Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7744">Mirko Krlić</a>

Mirko Krlić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, preduhitrio me je ministar u pohvalama amandmana gospođe Dragaš, ali ja bih želeo i imam potrebu da i u ime Odbora za kulturu i informisanje zaista pohvalim ovu posvećenost i preciznost koja je pokazana prilikom postavljanja ovog amandmana i drugih amandmana gospođe Dragaš, a naravno i da pohvalim Ministarstvo koje je prepoznalo kvalitet i pravu definiciju.

Ovo je najbolji odgovor onima koji pokušavaju da menjaju ime memorijalu, da daju drugačiji smisao samoj temi, treba da pročitaju šta je gospođa Dragaš obrazložila u svom amandmanu i onda će sve biti jasno. Posebno je važno što se ovde „Topovske šume“ stavljaju u krovnu organizaciju, „Topovske šume“ su atraktivan prostor koji se nalazi na Autokomandi. Nažalost, jedan deo je sada u vlasništvu Miroslava Miškovića i nadam se da upravo ovim zakonom i ovakvim pristupom štitimo taj memorijal i to mesto i nadam se da čak ni jedan zaljubljenik u materijalna dobra kao što je gospodin Mišković neće sebi dozvoliti da gradi tržni centar ili hotel na mrtvim dušama na preko 4.000 stradalih Jevreja i Roma. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Inspirisao me je gospodin Marinković, jer je spomenuo moj grad Zrenjanin, a svidela mi se tema koju smo imali pre toga, pre reda replika, odnosa između Jevreja i Srba i ta žrtva zajednička koja nas je toliko vezala, pa prosto imam potrebu da ispričam da u stvari vrlo kratko kažem kako je u ovom gradu koji je spomenuo gospodin Marinković to najbolje oslikano, 27. aprila kada su nacisti ušli u grad.

Prvo su promenili ime Petrovgrad u Gros Bečkerek, srušili spomenik kralja Petra, srušili sinagogu i obesili Viktora Eleka, najvećeg poslodavca i najvećeg poslovnog čoveka u gradu, jednog od najbogatijih Petrovgrađana ili Bečkerečkana i ako hoćete danas Zrenjaninaca, a njegovu čitavu porodicu poslali u „Topovske šupe“.

Vratili smo spomenik kralju Petru, ali ime nismo vratili. Sinagoga nije sagrađena, a na temeljima i od kapitala Viktora Eleka napravljen je jedan od najvećih nekad poljoprivrednih kombinata u SFRJ koji se nažalost nikada nije zvao Viktor Elek, već se zvao Servo Mihalj.

Ovaj zakon je zbog toga jako važan, zato što vraća, kako ste lepo rekli u naslovu zakona – kulturu sećanja, jer zaborav je nekultura bila i ostaće.
Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, kako bi bilo efikasnije ovo što treba da vam saopštim u ime Odbora, ja ću pročitati, jer ima dosta podataka veoma važnih što se procedure tiče.

Ukratko ću vas upoznati sa postupkom predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije koji je Odbor za kulturu i informisanje sproveo.

Pre svega, podsećam vas na činjenicu da su tadašnji članovi Saveta REM-a Goran Peković i Đorđe Vozarević podneli ostavke na tu funkciju.

Članom 15. Zakona o elektronskim medijima propisano je da mandat člana Saveta između ostalog prestaje podnošenjem ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, u kom slučaju mandat člana Saveta u stvari prestaje dostavljanjem same ostavke.

Postupajući u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona kojim je propisano da nadležna služba Narodne skupštine objavljuje javni poziv za predlaganje kandidata za člana Saveta najkasnije 15 dana od dana podnošenja ostavke Narodnoj skupštini u pismenoj formi, odbor je na sednici, održanoj 22. januara 2020. godine, doneo odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije.

Odbor je takođe utvrdio da pravo na predlaganje kandidata imaju ovlašćeni predlagači, nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine, Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji. S obzirom da su to članovi Saveta REM-a, koji su izabrani na njihov predlog u stvari podneli ostavke i tako zakon propisuje.

