijanski vojnici bili obavešteni o rizicima po zdravlje, usled upotrebe osiromašenog uranijuma. On je za tu izjavu koju je izrekao pred komisijom dobio krivičnu prijavu pred rimskim tužilaštvom i proces je u toku. Dokazano je da je to neistina, dokazano je da su italijanski vojnici ušli u svoj sektor bez ikakve zaštitne opreme. Dakle, nije propaganda, reč je o činjenici.
Takođe, sama komisija, koja se formira, jedan od motiva formiranja komisije jeste upravo odvajanje propagande od činjenica. Od koleginica sam čuo mnoštvo stvari, koje će zaista biti upotrebljive u radu komisije.
Zar nije propaganda nešto što smo čuli u jednom ranijem periodu unazad nedelju dana, gde visoki zvaničnici stranih zemalja kažu – visoka učestalost malignih oboljenja kod Srba je zbog toga što im je loša genetika ili zato što su mnogo stari, stara populacija? Zar to nije propaganda? Hajdemo da formiranjem ove komisije napravimo taj neophodan korak da dođemo do istine.

Svedoci smo danas, više puta, nažalost, da se ova tema flagrantno zloupotrebljava. Još jednom ću ponoviti ono što sam rekao u ranijem izlaganju. Ovo je tema koja je izuzetno plemenita, čija medicinska i humana dimenzija prevazilazi granice ovog parlamenta. Zaista ne mogu da shvatim da ljudi, kao prethodni govornik koji se najbolje razume u sve, koji verovatno sada ima i sve odgovore, na ovaj način pre svega govore o ovim stvarima koje su, priznaćete, jako osetljive.
Što se tiče rezultata komisije koju formiramo, u zavisnosti od rezultata zavisiće i pravna i politička dimenzija ovog problema i tu nema dileme. Zašto prejudicirati rezultate pre nego što nismo i glasali o izboru same komisije? Jednostavno, pustimo da naučni radnici zajedno sa narodnim poslanicima naprave, prikupe podatke, urade analizu i metodologijom koja je naučno prihvatljiva pružimo argumente. Upravo to je pravi i jedini put.
Međutim, očito da postoje drugi problemi, kada čujemo ovakvo izlaganje. Ti problemi su pre svega političke prirode. Činjenica je da smo u Narodnoj skupštini, činjenica je da svaka reč koja se ovde izgovori predstavlja takođe i politiku i ja to doživljavam na taj način. Međutim, izborni rezultati govore o podršci koju određena politička stranka ima. Očito da kolega koji je govorio pre mene upravo ima problem sa time, upravo ima problem političke prirode, da jednostavno postoji takva želja da se i ovakve teme na neki način zloupotrebljavaju da bi se dobili sitni politički poeni. Ali, na ovim stvarima na ovakav način se ne mogu dobiti politički poeni. Narod to prepoznaje i narod će adekvatno odgovoriti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, naime Zakon o vojnom obrazovanju ima svoj veliki značaj ne samo u vojnim okvirima već i u okvirima celokupnog obrazovnog sistema Republike Srbije. Upravo u tom svetlu je bilo neophodno uskladiti ovaj zakon o vojnom obrazovanju sa Zakonom o visokom obrazovanju i na taj način omogućiti njihovu komplementarnost, sa jedne strane, a sa druge strane takođe omogućiti jednu koordinisanu primenu.

Ono što je vrlo bitno i kakva je veza između Zakona o vojnom obrazovanju, sa jedne strane, takođe i Zakona o civilnom obrazovanju, odnosno visokom obrazovanju, a sa druge strane, kakva je veza njihova sa lokalnim samoupravama, kako to piše u amandmanima.

Reći ću vam da se najveći broj lokalnih samouprava suočava sa jednim vrlo, vrlo značajnim problemom, a to je ogroman višak radnika ili višak radnika i manjak kadra.

