Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Igor Bečić

Igor Bečić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, ovde vidimo da nekome smeta reformski kurs Vlade, stabilna monetarna politika, stabilan kurs, naša platna kartica, smeta im što Vlada u svakom segmentu javnog života poboljšava kvalitet života naših građana, smetaju im i napori predsednika Republike koji svakodnevno, otvarajući radna mesta, stvarajući klimu za investicije u Srbiji, čineći na međunarodnom planu poboljšanje i ugled Srbije. Sve to im smeta, a onda čak ponekad vidim ih u vozilima stranih ambasada, dođu pred Narodnu skupštinu, uđu u salu, izdeklamuju ono što su dobili, kažu da bi trebalo da forsiramo strane platne kartice, da ne forsiramo domaću platnu karticu, da ona ne treba da postoji, ne treba u našoj zemlji da postoji ništa. Treba da se sprovode, kao nekad, samo nalozi stranih ambasada, nalozi nekih ambasadora koji misle da mogu da daju lekcije i da naš državni vrh čini ono što oni žele. Ta vremena su prošla.

Sada radimo u interesu građana Srbije. Sada svakodnevno to predsednik Republike pokazuje, bori se za Srbiju, bori se za naše građane i jednostavno to više ne može da prođe. Može samo na ovaj način da onima koji su propali, koji su uništeni, koji ne postoje više, kao što je DS, da pojedincima iz DS kažu – podržaćemo vas, dođite u Narodnu skupštinu, pročitajte ovo što smo vam napisali, zastupajte naše interese, ali jednostavno to građani više ne prepoznaju, ne glasaju za njih, podržavaju SNS, podržavaju predsednika Republike i potpuno sam siguran da ono što činimo u Srbiji građani znaju da činimo najbolje za Srbiju. Hvala.
Poštovani predsedavajući, podneo sam amandman gde se u članu 2. Predloga zakona dodaje stav 4. koji glasi da projektom se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje uslova Vojske i policije.

Izgradnja stanova za bezbednosni sektor je jedna od važnih mera Vlade da reši ključni problem ljudima koji rade važan posao za našu državu i njene građane. Mislim na policiju, vojsku kao i pripadnike VBA zbog kojih se osećamo bezbedno, a koji teško mogu da sebi priušte rešavanje stambenog pitanja dugoročno i naš zadatak je da ih zbrinemo.

Vlada će raspisati javni poziv i odabrati najpovoljniju banku za kreditiranje stanova po subvencionisanim cenama za pripadnike bezbednosnog sektora.

Sada možemo da kažemo da su plate u Vojsci, policiji i BIA veće nego što su ikad bile, a svi znamo da je to nedovoljno i da za razliku iz vremena bivše vlasti isplaćuju se iz realnih izvora i Vlada, već sada radi na tome da se već ove ili sledeće godine u zavisnosti od finansijskih pokazatelja, koji su za sada dobri, omogući još jedno povećanje zarada u službama bezbednosti.

Samo za primer imamo BIA gde mi je zadovoljstvo da kažem da je u kontaktu, stalnom kontaktu kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti sam sa pripadnicima Agencije i koji mogu sada da kažu po dolasku novog direktora na čelo Agencije, gospodina Gašića, imaju mnogo bolje uslove za rad, tehničku mnogo bolje opremljenost. Plate se bolje raspoređuju, jednostavno jedan trend koji može da nas uveri da svakog dana unutar bezbednosnog sektora možemo imati povećanje tih kapaciteta i sve na korist građana i Republike Srbije.

Mi sada možemo da vidimo prazne klupe opozicije i ne primećujemo ono, čak ni one povremene stručnjake koji se pojave samo na desetak minuta kada je gledanost Skupštine najveća i u svojoj unutar stranačkoj kampanji gde u svom izlaganju ponove nekoliko puta – ja sam bahat, silan i hrabar; i onda posle toga pobegnu brže bolje iz sale.

Mi sada možemo da samo damo podršku ovim zakonskim rešenjima, jer smo sigurni da u ovom sektoru bezbednosti i ono što sada se u vojsci radi a to je poboljšanje uslova pripadnika Vojske, povećanje i materijalno ulaganje u našu namensku industriju i kapacitete koji mogu da nam garantuju zaštitu države i građana Republike Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, ova Vlada ne deli pripadnike bezbednosnog sektora i svako od njih radi na potpuno istom poslu, bez obzira da li je u MUP, agencijama ili je pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Svi zajedno čuvaju ovu zemlju i rade težak i odgovoran posao i zato njihove stambene potrebe moraju se rešavati zajednički.