Ističem da su, postupajući po tački 5. Odluke, a u skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o elektronskim medijima, tekst javnog poziva za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, objavili 22. januara 2020. godine u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, a 23. januara iste godine, na internet stranici Narodne skupštine i u dnevnom listu „Politika“.

Na osnovu člana 10. stav 2. Zakona o elektronskim medijima, ovlašćeni predlagač ima rok od 15 dana, odnosno do 7. februara da odboru dostave predloženi predlog kandidata za člana Saveta REM-a, koji mora biti obrazložen.

Predlog dva kandidata za člana Saveta REM-a koji se bira na predlog nadležnog odbora, odnosno Odbora za kulturu i informisanje Skupštine AP Vojvodine dostavljen je u zakonskom roku u sredu 5. februara 2020. godine. Predloženi su kandidati Slobodan Cvejić i Slaviša Grujić.

Što se predloga Udruženja izdavača elektronskih medija, Udruženja novinara u Republici Srbiji tiče, svoje predloge su dostavili sledeća udruženja: Grupacija radio-difuzije, Udruženje za kreativnu industriju PKS, koji su za član predložili Jakšu Šćekića. Udruženje elektronske medije Srbije KOMNET koje su za člana predložili Aleksandra Simića, Društvo novinara Vojvodine koje su za svog člana predložilo Biljanu Ratković Njegovan i Udruženje novinara Srbije koje je predložilo Višnju Aranđelović.

Odbor je na sednici održanoj 10. februara razmotrio sve podnete predloge kandidata kao i dokaze koje su uz predloge priloženi, zaključio da svi kandidati i organizacije koje su podnele prijavu ispunjavaju uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima, tako da je na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o elektronskim medijima utvrđena lista kandidata kao i lista organizacija koje zajedno čine jedinstvenog ovlašćenog predlagača Saveta REM-a. Takođe, ova lista objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine.

S obzirom na činjenicu da su udruženja izdavača elektronskim medija, udruženja novinara u Republici Srbiji predložili ukupno četiri kandidata, bilo je neophodno da Odbor odredi datum održanja sastanka udruženja radi utvrđivanja zajedničkog predloga kandidata za člana Sveta REM. Odbor je to učinio tako što je uputio poziv svim udruženjima da prisustvuju sastanku koji je održan 10. februara 2020. godine u 18,00 časova u domu Narodne skupštine. Poziv da prisustvuju sastanku su se odazvala sva udruženja koja su ovlastila po jednog svog predstavnika koji je prisustvovao ovom sastanku i zastupao ih prilikom utvrđenja konačnog predloga dva kandidata za člana Saveta REM.

Posebno skrećem pažnju da su udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara u Republici Srbiji utvrdila konačan predlog dva kandidata za člana Saveta REM dogovorom. Postoji mogućnost i preglasavanjem, međutim u vrlo kratkom roku došlo je do dogovora što je olakšalo posao i samom Odboru.

Udruženja su predložila Biljanu Ratković Njegovan i Višnju Aranđelović kao kandidate za svoje članove REM. Sticajem okolnosti i ako to nije zakonski predviđeno ispunjena je rodna ravnopravnost, tako da imamo dva kandidata i dve kandidatkinje i zaista mi je zadovoljstvo da smo i na taj način ispunili da REM bude rodno ravnopravan.

Napominjem da je Odbor na sednici održanoj 11. februara 2020. godine obavio javni razgovor sa svim predloženim kandidatima za člana Saveta REM-a, odnosno sa kandidatima koji su oba ovlašćena predlagača predložila saglasno članu 11. stava 8. Zakona. Na ovoj sednici Odbora kandidati su imali prilike da se predstave dok su svi članovi Odbora kao i drugi zainteresovani narodni poslanici imali priliku da kandidatima postave pitanja vezana za njihovo profesionalno iskustvo, rad u struci, odnosno u tome kako vide svoj budući rad u Savetu REM.

