Hvala gospodine predsedavajući, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.
Napraviću mali uvod, pre nego što krenem da raspravljam o samom amandmanu. Zajednički imenitelj sveta pravosudnih i policijskih zakona, je usavršavanje izgradnje trajnog sistema upravljanju države, zbog toga zaslužuje svaku pohvalu.
Sistem znači da se više nikada neće desiti da jedna politika ili par ostrašćenih političara izvrše reformu pravosuđa po sopstvenom nalogu i time uruše sudski sistem, sudsku vlast, samim tim i izvršnu vlasti, pa i celu državu.
Veoma me je obradovala diskusija ministra, kada je rekao da se uvodi sistem karijernog napredovanja, bez spoljnog uticaja. To znači da se smanjuje maksimalno mogućnost kriminalizacije ovako osetljivog organa, kao što je policija i da se više nikada neće desiti da sprega kriminala i policije ubije premijera, a da onda resorni ministar zasedne na njegovo mesto, umesto da bude smenjen na opštu našu sramotu.
Takođe, je veoma važna informacija da više neće biti moguće smanjivanje ličnih dohodaka pripadnika, koji časno obavljaju svoj posao. Znam primere na tako osetljivom, tako odgovornom mestu, kao što su specijalne jedinice, recimo časno neko služi 20 godina, a onda pređe 40 godinu i više nije u borbenom sastavu i samim tim mu se smanjuje lični dohodak i do 30%. Na neki način kada mu je najpotrebnije, kada ima decu, kada uđe u kredite, kada školuje porodicu, dolazi u situaciju da bude na neki način kažnjen. Toga više neće biti, to je jako važno za sve njih.
Kao neko ko visoko ceni policajce, podržavam apsolutno zaštitu i fizičku i materijalnu, jer se radi o očuvanju reda i državnog poretka, a i nacionalnog dostojanstva, a nacionalno dostojanstvo nema cenu. E, to ne razume ova reciklaža političkih otpada, pod radnim naslovom, sada smo čuli da je to ipak radni naslov Saveza za Srbiju, a za njih sve ima cenu.
Inspiracija da amandman, naročito istaknem sprečavanje ublažavanja posledica od poplava, podstakla me katastrofa 2005. godine, kada su stradala sela, posebno Jaša Tomić u južnom i srednjem Banatu, u siromašnoj opštini Sečanj.
Istih tih godina, pokrajinska vlast ulaže ogromna sredstva u izgradnju dunavskog keja sa trim stazama, teniskim, odbojkaškim, košarkaškim terenima, cvetnim alejama i nemam ja ništa protiv da Novi Sad bude najlepši grad u državi, tamo mi živi većina porodice, ali kilometar tog keja košta, kao 10 kilometara nasipa da se spasu banatska sela, da se više nikada ne dogodi da banatski paori ostanu bez krova nad glavom, bez svojih uslova i kore hleba. A te poplave su uvek predvidljive, jel kada god krene topljenje snega sa Karpata, podivljaju inače mirne banatske reke.
Srećom, ovakva politika ravnomernog razvoja, nazovimo je, otišla je u prošlost, i zbog svega ovoga podržavam izgradnju uređenja zakonskog sistema, konačnog sistema države, čime i ovaj amandman ima smisla. Hvala.