Izgradnja stanova za bezbednosni sektora je jedna od važnijih mera Vlade, da reši ključni problem ljudima koji rade važan posao za našu državu i naše građane. Mislim na policiju, Vojsku i pripadnike VBA, čuvare zatvora, oni zbog kojih se osećamo bezbedno, a imaju nedovoljna primanja i teško mogu sebi da priušte rešavanje stambenog pitanja dugoročno. Naš zadatak je da ih zbrinemo.

Cilj Vlade je, ako se školuju policajci i vojnici, ulaže se sve više u njihovo obrazovanje, onda oni treba da ostanu u Vojsci i policiji. Stanovi po povoljnim uslovima su način na koji država pokušava da sačuva te ljude u čije je školovanje uložila mnogo energije, novca kako bi ih sprečila da odu iz Srbije. Takođe je namera da se popravi životni standard pripadnicima bezbednosnog sektora, da im plate rastu i da na ovaj način mogu da planiraju svoje porodice.

Važno je da jačamo sektor bezbednosti, službe bezbednosni. Vlada im je povećala plate 10%, dala bonus od 10.000 dinara i nastavlja sa tim trendom i ove godine. Želim da svi shvatimo koliko se teškim i opasnim poslom oni bave. Sada kada je u celom svetu pojačano ugrožavanje bezbednosti građana, važno je da jačamo sve kapacitete sektora bezbednosti i zato vam se zahvaljujem, gospodine ministre Stefanoviću, zato što veliku energiju ulažete u obnavljanje materijalno-tehničkih i operativnih resursa bezbednosnog sektora, kao sekretar Biroa za nacionalnu bezbednost.

Vlada ovim takođe želi da kaže – hvala službama bezbednosti, koje rade težak i opasan posao. Ovim jačaju snage bezbednosti, jača se BDP, ali i stanogradnja i građevinske kompanije.

Za građevinsku industriju ovo mnogo znači. Predviđeno je da se izgradi dva miliona kvadratnih metara i tu će domaće firme, manje i srednje, imati mnogo posla. Radiće se na proizvodnji cigala, crepova, stolarije, podova, vodovodnih cevi, elektromaterijala i svega što je potrebno za izgradnju jednog stambenog objekta.

Masa radnika će se zaposliti i to neće biti kratkotrajni poslovi, na mesec ili dva, nego dugoročni, na nekoliko godina.

Prošla su vremena u kojima se samo obećavalo, pljačkalo i uništavalo u Srbiji. Srbija konačno može da kaže da je povratila svoj međunarodni ugled. Za rast ekonomije i stabilno ekonomsko okruženje, politika Vlade je da jača svoju vojnu industriju i bori se protiv kriminala i korupcije.

I zašto to ne reći – da je motor svih reformi naš predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.
Član 109.

Gospodine predsedavajući, vi ste dozvolili da ljudi poput gospodina Božovića, koji su za vreme svoje vlasti pljačkali Srbiju i građane Srbije, vređaju žrtve bombardovanja 1999. godine. Mogu samo da kažem da te 1999. godine je bombardovan i most u Vrbasu, na Velikom bačkom kanalu, da je evidentno ono što se dešava u Vrbasu i pored smrtnosti, da samo dva člana moje porodice su umrla od karcinoma, a vi gospodine Božoviću, na ovakav način vređate te žrtve. Sram vas bilo.
Javljam se po Poslovniku član 105.

Gospodine predsedavajući, dozvolili ste da tamo iz žutog preduzeća dobacuju dok je uvaženi gospodin Orlić govorio. Ako neko iz ovog žutog bloka u stranačkom izbornom procesu predstavlja bivšeg pokrajinskog premijera, koji je uništavao u ime svoje stranke sistematski pokrajinski budžet na štetu građana Vojvodine i opština u Vojvodini, ili ova druga struja koja predstavlja bivšeg ministra vojnog koji je uništavao vojne resurse i Vojsku Srbije šaljući njena materijalna sredstva u topionice i otpad, gde je na kraju poslao i svoju stranku, a za rezultat nije imao samo pašnjak na Vračaru, već i činjenicu da ne može da prođe bezbednosnu proveru i dobije sertifikat poverenja svoje države, mogao bi da bude manje licemeran i prizna da je nekorektno da blati direktora BIA i ministra vojnog samo zato što su dobili poverenje građana iz SNS, već da prizna rezultate koje postižu u ovim resorima, a takođe i kvalitetan trend koji imamo u BIA od dolaska novog direktora. Zahvaljujem se. Ne tražim da se Skupština izjasni.
Poštovana predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ovde se dozvolilo da se govori o liku i delu bivšeg ministra odbrane gospodina Šutanovca, čoveka koji je uništio i uništavao materijalne resurse Vojske Srbije, koji je uništio Vojsku Srbije, ali još nešto što je jako bitno, čoveka koji nije mogao da prođe bezbednosnu proveru, nije mogao kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da dobije bezbednosni sertifikat koji mu dopušta da gleda dokumenta sa oznakom „državna tajna“.