Ono što moram posebno, na samom kraju reći, jeste da zaista prilikom izbora ovih kandidata, pa mogu reći i svih kandidata i onih koji nisu prešli prvi krug, zaista smo imali izuzetne biografije i mogu vam reći, ne znam u kom pravcu će ići danas rasprava, ali ko god da bude izabran od ovih kandidata ispunjava sve uslove i to su i svojim biografijama, a ljudi koji poznaju stanje u medijima i poznaju o kakvim se ličnostima radi, sigurno mogu potvrditi.

Takođe želim da vam saopštim i ako se to nekim poslanicima ponekad ne dopada imali smo zahtev od strane CESID-a da prisustvuju našoj sednici i naravno odobrili smo taj zahtev i CESID nije imao nikakvu primedbu na proceduru. To je potvrdio čak i na svom sajtu.

Kako smo u ovom sastavu Odbora, bojim se blizu kraja, jer smo obavili sve svoje zadatke, ne znam da li će biti više prilike i biti više sednica Odbora za kulturu i informisanja, želim samo da se pre svega zahvalim predsednici Skupštine i predsedniku naše poslaničke grupe koji su me predložili na ovu funkciju.

Bila mi je zaista čast i ponos da predsedavam Odboru sa ljudima koji su dali sve od sebe kao članovi i zaista mi zdušno pomogli da ovaj posao na najbolji način obavimo koji je izazvao dosta polemike u javnosti, posebno ovaj posao oko izbora članova REM, kao i druge zadatke koji su bili pred nama.

Zahvaljujem se poslanicima koji su 39 sednica gotovo uvek bili redovni. Naravno tu je bilo i nekoliko poslanika iz opozicije, a i drugim narodnim poslanicima koji su prisustvovali sednicama Odbora za kulturu i informisanje i dali svoj doprinos u svim dosadašnjim raspravama.

Hvala još jednom svima.
Hvala gospodine predsedavajući. Ja u ovom trenutku moram da reagujem, mada ima dosta komentara a ja se jesam na početku zahvalio svim članovima Odbora na saradnji, pa i ovima iz opozicije, i ovde je jedan od poslanika koji je bio aktivan i zbog toga mu hvala.

Ovo što implicira redovno stvaranjem atmosfere kako i odbori, Narodna skupština i ova vlast vrši apsolutnu kontrolu nad medijima, pa i nad samim REM zaista je potpuno neubedljivo i potpuno prazno.

Ja ću samo jedno reći, na utvrđivanju recimo ovih kandidata da bi znali svi narodni poslanici isti član Odbora je prvo za predlog Privredne komore Srbije rekao kao i sada sa puno autoriteta, kako se radi o klasičnoj nameri da se jedna fantomska organizacija koja se ne bavi i koja ne predstavlja medijska udruženja, ima svog kandidata, što samo implicira time da se već vladajuća stranka dogovorila, ko će biti taj član REM.

Onda se dogodilo da smo mu pročitali preko 20, 30, a postoji preko 50 elektronskih emitera koji jesu članovi Privredne komore i imaju svoju sekciju u Privrednoj komori i imaju pravo na predlog. A, onda je došla ispravka pa isti narodni poslanik rekao - pa dobro nije fantomska, nego je režimska, jel je jasno je da će kandidat udruženja koga ste izmislili biti u stvari izabran. I dogodilo se da taj kandidat nije prošao drugi krug.

Sada bi bilo pristojno za svakog pristojnog čoveka, posebno za narodnoga poslanika da se izvini i da kaže, evo stvarno sam pogrešio. Zar je toliko teško to reći, kao što sada ponovo tvrdite kako je Javni servis pod kontrolom vladajuće stranke.

Reći ću vam još jedan argument.