Na ovaj način, dakle, evo, upravo i putem Zakona o vojnom obrazovanju, uspostavljaju se zajednički civilni i vojni programi, dakle, univerzalni programi, programi koji će iznedriti intelektualce koji će moći da svoje ishodište nađu ne samo u vojnom, već i u civilnom sektoru. Upravo je to jedan od načina da rešimo i ovaj problem koji sam rekao da postoji, a vezan je za lokalne samouprave, gde će i ti intelektualci, ti obrazovni mladi ljudi naći mesto i ne samo u vojnom, već i u civilnom sistemu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ja moram, takođe, u ovom današnjem izlaganju nešto reći i o periodu kada je Vojska Srbije sistematski uništavana, a zajedno sa njom i urušavana, naša sopstvena država. Dakle, u periodu od 2000. do 2012. godine svedoci smo bili jednog sistematskog urušavanja ovog sistema.

Iz tih razloga bih pitao gospodina ministra kakvi su to ministri koji su tada vodili Ministarstvo odbrane, koji su, nažalost, o svojoj sopstvenoj vojsci govorili da je višak? Kakva je to bila vojna doktrina koja se zasnivala isključivo na uništavanju naše vojne tehnike?

Hteo bih da vas pitam da li je tačna informacija da je preko 500 tenkova i preko 200 haubica pretopljeno, uništeno na raznorazne načine, što u našoj zemlji, što u Slovačkoj i Češkoj?

Ako je to tako i ako je to istina, ja bih vas pozvao, gospodine ministre, da te ljude pozovete na odgovornost zato što to ne samo da mora da bude zakonom kažnjivo, već je, ukoliko je to istina, rađeno protiv nacionalnih interesa naše zemlje.

Ono što bih takođe rekao na osnovu informacija koje imam iz Ministarstva odbrane je uvođenje i sistema „Lazar 3“ i sistema NORA u redovno korišćenje Vojske Srbije.

Ono što bih takođe pohvalio jeste osavremenjavanje aviona „Orao“ i „Super Galeb“, sa uvođenjem modernih, elektronskih tehnika u sam avion.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ne mogu da ostanem nem na izrečenu rečenicu da smo isti. Ne možemo biti isti i nećemo nikad biti isti, zato što su otimali od polumrtve Srbije kao sa leša. Ali, moraju da znaju da u istoriji, u budućnosti, dakle, u istoriji Srbije, neće se to više nikada desiti. Prvo, Srbija se uzdigla. Srbija je nikad jača i Srbiju nikada više nećete voditi takvi.

Ali, javio sam se, pre svega, da bih govorio o današnjem setu zakona, pre svega o Zakonu o vojnom obrazovanju. Zakon o vojnom obrazovanju i današnji set zakona su na dnevnom redu, između ostalog, da bi došlo do neophodnog usklađivanja ovog zakona i ovog seta zakona sa zakonima iz oblasti vojske, policije i obrazovanja. Naime, Zakon o vojnom obrazovanju upravo u ovom smislu je neophodno uskladiti sa Zakonom o visokom obrazovanju, jer je vojno obrazovanje jedan vrlo, vrlo značajan deo obrazovanog sistema Republike Srbije.

Ja ću reći moja zapažanja najznačajnijih delova ovoga zakona. To je, rekao bih, zajednički studijski program. Zajednički studijski program za vojni i civilni sektor je vrlo značajan iz više razloga. Prvi razlog, koji je vrlo bitan, jeste dobiti praktično znanja koja će biti univerzalna, dobiti diplome koje će biti univerzalne. Osim ovog segmenta, dakle, zajedničkog programa, studijskog, rekao bih da je i odnos prema kadetima, odnosno prema licima, učenicima koji pohađaju vojne škole, vrlo značajna stvar koja se definiše ovim zakonom. Naime, učenici u srednjevojnoj školi, njima se obezbeđuju udžbenici, školski pribor, smeštaj, ishrana, odeća, obuća, zdravstvena zaštita, troškovi prevoza i mesečna primanja i to se zakonom reguliše. Za kadete, dakle, prava i obaveze kadeta uređuje se ugovorom o školovanju u skladu sa propisima.