Znači, takav čovek ovde je pokušan da se opravda i čovek koji uništavanjem resursa Vojske Srbije, čovek koji svim onim što je pokazao kao ministar odbrane, najbolje bi bilo da se ne pominje u ovoj sali.
Zahvaljujem se.

O vašem objašnjenju ne mora da se Skupština izjasni.
Poštovana predsedavajuća, prekršen je Poslovnik čl. 108. i 109. Mislim da je trebala da se izrekne opomena narodnom poslaniku koji je govorio, jer pripadnici bivšeg režima, naviknuti da uništavaju institucije države, i sada žele da od BIA naprave komunalnu policiju u trenutku kada u regionu i u Evropi imamo trend jačanja kapaciteta bezbednosnih službi i bezbednosnog sektora u celini.

Zbog neprestanih bezbednosnih pretnji, ugrožavanja sigurnosti građana, a u svim zemljama imamo povećanje budžeta i broja pripadnika i zaposlenih u Sektoru bezbednosti samo bi žuti sektor da u Srbiji i dalje nastavi da urušava državu.
Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti želeo bih da se osvrnem na nekoliko činjenica u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Naime, ovaj predlog zakona izazvao je određene neutemeljene kritike u javnosti, te zbog toga moram da naglasim da je suština predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA usklađivanje po pitanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije sa usvojenim novim Zakonom o policiji koji je već stupio na snagu i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija se primena za državne organe posebnim zakonom uređuje, plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2019. godine.

Poštovane dame i gospodo, osvrnuo bih se na ono što je suština predloženog zakona. Bezbednosno-informativna agencija obrazovana je kao posebna organizacija sa svojstvom pravnog lica Zakona o BIA koji je donet 2002. godine. Naime, prema odredbama ovog važećeg zakona o BIA popisano je da prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnika Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji. Ova upućujuća odredba imala je pravno utemeljenje i smisao kada je Agencija osnovana 2002. godine. Naime, po pitanju prava, dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosa odredbe tadašnjeg zakona mogle su da se primene i na Agenciju jer su omogućavale uvažavanje specifičnosti Agencije kao državnog organa. Zakon o policiji koji je donet 2005. godine omogućio je Agenciji da sa podzakonskim aktima uskladi se sa ovim zakonom.

Međutim novi Zakon o policiji, 2016. godine doneo je i nov način uređenja ove oblasti. Novim zakonom unete su novine po pitanju zasnivanja radnog odnosa, sistema podele radnih mesta, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje državnih službenika, premeštaj, zvanje, ocenjivanje i tako dalje. Samim tim pojavila se i potreba da se donesu i izmene i dopune postojećeg Zakona o BIA. Ovde treba imati u vidu specifičnost BIA koja proističe od zakonskih odredaba kojim se utvrđeni zadaci po osnovu ovlašćenja BIA, te je neophodna izmena i dopuna Zakona o BIA, očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog odnosa i položaj pripadnika Agencije, u cilju efikasnog i pravilnog funkcionisanja i rada u okviru jedinstvenog sistema Agencije.

Naime, Agencija ima status posebne organizacije u sistemu državne uprave i svojstvo pravnog lica u skladu sa zakonom. Ono što je jako bitno, deo je jedinstvenog bezbednosnog obaveštajnog sistema Republike Srbije. Specifičnost Agencije je posledica nadležnosti, poslove ovlašćenja Agencije koji su propisani zakonom.

Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona su jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radnopravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene neophodne su kako bi Agencija nesmetano nastavila da sprovodi svojim zakonom propisane nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Ako pažljivo pročitamo Predlog zakona pred nama, videćemo da se predloženim rešenjem ne menja radnopravni status pripadnika Agencije, predložena rešenja omogućavaju da Agencija pravno uredi svoje radne odnose, oslanja se na Zakon o policiji u meri u kojoj je neophodno. Takođe, nova rešenja ne daju ništa veća prava rukovodioca Agencije u odnosu na ona koja su imali direktori Agencije do 2002. godine i do danas. Naprotiv, samo ova pitanja uređuju se matičnim zakonom, za razliku od prethodnog perioda, kada je zakon koji menjamo sadržao upućujuće norme i kada su ova pitanja bila uređena drugim zakonom.