Apsolutni evropski rekorder u najgledanijoj emisiji Javnog servisa, "Dnevnik 2" 16 puta direktnog učešća u emisiji, kao gost za godinu dana je Vuk Jeremić, apsolutni evropski rekorder.

Naravno o rezultatima možemo govoriti i na koji način, nogom je otvarao vrata drugog dnevnika.

Aleksandar Vučić u 2019. godini, evo tražim podatak iz RTS-a da nije nijednom direktno bio gost u Dnevniku, a podsetiću vas da je 16 godina isti glavni urednik, da je ista uređivačka politika. Pa kako onda možete samo da objasnite da je Javni servis pod apsolutnom kontrolom vladajuće stranke.

Naravno, kritikovati uvek je lako. Ono što jeste suština, mi smo suštinski izmenili REM, 60% REM-a su novi ljudi. Ako to nije promena, ja ne znam šta je promena. Znači potpuno novi ljudi su danas u REM.

Da li će oni svoj zadatak obaviti mnogo bolje nego ovi prethodni i da li ćemo biti zadovoljni od toga zavisi mnogo i ono o čemu je govorio gospodin Komlenski, i potpuno se slažem da je zakonska regulativa nešto što mora da se izdefiniše što se REM tiče.

Takođe, i kritike gospodina Milićevića u pravcu da REM mora bolje definisati sva svoja ovlašćenja, stoji.

Prema tome još jednom, nije teško reći izvini kada niste u pravu.
Hvala.

Vidite, postavljeno mi je pitanje - da li su sjajni odnosi uopšte medijskom prostoru u Srbiji? Uvek može biti bolje i tu ćemo se uvek složiti.

Međutim, samo bi morali da, recimo, iznesemo podatak da za godinu i po dana se u nekom prostoru, nekom medijskom prostoru i nekoj državi otvori preko 250 novih medijskih kuća, danas u Srbiji može ko god hoće i ko god ima para da otvori radio stanicu ili da otvori i da se medijski registruje. Da li je to jedan od načina slobode? Ne znam. Ali znam da za slobodu medija čija su puna usta, čuli smo Vuka Jeremića, danas najviše govori Đilas, govori profesor Veljanovski, govore takvi ljudi koji su ne dominirali medijskim prostorom, koji su jednostavno imali medijski prostor u svojem ličnom vlasništvu. Jako dobro znate da niko nije mogao da kupi sekunde direktno od RTS ili ako je mogao da ih kupi, onda je morao duplo više da plati, nego ako to ide preko Đilasove privatne firme.

Sve to vreme je jedan isti, Lj. Stefanović, glavni odgovorni urednik, kao najodgovornije lice što se tiče bar javnog servisa koji jeste uvek u meti kada se priča o medijskim strategijama.

Prema tome, ja ne mogu ništa drugo da vam kažem nego da mislim da zaista treba puno poraditi na još većem usavršavanju naše medijske slike i zbog toga je velika nada, zbog toga naša želja, zbog toga jeste ono što vi zovete popustljivost prema nekom stranom faktoru jeste želja da ono telo koje se zove REM i koje bi moglo da uspostavi određenu kontrolu i koje tražimo da jednostavno doprinese usavršavanju, tj. poboljšanju medijske slike funkcioniše na drugi način, pa je zato ova suštinska promena.

Probajte jednom da gledate neke stvari sa pozitivne strane, mi nemamo porodične veze ni sa kim, ni u javnom servisu, niti bilo gde drugde. Gospodin Marijan Rističević je najbolje oslikao kako je to stanje izgledalo. Znači, nogom otvarati najgledaniji prostor, „Drugi dnevnik“ RTS, zaista samo specijalnima je moglo biti dopušteno, a oni su danas najveći borci za slobodu medija, oni govore o slobodi medija. Slažem se, neka govore i o slobodi medija neko ko zaista o tome ima da kaže, onaj koji je slobodu medija potpuno uništio, koji je javni servis stavio pod noge, koji ga je opljačkao finansijski danas je glavni govornik o slobodama i oslobađanju javnog servisa.
Neću komentarisati ovaj politički deo govora. Razumem da počinje izborna kampanja i da su svaki minut i svaki sekund važni. I sa njim u nekom delu možda mogu da se lično složim ili ne složim, ali on nije bitan. Samo bih izneo nekoliko bitnih stvari koje su ovde provučene, a radi javnosti mora se znati.