Osim ovih delova koji se tiču upravo Zakona o vojnom obrazovanju, ja bih naglasio još nekoliko segmenata koji se tiču vojnomedicinskog obrazovanja iz razloga što sam po vokaciji lekar i iz razloga što smatram da je taj transfer znanja i angažovanje naših predavača koji su imali iskustva u tzv. ratnoj medicini i prenošenju, dakle, transfer tog znanja na naše kadete i na naše učenike od krucijalnog značaja za ne samo vojni sistem, već za državu u celini.

Paralelno sa tim, nešto ću reći i o međunarodnim mirovnim misijama, pre svega o učešću sanitetskih delova našeg vojnog sistema. Naime, učešće u mirovnim misijama za svaku državu je obaveza. Ta obaveza nije eksplicitna. Dakle, ta obaveza nije po principu država se pozove i ona mora da učestvuje, ali je za državu veoma dobro, veoma značajno, ne samo politički, već u svakom smislu, da učestvuje u mirovnim misijama.

Zašto ovo kažem? Zato što sam upoznat da sanitetski delovi, dakle, sanitetske čete naše vojske učestvuju u Čadu, u Liberiji, u Obali Slonovače, u Kongu i da imaju odlične rezultate, da su tamo zaista dobili najviše ocene za svoj angažman. To je ono što naša država mora da poštuje i ubeđen sam da Ministarstvo odbrane čini sve za te ljude i pripadnike Vojske koji učestvuju u mirovnim misijama.

Zašto je to bitno za VMA? To je bitno iz dva razloga, najmanje dva. Prvi razlog je taj zato što VMA na taj način praktično se promoviše na najbolji mogući način u svetu. Drugi razlog je taj zato što učesnici iz sanitetskih timova dobijaju nova iskustva, stiču nova znanja i na taj način praktično obogaćuju svoju profesionalnu karijeru i svoje znanje.

Ono što bih, takođe, naglasio i pohvalio i mislim da ministar odbrane o tome brine jako dobro, a to je, moramo shvatiti jednu činjenicu, naši zdravstveni radnici u vojsci, naše sanitetlije, kako se drugačije zovu, kako ih vi nazivati u vojsci, imaju izuzetno veliki ugled u svetu. Ti sanitetski radnici, ti zdravstveni radnici, ono što su učili na zapadu teoretski, oni su primenjivali u praksi.

Naša medicina, vojna medicina je jedna od najboljih u svetu, to moramo poštovati i zato vas molim da se upravo taj aspekt adekvatno implementira u obrazovne programe i da naši kadeti, da naši učenici u vojnim školama uče sve ono što su naši zdravstveni radnici naučili, nažalost, u nekim okolnostima koje nisu bile baš i najbolje.

Zato apsolutno podržavam ovaj zakon, za koji smatram da je više nego dobar. Još jednom, želim vam svu sreću. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, upravo ovaj zakon o planiranju možemo reći da predstavlja osnov i temelj za razvoj, ne samo lokalnih samouprava, već i države u celini. Zašto to kažem? Zato što je adekvatno planiranje razvoja u stvari preduslov za napredak lokalnih samouprava. Sa napretkom lokalnih samouprava, dakle de fakto se dešava i razvoj države u celosti.

Međutim, pored mog ovog apostrofiranja značaja planiranja naglasio bih i ono na šta smo se suočili svojevremeno 2012. godine sa preuzimanjem vlasti. Naišli smo na praktično, rasulo, anarhiju i bahatost neviđenih razmera u većini lokalnih samouprava. Samo ću pomenuti šta smo zatekli u opštini Prokuplje, a u svetlu planiranja kadrova.

Dakle, pre svega ono što je zatečeno jeste višak zaposlenih na neodređeno radno vreme i to 300, oko 320 ljudi je bilo u tom trenutku zaposleno na određeno vreme u lokalnoj samoupravi.

Lokalna samouprava, dakle opština Prokuplje zajedno sa direktnim budžetskim korisnicima zapošljavala je oko 1000 ljudi. To je jedan apsurd, zato što je lokalna samouprava izdvajala oko 80% transfera samo za plate zaposlenih.