Izmenama i dopunama Zakona preciznije se definiše i sadržaj Pravilnika o unutrašnjim uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji koji nosi oznaku tajnosti i u skladu sa zakonom kojima je ova oblast i uređena. Predložena norma, u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi kojim se uređuje unutrašnja organizacija i uređenje organa državne uprave, propisuje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u posebnoj organizaciji kao što je BIA donosi direktor, a stupa na snagu pošto na njega Vlada da saglasnost. Predlaže izmene i dopune Zakona o BIA, uvode se odredbe kojima se bliže uređuje bezbednosna provera prilikom zapošljavanja. Predlogom zakona ovaj postupak precizira čime je omogućena primena i procedura usklađena sa zakonom. Ova izmena postojećeg zakona uslovljena je takođe donošenjem novog Zakona o policiji. Naime, sama priroda poslova koje obavlja Agencija, obavlja zahteve i druge postupke bezbednosnog proveravanja kandidata i zapošljavanja u Agenciji.

Predloženim izmenama i dopunama precizira se ovaj postupak kako bi se zadržala postojeća procedura koju Agencija primenjuje i koja je usklađena sa pravnim režimom prikupljanja, obrade i zaštite podataka o ličnosti.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Bečiću.)

Završavam ovom rečenicom.

Omogućavanje Agenciji da zapošljava kadrove bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ovo odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 107. Vi kršite Poslovnik jer dozvoljavate predstavnicima bivšeg režima za vreme „Sablje“ da obmanjuju javnost.

Omogućivanje Agencije za zapošljavanje kadrova bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ova odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Uostalom, svi zainteresovani mogli su da vide na sajtu Agencije i BIA stalno otvorenu mogućnost svim zainteresovanim da apliciraju zapošljavanju BIA.

Ovim se daje mogućnost izuzimanja BIA kada za to zahtevaju opravdani razlozi. Drugačije rešenje bilo bi suprotno opšte prihvaćenim standardima i uporednom praksom drugih bezbednosnih obaveštajnih sistema, čime bi se omogućilo pribavljanje posebnih specifičnih kadrova za najsloženije poslove. Zahvaljujem.

Ne tražim da se Skupština izjasni.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o BIA neophodne su kako bi se prevazišla situacija u kojoj Zakon o policiji je neprimenjiv u pogledu prijema novih zaposlenih i popunjavanju sistematizovanih radnih mesta i upražnjenih odlivom kadra, raspoređivanje na nova radna mesta postojećih pripadnika i napredovanje u karijeri.

Sva ova pitanja utiču na adekvatno vođenje kadrovske politike i ostvarivanja prava zaposlenih iz radnog odnosa. Ukoliko ovi instituti nisu uređeni na pravno valjan način, posledice mogu biti veoma negativne kada govorimo o Agenciji, čiji je zadatak zaštita nacionalne bezbednosti, a onda posledice mogu biti štetne i po bezbednost svih nas. Zbog toga je donošenje ovog zakona veoma značajno.

Prozivanje gospodina Bratislava Gašića što je postavljen na mesto direktora BIA samo zato što dolazi iz SNS u najmanju ruku je licemerno. Bratislav Gašić je zamrzao svoje stranačke funkcije, a kada već govorimo o tome, da podsetimo da neki direktori BIA od 2002. godine pa na ovamo, npr. da spomenemo da je direktor bio Rade Bulatović, visoki funkcioner DSS, a zatim i Saša Vukadinović, član glavnog odbora DS. Tako, ponavljam, licemerno je povezivati SNS i Bratislava Gašića.

Jedan od najvećih licemera koji osporava potpis direktora Agencije na rešenjima na radno-pravnom statusu kandidata za rad u Agenciji je stavljao svoj potpis na takva rešenja. Onda vidimo ovde jedno rešenje gde o preuzimanju, gde radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova preuzima se na rad na određeno vreme u BIA Republike Srbije, imamo potpis direktora Agencije, gospodina Savića, ali je zanimljivo sa druge strane da imamo potpis Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i ministar gospodin Živković, pa onda govoriti o licemerstvu.

Kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti odgovorno tvrdim da je postavaljenje gospodina Bratislava Gašića za direktora Agencije, koji je bio takođe i ministar vojni, i razume probleme unutar sistema, dao je neophodni kvalitet unutar bezbednosnog sektora i u našim nadzornim posetama se dalo primetiti da je saradnja i koordinacija unutar bezbednosnog sektora nikad bolja i da u ovom osetljivom trenutku, kada su bezbednosne pretnje više nego prisutne svuda u Evropi, i možemo da budemo sigurni da će Agencija da odgovori svim izazovima i da zaštiti bezbednost građana Republike Srbije i Republiku Srbiju.