Svaki član REM-a bira se na poseban način i to vi jako dobro znate. Napravili ste atmosferu kao da političke partije, tj. ova Skupština ili poslaničke grupe biraju članove REM-a, što apsolutno nije tačno. Samo se jedan član bira na takav način, gde poslaničke grupe predlažu predstavnika.

Što se tiče toga da oni samo na osnovu biografije postaju članovi tako važnog tela, reći ću vam, samo za ovog koga biraju elektronski mediji i novinarska udruženja mora, znači, on mora dobiti podršku najmanje 500 članova da bi jedno udruženje bilo reprezentativno, da bi moglo da ga predloži, a što se tiče emitera, najmanje 50, u stvari najmanje 30 organizacija koje čine organizaciju, da može da kao emiter, elektronski emiter predloži kandidata.

Znači, kandidat da bi bio predložen mora da ima nekoliko hiljada. Na primer, ako UNS ima preko 2.500 samo članova i predlaže kandidata, a podrže i ostali, znači, to je preko četiri, pet hiljada članova koji podržavaju konačnog kandidata do koga se došlo, tj. do dva kandidata do koja se došlo dogovorom, bez preglasavanja.

Prema tome, ne možemo reći da se radi ni o kakvoj biografiji, niti o bilo kakvom političkom izboru, moramo biti svesni. Ako sumnjamo u 2.500 članova UNS-a, ako sumnjamo u 500, 600 članova Društva novinara Vojvodine, ako sumnjamo u sve elektronske emitere koji su predložili ove kandidate, onda je to neka druga priča, recite im to lično. Ako su svi pod uticajem samo jedne političke stranke, mi smo moćniji nego što smo ikada mogli da zamislimo.
Samo kratka intervencija.

Tačno je da jednog člana u ovom slučaju bira Odbor za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine. To im po zakonu i po sistemu kako je REM napravljen pripada.

Imamo jedan predlog jedne političke opcije, druge političke opcije, ali ću vas samo podsetiti da smo mi ovde u ovoj Skupštini izabrali predstavnika REM-a koji je apsolutni predstavnik opozicije, dugogodišnja opoziciona poslanica, a da SNS i većina nije imala svoj predlog. Jednostavno, nismo želeli da u ovom trenutku ostavljamo tu priču iza sebe, kako sve stavljamo pod kontrolu i da zaista nema nikakvih suštinskih promena.

Evo, suštinska promena je utoliko da smo toliko slobodni da možemo prepustiti to regulatorno telo, jer ovde je najvažnije ono o čemu je govorio gospodin Komlenski, zakonska regulativa. Ako zakonsku regulativu ispoštujemo, onda ćemo ispoštovati sve ostalo.

Da li je REM najbolje moguće rešenje? Ono jeste i pokazuje se u zemljama sa najrazvijenijom medijskom strukturom i slikom da je REM jedan od načina kako regulisati javno informisanje.

Naša ideja i velika želja je da smo ovim promenama napravili korak napred. Ako ne, brzo ćemo dobiti drugačiji odgovor, a i doći će neka druga većina koja će možda ovo bolje uraditi od nas.
Samo kratko, ne želim da prekidam ovu polemiku, ali istine radi moram da pročitam jedan podatak koji se više puta ovde spominje u pravcu kontrole Javnog servisa od vladajuće stranke.