Došli smo u situaciju kada smo zatekli takvo stanje, da praktično lokalna samouprava nije imala dovoljan broj stolica da sednu ti ljudi. Znači, jedan veliki broj ljudi je stajao, neki nisu ni dolazili.

Jednostavno, moramo da shvatimo, pre svega, govorim o opoziciji da je planiranje suštinska stvar i da je sve ovo o čemu pričam o anarhiji, bezvlašću, rasulu, prošlost u ovoj zemlji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, lično smatram da je najznačajnije za svaku državu, najznačajniji element predstavlja adekvatno planiranje.

Predloženim amandmanom sam pre svega želeo da ukažem na ovu istinu, ali takođe samo želeo da stavim do značaja i da dam do značaja jednoj činjenici da je adekvatno planiranje neophodno i na lokalnim nivou, dakle na nivou lokalnih samouprava.

Najznačajniji segmenti dugoročnog i kratkoročnog planiranja jesu lokalne, odnosno javne politike. Upravo na nivou lokalnih samouprava jako je teško napraviti jednu dugoročnu i kratkoročnu projekciju, da kažem, ulaganja, prevashodno ulaganja u infrastrukturu, zato što svojevremeno 2012. godine najveći broj lokalnih samouprava je zatekao jedno vrlo loše, rekao bih katastrofalno, finansijsko stanje.

Inače dolazim iz Prokuplja i narodni sam poslanik iz Topličkog okruga i mogu reći da 2012. godine, dug koji je zatečen u opštini Prokuplje, iznosio je preko dve i po milijarde dinara. Na ovakav dug vrlo je teško napraviti adekvatan plan, govorim o planu ulaganja u infrastrukturu, ali i pored toga uspeli smo da u ovom vremenskom periodu završimo u potpunosti dom kulture i novo obdanište i još jedno obdanište koje je urađeno uz pomoć Ministarstva za populacionu politiku i uz pomoć „Srbija voda“ kompletno sanirano korito reke Toplice. Oko sto miliona, samo u prošloj godini, je uloženo u putnu infrastrukturu i pored tolike dubioze koja je najvećim delom vraćena.

Zato smatram da je pre svega ovaj zakon uvod u adekvatno planiranje, koje će pre svega biti dugoročnog karaktera i uvod u jedan, rekao bih, značajno brži rast i razvoj od lokala pa do cele države. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ovim predloženim amandmanom želeo sam da dodatno ukažem na značaj zadataka i ciljeva nacionalnog, odnosno funkcionalno-nacionalnog sistema kvalifikacija.

Ono što smatram da je najbitniji institut ovog zakona, jeste obezbeđivanje kvalitetnog osposobljavanja odnosno kvalifikacija ljudskih potencijala. Za SNS ljudi predstavljaju resurs koji treba čuvati i treba negovati. Naravno da taj resurs treba i profesionalno oblikovati u skladu sa potrebama tržišta. Ako govorimo o profesionalnoj transformaciji i ulaganju u taj resurs.

Ono što smatram, takođe, vrlo značajnim jeste da je došao trenutak da konačno država obezbedi kvalitet kvalifikacija u smislu i diploma i sertifikata, jer u jednom dužem vremenskom intervalu, nažalost, taj upravo element je nedostajao u našem obrazovanju, obezbeđivanje kvaliteta.

Pored kadrova kojima se obezbeđuje taj kvalitet, siguran sam da je neophodno obezbediti i valjana učila, s jedne strane, ali i valjan prostor. Upravo taj prostor o kome govorimo, a vezan je za ustanove obrazovanja, navešću šta je to Ministarstvo prosvete uradilo i Kancelarija za javna ulaganja u gradu odakle ja dolazim, a to je Prokuplje.

Kompletno je rekonstruisana škola „Ratko Pavlović Ćićko“, rekonstruisana je škola „Nikodije Stojanović Tatko“, kompletna rekonstrukcija srednje poljoprivredne škole, rekonstruisana sva isturena odeljenja sa toaletima.

Za ovu godinu odobrena sredstva za gimnaziju i medicinsku školu u visini preko 100 miliona i sportska sala „9. Oktobra“. Hvala.