O kvalitetnim promenama unutar Agencije i poboljšanju materijalno-tehničkih uslova i da ne govorim, o tome govore pripadnici Agencije.

Poštovane dame i gospodo, sada ću da se osvrnem na pojedine članove izmena i dopuna Zakona o BIA, gde se član 1. menja i članom 7. osnovnog zakona preciznije se definiše sadržaj Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji. Propisuje se da Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vladu i da su podaci sadržani u ovom aktu tajni podaci, što se određuje u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

Naime, Agencija, iako ima specifičan status i obavlja specifične poslove, ona po zakonu ima status posebne organizacije i svojstvo pravnog lica. Samim tim je dužna da primenjuje Zakon o državnoj upravi, koji u članu 43. stav 2. i 3. definiše Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i posebnoj organizaciji, gde donosi direktor, i on ne može stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

Tako je ovom izmenom zakona obezbeđena kontrolna funkcija Vlade nad službom bezbednosti.

Članom 1. Zakona o BIA propisano je da se BIA obrazuje kao posebna organizacija, dok član 35. Zakona o državnoj upravi propisuje – posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi.

Članom 44. Zakona o državnoj upravi propisuje se da rukovodilac organa državne uprave može da izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanje i ponašanje zaposlenih u organu državne uprave.

Sva ova ovlašćenja imaju direktori raznih kancelarija Vlade, npr. Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom itd.

Zbog toga me ovi pokušaji degradacije funkcije direktora BIA i same BIA od strane mojih kolega pomalo i plaše. Da li je moguće da je neko samo radi političkih poena u stanju da se na ovakav način igra sa institucijom koja obavlja poslove koji se odnose na zaštitu nacionalne bezbednosti Republike Srbije?

Naravno da je sistematizacija poverljiva i da se kod svake ozbiljne službe ovog tipa u svetu to povezivanje da neke službe na svojim sajtovima imaju organizacione šeme je tačno, pa imamo to, takođe, na sajtu BIA, ali nigde nemate broj ljudi po pojedinačnim organizacionim jedinicama, što jeste logično, jer detalji i podaci o organizaciji zalaze u metodologiju rada službe, a metodologija obaveštajnog rada jeste tajna.

Budimo malo realni, pa u svim zemljama informacije koje se odnose na nacionalnu bezbednost su tajne.

U članu 2. predloženom izmenom se briše stav 1. člana 20. osnovnog zakona, jer se na kasnijim predloženim odredbama precizira ova upućujuća norma na Zakon o policiji, a koja se odnosi na prava, dužnosti i odgovornosti na osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije.

Takođe, u članu 20a posledica izmena koje je doneo novi Zakon o policiji po ugledu prava, dužnosti i odgovornosti iz radnog odnosa. Naime, ovim članom se odredbe Zakona o BIA prilagođavaju Zakonu o policiji u pogledu kategorizacije pripadnika u zavisnosti od poslova koje obavljaju i uvodi se kategorizacija zaposlenih prema vrsti poslova koje obavljaju i predviđaju se tri kategorije zaposlenih – ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja.

Odredbe člana 20b su takođe posledica novina koje je doneo Zakon o policiji. Sama priroda poslova za koje je BIA nadležna pretpostavlja da nije uvek i za svako radno mesto moguće sprovoditi javnih konkurs. Naime, Zakon o policiji je predvideo da Vlada bliže uređuje način sprovođenja konkursa za popunjavanje radnih mesta u MUP. Vlada je to učinila donošenjem Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u MUP. Jer, mi vidimo da u oglasu o konkursu za popunjavanje radnog mesta navode se podaci – organa unutrašnje organizacije u jedinici, uže organizacione jedinice, mesto rada, radnom delu, radnom mestu, radnom broju radnog mesta, uslovima za rad na radnom mestu, zvanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere.

Takođe, ako iko od kolega poslanika smatra da bilo koja služba bezbednosti treba da objavljuje oglase za radna mesta na ovakav način i sa ovoliko podataka i informacija, onda očigledno neko ne razume prirodu poslova koje službe bezbednosti obavljaju.