U informativnim emisijama političkog sadržaja, predsednik države, premijer i ministri 36%. Ovo je podatak koji možete proveriti, ja verujem da vi imate načina da to proverite, znači 36% kompletna SNS, tj. izvršna vlast, ministri, naša opozicija koja težinu u ovom trenutku u 2019. godini ili na izborima sigurno ima preko 60% je 36% zastupljena. Da li je to kontrola, apsolutna kontrola Javnog servisa? Da li se to zove politička dominacija nad medijskom slikom Srbije?
Nije lepo i nije pristojno izvrtati reči. Ja nisam govorio o emiterima sa nacionalnom frekvencijom, već direktno o Javnom servisu, o informativnim emisijama političkog sadržaja. Pročitao sam podatak. Znači, predsednik Republike zajedno sa premijerom i svim ministrima, što nije samo predstavnici SNS, nego i naši koalicioni partneri, zajedno imaju zastupljenost u 2019. godini 36%. U 2019. godini 36%.

Mene ne čudi da dobijamo vrlo slične informacije od onih koji hoće na izbore i koji neće na izbore. Vidim da je to jedna vrlo ovako lepo uigrana kombinacija, neki koji dolaze, ne dolaze, pojavljuju se, ne. Pored toga što poštujem to što pratite Odbor i pratite rad Skupštine i dolazite i kad se slažemo i kad se ne slažemo, sve je to lepo, ali sam imao priliku da pre mesec i po dana budem na sastanku Programskog saveta RTS-a. I upravo ovo što vi danas govorite izgovara profesor Veljanovski. Neverovatno. Kaže - da li je u redu, i to govori u zgradi RTS-a, da u svakom drugom dnevniku Aleksandar Vučić govori 15 minuta. Čovek takve stvari govori da je to prosto neverovatno. Taj čovek danas školuje ljude na političkim naukama. On drži predavanja, on vaspitava decu. Laže u kući u koju je došao kao gost.

Da li je to nivo buduće srpske opozicije ili onih od kojih treba da strepimo na sledećim izborima?
Da, spomenuli ste potrebu i pravu sliku na medijskom nebu Srbije i moram reći, da bi neko bio u medijima i kada bi lično bio odgovoran za kompletnu medijsku sliku, pre svega, vodio bi se samo po jednom aršinu. Vlast mora da ima rezultate da bi bila zastupljena u medijima, a opozicija mora da ima ideje.

Pobedu na izborima nosi ili vlast koja ima rezultate ili opozicija koja ima ideje. Ako su ideje testere, motorne, farbanje, napadi, cepanje državne zastave i sve ono ostalo što vidimo, ako su to ideje, ne kažem da to medijski za nekog nije interesantno, ali to nije medijski sadržaj, niti politički sadržaj, niti vodi u bilo šta dobro.

Spomenuli ste i nedeljnike. Mislim da bi vi prvi trebali da budete jako kritični prema nedeljnicima. Čovek ste te generacija, kao i ja, koji je nekada prepoznavao ljude koji čitaju NIN i „Politiku“. Danas NIN na veliku sramotu tog čoveka koji nosi brkove umesto šiški, taj Ćulibrk, kako se već zove, sebi je dozvolio da od NIN-a napravi jednu od najvećih sramota novinarske profesije u Srbije, da u jednom NIN-u naslovi budu tipa, profesor, akademski građanin, naš kolega narodni poslanik, naučnik, pod naslovom – lažov, lopov ili šta ja znam. To se danas dešava u jednom NIN-u. To nije nivo tabloida najgore vrste. Srušiti takvu jednu instituciju, kakav je bio NIN, sa kojim su se trkala u to vreme sva nedeljna izdanja u kompletnoj SFRJ, dočekao je da ga brka Ćulibrk spusti najnižu granu informisanja.