Ako pažljivo pročitate ovaj stav, on kaže – za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. Nije obavezan, znači nužno ga neće biti za radna mesta za koja je moguće sprovesti ili da taj konkurs Agencija sprovede na neki drugi, adekvatniji način kojim se ne bi kompromitovali podaci o njenom radu i pripadnicima za koje treba da ostanu poverljivi. Odredbe o neobaveznosti konkursa za zapošljavanje u BIA ne znači ukidanje konkursa. Agenciji se zbog specifičnih poslova ostavlja i ovakva mogućnost, da bi zaštitila bezbednosno-osetljive podatke o upražnjenim radnim mestima i profilima potrebnih kadrova.

Stavom 2. člana 20b propisano je da o osnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem odlučuje direktor. U samom startu polemika o sredstvima informisanja izazvale su odredbe koje se odnose na zapošljavanje u BIA i ovlašćenje direktora. Naime, predloženim izmenama utvrđuje se da direktor odlučuje rešenjem o zasnivanju radnog odnosa, čime je zapravo definisan samo pravni akt kojim se zasniva radni odnos i pripadnik BIA raspoređuje na odgovarajuće radno mesto, što ne znači da je promenjena procedura za prijem novih radnika, niti da novi pripadnik može da bude zaposlen bez prethodne bezbednosne provere i ako ne ispunjava druge uslove predviđene za radno mesto na koje se raspoređuje. Ovom odredbom se samo definiše pravni akt.

Sada dolazimo do člana 20v, gde smo imali stručno mišljenje kandidata za potpredsednika DS, u kome se precizira postupak bezbednosnog proveravanja u slučaju zasnivanja radnog odnosa u Agenciji, u slučaju vraćanja zaposlenog na rad po osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.

Stav 1. predviđa da Agencija odlučuje u slučaju pravosnažne odluke nadležnog organa kojim se lice vraća na rad u Agenciju. Ima pravo da sprovede postupak bezbednosnog proveravanja tog lica radi utvrđivanja postojanja bezbednosnih smetnji koje predstavljaju stvarni i neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Odredbom kojom se uređuje vraćanje na rad, na osnovu pravosnažnih sudskih odluka i propisuje se postupak bezbednosne provere, neophodno je sprovesti u slučajevima vraćanja na rad, odnosno nastavka rada u Agenciji.

Naime, određeni sistematizovani rad na mestu u Agenciji uživaju poseban zaštitni režim, koji je deo primene opštih mere zaštite tajnih podataka u posedu Agencije, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu tajnih podataka i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju pravosnažnih sudskih presuda, Agencija mora uzeti u obzir protok vremena od momenta prestanka radnog odnosa pripadnika do donošenja konačne odluke kojima se lice vraća na rad, kao i da postoji mogućnost da su se okolnosti u životu lica koji nastavlja rad u Agenciji promenile. U nekom slučaju određene okolnosti mogle bi da predstavljaju osnov za sumnju u njegovu poverljivost i pouzdanost, a naročito ako su njegove aktivnosti u suprotnosti sa interesima Republike Srbije ili ako je povezan sa stranim licima koja mogu da ugroze bezbednost i međunarodne interese Republike Srbije. Stoga je neophodno sprovesti postupak bezbednosne provere za lica koja nastavljaju rad u Agenciji. Ovu odredbu je potrebno uneti u tekst zakona u cilju jasnog određivanja u slučajevima kada je potrebno sprovesti postupak bezbednosne provere.

Ovde se BIA ni jednog trenutka ne stavlja iznad suda niti zakona, naprotiv sud u postupku utvrđuje zakonitost postupanja u jednom trenutku u prošlosti. Protok vremena je ovde presudan i zamislite praktičnu situaciju u kojoj sud posle nekoliko godina donese presudu da određeno lice vraća na rad u Agenciju, a da ga Agencija vrati bez prethodne bezbednosne provere, bez provere šta se dešavalo tih nekoliko godina, koliko u Agenciji to lice nije radilo. Po meni, ne da je samo to nezamislivo, nego i nedopustivo, time se ozbiljno mogao ugroziti rad Agencije i bezbednost Republike Srbije.

Mogli bi da komentarišemo i neke druge članove i da vidimo koliko je neophodno da se te izmene ugrade u izmene i dopune Zakona o BIA, ali sada zbog vremena ostavićemo to i u sutrašnjem danu. Zahvaljujem se.
U ovom trenutku se obmanjuje javnost i izvrću reči koje sam izgovorio. Samo sam rekao da je prozivanje gospodina Gašića…

(Vjerica Radeta: Koji član?)

…samo zato što je član SNS, a da je gospodin Gašić zamrznuo svoje stranačke funkcije. Jedina mana ovde koja je stavljena na teret gospodinu Gašiću jeste zato što je bio visoki funkcioner SNS, a sada niko ne može da govori kako on i na koji način profesionalno obavlja svoju funkciju direktora BIA. Zahvaljujem i ne tražim da se Skupština izjasni.

(Vjerica Radeta: Po kom članu si ti pričao?)

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, ako ne znate, gospođo.
Poštovani predsedavajući, u prilog neophodnosti donošenja ovog zakonskog rešenja, ja sam podneo amandman gde u članu 2. Predloga zakona se dodaje tačka 15. koja glasi: „Afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje uslova vojske i policije“.

Uvođenje novina u radni proces podrazumeva da kadrovi raspolažu novim znanjima, koji se moraju uneti u planove razvoja kadrova i obrazovanja. Zato, planiranje razvoja i kadrova se ne može vršiti samo kvalitativno, već i kvanititativno, i to obuhvata obrazovnu strukturu, sposobnost, veštine i iskustvo.

Poboljšanje standarda pripadnika Vojske Srbije i jačanje operativnih sposobnosti i opremanje naoružanja i vojnom opremom, prijem profesionalnih vojnika, međunarodna vojna saradnja, učešće u multinacionalnim operacijama, pomoć stanovništvu i finansijska disciplina ključni su rezultati rada i prioriteti Ministarstva odbrane.

Imajući u vidu značaj ljudskih resursa za odbranu, bez obzira na ograničena finansijska sredstva i odliv kadra, sistem odbrane nastoji da sačuva i osnaži ljudske resurse. Ulaže u kontinuirani napor da se poboljša životni standard pripadnika Vojske i razvije se sistem školovanja i usavršavanja kadra i objektivno vrednuju rezultati rada i razvoj karijere u skladu sa tim.

Interesovanje koje mladi ispoljavaju kada je reč o zaposlenju u Vojsci i školovanju u vojnim školama ukazuje na poverenje građana u sistem odbrane.

Unapređenje i obrazovanje i kvalifikacione strukture kadra jedan je od prioritetnih zadataka u upravljanju ljudskim resursima u sistemu odbrane. Stručno usavršavanje kadra Ministarstva odbrane i Vojske Srbije realizuju se kroz karijerna usavršavanja oficira, specijalističko obrazovanje zdravstvenih radnika u zdravstvenoj struci i druge kurseve. Realizovana je selekcija kadra u Ministarstvu odbrane i Vojske Srbije i upućivanje na školovanje i usavršavanje. Vojno-obrazovni kapaciteti stavljeni su na raspolaganje i stranim državljanima, te se ukupno na različitim nivoima školovanja i usavršavanja trenutno nalazi 48 pripadnika oružanih snaga stranih zemalja. inostranstvu se školuje i 13 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

U 2017. godini Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i lica penzionisana po osnovu rada u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije su rešila stambeno pitanja, ukupno 182 pripadnika.

Pored šest aviona MIG-29, koji su obezbeđeni za Vojsku Srbije, najsavremenijim naoružanjem i vojnom opremom opremljeno je 1500 vojnika i snaga Vojske Srbije za hitno reagovanje, a Vojska je opremljena i novim streljačkim naoružanjem, laserskim optičkim nišanskim sistemima, balističkom opremom, padobranima, raketama i municijom svih kalibara. Uz to je nabavljeno i 7.030 kompleta terenske uniforme. Sa „Jumkom“ je zaključen ugovor o nabavci još 20.000 kompleta uniforme M-10, kao i dodatnih 2.000 komada vetrovki, bluza, pantalona, a izvršena je isporuka i 2.000 pari čizama. Ugovorena je i dodatna nabavka 8.000 pari čizama.

Zaključen je i ugovor na nabavku 27.000 para terenskih M-16 čizama i takođe možemo govoriti, potpisani su ugovori u 2017. godini u vrednosti od oko 475 miliona dolara, te ukupna realizacija izvoznih ugovora privrednih društava „Jugoimport“ iznosi oko 390 miliona dolara i kako su direktna ulaganja države u fabrike 49,9 miliona evra u odbrambenoj industriji Srbije.

Ustanovljeni su i stalni otvoreni javni konkursi za prijem profesionalnih vojnika u Vojsku Srbije, te ih je u prethodnom periodu primljeno 757, a u proceduri za prijem još je 639 lica, a proizvedeno je 169 najmlađih oficira.

U 15 multinacionalnih mirovnih operacija učestvovalo je 674 pripadnika Vojske Srbije. U svakoj od tih operacija, njeni pripadnici ocenjeni su najvišim ocenama, pohvaljeni i u svakoj operaciji traženo je da ostanu, povećaju svoj broj i da odu na još operacija.