Što se tiče tabloida, recite mi jedan tabloid pre 2000. godine. Nije bio ni jedan. Ko je izmislio tabloide? Čiji je to proizvod? Sad što batina ima dva kraja, to je drugi problem.
Čeri paradajz nije konkurent na izborima za člana REM, žao mi je, možda neko postoji pod tim imenom. Kandidujte ga, možda imate pravo na to. Govorite o kandidatu od pre nekoliko meseci. Zaista je bio kvalitetan kandidat, to ne mogu da osporim, ali biste bar kao narodni poslanik mogli da imate toliko smisla da dođete na odbor, što ima pravo svaki narodni poslanik u Skupštini, da tamo govorite, da tamo branite svoje stavove, ne da dođete posle dva meseca u narodnoj nošnji, svaka vam čast, volim folklor i lepo to izgleda i da nam onda držite predavanje o tome šta se desilo pre dva meseca, ako ste za predavanje naših političara, evo ja bih vas kao stručnjaka za sve i svašta pa i za čeri paradajz, zajedno sa REM-om predložio da prvi budete na listi izvoznih artikala srpske Skupštine.
Pa, evo samo kratko, ne mogu da se složim sa ovim razlozima, jer mislim da su potpuno iluzorni. Na kraju reći ću da smo tri člana REM koje smo prošli put izabrali, dvoje iz Vojvodine.

Takođe, mogu vam reći, ne razumemo vaš predlog. Vi predlažete da bude gospodin Grujić, i slažem se da je izuzetno kvalitetan i rekao sam da su svi kvalitetni, čak i ona dva kandidata koji nisu prošli u drugi krug. Zaista nemam nikakvih tu dilema, ne radi se o tome, nego vaši argumenti su mi zaista malo licemerni. Pa, zašto niste za ovu gospođu koju predlaže Društvo novinara Vojvodine? Znači, samo vas zanima onaj koga predlaže vaša poslanička grupa. Pa, ako ste baš toliko za Vojvodinu, onda bi verovatno bilo potrebno da predložite i drugu kandidatkinju koja je iz Vojvodine, koja je profesor na fakultetu i koja ima izuzetnu karijeru. Nadam se da ste i to pogledali.
Vidite u ovom trenutku, zaista moram da reagujem sa pitanjem kako ćete vi građanima Srbije da objasnite da citirate Vladu Ilića koji sticajem okolnosti moj sugrađanin, jedan od glavnih ideoloških faktora LSV, koga podržavate u osudi profesora Cvejića iako je cela akademska javnost, ceo univerzitet, Filozofski fakultet, Društvo sociologa, pobilo tvrdnju Vlade Ilića da se radi o plagijatu. To je javni dokument, bavite se pisanjem žute štampe.

Vlada Ilić, inače intelektualno veoma dominantna ličnost što se same pameti tiče ali ne i morala. Poznat je po ovim stvarima, izuzetno važan kada je u pitanju spletkarenje, inače jedan od najboljih prijatelja upravo ovih o kojima vi sada govorite, o Ligi socijaldemokrata Vojvodine, trebali bi da znate da je on, maltene, čitav program Liga socijaldemokrata Vojvodine osmislio, dizajnirano i puno pomogao da stranka ima stavove kakve ima.

Prema tome, čudna su ta dva aršina. Vi to treba da objasnite, mi nemamo šta da objašnjavamo.
Vi i ja imamo dovoljno godina da nam je jasno da nije jasno šta se kaže, nego ko to kaže. Ako citirate Vladu Ilića i to koristite kao argument za napad na jednog časnog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, onda vam svaka čast.
O tome i govorim. Nije osuđen nego je medijski prozvan od strane svog kolege. Vrlo je neprijatno kada neko, iz ko zna kojih razloga i kakvih pobuda protiv čoveka sa kojim radi pokrene takvu vrstu nemoralnog pisanja i optuživanja. Međutim, već sam vam rekao, Savet Univerziteta, Filozofski fakultet, Društvo sociologa, svi su se ogradili od izjave profesora Ilića i podržali profesora Cvejića. Prema tome, ne znam šta bi više objašnjavao, nikakvim optužbama i nikakvim osudama, niti može biti osuđen. Na kraju krajeva, gospodin Cvejić je to sam objasnio. Trebali ste pročitati tekst do kraja, nemojte samo naslov, molim vas.