Toliko po ovom amandmanu. Nadam se da će u danu za glasanje biti prihvaćen. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

U prilog neophodnosti donošenja ovog zakonskog rešenja, podneo sam amandman da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3. koji glasi: „NOKS-om se afirmiše sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje uslova vojske i policije“.

U svetlu ukupnih reformskih procesa u oblastima obrazovanja i ostvarivanja ciljeva postavljenih u razvojnim dokumentima Republike Srbije, neophodno je definisati nacionalni okvir kvalifikacije. Uspostavljanje NOKS-a koristiće svim zainteresovanim učesnicima iz sfere rada i obrazovanja, jer uspostavljeni okvir doprinosi obezbeđivanju kvaliteta, kako rezultata procesa rada, tako i stručnog obrazovanja i obučavanja.

Uspostavljanje NOKS omogućiće jedinstveno statističko praćenje obrazovanja, usklađivanje, evidenciju iz oblasti obrazovanja i zapošljavanja, kao i uporedivost sa drugim sistemima u Evropskoj uniji.

Korisnici NOKS su državne institucije, javne službe, fondovi, preduzeća, realizatori programa obrazovanja. Državni subjekti koji utiču na sistem obrazovanja i zapošljavanja imaju direktnu korist od uspostavljanja NOKS-a, a u delu planiranja razvoja ljudskih resursa, obrazovanja i zapošljavanja.

Kada govorimo o rezultatima, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u proteklim godinama napravili su rekordne rezultate u više oblasti.

Tokom 2017. godine policija je zaplenila 4,1 tonu narkotika, što je najbolji rezultat u poslednjih 10 godina, a zbog prodaje i držanja droge procesuirano je 1.668 osoba.

Zahvaljujući požrtvovanom i efikasnom radu policije, nastavljen je trend smanjenja stope kriminaliteta, te je u godini za nama izvršeno 91.283 krivična dela, što je najmanji broj u poslednjih 10 godina.

Gledajući ovaj period, počinjeno je najmanje krivičnih dela ubistava, dok je broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 17%, odnosno na prosek u poslednjih 10 godina.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su 2017. godine ugasili, sprečili širenje 31.328 požara, izdali više od dva miliona pasoša, ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola, a na graničnim prelazima izvršena je kontrola skoro 69 miliona putnika.

Takođe, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su učesnicima četvrtog i šestog razreda osnovnih škola održali 20.815 predavanja u okviru predmeta – osnovi bezbednosti dece.

Tim posvećenih profesionalaca Ministarstva unutrašnjih poslova u prethodnoj godini danonoćno je radio za Srbiju i rezultati govore o tome. Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, mislim da ste prekršili 106. član Poslovnika gde ste bili dužni da ne dozvolite da se na ovakav način iznose neistine.

Kada govorimo o budžetu BIA, moram zaista da, kao predsednik Odbora, pojedine narodne poslanike podsetim na određene činjenice i aktivnosti ovog parlamenta iz prethodnog perioda. Naime Odbor za kontrolu službe bezbednosti je prvi put u ovom parlamentu obrazovan u sazivu 2012. godine i neki od nas su tada bili članovi Odbora.

Podsetiću vas da je Narodna Skupština Republike Srbije na sednici održanoj 22. maja 2013. godine donela odluku o usvajanju Izveštaja Odbora za kontrolu službe bezbednosti o izvršenom nadzoru za 2012. godinu, i to je bio prvi tada takav izveštaj tek obrazovanog odbora.

U zaključku Izveštaja Odbora za kontrolu službe bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu navodi se da Odbor smatra da sredstva za rad službi bezbednosti treba da se planiraju u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i podzakonskim propisima donetih na osnovu ovog zakona, ali da se u Zakonu o budžetu Republike Srbije i Izveštaju o izvršenju budžeta iskazuju u ukupnom iznosu. Svi tadašnji članovi Odbora, uključujući opozicione poslanike, tada su bili članovi iz DS, LDP i DSS, saglasili su se da budžete službi bezbednosti ne bi trebalo iskazivati na nivou ekonomskih klasifikacija, odnosno prema standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, jer se na taj način može doći do informacija o operativnim i funkcionalnim sposobnostima službi bezbednosti, što nije u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti.

Još jedna ne istina je ovde rečena. Pogledajte na sajtu CIA, koju je prethodni govornik, koji je sve govorio samo ne istinu, možete videti da se kaže da su ovi podaci državna tajna i nisu iskazani na način gde je on želeo to da prikaže.